Ekologija i očuvanje životne sredine su poznate  kao samo jedna od oblasti nauke i života. Međutim, klimatske promene i osvešćivanje vezano za posledice ljudskih aktivnosti ukazuju na rastuću potrebu za intenziviranjem principa održivosti u svim oblastima.

Inovacije predstavljaju efikasan mehanizam formiranja rešenja za mnogobrojne izazove. Podrška inovacijama omogućava savladavanje izazova i na lokalnom i na globalnom nivou i Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije (Fond) u Srbiji to radi od 2011. godine u saradnji sa Svetskom bankom i Evropskom unijom.

Među brojnim projektima koji se prijavljuju na programe podrške inovacijama koje Fond sprovodi, nalazi se i značajan broj onih koji dolaze upravo iz oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Od ukupnog broja finansiranih projekata, devet odsto dolazi iz oblasti energetske efikasnosti i to je peta oblast po zastupljenosti, nakon projekata iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, poljoprivrede i hrane, mašina i mašinskog inženjeringa i razvoja softvera. Projekti vezani za zaštitu životne sredine čine 3 odsto i nalaze se na devetom mestu. Trend prijavljenih i finansiranih projekata iz ovih oblasti je u porastu tokom godina.

Bitno je napomenuti da Fond ne dodeljuje finansiranje na osnovu prioritetnih ili preferencijalnih oblasti i da ne postoji sektorski fokus. Sa druge strane, bitan faktor predstavlja praćenje broja prijava i broja finansiranih projekata iz svake oblasti, kako bi se uočili trendovi i usmerile finansije kroz buduće ciljane pozive i nove programe.

Kancelarija za transfer tehnologije postoji u okviru Fonda od 2016. godine i uspešno sarađuje sa akademskom zajednicom Srbije, podržavajući inovacije koje dolaze iz nauke i naučnih istraživanja. Kroz programe „Transfer tehnologije” i „Program inovacionih vaučera” podržan je razvoj nekoliko održivih tehnologija. Ideja je da se dati trend nastavi i kroz novi program „Dokaz koncepta”.

Primeri podržanih projekata

Novi katalizator za dehalogenizaciju freona dolazi iz Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i ima za cilj efikasniju eliminaciju freona iz životne sredine. Poznato je da se freoni oslobađaju iz sistema za hlađenje, sistema za gašenje požara i poliuretanskih pena za toplotnu izolaciju čime oštećuju ozonski omotač. Inovativni katalizator obezbeđuje efikasnost od 95,5 odsto.

Dr. Knight je spin-off projekat (nastao kao sporedni rezultat glavnog projekta, prim. redakcije), proistekao sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, koji se bavi proizvodnjom multifunkcionalnih kuglica za hvatanje boja pri pranju veša. Ova tehnologija je patentirana i kuglice imaju dvojaku funkciju: osim što brzo ukljanjaju boje, kako ne bi došlo do prelaska sa jedne tkanine na drugu, ujedno služe i kao omekšivač za tkanine i vodu i mogu se višekratno koristiti. Pre svega, one su biorazgradive i proizvedene na energetski efikasan način.

Pored akademske zajednice, Fond od početka svog rada uspešno finansira inovacije mikro, malih i srednjih preduzeća. „Solagro” je jedan od tih projekata. On se bavi razvojem novog modela pametne prese za reciklažu limenki. Izdvajaju se po tehnički najnaprednijem mehanizmu pametne prese koji smanjuje zapreminu otpada za 90 odsto u odnosu na početno stanje, pružajući bolje korisničko iskustvo uz atraktivan dizajn u odnosu na druge postojeće mehanizme. Fond je finansirao ovaj startap kroz Program ranog razvoja tokom godinu dana, nakon čega je uređaj bio spreman za korišćenje. Njihova presa je do sada instalirana na više od 150 mesta u 9 zemalja sveta, a kompanija je sarađivala sa više od 30 klijenata, među kojima su i svetski brendovi Ball packaging, Coca-Cola, Molson Coors i drugi. Kroz inovativan pristup i atraktivnu ambalažu „Solagro” dostiže svoj cilj da motiviše ljude da recikliraju.

Fond je u saradnji sa Finskom ambasadom organizovao četiri lokalna takmičenja za startapove Slush. Lokalni pobednici su imali priliku da se takmiče na globalnom takmičenju i učestvuju na konferenciji „Slush” u Finskoj. Na četvrtom po redu takmičenju 2018. godine tema su bile održive inovacije gde se prijavilo više od 25 startapova iz Srbije, od kojih je 11 ušlo u uži izbor. Svi oni su razvijali ili i dalje razvijaju rešenja u oblasti održivih, zelenih inovacija uključujući energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine.

Odlukom finskih stručnjaka u Srbiji, startap „Box system” bio je pobednik lokalnog takmičenja Slush 2018. godine. „Box system” je osmislio ekološke kutije za transport namirnica koje zahtevaju specifične temperaturne uslove pod nazivom „WooBox”. Kutije su napravljene od drveta i vune kao prirodne alternative ekspandiranoj polistirenskoj peni. Ovaj tim stremi da postane važna karika u lancu cirkularne ekonomije na globalnom tržištu i da na taj način doprinese održivoj budućnosti naše planete.

Dalji razvoj inovacija

Postavlja se pitanje šta dalje i gde usmeriti pažnju startapova i novih naučnih istraživanja kako bi oblast održivosti imala smisla. Brojne su tehnologije kojima se postižu inovacije, ali nameće se pitanje kako nove tehnologije same po sebi utiču na održivost?

Ovo je i jedna od tema kojima se bavi i kojima će se baviti i Health Tech Lab (HTL). HTL omogućava formiranje i razvoj inovacija u zdravstveno-tehnološkom ekosistemu kao i digitalizacijom zdravstva na održiv način. Sarađuje sa startapima kao što je i „AlgiOx” – startap koji je napravio pametni sistem za prečišćavanje vazduha u zatvorenim prostorijama kako bi se sprečili brojni zdravstveni problemi, a sistem uz to i proizvodi kiseonik. Više o radu HTL-a vezanim za održivost pisao je i Energetski portal.

Digitalizacija je jedan od prioriteta za sve vlade jer doprinosi kvalitetu života kroz ekonomski rast, povećanje produktivnosti i stope zaposlenosti. Međutim, data centri takođe značajno doprinose emisijama zbog velike potrošnje energije i često neodgovarajućim sistemima za hlađenje, budući da troše i do 2 odsto globalne električne energije, uz stopu rasta od 12 odsto godišnje. Dodatno, tipičan životni vek uređaja je oko 2 do 3 godine i postoji intenzivna potrošnja energije za dizajniranje, sastavljanje, pakovanje i isporuku ovih uređaja potrošačima širom sveta. Sve to utiče na povećanje e-otpada, uključujući i sve kućne aparate.

Kada se elektronika ne reciklira pravilno, sirovine u njima ispuštaju otrovne hemikalije u zemlju, a samim tim i u našu hranu. U poređenju sa konvencionalnim komunalnim otpadom, određene komponente električnih proizvoda sadrže otrovne supstance koje mogu da stvore pretnju za životnu sredinu kao i za zdravlje ljudi (povećani rizici od raka i neuroloških bolesti). Na primer, televizijski i računarski monitori obično sadrže opasne materijale kao što su olovo, živa i kadmijum, dok su nikl, berilijum i cink često prisutni u razvodnim tablama.

Ivana Kostić

Ceo tekst pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.