Podgorica – jedini grad u regionu sa Strateškom kartom buke

21.04.2020

megafon_buka — Foto-ilustracija: Unsplash (Oleg Laptev)

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je nedavno objavila Izveštaj „Buka u životnoj sredini u Evropi – 2020”, koji predstavlja sveobuhvatan pregled i analizu buke u životnoj sredini u Evropi, pregled svih mera preduzetih u cilju upravljanja i smanjenja buke u životnoj sredini i pregled ispunjenih obaveza utvrđenih Direktivom o proceni i upravljanju bukom iz životne sredine.

U Izveštaju koji obuhvata 32 zemlje članice i šest zemalja saradnica Evropske agencije za životnu sredinu navodi se da je Crna Gora jedina zemlja saradnica iz regiona zapadnog Balkana koja je izradila Stratešku kartu buke za Glavni grad Podgorica.

Glavni grad Podgorica je u septembru 2018. usvojio Stratešku kartu buke za teritoriju Glavnog grada, a budući da je usvojena 2018. obuhvatila je i Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci i Tuzi, sa ciljem dobijanja podataka o nivoima buke, uključujući prekoračenja propisanih graničnih vrednosti, kao i o broju ljudi izloženih buci na određenom području.

Područje za koje je izrađena Strateška karta buke obuhvata urbani deo glavnog grada – Podgorice (8584,9ha), Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci (1805,3 ha) i Opštine Tuzi (909,3ha).

Pročitajte još:

Međunarodni dan zaštite od buke

U izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine je konstatovano da je Glavni grad u cilju adekvatnog upravljanja bukom usvojio i Akcioni plan za zaštitu od buke u životnoj sredini, koji će doprineti boljoj zaštiti ljudi od buke koja potiče iz životne sredine. Strateška karta buke i Akcioni plan izrađeni su u skladu sa svim zakonskim i podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast.

Izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine – “Buka u životnoj sredini u Evropi 2020” dostupan je na linku.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Zatvorena poslednja elektrana na ugalj u Austriji

21.04.2020

ugalj_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Najveći austrijski snabdevač električnom energijom “Ferbund”, u petak je ugasio svoje postrojenje u Melahu u Štajerskoj. Zatvaranje poslednje austrijske operativne termoelektrane na ugalj tako je označilo konačni kraj proizvodnje električne energije dobijene iz uglja u toj zemlji.

Ovo postrojenje je tokom 34 godine proizvelo više od 30 milijardi kWh električne energije i 20 milijardi kWh toplotne energije za štajerski glavni grad Grac.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

„Zatvaranje poslednje elektrane na ugalj predstavlja istorijski korak. Austrija je konačno odbacila proizvodnju električne energije iz uglja i preduzela još jedan korak prema postupnom ukidanju fosilnih goriva“, kazala je austrijska ministarka za zaštitu klime, životne sredine, energiju, mobilnost, inovacije i tehnologiju Leonora Gevesler, napomenuvši da austrijska vlada želi da ostvari cilj 100-odstotnog udela energije iz obnovljivih izvora do 2030.

„To će nam omogućiti ekonomsku nezavisnost jer trenutno godišnje trošimo 10 milijardi evra na uvoz uglja, nafte i gasa.“

Slična poruka stigla je i iz austrijskog Ministarstva zaštite okoline: „Austrija je napravila korak napred prema klimatskoj neutralnosti“, rekao je državni sekretar Magnus Bruner. „Pretvaranje ovog postrojenja u mesto za inovacije dobar je primer kako se može preći put od energije iz fosilnih goriva do inovativne i održive budućnosti“, dodao je Brunner.

„Na prelazu sa stare na novu ekonomiju, Melah za nas ostaje važno mesto koje nudi idealne uslove za razvoj tehnologija budućnosti“, rekao je izvršni direktor Ferbunda Volfgang Encengruber. Naime, Ferbund će zatvorenu elektranu u Melahu dalje razvijati kao središte inovacija. Ovde je već postavljeno probno postrojenje za visoku temperaturu elektrolize i rad zapaljivih ćelija za proizvodnju vodonika, a ispituje se i mogućnost skladištenja električne energije, na primer, za ultrabrze stanice za punjenje električnih vozila.

Pročitajte još:

Međutim, prema austrijskom ekonomsko-interesnom udruženju “Photovoltaic Austria”, Austriji je potreban dobro osmišljen plan za čistu energiju jer se četvrtina električne struje u toj zemlji i dalje proizvodi iz fosilnih goriva. „Za održivo napajanje energijom potrebno je mnogo više koristiti prirodne resurse“, izjavila je za PV magazin Vera Imicer, generalna direktorka “Photovoltaic Austria”. Austrijski kapacitet ukupno instaliranih fotonaponskih sistema mora se povećati desetostruko u narednih 10 godina kako bi se postigao 100-odstotni zeleni cilj električne energije do 2030.

Prema istraživanjima “Europe Beyond Coal”, 15 evropskih zemalja već je odlučilo obustaviti proizvodnju električne energije iz uglja, a njih 14 to želi ostvariti do 2030. Nemačka to planira da učini do 2038. godine, a Hrvatska je s ostatkom regije u „roze“ zoni (u kojoj su zemlje u kojoj se ta proizvodnja i dalje odvija).

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Uputstvo za postupanje sa infektivnim i medicinskim otpadom u toku epidemije virusa KOVID-19

21.04.2020

doctor_lekar — Foto-ilustracija: Unsplash (Ashkan Forouzani)

Krajem februara 2020. godine u Republici Srbiji je započeto testiranje na KOVID-19, a početkom marta je zabeležen prvi slučaj infekcije. Patogen koji uzrokuje teški akutni respiratorni sindrom – virus korona – označava se kao SARS-Cov-2.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashkan Forouzani)

S obzirom na povećan broj zaraženih i obolelih, kao i prognoze epidemiologa, potrebno je razmotriti tokove otpada koji će nastati u narednom periodu, kao i kapacitete i mogućnosti za tretman istih kako ne bi došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privremenim smeštajnim objektima za prihvat pacijenata sa blažom kliničkom slikom, ali i ugrožavanja životne sredine.

Sa medicinskim otpadom nastalim u zdravstvenim ustanovama mora se postupati u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom i u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom i Pravilnikom o upravljanju farmaceutskim otpadom.

U skladu sa odredbama Zakona o upravljanja otpadom, proizvođač otpada je u obavezi da taj otpad preda operateru koji poseduje dozvolu koju je izdao nadležni organ za tretman te vrste otpada.

Sav otpad koji nastaje od pacijenata koji su zaraženi koronavirusom je infektivni medicinski otpad, odnosno opasan otpad, te se kao takav mora tretirati pre odlaganja (sterilisati i samleti).

Infektivni medicinski otpad, zajedno sa oštrim predmetima, pripada indeksnim brojevima 18 01 01/18 01 03* i podrazumeva sav otpad kontaminiran krvlju, otpad od infuzije, dijagnostike, tretmana pacijenata (špricevi, igle, gaze, zavoji, flasteri…).

