Uzgoj, promet i konzumiranje genetički modifikovanih organizama (GMO) zvanično je zabranjen u Srbiji, a po Zakonu proizvod biljnog porekla ne sme da sadrži više od 0,9 primesa ovih organizama i primesa poreklom od GMO. Takođe, semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se takvim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa ovakvih organizma i primesa poreklom od GMO.

Zanimljivo je to što se, Zakonom o bezbednosti hrane koji je usvojen prošle godine, hrana se prema poreklu deli na, između ostalog, i na genetički modifikovanu hranu i modifikovanu hranu za životinje, hranu i hranu za životinje dobijenu od takvih organizama, u skladu sa posebnim propisom.

Genetički modifikovana hrana dozvoljena zakonom?

Agrarni analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je Srbija, donošenjem tog zakona “odškrinula” vrata ovakvoj hrani.

“Jedan od uslova da Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju je dozvoljavanje uzgoja, prometa i konzumiranja modifikovane hrane u našoj zemlji. U skladu sa tim donet je Zakon o bezbednosti hrane prošle godine gde se, ipak, u nekim članovima tog zakona na neki način dozvoljava promet GMO”, ocenjuje Galetin.

Galetin smatra da genetski inženjering ne treba koristiti u proizvodnji hrane tako što će se ovi organizmi i u trećoj ili četvrtoj fazi naći u ishrani čoveka, ocenjujući da je to, kako kaže, igra protiv prirode. Ukazuje da je GMO proizvodnja uzela velikog maha u svetu posebno na, dodaje, američkom kontinentu, ističući da se takvi organizmi seju na oko 200 miliona hektara u svetu.

“To u osnovi nije humanistički pristup proizvodnje i bolje produktivnosti poljoprivrede već jedan stav koji je praktično označio pobedu onih kompanija koje trče za profitom i zaradom ne mareći upravo za taj etički i za princip bezbednosti hrane.”

Ono što bi naša zemlja mogla da uradi kako bi sprečila promet genetički modifikovane hrane je uvođenje jasnih pravila oko obeležavanja proizvoda, dodaje Galetin.

“Da u zakonu piše da je dozvoljen promet, ali da podzakonskim aktima to onemogućimo ili da obeležimo proizvode oznakom ‘BEZ GMO’ i ‘SA GMO’ tako da potrošači mogu da izaberu sami šta hoće da kupe. Onda će se dati izbor potrošaču, zdravlje ili novac”, zaključuje naš sagovornik.

Oznaka kvaliteta i garancije

Kako bi tržište moglo da istakne proizvode bez modifikovane hrane i da to predstavi potrošačima, udruženje “Dunav soja” kreiralo je pre četiri godine BEZ GMO standard i oznaku kvaliteta za naš region koja je inače u Evropi prisutna već 20 godina.Ta oznaka nam je važna jer pruža transparentnost na tržištu i mogućnost izbora potrošačima. Važna je i kao podrška domaćoj industriji i proizvođačima koji su se opredelili za BEZ GMO strategiju i koriste domaće sirovine”, objašnjava Jovana Đisalov iz udruženja “Dunav soja”.

Naša država potpuno bez GMO?

Ovaj standard su prve počele da koriste kompanije u Bosni i Hercegovini, gde su ovom oznakom označena jaja i ulje.

“U našoj zemlji zakon zabranjuje kako uzgoj, tako i promet ovih proizvoda tako da kod nas ova oznaka još uvek nema primenu i nije moguće proizvode deklarisati BEZ GMO. Mi smo sa ministarstvima vodili razgovore o uvođenju ove oznake u Srbiji, ali oni kažu da bi, dok je ovaj zakon na snazi, to zbunilo potrošače jer je, kako tvrde, naša zemlja potpuno bez genetički modifikovanih organizama”, dodaje naša sagovornica.

Međutim, Đisalov tvrdi da naša zemlja uvozi značajne količine mesa, mleka, pa čak i jaja iz zemalja gde se GMO koristi u ishrani životinja, a nijedan zakon ne traži da se ovi proizvodi označe.”Naši proizvođači se tako stavljaju u nekonkurentan položaj sa proizvođačima u drugim evropskim zemljama koji koriste modifikovane sirovine i takvi proizvodi, koji su i jeftiniji, se uvoze kod nas. Oko 85 odsto mleka, jaja i mesa u Evropi se proizvodi korišćenjem GMO stočne hrane, a ti proizvodi se nalaze upravo i na našem tržištu. Zato je važno da postoji BEZ GMO oznaka jer daje potpunu informaciju potrošaču koji u tom slučaju može da napravi razliku između proizvoda koji je dobijen korišćenjem modifikovanih sastojaka ili je potpuno bez njih.”

Studija: Od genetičkog inženjeringa do kancera i neplodnosti

Ipak, Miladin Ševarlić nije za unošenje oznake BEZ GMO, jer bi se na taj način, smatra, tržište predalo, a bilo bi uništeno oko 50 odsto tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i tržišta stočne hrane. On ukazuje i na istraživanja koja su pokazala šta bi konzumiranje ovakve hrane moglo da izazove u budućnosti.

“Postoji studija iz 2012. godine o uticaju GMO kukuruza na ishranu pacova i utvrđeno je da u prvoj novoj generaciji dolazi do promene na unutrašnjim organima, u sledećoj generaciji dolazi do povećanog procenta jedinki obolelih od kancera, a u trećoj dolazi do tolike bespolodnosti da nijedna vrsta u prirodi što se tiče razmnožavanja ne može da se obnovi na nivou proste reprodukcije. To bi se dogodilo i sa ljudima”, ukazuje Ševarlić.

Dodaje da je njegovu deklaraciju protiv uzgoja, prometa i konzumiranja GMO proizvoda usvojilo jednoglasno preko 7.000 odbornika u 136 skupština opština i gradova u Srbiji.

“Podneo sam tu deklaraciju u maju 2017. godine i u Skupštini Srbije. Nažalost, dobio sam podršku od 11 poslanika.”

Svake godine Fitosanitarna inspekcija radi uzorkovanje na terenu površina pod sojom i nalazi površine pod GMO sojom.”Otprilike oko 20 hektara zasejanih pod GMO sojom bude registrovano svake godine. Budući da se u Srbiji zasejava više od 150.000 hektara soje, kad vi rezultate uzorka prenesete na celinu skupa dobijete da se godišnje u Srbiji zasejava oko 5.000 hektara pod modifikovanom sojom. Ako je po tri tone prosečnog prinosa po hektaru, to je 15.000 tona. Kad to podelite sa 20 tona kolika je nosivost jednog šlepera onda znači da 750 šlepera godišnje prođe kroz Srbiju natovareni GMO sojom.”

Problem, dodaje, predstavlja i granična kontrola koja, kako navodi, kontroliše četiri do sedam odsto uvezenih pošiljki među kojima je, ističe, utvrđeno da ima proizvoda sa GMO.

Autorka: Andrijana Glišić

Izvor: Agroklub.rs