Da li bi se toplane u Srbiji mogle delom obezbediti kroz obnovljive izvore? Pet toplana ozbiljno razmatra mogućnost da deo energije dobije upravo na ovaj način.
Kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju na Zapadnom Balkanu gradovi i opštine mogu da obezbede dovoljno sredstava za izradu studija i razvoj projekta. Donacije od 4 miliona evra obezbedila je i Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije.
Novi Sad, Pančevo, Bor razmataju da li je izvodljivo da radijatore zagrevaju iz velikih solarno-termalnih postrojenja umesto pomoću gasa i uglja, dok Šabac i Valjevo razmatraju upotrebu toplotnih pumpi koje bi toplotu koristile iz postrojenja za preradu otpadnih voda.
Ukoliko se to postigne, cena grejanja bi ostala ista, a štetnih gasova bi bilo manje.
Kako je i u drugim delovima sveta česta praksa da se toplotna energija obezbeđuje kroz nekoliko različitih obnovljivih izvora, to ne bi bila velika novina. Pritom, solarno-termalna postrojenja mogu da obezbede i 50 odsto ukupne potražnje za energijom jednog sistema. Stručnjaci tvrde da su naše toplane sposobne za ovakav projekat, a to bi svakako bilo značajno za smanjenje emisije štetnih gasova, na čemu Srbija mora da poradi i što bi podstaklo neke od prioritetnih mera za državu, kao što je prestanak upotrebe mazuta i smanjena upotreba uglja.
Pročitajte još:
Na pitanje – ima li Srbija dovoljno Sunca za ovakav poduhvat? – stručnjaci odgovaraju uzimajući za primer Dansku. Iako ima oko 30 odsto manje sunčanih sati, ovaj sistem već dugo i veoma uspešno funkcioniše. Kopenhagen se greje i pomoću velikih količina toplote koje ispuštaju određene fabrike, kao na primer, fabrika marmelade.
U saradnji sa Švajcarskom kancelarijom za saradnju u Srbiji, Razvojna banka KfW trenutno je angažovana na programu koji podržava kompanije za daljinsko grejanje da pređu na upotrebu biomase kao održivijeg energetskog resursa, na primer u opštinama Priboj i Mali Zvornik. Budući da je 20 odsto od ukupnog broja od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji priključeno na sisteme daljinskog grejanja koji su često bili u veoma lošem stanju, i imali velike gubitke vode i toplote i stvarali su veoma visoke emisije gasova, ova oblast je za Razvojnu banku KfW od posebnog značaja.
Arne Gos, direktor kancelarije KfW u Srbiji rekao je da ovo omogućava razvoj i upotrebu obnovljivih izvora energije, a time i smanjenje upotrebe fosilnih goriva, i poboljšava pristup snabdevanju toplotnom energijom koji je efikasan, pouzdan i nema nepovoljan uticaj na klimu. Ovo je važan korak ka EU integraciji i efikasan doprinos uštedama emisije ugljen-dioksida i sumpor-dioksida u pogledu globalne zaštite klimatskih uslova.
