U 1969. i 1970. godini, u tri republička centra bivše Jugoslavije, održana su tri skupa iz iste stručne oblasti. Zajednički imenitelj stručnih seminara u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu bila je klimatizacija.

Beogradski seminar je na inicijativu dr Đakovića, predsednika SMEITS-a (Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije) i profesora Poljoprivrednog fakulteta, pripremio docent beogradskog Mašinskog fakulteta Branislav Todorović.

Uspeh seminara i razgovori kolega koji su usledili, doveli su do zaključka da se ovim seminarom ne završava posao kog su se prihvatili njegovi organizatori. Formiran je krug stručnjaka koji su u okviru SMEITS-a osnovali Društvo za KGH (klimatizacija, grejanje i hlađenje), a za jedan od svojih prvih zadataka oni su postavili redovno informisanje članova i stručne javnosti o radu Društva. Najbolji način da to i postignu bilo je upravo pokretanje specijalizovanog časopisa koji je ugledao svetlo dana u novembru 1972. godine.

Seminari (kongresi) o KGH

Tokom narednih desetak godina seminar je prerastao u kongres što je više i odgovaralo karakteru ove manifestacije. Izložba opreme i dostignuća činila je sastavni deo skupa, a bila je postavljena u prostoru ispred dvorane u kojoj se održavao kongres. Broj preduzeća izlagača, koji su ujedno i sponzori seminara i suizdavači časopisa „KGH”, rastao je iz  godine u godinu. Pored domaćih preduzeća iz cele bivše Jugoslavije, sve je više bilo stranih firmi ili njihovih predstavništava u zemlji. Broj učesnika i broj radova se povećavao, pa je vrlo brzo nakon otvaranja Sava centra 1977. godine, kongres dobio novi „dom” u kome se i danas održava.

Sećanja „prvog među jednakim” delatnicima beogradskih kongresa o KGH

Jedan od osnivača Društva za KGH Srbije i kongresa kao stalne institucije koja prati razvoj ove struke punih 50 godina prof. dr Branislav Todorović bio je predsednik Organizacionog odbora i 30. jubilarnog kongresa. Prilikom otvaranja skupa, decembra 1999. godine, prof. Todorović je opisao, između ostalog, i nekoliko značajnih momenata sa ranijih kongresa uključujući i onaj koji se u tom trenutku održavao.

„Održavanje prvog skupa posvećenog grejanju, hlađenju i klimatizaciji, pre punih 30 godina, bilo je naše reagovanje na aktuelnost klimatizacije, koja je sredinom ovoga stoleća doživljavala svoj, do tog vremena, neslućeni razvoj i primenu. Bila je to reakcija na pojavu neverovatnih, vrlo osmišljenih klimatizacionih aparata, sistema i postrojenja koje je ne samo pratila, već i pobuđivala, svojim stalnim usavršavanjem i novim mogućnostima, rashladna, a pre svega automatska regulaciona tehnika.”

Kako se menjao svet, razvijala se i struka

Industrija je sredinom dvadesetog veka, zahvaljujući opštem napretku nauke i tehnike, osvajala najnovije proizvodne tehnologije koje su zahtevale vrlo strogu kontrolu karakteristika sredine, kao preduslov za dobro odvijanje proizvodnog procesa, ali i za maksimalni učinak i zaštitu zdravlja zaposlenih. Ti uslovi su posebno strogi u elektronskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj industriji, u proizvodnji filmskih traka, u proizvodnji duvana i u drugim granama.

Objekti velikih dimenzija sa prostorima za znatan broj ljudi, pogotovu oni koji su građeni u velikim gradskim centrima, zahtevali su i ogromne količine vazduha za život i rad korisnika tih objekata, pa su i potrebe za čistim vazduhom za disanje bile još jedan razlog da se nauka i industrija u još većoj meri usmere na tehniku klimatizacije. Građevinski prostor koji se nalazi ispod zemljine površine, parkinzi, železničke stanice, prodavnice, razni saobraćajni tuneli i pešački prolazi, obavezuje na primenu ventilacije i klimatizacije. Uz sve to, tehnologija namenjena istraživanju i osvajanju svemira, koja se izvitoperila i u pravcu naoružanja, čije smo posledice dobro upoznali tokom 1999. godine, podstakla je traženje načina odbrane i zaštite, pa se klimatizacija razvijala i u tom pravcu: podzemna skloništa za ljude, fabrike i aerodromi ispod nivoa zemljine površine, zaštita od otrovnih gasova, radioaktivnog zračenja i od visokih udarnih pritisaka i dr.

Ovakav razvoj klimatizacione tehnike sa svim problemima koje su nametnule energetska kriza, zaštita životne okoline i moderna tehnologija, odrazio se na našu privredu, na projektovanje, na osvajanje izgradnje najsloženijih i najmodernijih klimatizacionih sistema, kao i na teme istraživanja. Pri tome naša preduzeća posluju ne samo u domaćoj sredini, već osvajaju tržište i u inostranstvu.

Nivo napretka naše privrede u oblasti KGH, kao i domaće nauke, bio je zapažen u međunarodnim razmerama. Dolazili su pozivi za učešće domaćih stručnjaka na sličnim skupovima u svetu, na međunarodnim kongresima i za pre davanja na raznim univerzitetima. Društvo za KGH postaje član međunarodnih organizacija, održava se kongres o KGH u sklopu skupova Međunarodnog instituta za hlađenje iz Pariza, a organizovan je i svetski kongres “Clima 2000”, 1989. godine. Domaći stručnjaci postaju počasni članovi mađarskih, ruskih, američkih i drugih udruženja.

Uticaj kongresa na domaću struku

Za domaću struku sigurno važno je to što su na kongresima svoja prva predavanja držali oni diplomirani studenti, dakle najmlađi nosioci inženjerskog zvanja, koji su imali izvanredne diplomske radove. Oni su maltene iz klupe dolazili za govornicu i izlagali svoje radove, sa vidljivom tremom, uzbuđeni, ali ohrabreni da se bave ovom granom tehnike. Većina njih učestvuje i na kasnijim kongresima, ali ovog puta kao iskusni inženjeri, doktori nauka i profesori.

Uticaj kongresa, zapravo svega što se na njima moglo čuti i što se na njima događalo, ogledao se u svim oblastima. Na fakultetima su se za diplomske i magistarske radove davale aktuelne teme. Literatura je postajala bogatija. Bilo je mnogo slučajeva da su domaća preduzeća koristila dolaske svetskih specijalista da bi ih konsultovali o projektima ili istraživanjima na kojima su u tom trenutku radili. Jednom prilikom, student koji je radio diplomski iz oblasti toplotne ugodnosti ugrabio je priliku da tokom održavanja kongresa razgovara sa prof. Fangerom, čiju je literaturu koristio u pripremi svog diplomskog rada. Profesor Fanger je kasnije priznao da nije mogao da odbrani neke svoje teze i da je morao toda učini pismenim putem, po povratku u Dansku.

Priredila: Tamara Zjačić

Ceo tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.