Evropska komisija i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj juče su izneli planove za snažan i ciljani odgovor Evropske unije kao podrška naporima partnerskih zemalja u rešavanju pandemije koronavirusa.

Zajednička akcija EU biće usmerena na rešavanje neposredne zdravstvene krize i nastalih humanitarnih potreba, jačanje zdravstva, sistema za snabdevanje vodom i sanitarnih sistema partnera, njihove kapacitete za istraživanje i spremnost za rešavanje pandemije, kao i ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih uticaja.

Kako bi podržala ove aktivnosti, EU će obezbediti finansijsku podršku partnerskim zemljama u iznosu većem od 15,6 milijardi evra iz postojećih spoljnih akcionih resursa. Zajedno sa svojim partnerima EU osigurava da se već dodeljena značajna sredstva namene za pomoć u borbi sa posledicama pandemije koronavirusa.

“Virus ne poznaje granice. Za ovaj globalni izazov potrebna je snažna međunarodna saradnja. Evropska unija neumorno radi u borbi protiv pandemije. Svi znamo da samo zajedno možemo zaustaviti širenje korona virusa širom sveta. Sa tim ciljem, EU će uskoro organizovati virtualni događaj na kom će se obavezati na pomoć u mobilizaciji neophodnih finansijskih sredstava i podršku Svetsku zdravstvenu organizaciju u pomoći najugroženijim zemljama“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Pandemija koronavirusa zahteva ujedinjeno, globalno delovanje kao odgovor. Evropska unija i njene države članice igraju svoju ulogu u rešavanju ove zdravstvene krize i njenih teških posledica – u zemlji i inostranstvu. Iako radimo sve što je moguće da pružimo podršku našim građanima, takođe moramo da pomognemo našim partnerima, kako u neposrednom okruženju, tako i šire, kako bi se izborili sa uticajem koji će pandemija imati na životni vek, stabilnost i bezbednost, jer njihovi problemi su i naši problemi. Ovo je globalna borba koju ćemo ili pobediti ili izgubiti zajedno. Saradnja i zajednički napori na međunarodnom nivou i multilateralna rešenja put su ka napred, za istinsku globalnu agendu za budućnost“, tvrdi visoki predstavnik Borelj.

„Sve dok koronavirus predstavlja opasnost po život bilo gde, nismo sigurni. To je srž međunarodne saradnje i partnerstva. Moramo da sarađujemo kako bismo izašli na kraj sa našim zajedničkim izazovima. Danas, Evropska komisija preuzima inicijativu i predvodi sa ovim značajnim globalnim paketom vrednim više od 15,6 milijardi evra, uz zajednički rad sa našim partnerima, posebno u Africi, za sigurniju budućnost za sve nas“, navodi komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpilainen.

„Kao deo globalnog odgovora na pandemiju koronavirusa preusmeravamo više od 3,8 milijardi evra predviđenih sredstava za Zapadni Balkan i naše neposredne susede na istoku i jugu, tamo gde su im stvarne potrebe: hitan odgovor na zdravstvenu krizu, za jačanje zdravstvenog sistema i ublažavanje društveno-ekonomskog uticaja pandemije. Delimo kontinent i možemo uspeti samo zajedno”, poručuje komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varhelji.

„Suočavamo se sa nečime što bi moglo postati najveća humanitarna kriza u poslednjih nekoliko decenija. Udar izbijanja koronavirusa na najnestabilnije zemlje, migrante i najugroženije ljude verovatno će biti dramatičan. Ovo se posebno odnosi na zatvorene kampove u kojima se nalaze izbeglice i interno raseljena lica, koji su često zatvorena okruženja uslovima opasnim po zdravlje. Zato moramo snažno da reagujemo na vanredne situacije u zdravstvu, osigurati da humanitarne organizacije i pojedinci i dalje imaju mogućnost da isporuče pomoći od životne važnosti i podršku u transportu i logistici za ključne humanitarne operacije”, upozorava komesar za upravljanje krizama Janez Lezarčič.

Paket “Tim Evropa”

Evropska unija oformila je Tim Evropa čiji je cilj spašavanje života i pružanje brze i ciljane podrške partnerima da se suoče sa ovom pandemijom. Ovaj tim kombinuje resurse iz EU, njenih država članica i finansijskih institucija, posebno Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kako bi podržao partnerske zemlje i ispunio njihove kratkoročne potrebe, ali i dugorčne kada govorimo o uticaju virusa na društvo i ekonomiju. Prvi paket rešenja Tima Evropa već se primenjuje u neposrednom susedstvu – Zapadnom Balkanu, na istoku pa do juga.

EU, kao globalni akter i glavni donator u sistemu međunarodne pomoći, će promovisati koordinirani multilateralni odgovor, u partnerstvu sa Ujedinjenim nacijama, međunarodnim finansijskim institucijama, kao i G7 i G20.

Evropska unija će nastaviti da prilagođava svoj odgovor na evoluirajuću situaciju i fokusiraće se na najugroženije zemlje kojima je potrebna zdravstvena podrška, poput zemalja u Africi, susedstvu, Zapadnom Balkanu, Bliskom Istoku i Severnoj Africi, delovima Azije i Tihom okeanu, Latinskoj Americi i Karibima. Odgovor EU će se usredsrediti na najugroženije ljude, uključujući migrante, izbeglice, interno raseljena lica i njihove domaćinske zajednice i integrisati njegove strateške ciljeve utvrđene u Zelenom dogovoru i Digitalnoj agendi.

Od ukupnog paketa od 15,6 milijardi evra, 3,25 milijardi evra se preusmerava u Afriku, uključujući 1,19 milijardi evra za severnoafričke susedske zemlje.

EU obezbeđuje 3,07 milijardi evra za celo susedstvo – 2,1 milijarde evra za jug i 962 miliona evra za partnerske zemlje sa istoka – i 800 miliona evra za Zapadni Balkan i Tursku.

Pored toga, ukupni paket uključuje još 1,42 milijarde evra garancija za Afriku i susedstvo iz Evropskog fonda za održivi razvoj (EFSD).

EU će podržati Aziju i zemlje Tihog okeana sa 1,22 milijarde evra, dodatnih 291 milion evra namenjeno je za Afriku, Karibe i Pacifik, 918 miliona evra za podršku našim partnerima u Latinskoj Americi i Karibima i 111 miliona evra za podršku prekomorskim zemljama.

Isporuka globalnog paketa odgovora EU u praksi

Za akcije hitne pomoći namenjeno je 502 miliona evra, a sredstva se usredsređuju između ostalog na:

• Pružanje neposredne podrške planovima za reagovanje Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih nacija, kao i apelu pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca za jačanje spremnosti i reakcije u vanrednim situacijama u zemljama sa slabijim zdravstvenim sistemima i zemljama koje se bave humanitarnim krizama;

• Pružanje neposredne humanitarne podrške u pogođenim zemljama, posebno u oblasti zdravstva, vode, sanitarnih i higijenskih uslova (VASH) i logistike;

• Podrška povećanoj proizvodnji ličnih zaštitnih sredstava i medicinskih sredstava u Evropi kako bi se zadovoljile hitne potrebe u Evropi i u partnerskim zemljama;

• Organizovanje isporuke pomoći (in-kind) pogođenim zemljama kroz Mehanizam civilne zaštite Unije;

• Pružanje garancija i likvidnosti lokalnim bankama preko međunarodnih finansijskih institucija i evropskih finansijskih institucija za razvoj, koje podržava Evropski fond za održivi razvoj;

• Podrška globalnim naporima u borbi protiv izvoznih ograničenja i obezbeđivanju netaknutih lanaca snabdevanja, posebno za osnovna medicinska sredstva i lekove;

• Povezivanje zapadnog Balkana sa inicijativama EU kao što su Sporazum o zajedničkoj nabavci medicinske opreme i evropski sistem za brzo upozoravanje na zarazne bolesti. Zemlje koje pregovaraju o svom pristupanju mogu se prijaviti i za fond solidarnosti EU.

Pomoću 2,8 milijardi evra za podršku istraživanjima, zdravlju i sistemima vode EU, između ostalog, pruža:

• Podršku partnerskim zemljama u izgradnji otpornih, prilagodljivih sistema zdravstvene i socijalne zaštite;

• Podršku naporima u komunikaciji i osvešćivanju osnovnih zaštitnih mera i saveta o higijeni kako bi se sprečilo širenje;

• Omogućavanje korišćenja nekih sredstava EU iz globalnih zdravstvenih inicijativa poput Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije, Globalnog saveza za vakcine i imunizaciju (GAVI) i Globalnog finansijskog fonda da se koriste za reagovanje na koronavirus, osiguravajući redovno funkcionisnje zdravstvenih programa;

• Podršku daljim istraživanjima dijagnostike, lečenja i prevencije i kada vakcina bude dostupna, brzo odobravanje i subvencionisanje vakcina i njihova isporuka ugroženim zemljama;

• Podršku obuci stručnjaka, epidemiološki nadzor i jačanje regionalnih zdravstvenih organizacija u Africi, Latinskoj Americi i Karibima, Aziji i Tihom okeanu;

• Dobrodošlicu zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu u Odbor za zdravstvenu bezbednost EU uz razmišljanje na koji način je najbolje povezati potencijalne kandidate;

• Podršku jednakom pristupu zdravstvenim sistemima za migrante, izbeglice i zajednice domaćina.

EU je 12,28 milijardi evra usmerila za rešavanje ekonomskih i socijalnih posledica. Time je:

• Obezbedila direktnu budžetsku podršku i koncesijsko finansiranje za partnerske zemlje da usvoje reforme za socijalno-ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva i mere zaštite radnika tokom krize;

• Obezbedila mobilizaciju makrofinansijske pomoći za zapadni Balkan i susedne zemlje sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF);

• Podržala privatni sektor, posebno mala i srednja preduzeća (MSP) i samozaposlene, putem garancija, odredbi o likvidnosti i tehničkoj pomoći i daljem preusmeravanju garancija iz Evropskog fonda za održivi razvoj na kratkoročnu podelu rizika na zajmove;

• Dala kredite javnom sektoru od Evropske investicione banke, pre svega za zdravstvenu opremu i zalihe;

• Radila sa međunarodnim organizacijama i evropskim kompanijama na izgradnji snažnih i otpornih lanaca vrednosti u strateškim sektorima i obezbeđivanju radnih prava i društvene odgovornosti preduzeća;

• Promovisala načine pomoći kod dugovanja za pogođene zemlje koje razmatra MMF.

Izvor: EU info centar