KOVID-19 ne spada u grupu A infektivnih materija, što praktično znači da se vodi kao UN3291, kao i da se sa otpadom kontaminiranim ovim virusom postupa kao sa ostalim medicinskim otpadom, uz dodatni oprez. Pod dodatnim oprezom se podrazumevaju posebne mere prilikom pakovanja, skladištenja, sakupljanja, transporta i tretmana.

2) VRSTE I KOLIČINE OTPADA

Čvrsti otpad: zaštitna oprema, sredstva za negu i lečenje, otpad od lekova i kontaktna ambalaza za lekove i dezinfekciona sredstva (farmaceutski otpad) i slično, u količini do 1,5 kg/krevet/dan. Tu nije uključena kontaminirana posteljina za jednokratnu upotrebu.

Tečni i polutečni otpad: hemijski otpad iz laboratorija, otpad od hrane, ekskreti i sekreti, urinarne kese i dr. u količini do 0,5 kg/krevet/dan.

Otpad od testiranja: testiranje na KOVID-19 se vrši uzimanjem brisa, najčešće iz grla, ili uzimanjem krvi za serološku analizu. Otpad koji nastaje nakon testiranja je indeksnog broja 18 01 03* i pripada otpadu kontaminiranom krvlju i telesnim tečnostima.

*Napomena: U vanrednom stanju, teško je precizno utvrditi količine otpada koje nastaju, iz razloga što se stalno povećava količina kontaminiranih predmeta/stvari i dr. (maske, rukavice, odela, posteljina, pribor za ručavanje, ostaci od hrane…).

3) SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA

Vozila za transport otpada moraju biti dodatno dezinfikovana sredstvima za dezinfekciju: hipohlorit, vodonik peroksid ili alkohol.

Osoblje koje rukuje i manipuliše otpadom mora imati komplet zaštitu za jednokratnu upotrebu.

Transportne rute moraju biti jasno unapred određene i definisane.

Vozila za transport medicinskog otpada se koriste isključivo za tu namenu. Ne smeju se upotrebljavati u druge svrhe dok traje opasnost od zaraze virusom.

4) MOGUĆI NAČINI TRETMANA

U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, infektivni medicinski otpad koji nastaje od pacijenata koji imaju KOVID-19 tretira se u autoklavima postupkom sterilizacije na 121 i više stepeni celzijusa sa ciklusom od 60 minuta, pod pritiskom, nakon čega se obavezno drobi pre odlaganja na deponiju. Sterilizacija otpada može biti suva, vlažna, hemijska, UV i kombinovana. Potvrđena i najefikasnija metoda je sterilizacija vodenom parom i visokim pritiskom.

Autoklavi koji se nalaze instalirani u zdravstvenim ustanovama imaju kapacitet od 40 do 60 tona medicinskog otpada godišnje. Spisak centralih (CMT) i lokalnih (LMT) mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada u državnim zdravstvenim ustanovama u RS dostavljamo u Prilogu 1, koji je sastavni deo ovog dokumenta.

Insineracija je takođe mogući način tretmana ovakvog otpada, a ta tehnika podrazumeva spaljivanje otpada na određenoj temperaturi i pod kontrolisanim uslovima u postrojenjima za koja postoji odgovarajuća dozvola.

Infektivni otpad se pakuje u žute kese i/ili žute kontejnere obeležene i sertifikovane u skladu sa propisima ADR-a. U ustanovama u kojima se nalaze pacijenti zaraženi virusom KOVID-19 potrebno je pojačati pakovanje ili duplirati kese kako bi se sprečilo izlivanje otpada.

Farmaceutski i hemijski otpad se u najvećoj meri izvozi radi tretmana u insineratorima. U slučaju trenutne nemogućnosti izvoza opasnog otpada, farmaceutski i hemijski otpad se mora privremeno skladištiti, u skladu sa odgovarajućim propisima, na mestu gde se otpad generiše ili se isti može predati ovlašćenim operaterima koji će ga, do momenta izvoza, skladištiti na svojoj lokaciji. Ova vrsta otpada se sakuplja u sertifikovanoj ambalaži (kesama ili kontejnerima) crvene boje, u skladu sa propisom.

Otpad od jednokratne odeće i lične zaštitne opreme (rukavice, maske, nazuvice) će takođe biti značajno zastupljen. Zbog moguće kontaminacije okoline, ovaj otpad spada u medicinski otpad indeksnog broja 18 01 03* i tretira se u postrojenjima za spaljivanje otpada ili u autoklavima sa drobilicama, a u skledu sa dozvolama izdatim od strane nadležnih organa. Ovaj otpad se pakuje u žute kese i/ili žute kontejnere obeležene i sertifikovane u skladu sa propisima ADR-a.

Otpad od hrane čini mešani organski otpad koji se ne sme davati životinjama niti odlagati nekontrolisano na deponije. Ovakav otpad ne zahteva posebnu ambalažu, ali ga je potrebno tretirati dezinfekcionim sredstvima, u skladu sa pravilima sanitarno-higijenske i epidemiološke struke.

5) HIGIJENA MESTA TRETMANA INFEKTIVNOG OTPADA

Imajući u vidu da se mesta tretmana infektivnog otpada nalaze unutar zdravstvenih ustanova, neophodno je tom posebno određenom prostoru posvetiti odgovarajuću pažnju. Obraćajući pažnju da je količina biološog agensa pri pakovanju visoka, potrebno je kod pakovanja infektivnog otpada u transportne kasete koristiti odgovarajuće zaštitne rukavice kao i ostala obavezna lična zaštitna sredstva za osoblje, kao što su jednokratna odela i maske, kao i naočare i sl. Navedeno postupanje će doprineti očuvanju dezinfekcione barijere na ulazu u mesto tretmana infektivnog otpada. Neophodno je nakon ubacivanja infektivnog otpada u postrojenje za tretman infektivnog otpada, za svako posebno autoklaviranje, sprovesti detaljan higijenski tretman mesta tretmana infektivnog otpada, transportnih kontejnera i radnih površina.

Transportni kontejneri se posle svakog pražnjenja tretiraju sa Natrijum hipohloritom u propisanoj koncentraciji, zatim se tretiraju sa odgovarajućim abrazivnim sredstvima za čišćenje i nakon toga se ponovo tretiraju sa Natrijum hipohloritom. Nakon sprovedenih navedenih postupaka, transportni kontenjneri mogu ponovo da se koriste za transport infektivnog otpada.

Mesto tretmana infektivnog otpada, uključujući i radne površine, potrebno je između svakog tretmana, odnosno autoklaviranja, takođe tretirati sa Natrijum hipohloritom u koncentraciji koja je propisana za tretman površina.

6) KAPACITETI

a) U državnom sektoru:

U Beogradu postoji 29 autoklava i sterilizatora kapaciteta oko 30 kg/h. Nalaze se u sledećim institucijama:

KBC Dr Dragiša Mišović poseduje 4 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
Klinički centar Srbije poseduje 4 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
VMA poseduje 3 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
Torlak poseduje 2 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
Dečija klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete poseduju po jedan autoklav.
Dom zdravlja Novi Beograd i Dom zdravlja Zemun poseduju po jedan autoklav.
KBC Bežanijska Kosa poseduje dva autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
KBC Zvezdara poseduje dva autoklava i vrši samostalno tretman svog, kao i tretman otpada koji nastaje u drugim ustanovama.
Dom zdravlja Zvezdara poseduje 1 autoklav i vrši samostalno tretman otpada.
Dom zdravlja Voždovac poseduje 1 autoklav i 1 sterilizator i vrši samostalno tretman svog, kao i otpada koji nastaje u drugim ustanovama.
BATUT poseduje 1 autoklav i 1 sterilizator i vrši samostalno tretman svog, kao i tretman otpada koji nastaje u drugim ustanovama.

Ostale zdravstvene ustanove iz prigradskih opština obično samostalno vrše tretman.

U ostatku Srbije postoji još 92 uređaja, a precizniji podaci prikazani su u Prilogu 1, koji je sastavni deo ovog Uputstva.

U prilog navedenom, Ministarstvo je sastavilo spisak centralih (CMT) i lokalnih (LMT) mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada u državnim zdravstvenim ustanovama u RS (Prilog 1), a generalni presek glasi ovako:

Vrsta ustanova i broj autoklava
Bolnice i druge ustanove sa bolničkim lečenjem: 90
Ustanove primarne zdravstvene zaštite: 11
Instituti/Zavodi za javno zdravlje: 20
Ukupno: 121

b) U privatnom sektoru

Privatni operater iz Zrenjanina, koji vrši tretman medicinskog otpada u autoklavima, poseduje kapacitet od 360 kg/h. Operater poseduje još jedan autoklav kapaciteta 300 kg/h, koji je u proceduri za ishodovanje dozvole. Takođe, vrši tretman medicinskog otpada spaljivanjem i poseduje kapacitet od 160 kg/h, a u skladu sa privremenom dozvolom izdatom od nadležnog organa tretira medicinski i farmaceutski otpad.

7) ZAKLJUČNE KONSTATACIJE

Na osnovu uvida u postojeće kapacitete koji se mogu angažovati za tretman opasnog medicinskog i farmaceutskog otpada, kao i procenjene količine i vrste otpada koji se generiše tokom lečenja i nege zaraženih virusom KOVID-19, može se konstatovati da u Republici Srbiji postoje uslovi za bezbedno upravljanje predmetnim opasnim otpadom, a u skladu sa relevantnim propisima.

Postojeći kapaciteti, prema proceni, zadovoljavaju potrebe za tretman opasnog medicinskog otpada koji bi perspektivno generisali pacijenti po scenariju usporenog razvoja epidemije.

Otpad iz zdravstvenih ustanova u kojima se leče zaraženi virusom KOVID-19 ne sme se unositi u druge zdravstvene ustanove.

Ukoliko bi došlo do eksplozivnog povećanja broja obolelih, sa opasnim medicinskim otpadom bi se moralo postupati primenom sanitarno-higijenske i epidemiološke doktrine u vanrednim/ratnim uslovima. Mere upravljanja otpadom u takvim uslovima moraju se definisati u skladu sa odlukama Sektora za vanredne situacije, odnosno resornim štabovima i institutima za javno zdravlje.

Preporuka Ministarstva zaštite životne sredine je da sve ZU koriste svoje kapacitete za tretman infektivnog medicinskog otpada koji se u njima generiše iz razloga što se otpad iz zdravstvenih ustanova u kojima se leče zaraženi virusom KOVID-19 ne sme prenositi u druge zdravstvene ustanove, zbog mogućnosti unošenja zaraze.

Zdravstvene ustanove opremljene autoklavima i vozilima možete preuzeti OVDE.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Cene nafte pale ispod nule

21.04.2020

nafta_eskploatacija — Photo-illustration: Unsplash (Delfino Barboza)

Foto-ilustracija: Unsplash (Tanja Basler)

Kako izveštava Nova ekonomija, cene nafte na berzama potonule su na rekordni minimum, a jedna od najvažnijih tipova tog energenta po kojima se određuje cena na svetskim tržištima, takozvana “West Texas Intermediate” (WTI), je neposredno pred zatvaranje američke berze imala cenu od negativnih 37 dolara po barelu.

WTI nikada pre ovoga u istoriji nije trgovala ispod nule, a negativna cena znači da vlasnici ugovora za isporuku nafte sada plaćaju drugima za skladištenje nekada dragocene tečnosti.

Istovremeno cena Brenta, drugog referentnog tipa nafte, je izgubila oko 7,6 odsto u odnosu na početak dana, i sada vredi blizu 26 dolara po barelu.

Tokom jučerašnjeg dana, nafta je pretrpela katastrofalan pad, veći deo trgovačke sesije cena se kretala na nivou od pre 40 godina, što je uticalo i da američke berze svoj dan završe “u crvenom”.

Važno je napomenuti da su cene nafte na berzama zapravo fjučersi, odnosno ugovori za isporuku za sledeći mesec, odnosno za maj.

Pročitajte još:

Cene WTI-ja i Brenta koji dospevaju na isporuku u junu imaju bolje izglede, cene se kreću iznad 20 dolara po barelu za oba tipa energenta, što ukazuje da trgovci tada očekuju poboljšanje stanja i postepeni oporavak svetske ekonomije.

Izvor: Nova ekonomija

Kitovi, delfini i morski zečevi na Jadranu

21.04.2020

Kod hrvatskog ostrva Šolte, ribari su primetili kitove za koje veruju da su zalutali u Jadransko more.

Kod Splita su viđeni i delfini.

Profesor Alen Solda sa Odeljenja za studije mora Unirziteta u Splitu istakao je da se radi o velikom kitu perajaru, koji je zaštićena vrsta. Kitovi su u Jadransko more zalutali, jer za njih nema dovoljno hrane u Jadranu.

Kit perajar je u proseku dugačak oko 20 metara, a težina mu je oko 70 tona. Puno je vitkiji i lakši od velikog plavog kita, kao i od ulješure i grenlandskog kita. Gornja strana tela mu je sivosmeđa, a donja je bela. Prepoznaje se po nesimetrično obojenoj donjoj čeljusti, jer je desna strana bela, a leva tamna.

Pročitajte još:

Delfini uživaju u Boki kotorskoj

Pored kitova, ovih dana Jadranskim morem pliva i puno delfina, a u blizini Splita primećen je i morski zec, vrsta puža golaća koji naseljava obale Atlantskog okeana.

Vrsta je bezopasna za ljude, a u odbrani ispušta ljubičastu boju. Može da poraste do 40 centimetara.

Izvor: RTS

Zašto je sve više azila za životinje u Americi – prazno?

20.04.2020

animal_shelter_dog_azil_za_pse — Foto-ilustracija: Pixabay

Usled smanjenog broja ljudi na ulicama širom sveta, zbog zatvaranja u njihova četiri zida u jeku pandemije KOVID-19, životinje slobodno lutaju brojnim svetskim gradovima. Tako su park u Tel Avivu (Izrael) zauzeli šakali, Njujorčane tokom odlaska u kupovinu mogli bi da prepadnu pacovi, a i divlje svinje i srne sa Mokre gore su se osmelile, tvrde naši čitaoci koji su ih spazili kako predveče prilaze tamošnjim kućama. Broj divljih životinja u naseljenim oblastima je, izgleda, obrnuto proporcionalan broju pripitomljenih životinja u američkim azilima. Dok prvi beleži rast, drugi se smanjuje.

Tokom prethodnih mesec dana, mnoga skloništa za napuštene pse i mačke imaju i do deset puta više zainteresovanih udomitelja nego inače, što doprinosi njihovom ubrzanom pražnjenju.

Pročitajte još:

Povećano interesovanje za kućne ljubimce u Sjedinjenim Američkim Državama objašnjava se dugim boravkom stanovnika u domovima i potrebom da snize nivo stresa kroz druženje sa krznenim bićima.

Direktorka marketinga u azilu Muddy Paws iz Njujorka naglasila je da je nemogućnost pronalaženja psa za nekoga “problem koji je odličan”.

Želja Amerikanaca za maženjem sa životinjama je dovela i do skoka potražnje artikala za njihovu ishranu i igru.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da ne postoji dokaz da psi i mačke mogu da se zaraze novim koronavirusom.

Jelena Kozbašić

Severna Makedonija produžila rok za prijave za izgradnju HE Čebren, planirane snage 333 MW

20.04.2020

1024px-CrnaReka — Foto: Wikipedia/Antonio Brsjacki

Zbog situacije vezane za pandemiju KOVID-19, vlada Severne Makedonije je produžila rok za podnošenje prijava u postupku za davanje koncesije za korišćenje voda za proizvodnju električne energije koja podrazumeva izgradnju hidroelektrane Čebren i upravljanje postojećom hidroelektranom Tikveš na Crnoj reci.

Prvobitni rok je bio 3. april. Investitori nakon izmene imaju vremena da svoje ponude dostave do 5. juna.

Izabrani ponuđač će u okviru ovog projekta dobiti:

koncesiju za korišćenje voda za proizvodnju električne energije;
ekskluzivno pravo na projektovanje, izgradnju, rad i održavanje HE Čebren i brane Orlov kamen;
ekskluzivno pravo na upravljanje i održavanje HE Tikveš, instalisane snage 116 MW, i to tri meseca nakon započinjanja radova na HE Čebren.

Planirani kapacitet HE Čebren je 333 MW. Investicija se procenjuje na 570 miliona evra.

Projekat je zamišljen kao javno-privatno parnerstvo sa elektroprivrednom kompanijom u državnom vlasništvu Elektrani na Severna Makedonija (ESM).

Pročitajte još:

Prema navodima makedonskih medija, u proteklih 15 godina je propalo 13 tendera za izgradnju HE Čebren.

Vasko Kovačevski, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor kompanije ESM, očekuje da će godišnja proizvodnja električne energije u HE Čebren iznositi 1 TWh. Kompanija trenutno generiše 4 TWh.

Kada ugalj u energetskom miksu zemlje bude zamenjen novom hidroenergijom iz HE Čebren, emisija CO2 u toku godine će se smanjiti za 913.000 tona, istakao je Kovačevski.

Jelena Kozbašić

Inđija + inicijativa = Inđijativa

20.04.2020

93226238_655440521694393_3576625958385352704_n — Photo: Indjijativa

Život u lokalnoj zajednici može da bude mnogo bolji ako se podstakne kolektivni duh i kritika pretvori u akciju, što je na ličnom primeru pokazalo osmoro studenata iz Inđije kada su osnovali udruženje Inđijativa. Za godinu i po dana, koliko postoje, razbudili su uspavane sugrađane i opštinsku vlast, i rešili više od 100 problema u svom gradu. Duh inđijativizma sad se polako širi celom Srbijom

Svi bismo voleli da nam sredina u kojoj živimo bude zdravija i uređenija, a opet, malo kad smo spremni da nešto zajednički preduzmemo da tako i bude. Kad su shvatili da bi mnogo toga što im smeta voleli da promene u svom gradu, a da od kritike i žaljenja nema ništa, osmoro studenata iz Inđije spontano je došlo na ideju da nešto preduzmu i da sa reči pređu na dela. Tako je nastala Inđijativa, udruženje volontera i aktivista, sa ciljem da zajedno sa sugrađanima i vlastima rade na otkrivanju i rešavanju raznih problema u svojoj lokalnoj zajednici.

Svojom aktivnošću inđijativci su definitivno razbudili i sugrađane i opštinsku vlast, mada su reakcije na njihov rad od samog početka bile podeljene. „Bilo je i pozitivnih i negativnih. Građani su nas u početku posmatrali sa velikom dozom sumnje, tražeći da proniknu u motive našeg rada za koje su mislili da su skriveni i podstaknuti ličnim interesom. S druge strane, opštinska vlast je imala vrlo pozitivan stav prema nama jer im se sviđao polet i entuzijazam kojim smo zračili. Vremenom su se stvari okrenule. Građani su nas zavoleli zato što smo radom i delom stali iza svojih reči i nismo se plašili da pohvalimo opštinsku vlast kad je za to stvoren uslov ali i da iskritikujemo kada je kritika više nego neophodna. Sa takvim stavom su nam se ipak vrata opštine dobrano pritvorila”, kaže Mladen Rajić, jedan od aktivista udruženja koje sada broji sedmoro stručnjaka raznih profesija, ujedinjenih u želji da svojim znanjem podstaknu pozitivne promene u društvu.

U fokusu:

Sugrađani im se redovno obraćaju putem mejla ili društvenih mreža sa zahtevom da se neki problem reši, a inđijativci traže da se situacija detaljno opiše i po mogućstvu zabeleži kao slika ili video, a često odlaze i na teren da pričaju sa sugrađanima o tome šta ih tišti. Nakon toga kontaktiraju nadležne službe putem Sistema 48 – platforme koja je implementirana u opštini i služi za prijavu komunalnih problema. Ukoliko je problem drugačije prirode, obraćaju se institucijama pisanim i usmenim putem, koristeći sva sredstva i alate osigurane zakonskim regulativama prema pravilima delovanja demokratskog društva – pišu molbe, zahteve za informacije od javnog značaja, peticije i dr. „Ono što je možda naš pečat jeste to što svemu dajemo medijski karakter koji probleme približava celoj zajednici. Time se stiče masovnost i ostvaruje određeni pritisak koji podstiče donosioce odluka da prilože rešenje”, ističe Mladen.

Veliki deo svog kredibiliteta inđijativci su izgradili putem portala indjijativa.rs i društvenih mreža, što im je pomoglo da postanu vidljiviji ne samo u lokalu nego i širom zemlje. Tako sad i žitelji Inđije, kao i cela Srbije, mogu da vide da je tokom poslednjih godinu dana ovo udruženje uspelo da inicira i pomogne da se reši više od 100 problema u njihovoj opštini. Na svaku od tih akcija su ponosni, ali ipak izdvajaju humanitarni piknik u Zoo vrtu „Koki“ na kom su organizovali niz radionica i aukciju slika, a prikupljen novac prosledili za lečenje dvoje malih sugrađana. Veliku pažnju dobila je i akcija-reakcija, kada su ispratili nelegalno sečenje dva stabla lipe u samom centru grada i tražili od nadležnih da se počinilac kazni i da posadi nova stabla. Poslednja akcija na koju su posebno ponosni jeste pokretanje izazova #prO2diši – kojim su podstakli sugrađane da sade drveće i smanje upotrebu plastičnih kesa.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva inđijativci su primetili da su građani najosetljiviji na probleme kod kojih jasno uviđaju da se novac iz budžetskih sredstava koristio loše ili nenamenski. „Takvi problemi direktno pogađaju većinu građana i oko njih se najviše aktiviraju”, kaže Mladen i dodaje da je, s druge strane, opštinska vlast najtvrđa na one probleme koji direktno ukazuju na neodgovornost nadležnih. „Obično su to stvari koje bi trebalo da su rešene nekim projektom ili predviđenim sredstvima u budžetu, a nisu. Tu nailazimo na konflikt koji eskalira sa svakom kritikom koja bude javno upućena na račun onih koje smatramo krivim. Svakako, veoma je teško rešavati probleme koji zahtevaju strategijsko i dugoročno bavljenje istim jer se perspektiva nadležnih za bavljenje tim problemima obično proteže na period od četiri godine – period jednog mandata.

”Ima i situacija kad neki problem uporno ne može da se reši, ali inđijativci se ne predaju. Jedan od takvih primera je problem ivičnjaka koji se nalazi na pešačkom prelazu koji je neprilagođen osobama koje imaju poteškoća pri kretanju i kreću se u kolicima, kao i majkama koje tuda često prolaze sa dečijim kolicima jer je tu i početak pešačke zone u centru grada. „Rešenje problema, tačnije, obaranje ivičnjaka čekamo skoro godinu dana. Imali smo obećanja nadležnih da će problem biti rešen u roku od nekoliko dana, pa kad krene građevinska sezona, itd. Razlozi zašto se to još nije rešilo i danas nam nisu jasni, ali za godišnjicu nerešavanja pripremamo performans koji će, nadamo se, privući pažnju i odjeknuti šire od Inđije i izazvati reakciju. Poenta je da ne odustajemo ni od jednog problema”, ističe Mladen.

Jedan od ciljeva udruženja jeste da Inđija, kao najmanje zelena opština u Vojvodini, postane Zelena prestonica Evrope. Budući da je Vojvodina generalno slabo pošumljen region, a da je Inđija jedna od razvijenijih opština, inđijativci smatraju da ona treba da prednjači u tome da se ovaj trend promeni.

Inđijativci nisu samo razbudili Inđiju, nego su motivisali i mnoge lokalne zajednice širom zemlje. „Ohrabrujemo svakog ko ima sličnu viziju stvari da nas kontaktira i podeli svoju priču sa nama”, kaže Mladen i dodaje da je udruženje Inđijativa uspostavilo kontakt sa sličnim organizacijama na Balkanu jer nas u regionu povezuje i ono što je dobro, ali i isti problemi.

Na izmaku godine inđijativci polako privode kraju postojeće akcije, kao što je sađenje stabala, i spremaju se za nove. Uskoro postavljaju Dobre čiviluke na koje će građani odlagati svoju nepotrebnu odeću kako bi se ista našla onima kojima je potrebna. Uporedo rade na projektu revitalizacije dečijih igrališta i sportskih terena u opštini s akcentom na povećanju zelenih površina. Projekat bi trebalo da počne početkom sledeće građevinske sezone ukoliko sve bude po planu.

Na pitanje koliko se Inđija promenila za poslednjih godinu i po dana, Mladen Rajić s ponosom ističe da se, uprkos zagađenju, u vazduhu širi inđijativizam, koji izaziva pozitivne reakcije kod građana. Oni su sada motivisani da izađu iz svoje zone komfora, da glasno govore o svojim problemima i da počnu sami da traže put ka rešavanju istih. Inđijativce pak hrabri to što vide da nisu sami i da imaju podršku i pomoć.

Priredila: Gordana Knežević

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.

Stroža pravila za električne trotinete u Beču stupila na snagu

19.04.2020

VzBgmin Vassilakou und StR Peter Hanke - Regeln für e-Scooter — Foto: David Bohmann/PID

Stroža pravila za trotinete na električni pogon u glavnom gradu Austrije stupila su na snagu od polovine aprila. Firme koje iznajmljuju e-trotinete i korisnici u Beču dužni su da se prilagode novim merama. One su najavljene još u decembru 2019. godine.

Glavne odredbe novih pravila

Uvodi se zabrana parkiranja na trotoarima užim od četiri metra. Električni trotinet mora da se parkira na ivici trotoara uz ulicu. Ukoliko se parkira suprotno od propisanih pravila, vlasniku će biti dozvoljeno radnim danima između 6.00 i 18.00 časova, umesto dosadašnjih četiri sata, dva sata da ukloni vozilo. U terminima pre i posle, trotinet se može ukloniti u roku od šest sati. Prilikom sakupljanja vozila noću ne smeju se koristiti akustični signali za pronalaženje kako bi se smanjila buka.

Pored toga, vlasnici se obavezuju da svoje modele tako modifikuju da u određenim delovima, kao što su „pešačke zone“ ili „zone susreta“, brzina bude automatski smanjena. U definisanim zabranjenim delovima, kao što su pijace ili okolina bolnica, dvotočkaši treba po mogućnosti budu tako programirani da vožnja i parkiranje u tim delovima uopšte nisu mogući.

Svakom ponuđaču je dozvoljeno raspolaganje sa maksimalno 1.500 trotineta. Novina je da oni moraju da budu jednako raspoređeni u čitavom gradu. U zonama starog grada je maksimalno dozvoljeno po 500 e-trotineta.

Pročitajte još:

Na izbijanje koronavirusa i s tim u vezi masovnim zabranama javnog života reagovali su i ponuđači električnih trotineta. Svi, osim jednog, povukli su svoja vozila. Trenutno se u Beču gotovo pa ne može naći skuter za iznajmljivanje.

Izvor: Eurocomm-PR

Kako bi KOVID-19 mogao da uspori energetsku tranziciju sa fosilnih goriva?

19.04.2020

fossil_fuels_fosilna_goriva_klimatski_protest_climate_strike — Foto-ilustracija: Unsplash (Callum Shaw)

U jeku pandemije novog koronavirusa i cenovnog rata između naftnih giganata Saudijske Arabije i Rusije, kvalitet vazduha na globalnom nivou se usled smanjenja privrednih i urbanih aktivnosti ljudi značajno poboljšao. Satelitski snimci, napravljeni širom Azije, Evrope i Amerike, pokazuju da su širom sveta emisije štetnog gasa azot-dioksida pale, što je rezultovalo u kristalno čistom nebu čak i u gradovima koji su inače obavijeni smogom. Ipak, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava da bi pozitivni efekti zdravstvene krize po životnu sredinu mogli da budu kratkog daha ukoliko ne nastavimo transformaciju energetskog sektora naše planete u smeru održivosti.

Pročitajte još:

Prema mišljenju stručnjaka, rezovi nastali u proizvodnji imaju potencijal da podriju napore za pronalaženjem i usavršavanjem čistih tehnologija. Postoji opasnost da, zbog fokusa na suzbijanje virusa, zakonodavci zanemare važnost prethodno postavljenih klimatskih ciljeva, što bi se negativno odrazilo na razvoj obnovljivih izvora energije, skladištenje energije, elektromobilnost, grejanje i hlađenje i cirkularnu ekonomiju.

Bez intervencija vlada pojedinačnih zemalja i njihovih finansijskih podsticaja niskougljeničnoj budućnosti, naglo pojeftinjenje nafte bi takođe doprinelo sprečavanju energetske tranzicije ako propisi za energetsku efikasnost budu skrajnuti po strani zbog interesa zagađujućih industrija, kao što su naftna i gasna, ali i avio-saobraćaj.

Velike investicije u različite vidove čiste tehnologije, kao što su vetroparkovi, vodonik i baterije, će istovremeno pružiti podstrek i ekonomiji i ekologiji. Izveštaj već pomenute agencije je otkrio da su vlade odgovorne za više od 70 odsto ukupnih direktnih i indirektnih ulaganja u energetiku, te imaju mogućnost da novac usmere ka rešenjima s nižim razornim uticajem na naše okruženje.

Političke vođe su u situaciji da trenutnu nepovoljnu situaciju preokrenu u korist dekarbonizacije, ističu pojedini.

Jelena Kozbašić

Na Arktiku primećena najveća ozonska rupa do sada

18.04.2020

Arktik_obrisi — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Naučnici već neko vreme prate rupu na ozonskom omotaču na Arktiku, koja je prvobitno primećena u februaru, a sada je dosegla površinu od 620.000 kvadratnih kilometara, što predstavlja verovatno najveću rupu na ozonskom omotaču na Severnom polu do sada.

Još od 2011. na Arktiku nisu primećene veće rupe na ozonskom omotaču, dok se na Antarktiku izveštaji sprovode na godišnjem nivou.

Jedan od istraživača ove ogromne ozonske rupe objasnio je da deluje kao da je ozonski sloj potpuno istrošen u tom delu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Kako nas ozonski omotač čuva od štetnog ultraljubičastog značenja, važno je pratiti ove promene. Pored toga, postoji nekoliko uslova koje je potrebno ispuniti da bi došlo do formiranja rupe u ozonskom omotaču. Jedne od najtipičnijih su hlorofluorougljenici (CFC), složena grupa organskih jedinjenja koji se upotrebljavaju kao pogonsko gorivo, rashlađivači ili rastvarači. Ipak, izbačeni su iz potrošačkih proizvoda još 1966. godine. Pored toga, tu su i haloni, koji su se ranije nalazili u aparatima za gašenje požara, pri čemu su se nakon emisije akumulirali u atmosferi.

Iako su izbačene iz komercijalne upotrebe, ove hemikalije mogu opstati u atmosferi između 50 i 100 godina. Upravo to je glavni razlog zbog kog se ne očekuje da se do kraja 21. veka ozonski omotač zaceli.

Stručnjaci tvrde da efekat ove rupe nije preterano rizičan po zdravlje ljudi, s obzirom na to da je Grenland slabo naseljen i da izlaganje UV zracima na njemu traje kratko. UV indeks je ipak na veoma visokoj vrednosti za ovu teritoriju i nepoznato je kakav uticaj to može imati na ekosisteme ovog područja.

Pročitajte još:

Na Antartktiku sa prvim sunčevim zracima nakon zime ozon prekida vezu hlorofluorougljenicima i oslobađa hlor, pri čemu može doći do stvaranja rupe na ozonskom omotaču. Zato se svake godine proveravaju i ustanovljavaju promene nakon zime.

Ipak, još uvek ostaje nejasno zašto se ova rupa pojavila na Arktiku gde ne postoje uslovi u kojima bi se to moglo očekivati.

Jelena Cvetić

Svi građevinski radovi u Beogradu se nastavljaju

18.04.2020

Beograd_Zapadna_kapija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Sva gradilišta u Beogradu koja su započeta funkcionišu, ali sa umanjenim brojem radnika, između 20 i 30 odsto, što je ipak dovoljno za neometano izvođenje radova, izjavio je glavni gradski urbanista Marko Stojčić za TV Studio B.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Ristivojević)

“Dobra stvar je što ćemo sledeće nedelje, nakon Uskrsa, krenuti sa uređenjem pjacete na uglu Palmotićeve i Ulice Džordža Vašingtona. Tada kreću i radovi na rekonstrukciji dela Ulice Džordža Vašingtona, od Drinčićeve do Francuske, koju smo započeli ranije, i očekujemo da ćemo dva meseca nakon Uskrsa imati završenu i ovu deonicu”, istakao je Stojčić.

Govoreći o Savskom trgu naglasio je da će to biti jedna od najmodernijih projektnih tačaka u gradu te će moći da parira i Trgu republike.

“Savski trg je po svojoj površini i veći od Trga republike, a trenutno je po značaju manje važan. Međutim, to će se izmeniti kada se tu ukrste prva i druga metro linija. Očekujemo veliki broj ljudi i zbog Muzeja Nikole Tesle koji će se najverovatnije naći u staničnoj zgradi, ali i zbog svih rekreativnih sadržaja koji se nalaze iza stanice uz reku. Od Sajma pa sve do Pančevačkog mosta imamo u toku različite intervencije. Uređen je najveći deo obale, sledeće godine krećemo sa izgradnjom Linijskog parka koji će se prostirati od Pasarele do Pančevačkog mosta, te će to svakako biti najatraktivniji deo grada u rekreativnom smislu”, rekao je Stojčić.

Pročitajte još:

On je najavio da je u pripremi nekoliko projekata, a jedan od njih, pored Linijskog parka, svakako je pešačko-biciklistički most od Bloka 70a do Ade Ciganlije.

“Pripremamo i rekonstrukciju Palmotićeve ulice, Ulice Strahinjića bana, osam pjaceta širom grada, pre svega na Starom gradu i Vračaru. Imamo u planu izgradnju dvadeset manjih trgova u prigradskim opštinama, pripremamo i izgradnju garaže i trga na Bajlonijevoj i Kalenićevoj pijaci, kao i u centru Banovog brda”, istakao je glavni urbanista.

Kada je reč o radovima u Ulici 27. marta, Stojčić je rekao da će se oni izvoditi tokom dva meseca nakon Uskrsa, zatim će uslediti prekid zbog velike frekvencije saobraćaja u junu i početkom jula.

“Nakon toga ćemo, kao i prošle godine, najveći deo jula i avgust iskoristiti za nastavak rekonstrukcije, odnosno potez ka Kalemegdanu“, zaključio je Stojčić.

Izvor: Grad Beograd

Kako biorazgradive ribarske mreže mogu smanjiti plastični otpad u morima?

18.04.2020

Svake godine u izgubljenim ribarskim mrežama završe i stradaju brojni delfini i foke, kao i veći komadi plastičnog otpada koji će još vekovima zagađivati dno mora i okeana, a delom završiti u stomacima morskih životinja. Kako bi se taj problem rešio, Univerzitet južne Bretanje u saradnji s drugim istraživačkim centrima iz Francuske i Velike Britanije razvija biorazgradivu ribarsku mrežu čijim bi se korišćenjem donekle smanjila količina plastičnog otpada u kanalu Lamanš.

Projekat INdiGO (INnovative fishing Gear for Ocean – Inovativna ribolovna oprema za okean), predstavljen početkom februara na Univerzitetu južne Bretanje, ima za cilj razvoj biorazgradive ribolovne opreme (mreže, i sl.) kako bi se smanjila količina plastičnog otpada u morima i njegove pogubne posledice za životnu sredinu.

„Ribolovna oprema, čiji je životni vek procenjen na nekoliko stotina godina, predstavlja 27 odsto morskog otpada čija se količina može izraziti u hiljadama kilometara mreža izgubljenih svake godine u zoni FMA (Francuska – Lamanš – Engleska), uz pogubne posledice za morski svet“, navodi se u saopštenju ovog univerziteta. „Globalni pristup smanjenju otpada polazi od potrebe prilagođavanja dizajna i životnog veka materijala njegovoj upotrebi. Riba i ostale morske životinje zapliću se u velikom broju izgubljenih ili odbačenih ribarskih mreža, a ovaj fenomen, nazvan „ribolov duhova“ (fra. pêche fantôme, eng. ghost fishing), pogubno utiče na morsku biološku raznolikost. Osim toga, time se za desetine miliona evra svake godine smanjuju i prihodi ribara.“

Pročitajte još:

Projektu INdiGO su iz Programa prekogranične saradnje “Interreg France (Channel) England” krajem 2019. godine odobrena sredstva u visini od 2,9 miliona evra, a njegov ukupni proračun tokom tri godine iznosi 4,2 miliona evra. Istraživači se nadaju da će zahvaljujući ovom projektu do 2030. godine smanjiti količinu plastičnog otpada u kanalu Lamanš za tri odsto.

Razvoj projekta vodi Univerzitet južne Bretanje sa svojom tehničkom platformom “ComposiTIC,” specijalizovanom za dizajn inovativnih materijala, dok laboratorija “Lab-STICC” sarađuje s profesionalnim ribarima i radnicima u akvakulturi i proučava njihovo prisvajanje novih mreža. Na projektu INdiGO ukupno sarađuje šest istraživačkih institucija (pomenuti univerzitet, kao i univerziteti “Plymouth” i “Portsmouth”, istraživački centri IFREMER, CEFAS i SMEL) i četiri privatna partnera (NaturePlast, Filt, IRMA i Marine South East) iz Francuske i Velike Britanije.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Otpadno staklo u sasvim drugačijem svetlu

18.04.2020

kuća_staklo_saksije — Photo-illustration: Unsplash (Sierra Bell)

Reciklažne sirovine mahom imaju svoju ograničenu primenu, naročito kada je reč o staklu. Iako se uglavnom misli da od otpadne staklene ambalaže dobijamo nove proizvode koji su iste strukture (kao što su tegla, flaša, čaša i drugo), u naučnim krugovima je opšte poznato da je spektar primene mnogo širi. Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu u okviru doktorata sa vrlo jasnim nazivom „Model upotrebe otpadne staklene ambalaže kao sekundarne sirovine u proizvodnji blokova od gline“ čiji je autor dr Zorica Mirosavljević upravo se govori o novoj primeni. Motivisana višegodišnjim radom na rešavanju problema otpada, koji seže i do vremena kada je bila samo dete, Zorica je odlučila da svoj entuzijazam pretvori u nauku.

EP: U Evropi, čije trendove težimo da usvojimo, staklo se tretira kao reciklažna sirovina u zatvorenom ciklusu – od recikliranog stakla dobijamo ambalažne staklene proizvode. Reciklaža je stimulisana raznim finansijskim instrumentima. Kakav je slučaj sa takvom praksom u Srbiji?

Zorica Mirosavljević: Količina stakla se u poslednjih 20 godina znatno povećala. Promena životnog stila i navika nastupila je sa novim vekom i integracijom u potrošačko društvo. Malo ko razmišlja o ponovnoj upotrebi ambalaže,kao što su nekad naše bake i mame to činile kada bi pripremale zimnicu. Kupujemo, potrošimo pa bacimo i time raste i količina otpada. I zato se intenzivno razmišlja o reciklaži.

Konkretno, 85 odsto stakla u komunalnom otpadu čini staklena ambalaža, i kada se priča o reciklaži misli se baš na tu staklenu ambalažu. Od svih vrsta stakala, staklena ambalaža je najbitnija u toku upravljanja komunalnim otpadom i jedino staklena ambalaža može da se reciklira ponovnim topljenjem u cilju dobijanja nove staklene ambalaže. Taj kružni proces reciklaže je fantastičan jer se na taj način postižu uštede u potrošnji sirovina i energije od čak 80 odsto nego da proizvodimo novu staklenu ambalažu upotrebom samo prirodnih sirovina. U praksi, nažalost, zbog neadekvatnog nivoa separacije staklene ambalaže iz komunalnog otpada, teško dolazimo do nekih reprezentativnijih količina sa kojima se može raditi. Većina staklene ambalaže je međusobno izmešana, kad govorimo o različitim bojama stakla (bela, smeđa, zelena), pa ju je iz tog razloga teško reciklirati i upotrebiti ponovo za proizvodnju staklene ambalaže. Razlog tome je činjenica da se u zavisnosti od boje stakla, temperature toplјenja stakla razlikuju, sortiranje stakla prema boji dodatno poskuplјuje proces, a potrebno je imati razvijeni sistem za sakupljanje staklene ambalaže, pa u zemljama u razvoju, stoga, najveći deo staklene ambalaže najčešće završi na deponiji. Zato je prema stastistikama koje se vode na nivou Evrope, Srbija na veoma niskom mestu po tome koliko reciklira staklenu ambalažu i koliko je usklađena sa evropskim direktivama.

Sa druge strane u Srbiji, uzrok niske stope reciklaže staklene ambalaže jesu pre svega, niska otkupna cena stakla, visoka cena sakuplјanja i transporta otpadne staklene ambalaže i vrlo visoki troškovi sortiranja stakla prema boji, koje je neophodno, da bi se ono iskoristilo kao sekundarna sirovina u proizvodnji nove staklene ambalaže. Sa aspekta zaštite životne sredine, to predstavlja najbolju moguću nopciju upravljanja staklenom ambalažom. Budući da staklo generalno ima visoku hemijsku i termičku stabilnost, njegova degradacija na deponijama je zanemarlјiva, što povratno, stvara veliki problem na deponijama. Tehnologija kojom bi se omogućio viši nivo separacije, košta mnogo, a nema finansijskog stimulansa u vidu subvencija niti u vidu taksi za odlaganje otpada. Sve veća količina istog tog stakla na deponijama predstavlja posledicu ovakve politike.

EP: Koji je to model upotrebe otpadnog stakla na kom ste radili u okviru vašeg naučnog rada?

Zorica Mirosavljević: Kada smo profesorka dr Dragana Štrbac, inače moj mentor na doktoratu, i ja odlučile da krenemo u pronalazak alternativne upotrebe otpadnog stakla, prvo smo sakupile određenu količinu ambalaže i samlele je kako bismo uradile karakterizaciju materijala. Uporedo dolazimo do saznanja da u ciglanama širom Srbije postoji problem sa kvalitetom gline koja se koristi kao sirovina za pravljenje građevinskih proizvoda. Ukoliko je količina vlage u sirovini, koja se koristi u proizvodnji keramičkih proizvoda povećana, dolazi do velikog utroška energije da bi se dobio proizvod koji zadovoljava tržište.

Eksperiment je postavljen kao pronalaženje rešenja za ta dva problema i ubrzo dolazimo do interesantnih zaključaka. Detaljnom analizom postojećeg stanja utvrđeno je da se dodavanjem stakla i homogenizovanjem smeše gline, može dobiti proizvod koji je bolji i trajniji i sa manje vlage u odnosu na bazični proizvod, jer i glina kao i staklo sadrži veliku količinu kvarca pa se isti može koristiti. Povećanje valiteta jeste samo jedan od pozitivnih faktora ovog procesa dobijanja građevinskog proizvoda. Uz to se naravno govori i o uštedi energije koja je ostvarena prilikom odvijanja ovog procesa. Ona se ostvaruje snižavanjem temperature sušenja i pečenja finalnog proizvoda, sačinjenog od smeše koja je u određenom procentu zasićena otpadnim staklenim reciklatom.

U fokusu:

EP: Prve analize su rađene u sklopu projekta „Korišćenje otpadne staklene ambalaže sa deponije u Novom Sadu kao sekundarne sirovine za proizvodnju opeke” koji je odobren na pokrajinskom nivou, a kasnije se nastavak istraživanja sprovodi u sklopu vaše doktorske disertacije. Dokle ste sada stigli kada je sve poprimilo praktičnu dimenziju?

Zorica Mirosavljević: Da bi sve imalo smisla neophodno je bilo projekat prikazati kao tehnološki i industrijski moguć. Zato je bilo potrebno ispoštovati neke od sledećih uslova. Prilikom izrade blokova od gline, hteli smo da simuliramo uslove koji se odvijaju tokom dobijanja građevinskih proizvoda u ciglanama. Prvo je definisan temperaturni opseg procesa. Staklo se ne topi ispod 800 °C, a pečenje keramičkih proizvoda se obično odvija iznad 1000 °C, u zavisnosti od kvaliteta ulazne sirovine – gline. Nakon toga smo pristupili određivanju veličine zrnaca stakla koje je najpogodnije za mešanje. Optimalna veličina je bila ispod 0,71 mikrona. Sledeća stavka je bila određivanje procenata masenog udelastaklenog praha u smeši sa glinom. Prema naučnim radovima koji su objavljeni u inostranstvu dolazimo do opsega od 0 do 20 odsto, dok je u okviru našeg istraživanja opseg proširen do 30 odsto masenog učešća staklenog praha, sa ciljem da vidimo koji je najpogodniji sastav smeše kroz proveru svojstava dobijenih eksperimentalnih uzoraka koja bi zadovoljila standarde tržišta. Prvi rezultati idu u korist povećanja čvrstoće i smanjenja vlage dobijenog proizvoda.

Prema konačnim procenama dobijen je materijal kojem je vek trajanja produžen za više od 25 odsto. Onaj deo na kom bi trebalo da praktično više radimo, možda u okviru nekog sledećeg projekta, jeste smanjenje energetskog utroška. Ciglana u kojoj smo radili eksperimente je svoj temperaturni proces proizvodnje svela na 880 °C, s obzirom na kvalitet gline, tako da tu nismo mogli preterano da utičemo na energetski aspekt. Prema naučnim radovima iz Velike Britanije procenjeno je da se ostvaruje do 20 odsto uštede u energetskom smislu, u zavisnosti od masenog udela stakla. Na nama ostaje da to proverimo u praksi kada uslovi dozvole.

Intervju vodio: Mladen Rajić

Ceo tekst pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.

Kako će se avio-kompanije izboriti sa padom emisija ugljen-dioksida?

17.04.2020

avion_emisije_let — Foto-ilustracija: Unsplash (Emiel Molenaar)

Foto-ilustracija: Unsplash (Derek Thomson)

Avio-industrija je gotovo blokirana otkad je počela pandemija koronavirusa. Pribojavaju se da će gubici biti i veći od očekivanog, s obzirom na ogroman broj otkazanih letova.

Vazduhoplovna industrija je u obavezi da kompenzuje emisije ugljen-dioksida koje beleži, koje su sada u definitivnom padu, odnosno da nadoknade bilo kakav rast emisije ugljenika iznad dogovorene osnovne vrednosti. Osnovna vrednost posmatra se kroz prosečne emisije za prethodne dve godine, međutim, smatra se da će ta vrednost biti znatno niža za 2020. godinu, kada su emisije štetnih gasova drastično smanjene, što će značiti da će njihovi ciljevi u budućnosti biti izazovniji. Avio-kompanije imaće znatno veće troškove oko svojih ekoloških obaveza.

Međunarodna asocijacija za avionski saobraćaj upozorila je Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva Ujedinjenih nacija da bi bilo potrebno izmeniti shemu kompenzacije, odnosno osnovne vrednosti za dozvoljene emisije ugljen-dioksida, jer će se u suprotnom mnoge avio-kompanije povući iz ovog dogovora, kako bi opstale.

Međunarodna asocijacija za avionski saobraćaj smatra da bi za određivanje osnovne vrednosti bilo dovoljno da se koristi proračun vrednosti iz 2019. godine. Pre pandemije, procene su pokazale da će avio-kompanije trošiti između 4 i 8 milijardi funti godišnje do 2035. godine na postizanju ugljenične neutralnosti.

Pročitajte još:

U međuvremenu mnogi optužuju avio-kompanije da na ovaj način izbegavaju svoju odgovornost, pri čemu one napominju da je u pitanju opstanak industrije koja je u ovom trenutku veoma ugrožena. Iako kompanije smanjuju kapacitete, flotu i troškove, i dalje neće moći da nadoknade gubitke.

Jelena Cvetić

1...740741742...1,677 Page 741 of 1,677

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Braća vetra

Dečak oluje

Velika godina

Ptičarski vodič za sve i svašta

Huk

Glavne odredbe novih pravila

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM