Plutajuća vetroelektrana u Norveškoj doprineće smanjenju emisija CO2 za 200.000 tona godišnje

15.04.2020

vetrolektrana_voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Zoltan Tasi)

Norveška ima u planu novu plutajuću vetroelektranu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Craig Cooper)

Ministarstvo naftne industrije ove zemlje odobrilo je planove za razvoj i rad vetroparka snage 88 MW pod nazivom “Hywind Tampen”.

Ideja za ovaj projekat nastala je u cilju smanjenja emisija štetnih gasova iz naftnih i gasnih polja Gulfaks i Snor. Njihove platforme će prve biti snabdevene strujom iz ove vetrolektrane.

Kompanija koja stoji na čelu ovog projekta “Equinor” pravi vetroelektranu na vodi koja će se sastojati od 11 turbina, pojedinačne snage od po 8 MW.

Procenjuje se da će ovaj projekat doprineti smanjenju emisija ugljen-dioksida za više od 200.000 tona godišnje, što je okvirna vrednost godišnjih emisija iz automobila.

Pročitajte još:

Ovim projektom Norveška pravi korak bliže ka radu na ugljeničnoj neutralnosti i progresivnosti projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, naročito u odnosu na konkurentnu industriju nafte i gasa.

Početak gradnje dogovoren je za kraj 2022. godine.

Jelena Cvetić

Ford proizvodi višekratne medicinske ogrtače od – materijala za vazdušne jastuke

15.04.2020

Isolation-Gowns-3-2048x1152 — Foto: Ford, via Clean Technica

Nekoliko auto-kompanija su, u jeku trenutne pandemije, svoje fabrike, radnike i druge resurse stavile na raspolaganje borbi protiv novog koronavirusa i preorijentisale proizvodnju sa delova za vozila na respiratore, maske, vizire i drugu neophodnu medicinsku opremu. Među njima je američka kompanija Ford. U pomoći je, reklo bi se, otišla korak dalje od svojih konkurenata Lambordžinija, Dženeral motorsa i Tesle s obzirom na to da zaposleni u pogonu ovog predstavnika automobilske industrije u Mičigenu (Sjedinjene Američke Države) od materijala za vazdušne jastuke šiju – ogrtače za bolničko osoblje namenjene višekratnoj upotrebi, kako bi odgovorili na nestašicu istih.

Direktorka Forda Marsi Fišer objasnila je da je lagana tkanina od koje se inače prave vazdušni jastuci otporna na tečnosti i da je otkriće njene alternativne namene zaista odlično. Ona se koristi i za izradu padobrana, creva za zalivanje bašte i tepiha.

Zbog svojstva materijala, ogrtači će održati svoj visok kvalitet čak i nakon 50 pranja, istakla je Fišer. Višekratnost nije karakteristika koja je tipična za tu vrstu medicinske opreme – uglavnom ih je nemoguće prati i njihovo održavanje zahteva posebne sanitetske mere, ali se uglavnom pocepaju već tokom prvog nošenja.

Ogrtači se kroje po šablonu koji je usavršen u konsultacijama sa lokalnom bolnicom.

Pročitajte još:

Ford je najavio da svake nedelje planira da isporuči 100.000 zaštitnih odela, kako bi do početka jula obezbedio oko 1,3 miliona “boraca na prvoj liniji fronta”.

Jelena Kozbašić

Tokom prvog meseca rada aplikacije Kasper u Podgorici stigle 52 prijave

15.04.2020

KASPER_Podgorica — Foto: Glavni grad Podgorica

Prošlog meseca lansirana je nova aplikacija Kasper (Kolektivna aplikacija za selekciju, prikupljanje i recikliranje) za Android i iOS uređaje, koja je građanima pružila mogućnost da prijavljuju nelegalno odložen otpad na teritoriji Podgorice. Na taj način, uz animiranje i inicijativu građana, napravljen je veliki iskorak ka sistemskom i inovativnom rešavanju problema upravljanja otpadom i zaštite životne sredine. „Čistoća“, „Deponija“ i kompanija „Amplitudo“ projekat realizuju u partnerstvu sa Crnogorskim Telekomom, a uz pokroviteljstvo Vlade Sjedinjenih Američkih Država, koja je dala finansijsku podršku iz fondova namenjenih za finansiranje ekonomskih projekata.

Od aktivacije aplikacije Kasper, ukupno su pristigle 52 prijave, a samo 8 njih je nerealizovano, i to zbog nenadležnosti nad predmetnim lokacijama. Naime, ekipe gradskog preduzeća “Čistoća” očistile su 40 lokacija, dve prijave su se odnosile na privatne posede, a dve nisu bile na teritoriji glavnog grada, o čemu su i obavešteni podnosioci prijava putem aplikacije.

Osim prijavljivanja nepravilno odloženog otpada, ova aplikacija građanima pruža i informacije o celokupnoj pratećoj komunalnoj infrastrukturi nadležnih gradskih preduzeća – reciklažnim dvorištima, mobilnom reciklažnom dvorištu, kao i lokacijama podzemnih i nadzemnih kontejnera.

Pročitajte još:

Kreiranjem ove aplikacije Glavni grad Podgorica i partneri na projektu žele da ukažu na značaj zdrave i čiste životne sredine za sve građane. Oni mogu na lak i jednostavan način, besplatno, da prijave otpad na teritoriji Podgorice, kao i da prate status svoje i drugih prijava. Istovremeno, aplikacija je namenjena i kompanijama koje prilikom prijave unose podatke o vrsti i količini otpada koji je prikupila i selektovala.

Smatra se da će se korišćenjem ove aplikacije unaprediti efikasnost gradskih službi u oblasti upravljanja otpadom i stvoriti mogućnost efikasnije komunikacije sa građanima na polju unapređenja životne sredine. Na kraju, ona će pomoći u povećanju ukupne selekcije otpada na nivou grada i centralne regije Crne Gore. Cilj je da što manje otpada ide na sanitarnu kadu, jer tada je životna sredina čistija, a veći procenat otpada ide u ponovnu proizvodnju, odnosno dalju komercijalnu valorizaciju. To može sprečiti i sivu ekonomiju, jer, nažalost, trenutno postoji veliki broj ilegalnih trgovaca sekundarnim sirovinama koji uništavaju životnu sredinu, nisu fiskalizovani, niti imaju neophodne ekološke dozvole, koje nadležno gradsko preuzeće “Deponija”, kao zaokružen sistem, poseduje.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Evropa poziva na zeleni oporavak od pandemije

15.04.2020

pogled_polja — Foto-ilustracija: Unsplash (Nik Ramzi Nik Hassan)

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Evropski ministri zaštite životne sredine su pozvali da se pri planiranju oporavka od pandemije koronavirusa uzmu u obzir pitanja zaštite životne sredine i klime.

Sada je vreme za borbu protiv epidemije, ali “trebalo bi da se pripremimo za rekonstrukciju naših ekonomija uvođenjem planova za oporavak čiji je cilj da se Evropi i njenim građanima omogući i održivi napredak”, pišu oni u tekstu na sajtu climatechangenews.com.

“Moramo odoleti iskušenju kratkoročnih rešenja kao odgovoru na krizu koja preti da na više decenija zatvori Evropsku uniju u ekonomiji fosilnih goriva“, upozoravaju oni.

“Pouka koju možemo dobiti od KOVID-19 je da je neophodno brzo delovati. Stoga moramo zadržati ambicije da smanjimo rizike i troškove neaktivnosti u oblastima klimatskih promena i gubitka biološke raznolikosti”.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan Luder)

Oni pozivaju na “zajednički evropski odgovor” u okviru evropskog “Zelenog sporazuma”, koji je najavila Evropska komisija, i traže “povećanje investicija, posebno u oblastima održive mobilnosti, obnovljivih izvora energije, obnove zgrada, istraživanja i inovacija, obnavljanja biodiverziteta i cirkularne ekonomije“.

“Moramo poslati snažnu političku poruku svetu i našim građanima da će EU biti primer i u ovim teškim vremenima, i utrti put ka ugljeničnoj neutralnosti i poštovanju Pariskog sporazuma“, pišu ministri.

Tekst su potpisali ministri Austrije, Danske, Italije, Finske, Latvije, Luksemburga, Holandije, Portugalije, Španije i Švedske, a naknadno i Francuske.

Devet nevladinih organizacija podržalo je ovu inicijativu evropskih ministara.

Izvor: Zelena Srbija

Danas počinje podnošenje zahteva za subvenicije po košnici pčela

15.04.2020

pčele_košnica_pčelarstvo — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Foto-ilustracija: Unsplash (Timothy L. Brock)

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počinje danas, 15. aprila 2020. godine. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo na podsticaje u pčelarstvu po košnici pčela za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1000 košnica pčela.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela može se podneti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Pročitajte još:

Pčelari će i ove godine za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem. Pristup portalu za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.

Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 800 dinara po košnici pčela.

Izvor: Uprava za agrarna plaćanja

Svi za jednog, CEEFOR za sve

15.04.2020

energija_vetra — Poto-illustration: Pixabay

Kompanija CEEFOR je osnovana 2010. godine u Beogradu. Klijentima na raspolaganju stoji (razno)vrstan i uigran tim sa više od 20 stručnjaka sa dugogodišnjim radnim iskustvom, – od mašinskih, elektro i građevinskih inženjera, preko inženjera tehnologije, arhitekture, saobraćaja i zaštite od požara, do ekonomskih i finansijskih stručnjaka, prevodilaca i filologa.

Uspešno realizovanom poslovima u oblasti energetskih tehnologija, CEEFOR nije isključivo umanjio troškove svojih klijenata, već i emisije štetnih materija i gasova, čime se kompanija svrstala u red domaće privredne elite koja teži društvenoj odgovornosti.

Pored dva očita polja delovanja, održivog razvoja i energetske efikasnosti, kompanija nudi i konsultantske i projektantske usluge u oblasti obnovljivih izvora energije, u kojoj posebno dolazi do izražaja njen doprinos smanjenju ugljeničnog otiska.

Projektovanjem solarnih elektrana, vetroelektrana, biogasnih elektrana i hidroelektrana, CEEFOR je energetski miks Srbije i regiona „obogatio” sa više od 100 čistih megavata i pozicionirao se kao predvodnik zaokreta od fosilnih goriva na našem tržištu i inovator.

U energetski efikasna rešenja, čijoj je realizaciji doprinela grupa CEEFOR-ovih zaposlenih, spadaju i dve solarne elektrane na zemlji u Kladovu snage 2 MW i solarna elektrana na krovu objekta robne kuće „IKEA” u Beogradu.

Tim inženjera radio je i na investiciono-tehničkoj dokumentaciji za solarnu elektranu ukupne snage 9,9 MW za Elektroprivredu Srbije, za koju su projektovali i vetropark u Kostolcu ukupne snage 66 MW. Očekuje se da će kostolačke vetrenjače snabdevati energijom oko 30.000 srpskih domaćinstava.

U fokusu:

CEEFOR je angažovala i Naftna industrija Srbije, a jedan od projekata koje su za nju sproveli u periodu od 2013. do 2015. godine bilo je projektovanje, ishodovanje dozvola i organizacija tehničkog pregleda za kogeneracione i gasne elektrane na teritoriji opština Kanjiža, Srbobran i Veliko Gradište.

Multinacionalnoj korporaciji iz Francuske Suez, fokusiranoj na poslovanje u sektoru voda, električne energije, prirodnog gasa i upravljanja otpadom, isporučili su idejno rešenje, idejni projekat i projekat za građevinsku dozvolu za elektranu na deponijski gas u Vinči.

Povrh toga, kompanija je ovlašćeni konsultant za fond Green for Growth i ProCredit banku, prvog domaćeg korisnika kojem će Elektroprivreda Srbije garantovati „obnovljivo“ poreklo potrošene električne energije. Određeni deo energetskih potreba potencijalno će zadovoljavati iz biogasnih postrojenja sa kogeneracijama iz Stare Pazove (600 kW), Sombora (999 kW) i Česterega (600 kW), u čijem su projektovanju takođe učešće uzeli CEEFOR-ovi zaposleni.

Bilo da kompaniju upošljavate kao pouzdanog konsultanta za energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije ili kao neposrednog partnera zaduženog za izradu studija, projekata i projektne dokumentacije, možete da računate na posvećen rad zaposlenih na pronalasku praktičnog i dugovečnog rešenja, prilagođenog vašim zahtevima i mogućnostima.

Kada svoje poverenje stavljate u vešte ruke znalaca, nema mesta brizi da će ono biti izigrano, jedino da će vaša očekivanja biti nadigrana. Lista CEEFOR-ovih dosadašnjih klijenata je dugačka, a u budućnosti i vi možete na nju da se upišete.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.

Gorivo na pumpama u Srbiji sve jeftinije

15.04.2020

gorivo_benzin_stanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Od početaka godine svetske berze beleže sunovrat cena nafte. Sa cenom ispod 25 dolara barel je u martu skliznuo na istorijski minimum. Dogovor OPEK-a, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o najvećem smanjenju proizvodnje koja treba da spase dalji pad juče je beznačajno pogurao cene “crnog zlata” jer je tržište prezasićeno. Gorivo je sve jeftinije i na našim pumpama, a prvi efekti sniženja na svetskom tržištu tek se očekuju.

Niska cena nafte na svetskom tržištu “pogurala” je pojeftinjenje derivata i na našim pupama, ali ne tom brzinom, jer cene, objašnjavaju u naftnim kompanijama, kroji i kurs dolara. Od početka godine dizel je pojeftinio za 22 dinara i za litar treba dati sada oko 143 dinara, dok benzin beleži pad od 18 dinara, pa sada košta oko 135 dinara. Cena gasa za automobile niža je za 10 dinara.

“To su cene koje nismo zabeležili u zadnjih desetak godina i one su svakako rezultat i smanjenja cene sirove nafte na svetskom tržištu. Daleko je manji promet, benzinske stanice imaju veoma skraćeno radno vreme”, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Iz NIS-a navode da svetske cene značajno utiču i na njih, jer uvoze oko dve trećine ukupne količine nafte koja se preradi.

“U prethodnom periodu na našim benzinskim stanicama cene naftnih derivata već su značajno snižene. Imajući u vidu globalne trendove, ove sedmice očekujemo i dodatno pojeftinjenje naftnih derivata. Ističemo da i u uslovima vanrednog stanja NIS garantuje sigurno snabdevanje srpskog tržišta”, navodi NIS.

Rezerve nafte su ogromne. Svetska skladišta i rafinerije su pune, a tankeri čekaju u lukama jer zbog pandemije koronavirusa naftu niko ne preuzima. Prizemljeni avioni, smanjenje drumskog saobraćaja obustavljanje fabričke proizvodnje na globalnom nivou, iz dana u dan, umanjuju i tražnju nafte.

Pročitajte još:

Sporazum zemalja izvoznica nafte članica OPEK-a sa Rusijom i Amerikom o dvomesečnom smanjenju proizvodnje “crnog zlata”, od 1. maja teško da može imati većeg efekta i na stabilizaciju cena.

“Dogovoreno smanjenje je došlo malo kasnije nego što se očekivalo. Drugo, to smanjenje je nedovoljno da zadovolji veliko smanjenje pada tražnje. Procenjuje se da je u ovom trenutku pad tražnje manji za trećinu nekih 35 miliona barela na dnevnom nivou”, rekao je Goran Radosavljević iz Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.

Tomislav Mićović kaže da je ovo jedna od najturbulentnijih godina na tržištu nafte i derivata nafte od nastanka tržišta.

“Ne samo što je drastično smanjena potražnja u ovako kratkom vremenskom periodu već i zbog toga što su postignute veoma niske cene sirove nafte koje nikako ne mogu da obezbede dugoročni opstanak ove delatnosti”, rekao je Mićović.

Podsetimo, u januaru barel američke lake nafte koštao je oko 65 dolara, dok je cena evropskog “brenta” po kojem se formiraju cene derivata na našem tržitu bila oko 72 dolara. Cene barela sada su niže i 60 odsto.

Izvor: RTS

Proboj u svet mode – kožom od kaktusa

15.04.2020

kaktus_more_odsjaj — Foto-ilustracija: Unsplash (Lizette Virissimo)

Dvojica preduzetnika i prijatelja iz Meksika proizvode veštačku kožu od kaktusa. Nakon što su završili studije i zaposlili se, Adriana Lopeza Velardea i Martea Kazareza je sve više počelo da brine zagađenje životne sredine.

Kažu za modernfarmer da su dugo planirali da napuste posao kojim su se do tada bavili kako bi radili nešto što ih ispunjava. Lopez Valarde je bio zaposlen u industriji nameštaja, a Kazarez u modnoj.

Koža od kaktusa traje najmanje 10 godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephanie Greene)

Odlučili su da ulože svoj novac, znanje i iskustvo u svet mode, smatrajući da je to jedna od najvećih potrošačkih industrija, a cilj im je bio da stvore održivu alternativu životinjskoj koži.

Materijal je delimično biorazgradiv i ima tehničke specifikacije koje inače zahteva industrija nameštaja, automobila, kože i mode. Zahvaljujući fleksibilnosti, propusnosti i trajnosti najmanje 10 godina, koža proizvedena od kaktusa ima mogućnost zamene životinjskih i sintetičkih materijala koji nisu ekološki i etički prihvatljivi.

Proizvodnja pamuka troši veliki udeo đubriva

Za ovaj su se materijal odlučili, jer se u proizvodnji pamuka koristi veliki udeo veštačkih đubriva, ali i radi činjenice da se oko 80 odsto izrađene odeće na kraju spali ili završi na deponijama.

“Zemljini prirodni resursi su pod velikim pritiskom, a modna industrija tome prilično doprinosi”, kaže Lopez Velarde i dodaje da im je bilo važno da naprave liniju usredsređenu na održivost i rešavanje problema zaštite životne sredine s kojima se svi suočavamo.

Pronašli su inspiraciju u biljci iz roda Opunicija, pa su odlučili da je koriste u proizvodnji veštačke kože. Kaktus koji obrađuju je poreklom iz Meksika, gde ga koriste i za ishranu kao dodatak mnogim jelima.

Pročitajte još:

Lopez Velarde i Kazarez otkupljuju sirovine od 27 poljoprivrednika iz savezne države Zakatekas.

Za izradu kože koriste samo zrelo lišće biljke, metodu za koju kažu da omogućava branje novih listova svakih šest do osam meseci. Nakon rezanja, lišće se suši na suncu tri dana i zatim dalje prerađuje.

Na prošlogodišnjem međunarodnom sajmu kože “Lineapple” u Milanu predstavili su svoj proizvod, a njihova marka “Desserto” izazvala je veliko zanimanje u svetu mode.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs

Slučaj trovanja ptica kod Bačke Topole – stradale i strogo zaštićene vrste

15.04.2020

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u nedelju 12. aprila Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine prijavilo je trovanje divljih ptica kod Bačke Topole. Tom prilikom nađene su dve mrtve jedinke strogo zaštićenih ptica, mišara i eje močvarice, pored kojih su primećeni komadi mesa prebojeni crvenom supstancom. Ovaj slučaj otkrio je ribočuvar zaštićenog područja Parka prirode Bačkotopolske doline.

U ponedeljak 13. aprila službenici pomenute inspekcije, uz asistenciju službenika Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, policije, predstavnika upravljača zaštićenog područja i članova Ekološkog društva Arkus, obavili su vanredni inspekcijski nadzor i pregledali veliku površinu unutar i oko Parka prirode Bačkotopolske doline. Pretraga terena otkrila je do sada nezabeležen slučaj namernog trovanja divljih životinja.

Na ukupno 17 lokacija pronađeno je oko 50 zatrovanih mamaca i sakupljeno 18 uginulih životinja. Stradalo je šest jedinki eja močvarica i dva mišara koji su strogo zaštićeni, te četiri gavrana, dve sive vrane, dve svrake, jedan gačac i jedna lisica, koje su zaštićene vrste. Na osnovu prvih informacija jasno je da je u pitanju namerno i organizovano trovanje divljih životinja, verovatno usmereno ka divljim grabljivcima poput lisica i šakala.

Strahuje se da je na terenu ostao nepoznat broj zatrovanih mamaca budući da ih je teško pronaći u vegetaciji koja buja, a to može uzrokovati nova stradanja zaštićenih i ugroženih divljih vrsta.

„U okolini Bačke Topole bila živela su samo dva para gavranova. Ovim trovanjem ubijene su 4 jedinke, pa opravdano strahujemo da su nestala oba para. Ovo je nenadoknadiva šteta za našu prirodu“, izjavio je Akoš Harkai, predsednik Ekološkog društva Arkus.

Ranijih godina ovakvi slučajevi istraživani su uz pomoć mađarskog tima sa profesionalnim psima tragačima, posebno obučenim da pronalaze uginule životinje, zatrovane mamce i postavljene otrove. Međutim, sada to nije moguće usled zatvaranja granica izazvanih pandemijom novog koronavirusa.

Izgled zatrovanih mamaca i položaj tela uginulih životinja ukazuju da je ponovo korišćen zabranjeni preparat furadan. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluje na policiju i tužilaštvo da ovaj slučaj hitno istraže i pronađu počinioca jer je ovde reč o krivičnom delu protiv životne sredine.

Podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokazuju da je u poslednjih 20 godina širom Srbije zabeleženo 320 slučajeva trovanja divljih ptica, a u svega nekoliko počinioci su pronađeni i kažnjeni.

Izvor: DZPPS

Šuma kod Černobilja i dalje u plamenu – povišena opasnost od radioaktivnog zračenja

14.04.2020

forest_fire_šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

U subotu, 4. aprila, šumu u blizini Černobilja su, prema saopštenju ukrajinskih vlasti, zahvatila dva požara koja su rezultovala evakuacijom žitelja obližnjih sela. Deset dana kasnije, vatra je pod kontrolom, ali drveće i rastinje i dalje gori i plamena stihija se približila na oko 1 kilometar udaljenosti od nekadašnje nuklearne elektrane, upozorava ruski ogranak organizacije za zaštitu životne sredine Grinpis, dodajući da je načinjena veća šteta u odnosu na onu koju navode nadležni organi.

Pročitajte još:

U okolini Černobilja izmeren 16 puta viši nivo radijacije od normalnog usled šumskog požara

Prema stavu aktivista Grinpisa zasnovanog na satelitskim snimcima, požar predstavlja opasnost za povišen nivo radioaktivnog zračenja. Nasuprot tome, služba za hitne situacije u Ukrajini je iznela u javnost podatke da se radijacija u pogođenoj oblasti nije promenila, kao ni u prestonici zemlje Kijevu.

Snimci napravljeni iz vazduha pokazuju spaljenu, pocrnelu zemlju, ugljenisane panjeve i stabla koja i dalje tinjaju.

Prošle nedelje, zvaničnici su izjavili da su našli osumnjičenog za izazivanje požara paljenjem suve trave i smeća u tom području. Taj 27-godišnjak je rekao da je palio “iz zabave”, a da zatim nije uspeo da ugasi vatru koju je vetar naglo proširio.

Predstavnici vlasti su još 4. aprila istakli da gori površina od 20 hektara, ali Grinpis veruje da je već tada bilo reč o čak 12.000 hektara ugroženih vatrom. Zaključno sa 13. aprilom, požar se proširio na 34.400 hektara.

Požari su uobičajena pojava na šumovitom prostoru nedaleko od ugašene nuklearne elektrane.

Černobilj je u aprilu 1986. godine bio žarište najveće mirnodopske nuklearne katastrofe u istoriji. Eksplozija četvrtog reaktora tamošnjeg postrojenja prouzrokovala je zagađenje značajnog dela Evrope.

Ubrzo nakon katastrofe, uspostavljena je zona isključenja koja zahvata površinu od gotovo 3 hiljade kvadratnih metara. Na kobnom reaktoru, izgrađen je betonski sarkofag. Proizvodnja električne energije s tog mesta stala je tek 2000. godine.

Jelena Kozbašić

Ruma otkupljuje višak proizvoda od povrtara

14.04.2020

plastenik_povrće — Foto-ilustracija: Unsplash (www.zanda. photography)

Opština Ruma je prva lokalna samouprava u Srbiji koja će od povrtara otkupiti višak proizvoda. Štab za vanredne situacije u toj sremskoj opštini doneo je odluku da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup salate, rotkvica, spanaća, tikvica i ostalog povrća koje ovih dana stiže iz plastenika. Povrće će biti ponuđeno sindikatima ili će biti podeljeno kao humanitarana pomoć. Otkup povrća počeo je već od ponedeljka.

Foto-ilustracija: Unsplash (Marisol Casben)

Povrtari sa područja rumske opštine mogu računati na pomoć lokalne samouprave kako bi što manje izgubili na ovogodišnjoj proizvodnji. Tri miliona dinara obezbeđeno je iz budžeta za otkup viška povrća od onih povrtara koji imaju prijavljenu tu vrstu proizvodnje.

“Ostali ulaze u sezonu, rade iako ima policijskog časa. Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud”, kaže Slađan Mančić, predsednik opštine Ruma i dodaje da će oni tu robu platiti, ili je usmeriti sindikatima javnih preduzeća, koji mogu povrće da dobiju po sindikalnim cenama. “Ako hoće, ako ne – mi smo spremni da tu robu delimo, kao što delimo humanitarne pakete, kao svežu robu, svakodnevno ako te proizvode budemo kupovali.”

Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da će ova pomoć povrtarima svakako dobro doći. Ona podseća da je većina povrtara u proteklom periodu kontrolisala svoje proizvode i dobila sertifikate i oznaku “Rumski ceger” tako da se kvalitet proizvoda ne dovodi u pitanje.

“Pošto je u pitanju plastenička i proizvodnja u staklenicima, proizvođači su trebali da vode računa o tretmanima zaštite, kada je bio poslednji i da li je izašla karenca da bi imali kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu “Rumski ceger”, što znači da su prepoznati na tržištu”, kaže Klještanovićeva i dodaje da pored sertifikovanih pomoć loklane samouprave imaju i ostali povrtari koji su takođe morali da vode računa o kvalitetu proizvoda i njihovoj zdravstvenoj bezbednosti.

Pročitajte još:

Ovu meru podržavaju i rumski povrtari koji kažu da će spasiti bar deo svojih proizvoda koji uveliko stižu za prodaju. U Rumi ima i nekoliko piljarnica čiji vlasnici se i sami bave povrtarstvom. Ovih dana oni u nedostatku svoje robe, povrće otkupljuju od drugih povrtara, a počela je i dostava povrća na kućne adrese potrošača.

Rumski povrtari će svakako imati mogućnost da se reše viška svojih proizvoda, a njihov otkup trebalo bi da počne već početkom sledeće nedelje. U Rumi je oformljena i tročlana komisija koja će voditi računa da kompletan posao bude dobro urađen i da rumski povrtari iz ove situacije izađu sa što manje štete.

Autor: Zlatko Markovinović

Izvor: Agroklub.rs

Humanitarna akcija “Doniraj obrok” sada i u Novom Sadu

14.04.2020

Vanredna situacija izazvana pandemijom KOVID-19 virusa je nesumnjivo pogodila svakog od nas na neki način. Mnogi od nas se suočavaju sa izazovima gubitka posla, gubitka sistema podrške i gubitka osećaja sigurnosti.

U želji da se i u novonastalim okolnostima neguje zajedništvo, JCI pokreće humanitarnu akciju „Doniraj obrok“, čiji je cilj da se pruži pomoć onima koje je ova situacija najviše pogodila. Akcija će istovremeno pomoći da se sačuvaju poslovi zaposlenima u ugostiteljstvu bez kojih doniranje obroka ne bi bilo moguće.

Ovu akciju prvo je pokrenuo JCI Beograd za svoje sugrađane. Inspirisan sjajnom idejom i odzivom ljudi, JCI Novi Sad se pridružuje i pokreće istu akciju u svom gradu u nadi da tako podrži kako najugroženije među nama, tako i lokalne preduzetnike.

Kako možete da pomognete?

„Doniraj obrok“ akcija omogućava da doniranjem svega 300 dinara jednoj osobi obezbedite obrok. Lokalni ugostitelji podržavaju akciju ovim simboličnim cenama obroka, a partnerske kurirske službe obrok besplatno nose na kućnu adresu čak i tokom trajanja policijskog časa.

Pročitajte još:

Možete donirati jedan ili više obroka uplatom željenog iznosa na račun JCI Novog Sada. JCI Novi Sad sredstva prosleđuje restoranima iz kojih se obroci naručuju prema slučajnom izboru, a potom i dostavljaju tamo gde su najpotrebniji.

Donaciju možete realizovati putem dinarskog računa JCI Novog Sada:

Erste Banka AD Novi Sad 340-0000000027416-35
SVRHA UPLATE: Humanitarna akcija Doniraj obrok

Ako želite da donirate iz inostranstva ili sa deviznog računa, to možete učiniti na sledeći način:

IBAN: RS35340000000002741635
SWIFT CODE: GIBARS22 (ERSTE BANKA AD NOVI SAD)
NAME: JCI NOVI SAD
ADDRESS: Narodnog fronta 73, 21000 Novi Sad, Serbia

Izvor: JCI Novi Sad

U Africi još opasniji virus – ebola

14.04.2020

Madagaskar_Afrika — Foto-ilustracija: Unsplash (2Photo Pots)

U jeku borbe sa koronavirusom, u Africi se pojavio novi slučaj jednog od najsmrtonosnijih virusa u istoriji čovečanstva – ebole. Afrika je kontinent sa najmanjom smrtnošću od KOVID-19, od kojeg je obolelo skoro dva miliona ljudi širom sveta i koji je odneo više od 100.000 života, ali drugačiji problemi muče ljude iz centralnog dela ovog kontinenta.

Novi slučaj ebole potvrđen je u gradu Beni u Demokratskoj Republici Kongo, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Vlasti DR Konga su planirale da u ponedeljak objave kraj epidemije, ali to sada neće biti moguće jer je novi slučaj otkriven na severoistoku zemlje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Adrianna Van Groningen)

“Iako nisu dobre vesti, ovakve događaje smo predvideli. Zadržali smo timove u Beniju i drugim regijama visokog rizika baš iz ovog razloga”, istakao je predsednik SZO dr Tedros Ahanom Gebrejesus.

Kao deo “nadzornog sistema” koji prati aktuelnu epidemiju u ovoj zemlji, hiljade prijava sumnjivih slučajeva prati se svakoga dana. U taj broj ulaze svi ljudi koji imaju simptome slične eboli, kao i svaki smrtni ishod u visoko rizičnim područjima.

Sledeći korak je izolacija svih kontakata sa zaraženog, njihovo testiranje i vakcinacija u slučaju da žele i da im zdravstveni status to omogućava.

Crna statistika u Demokratskoj Republici Kongo

Vest je stigla nekoliko minuta pošto je završen sastanak Međunarodnog zdravstvenog komiteta o eboli, koji će se ponovo okupiti da bi procenio rizike od ponovnog masovnog zaražavanja. Poslednji pacijent testiran je negativno 3. marta i pušten je iz bolnice, nakon čega više nije bilo prijavljenih slučajeva.

Do 10. aprila ove godine ukupno je potvrđeno 3.456 slučajeva u centralnoafričkoj državi, sa čak 2.276 smrtnih ishoda.

Ebola je prvi put otkrivena 1976. godine u Sudanu i Zairu (sada DR Kongo), kada su u mestima Nzara i Jambuku ljudi masovno umirali sa do tada neviđenim simptomima. Po otkrivanju uzroka, virus je nazvan ebola, po reci koja se nalazi u sadašnjoj Demokratskoj Republici Kongo.

Tokom istorije pokazao se kao jedan od najsmrtonosnijih virusa svih vremena, čiji letalitet može dostići i 90 odsto, a u proseku je otprilike 50 odsto.

U više navrata izbijale su epidemije, a najteža je bila ona od 2013. do 2016. godine u Zapadnoj Africi. Tada je u Liberiji, Sijera Leoneu, Gvineji, Nigeriji, Maliju i još nekim zemljama (uključujući Sjedinjene Američke Države i neke evropske), zaraženo ukupno 28.616 ljudi, a život je izgubilo 11.310.

Izvor: RTS

Maslinjaci na Mediteranu u velikoj opasnosti od bakterijske zaraze

14.04.2020

maslina_drvo_masline — Foto-ilustracija: Unsplash (Nazar Hrabovyi)

Italija, Grčka i Španija se poslednjih dana bore sa dodatnim problemom koji se tiče maslina. Bakterija Xylella fastidiosa, poznatija kao lepra za masline, koja izaziva sindrom brzog opadanja masline, preti da ugrozi oblasti ove tri zemlje bogate drvećem maslina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Sorge)

U Italiji već je više od milion stabala uništeno, što, prema procenama, ukazuje na gubitak od oko 5 milijardi evra u narednih 50 godina ukoliko se ne zaustavi širenje bolesti i ponovo posade maslinjaci. Procena gubitka u Španiji iznosi oko 17 milijardi evra, a u Grčkoj oko 2 milijarde za isti period.

Ove zemlje čini 95 odsto ukupne evropske proizvodnje maslinovog ulja. Čak 17 odsto površina u Italiji već je zaraženo bolešću, koja se dalje širi i u Francusku i Portugal.

Iako ne postoji određeni lek u ovom slučaju, ispituju se dovoljno otporne sorte maslina. Ukoliko se preduzmu mere prevencije i uspešno zasade novi maslinjaci jačim sortama koje su otporne na ovu bakteriju predviđeni ekonomski gubici bi mogli biti znatno manji.

Između ostalog, trenutno se analizira koliko klimatski uslovi utiču na širenje ove bolesti. Primećeno je da je na najpogođenijem području između 85 i 99 odsto površina pogodno za razvoj bakterija.

Sprečavanje širenja bolesti moglo bi da bude veoma efikasno, ali neće biti tako popularno među poljoprivrednicima. Naime, stručnjaci smatraju da bi jedna od mera uključivala seču stabala u području u kojem je utvrđena bolest, jer neko drveće može izgledati zdravo i bez simptoma, a da ipak bude zaraženo ovom bakterijom. Pored toga, pojedino drveće je veoma staro, i po nekoliko stotina godina, i deo je kulturnog nasleđa područja.

Pročitajte još:

Za sada se govori o različitim alternativnim metodama koje se oslanjaju na vegetativne bakterije, glinu u borbi protiv zaraze, ali podrazumevaju i genetsku analizu koja bi pokazala zbog čega su neke biljke podložnije ovoj bolesti od drugih.

Ipak, za sada se svi najviše oslanjanju na traženje stabala koja će biti imuna na ovu bolest, smatrajući ovo rešenje najperspektivnijim i ekološki najodrživijim.

Jelena Cvetić

Pčelari upućuju Poziv za spas srpskog pčelarstva

14.04.2020

pčele_pčelinjak — Foto-ilustracija: Unsplash (Kai Wenzel)

Foto-ilustracija: Unsplash (Arwin Neil Baichoo)

Kao što je poznato, svim pčelarima starijim od 65 (u naseljima sa preko 5.000 stanovnika), kao i od 70 (u naseljima sa manje od 5.000 stanovnika), nije omogućeno da posećuju svoje pčelinjake. Takođe je poznato i to da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) učinio sve što je mogao: vodili su razgovore, pisali dopise svima na svim nivoima, ali stav nadležnih je do danas ostao nepromenjen. Ipak, Izvršni odbor SPOS-a je odlučio da još jednom pošalje Poziv za spas srpskog pčelarstva, i to predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.

Ovog puta, uz poziv šalju i gotovo 8.000 potpisa peticije „Pustimo pčelare na pčelinjake da bismo imali hranu”.

Pročitajte još:

Starijim pčelarima ipak zabranjen obilazak košnica

Pismo predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, možete pročitati ovde.

Pismo premijerki Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić, možete pročitati ovde.

Pismo ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislavu Nedimoviću, možete pročitati ovde.

Pismo ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću, možete pročitati ovde.

Dopis medijima možete pročitati ovde.

Nadležnima, kao i medijima, ova pisma poslata su u ponedeljak, 13. aprila 2020. godine.

O eventualnim odgovorima na njihove zahteve, članovi SPOS-a će istog trenutka biti obavešteni putem sajta.

Izvor: Savez pčelarskih organizacija Srbije

Lufthanza traži pomoć države zbog velikih gubitaka

14.04.2020

Lufthanza_aerodrom — Foto-ilustracija: Unsplash (Dennis Gecaj)

Jedan od najvećih avioprevoznika u Evropi, Grupa Lufthanza (Lufthansa Group) zbog ograničenja koja su širom sveta uvedena u borbi protiv koronavirusa, svakodnevno trpi ogromne gubitke. Kompanija je odlučila da znatno smanji postojeću flotu i privremeno prizemlji jedan broj svojih najvećih aviona. Ipak, rukovodstvo kompanije upozorava da će crni dani za vazdušni prevoz potrajati i da će Lufthanza teško preživeti krizu bez državne pomoći.

Predsednik upravnog odbora Grupe Lufthanza Karsten Špor izjavio je da kompaniji zbog krize ubrzano ponestaju sredstva. “Ukupno svakog sata izgubimo približno milion evra iz naših finansijskih rezervi. Danju i noću, nedelju za nedeljom, a verovatno i mesec za mesecom”, rekao je Špor u video poruci zaposlenima. On je precizirao da zbog globalnih zabrana kretanja ljudi i zatvorenih granica, kompanija preveze manje od 3.000 putnika dnevno, umesto uobičajenih 350.000.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Herasimenka)

Prema njegovim rečima, od kako je nemačka savezna vlada u borbi protiv pandemije naredila karantin za sve putnike koji stižu u Nemačku, minimalni red letenja je još dodatno redukovan. Špor je potvrdio da Lufthanza raspolaže finansijskim rezervama od oko četiri miljarde evra, ali je ocenio da će uspeti da preživi samo uz pomoć države, preneli su nemački mediji.

Generalni direktor Lufthanze je rekao da je merama štednje pogođeno oko 7.000 zaposlenih, od toga 1.400 u Lufthanzinoj filijali (Germanwings) koja će potpuno obustaviti poslovanje. On je rekao da se trenutno sa predstavnicima sindikata pregovara o tome da se što većem broju zaposlenih ponude alternativni poslovi u koncernu. Lufthanza je početkom 2019. godine širom sveta zapošljavala oko 135.000 ljudi, a u toj godini je prevezla oko 145 miliona putnika.

Uz ocenu da se kompanija Lufthanza, koja je osnovana 1926. godine kao nemački nacionalni avioprevoznik, a posle Drugog svetskog rata ponovo počela da radi 1953. godine, suočava sa najvećim izazovom u svojoj istoriji, Špor je izrazio nadu da će pregovori sa vladom biti uspešni.

Uprava Grupe Lufthanza, međutim, ne gaji optimizam kada je reč o brzom oporavku vazdušnog saobraćaja u svetu. Prema oceni rukovodstva kompanije, proći će meseci do potpunog ukidanja svih globalnih ograničenja putovanja, a biće potrebne godine da se globalna potražnja za avionskim prevozom vrati na nivo koji je postojao pre pandemije.

Pročitajte još:

U okviru mera štednje, uprava Lufthanze usvojila je niz mera koje, kako je saopšteno, na duži rok treba da smanje kapacitete njene flote i administracije. Jedna od mera odnosi se i na sam upravni odbor, koji će ubuduće imati šest umesto sedam članova.

Kada je reč o floti, Lufthanza je saopštila da će prizemljiti šest aviona tipa Erbas A380 i sedam tipa A340-600, kao i pet aviona Boing 747-400. Dodatno, privremeno će biti “penzionisano” i 11 aviona Erbas A320 koji lete na kraćim linijama, a tri aviona Erbas A340-400 iz upotrebe će povući Lufthanza Sitilajn. Kapaciteti će uglavnom biti smanjeni na terminalima Frankfurt i Minhen.

Kompanija Jurovings (Eurowings), koja je deo Lufthanza grupe, izbaciće iz svoje flote deset aviona A320 sa kratkih linija, a biće redukovan i obim aktivnosti koje Jurovings komercijalno obavlja za Lufthanzu na dugim relacijama. Kompanija Džermanvings obustaviće potpuno sve aktivnosti, saopštila je Lufthanza Grupa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Leung)

Lufthanza ima 365 letelica, dok je cela Lufthanza Grupa krajem 2019. imala flotu od 763 aviona.

Lufthanza Grupa je saopštila i da će već započeti procesi restrukturiranja kompanija Ostrian erlajns (Austrian Airlines) i Brisel erlajns zbog krize sa koronavirusom biti dodatno pooštreni. Obe kompanije, kako se navodi, rade na smanjenju svojih flota, a to čini i kompanija SWIŠ Internešnel erlajns, takođe članica Grupe Lufthanza, koja razmatra opciju da prevremeno rashoduje svoje starije letelice.

Navodi se i da je u putničkom avionskom prevozu Grupa Lufthanza otkazala gotovo sve ugovore o lizingu koje je imala sa drugim avioprevoznicima.

Kompanja je ipak navela da ostaje cilj da se za što veći broj zaposlenih, koje će pogoditi mere restrukturiranja, pronađe drugi posao u okviru Lufthanze i da se o tome vode intenzivni razgovori sa socijalnim partnerima.

Izvor: Euractiv.rs

1...742743744...1,677 Page 743 of 1,677

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Koža od kaktusa traje najmanje 10 godina

Proizvodnja pamuka troši veliki udeo đubriva

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Kako možete da pomognete?

Pročitajte još:

Crna statistika u Demokratskoj Republici Kongo

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM