Tragovi virusa u otpadnoj vodi u Beču kao sistem upozorenja

26.04.2020

Sima: ebswien hauptkläranlage setzt auf erneuerbare Energie — Foto: ebswien/Karl Wögerer

Naučnici Instituta za kvalitet vode pri Tehničkom fakultetu u Beču uspeli su da ustanove genetski materijal koronavirusa u otpadnoj vodi, konkretno u prilivu glavnog postrojenja za prečišćavanje.

Pri istraživanju se koristila metoda koja i najmanje tragove može da otkrije. Nije pronađen aktivan virus, već tragovi njegovog genetskog materijala. Na isteku u Dunavski kanal ovi tragovi više nisu bili prisutni, što znači da se genetski materijal virusa za vreme 20 sati koliko traje proces čišćenja raspao ili se vezao za nakupljeni čvrsti otpad koji se spaljuje.

Postrojenje za prečišćavanje kao sistem za rano upozoravanje

Dokaz u prilivu postrojenja za prečišćavanje u bečkoj opštini Zimering mogao bi biti važna komponenta u borbi protiv pandemije. Sada najpre treba da se detaljnije istraži veza između pojave virusa u otpadnoj vodi i broja inficiranih u arealu postrojenja. Ukoliko se ustanovi porast genetskog materijala virusa u otpadnoj vodi, može se zaključiti da je porastao broj inficiranih osoba. To je važan izvor informacija za zdravstvene institucije. Takođe može se proveriti i delotvornost preduzetih mera za suzbijanje pandemije na osnovu količine tragova virusa u otpadnoj vodi.

Pročitajte još:

Tragovi virusa dospevaju u otpadnu vodu preko stolice inficirane osobe. „Analizom otpadnih voda može se dobiti prava slika broja inficiranih uključujući i one neprijavljene slučajeve“, objašnjava članica gradske vlade za ekologiju Uli Zima.

Bečko gradsko preduzeće „ebswien“ vodi postrojenje u opštini Zimering za prečišćavanje svih otpadnih voda u gradu, a to je godišnje oko 200 milijardi litara. U postrojenje se u sekundi uliva u proseku oko 6.000 litara otpadnih voda koje teku kroz kanalizaciju dugu 2.500 km.

Dunav teče iz Beča istog kvaliteta kakav se uliva u Beč.

Izvor: Eurocomm-PR

Poslednji let naših ptica

26.04.2020

poslednji_let_publikacija — Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U cilju obrazovanja i podizanja svesti javnosti stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pripremili su novu publikaciju koja detaljno prikazuje četiri tipa ugrožavanja divljih ptica i daje preporuke za aktivnosti na suzbijanju problema.

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U nedavno objavljenoj „Crvenoj knjizi ptica Srbije“ predstavljene su najugroženije vrste ptica. Podaci su prikupljeni za ukupno 352 pouzdano zabeležene vrste, od kojih je bilo moguće analizirati 255 vrsta ptica. Rezultati su alarmantni jer se čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja, a među činiocima koji ih ugrožavaju izdvajaju se lov, krivolov i sakupljanje jedinki (ugrožava 40 vrsta) i zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, među kojima i trovanje pesticidima (ugrožava 44 vrste).

Republika Srbija nalazi se u jednom od šest evropskih centara biološke razvnovrsnosti. Na prostoru naše države koji zahvata manje od 1 odsto starog kontinenta gnezdi se i sezonski susreće čak dve trećine vrsta ptica koje naseljavaju Evropu.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije već tri decenije prati pojave koje ugrožavaju faunu ptica u Srbiji. U septembru 2017. predstavljen je prvi „Izveštaj o nezakonitom ubijanju, trovanju, hvatanju, držanju i trgovini divljim pticama za period 2000-2017. godine“ koji je obradio 1.849 dokumentovanih slučajeva u kojima je stradalo 220.886 jedinki divljih ptica.

Stručne procene ukazuju da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, grlica, pataka i gusaka.

Pročitajte još:

U cilju obrazovanja i podizanja svesti javnosti stručnjaci iz DZPPS pripremili su novu publikaciju koja na 32 strane prikazuje četiri tipa ugrožavanja divljih ptica: 1) trovanje, 2) nezakonito ubijanje iz vatrenog i vazdušnog oružja, 3) hvatanje i zarobljavanje ptica i 4) elektrokuciju i koliziju.

Aktuelni problemi predstavljeni su kroz tekst, ilustracije, fotografije i mape. U publikaciji su date statistike stradanja ptica, kao i preporuke za delovanje i suzbijanje problema. Autori apeluju na javnost i savesne građane da institucijama prijave sve slučajeve ugrožavanja ptica, kao i da podatke o stradanju pošalju i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i time doprinesu očuvanju neponovljivog prirodnog nasleđa.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Prve količine rude sa “Cerova 2” očekuju se tokom godine

26.04.2020

rudnik_Antić1 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U rudnicima u Boru i Majdanpeku proizvodnja je redovna i odvija se u skladu sa planovima, a nastavak realizacije planiranih projekata daće snažan doprinos ekonomskom oporavku i minimiziranju štetnih efekata po privrednu aktivnost, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

On je prilikom posete Boru, prisustvovao predaji donacije zaštitne opreme kompanije Ziđin, u čijem je vlasništvu RTB Bor, gradovima Boru i Majdanpeku, Kompanija Ziđin donirala je 100.000 maski, kao i 100.000 pari rukavica i druge zaštitne opreme za te lokalne samouprave.

Ministar je obišao rudnike u okviru tog basena i upoznao se sa aktivnostima vezanim za otvaranje novog rudnika “Cerovo 2”, koji je, kako je rekao, u ozbiljnoj fazi realizacije.

“Očekujemo prve količine rude sa ‘Cerova 2’, u toku ove godine. Reč je o prelasku iz starog ‘Cerova 1’ u ‘Cerovo 2’, kao novom rudnom telu, i investiciji vrednoj oko 35 miliona dolara, sa godišnjim kapacitetom u proizvodnji od 2,5 miliona tona rude“, kazao je Antić.

Ministar je objasnio da je to značajno za dalje razvojne planove RTB i da je sledeći, treći korak – otvaranje rudnika Cerovo primarno.

Antić je obišao rudnik “Veliki Krivelj”, gde se upoznao sa aktivnostima na unapređenju rudarstva i ostalih metalurških procesa, kao i na rudnom polju Čukaru Peki i projektu “Timok”, čija se realizacija intenzivira.

Pročitajte još:

Kazao je da se očekuje da će ta investicija biti završena do kraja iduće godine, kada se očekuju i prve količine rude, te da je vredna 474 miliona dolara.

“Značajno je da u uslovima vanrednog stanja i epidemije koronavirusa kompanije Ziđin i Rakita realizuju svoje investicione planove, i očekujemo da će to dati veliki doprinos politici Srbije da snažnim investicijama i u kratkom periodu oporavimo ekonomiju i privredu i minimiziramo efekte epidemije zbog zabranje kretanja i samoizolacije na našu ukupnu privrednu aktivnost“, naglasio je Antić.

On je naveo i da je u rudnicima u Boru i Majdanpeku proizvodnja redovna i da se odvija skladu sa planovima.

U prvom kvartalu, rudarska proizvodnja na nivou Ziđin grupe je 21 odsto veća nego u istom periodu 2019. godine, a ministar je kazao da se očekuje da će se sa takvim trendom nastaviti i do kraja godine.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Četvrtina insekata već je izumrla tokom poslednjih 30 godina

26.04.2020

leptir_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Beth Ireland)

Insekti su izuzetno raznovrsne životinje čiji broj jedinki i do 17 puta veći od broja ljudi.

Iako se već dugo govori o problemu ugroženosti insekata i padu njihove populacije, poslednja studija je pokazala kolika je zapravo opasnost od apokaliptičnog scenarija za ova bića. Do sada je zabeležen pad od 25 odsto u poslednjih 30 godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clément Falize)

Naučnici su proučavali vrste na oko 1.700 lokacije, kombinujući brojna dugoročna istraživanja. Primetili su porast broja slatkovodnih insekata za 11 odsto svake decenije nakon akcija čišćenja zagađenih reka i jezera. Ipak, ova grupa insekata čini tek 10 odsto vrste i među njima nema oprašivača.

Ne treba zaboraviti da naša ishrana umnogome zavisi od insekata, kao glavnih oprašivača. Pritom, oni predstavljaju hranu drugim vrstama i recikliraju prirodni otpad.

U nekim područjima, kakav je slučaj sa Južnom Amerikom, južnom Azijom i Afrikom, stanje među populacijom insekata nije dovoljno proučeno, a ne ide im “na ruku” što se urbanizacijom ubrzano uništavaju divlja staništa brojnih vrsta. Dodatnu opasnost za insekte predstavljaju i pesticidi, ali i veštačka svetla. Kod nekih vrsta dodatni negativan uticaj mogu da izazivaju klimatske promene, odnosno varijacije u temperaturama i količini padavina, ali ipak je uticaj relativan u zavisnosti od vrste.

Pročitajte još:

Međutim, prema još jednom skorašnjem istraživanju u Sjedinjenim Američkim Državama, porast nivoa ugljen-dioksida smanjuje hranljive sastojke u biljkama, a dodatno oštećeuju i pčelinje košnice.

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Oslic)

Trend opadanja populacije insekata najviše se primećuje u Evropi, naročito u Nemačkoj, gde su neke studije slučaja pokazale pad od 75 odsto u poslednje tri decenije.

Ipak, najnovija sprovedena studija objavljena u časopisu “Science” trudi se da bude sveobuhvatna i da prikaže “širu” sliku.

Mnogi istraživači se teše povećanjem slatkovodnih vrsta, te pretpostavljaju da nije kasno da se situacija promeni i za ostale insekte.

Dodatnu nadu pruža to što većina vrsta insekata ima izuzetno veliko potomstvo, što znači da ukoliko promene uslove ili stanište na način koji odgovara njihovom razvoju, brzo se mogu primetiti pozitivne promene.

Jelena Cvetić

Dosadašnji gubici Er Srbije usled pandemije iznose oko 35 miliona evra

25.04.2020

night_flight_plane_noćni_let_avion — Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da se dosadašnje štete zbog pandemije koronavirusa u sektoru transporta procenjuju na između 120 i 140 miliona evra, a da su procene da bi do kraja godine mogla da dostignu i više od 700 miliona evra.

Pročitajte još:

“Najveću štetu je pretrpeo putnički saobraćaj, posebno vazdušni, i tu ne govorimo samo o ‘Er Srbiji’, već i o našim aerodromima. Dosadašnji gubici ‘Er Srbije’ iznose oko 35 miliona evra, a kao država ćemo naći način kako da toj kompaniji pomognemo jer je ona vitalna karika u našem vazdušnom saobraćaju. Pokazalo se i tokom ove krize koliko je važno da imamo nacionalnog avio-prevoznika, budući da je od početka vanrednog stanja ‘Er Srbija’ prevezla oko 13.000 naših državljana“, rekla je Mihajlović gostujući u emisiji “Osvrt” na Televiziji B92.

Potpredsednica Vlade je naglasila da je Srbija učinila sve da omogući brže kretanje tranzitnog saobraćaja, koji je od vitalne važnosti za snabdevanje građana Srbije i regiona. “Od polovine marta u Srbiju je ušlo oko 100.000 kamiona, od čega oko 60.000 za snabdevanje Srbije. Mi smo prvi ukinuli policijsku pratnju kamiona u tranzitu, sada je konvoje ukinula i Hrvatska, a nadamo se da će to uskoro uraditi i Slovenija”, rekla je ministarka.

Ona je dodala da je u drumskom teretnom saobraćaju zabeležen pad od oko 20 odsto, u prevozu robe železnicom oko 10 do 15 odsto, te da će najveći izazov oporavak svih vrsta putničkog saobraćaja.

“Primera radi, samo u putničkom vodnom saobraćaju ove godine je u Srbiji trebalo da pristane oko 1.500 kruzera, što je moralo da bude otkazano. Razgovaraćemo sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom finansija o načinima kako da pomognemo deo transportnog sektora koji se bavi putničkim saobraćajem, kako bi što pre stao na noge”, rekla je Mihajlović.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Kako Englezi planiraju da proizvode geotermalnu energiju u napuštenim rudnicima uglja?

25.04.2020

coal_mine_ugljenokop — Foto-ilustracija: Pixabay

U engleskom rudniku u Saut Tajnesajdu će se odvijati prava energetska tranzicija “u malom” – od fosilnih goriva ka obnovljivom izvoru energije.

Nekadašnja ležišta uglja sada su deo projekta za proizvodnju geotermalne energije koji će smanjiti godišnje emisije ugljen-dioksida za 319 tona. Njegova vrednost iznosi 8 miliona evra, od čega će oko 4 miliona obezbediti Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), saopštilo je lokalno veće.

Pojam geotermalna energija odnosi se na korišćenje toplote Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu iznosi 4000-7000 °C što je približno temperaturi površine Sunca. Kada rudnici prestanu da rade, pumpe koje ih drže suvim, bivaju obično ugašene, te u tunele i iskopine nadođe voda. Geološki procesi je zagrevaju. Englezi će, u sklopu novog inovativnog projekta, energiju iz potopljenih rudnika crpeti za grejanje zgrada.

Saut Tajnesad biće jedan od prvih gradova Ujedinjenog Kraljevstva koji će u sistem daljinskog grejanja “uključiti” vodu iz ugljenokopa i na taj način će pružiti određeni doprinos postizanju ugljenične neutralnosti do 2030. godine.

Ovaj rudnik uglja je napušten još 1932. godine, ali je potpuna transformacija energetskog sistema ka održivosti izuzetno dug proces koji i dalje traje. Ipak, “energetska moć” uglja bledi. Zavisnost Engleza od tog fosilnog goriva u proizvodnji električne energije je opala sa 70 odsto u 1990. godini na ispod 3 odsto danas.

Gotovo četvrtina domova u Ujedinjenom Kraljevstvu nalazi se na starim ugljenim bazenima i stručnjaci veruju da bi svi stanovnici takvih oblasti mogli da zadovoljavaju svoje energetske potrebe na sličan način. Prema njihovim tvrdnjama, u odgovarajućim okolnostima, cena geotermalne energije bi bila kompetitivna sa cenom gasa.

Pročitajte još:

Podsećamo, ove nedelje značajan otklon od tog prljavog energenta su napravile i Austrija i Švedska, zatvorivši svoje poslednje elektrane na ugalj.

Jelena Kozbašić

Izabran izvođač radova za izgradnju gradske toplane na biomasu u Priboju

25.04.2020

toplana_ilustracija — Foto: Opština Priboj

Konzorcijum „Južna Bačka“ iz Novog Sada gradiće novu gradsku toplanu na biomasu u Priboju, rezultat je tendera koji je raspisalo Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije.

“Izgradnja toplane po tenderu koštaće 5.250.000,00 evra, a nakon sprovođenja svih procedura i potpisivanja ugovora sa izvođačem, početak radova se očekuje najkasnije do jeseni, a nova gradska toplana biće u funkciji od grejne sezone 2021/22. godine”, kaže zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić.

Toplana će biti snage od 8 MW na biomasu, a imaće i dva rezervna kotla na lož ulje, ukupne snage 15 MW. Na taj način Priboj će uz Mali Zvornik biti prvi slučaj u Srbiji, gde se dosadašnja fosilna goriva (mazut) u sistemu daljinskog grejanja potpuno zamenjuju biomasom.

“Kada za godinu dana nova gradska toplana na biomasu bude u funkciji, uz prethodnu rekonstrukciju dotrajalih toplovoda i podstanica, Pribojci koji se greju na daljinski sistem imaće kvalitetno i kontinuirano grejanje svih 24 sata, korisnici će plaćati onoliko koliko potroše, uštede energentata biće najmanje 50 odsto, a time će biti ostvarene značajne uštede i u opštinskom budžetu”, kaže Vasilić.

Pored postojećih korisnika, nova toplana omogućiće priključke i drugim potrošačima u zgradama, u kojima do sada nije bio uveden daljinski sistem toplotne energije, oni već ovih dana mogu iskazati svoja interesovanja JP „Toplana“ u Priboju, kako bi se kroz predstojeći tender mogle nabaviti i podstanice za nove zgrade, a koje će u nekom budućem periodu, stanari morati sami da finansiraju.

Krajem septembra, predsednik opštine Priboj Lazar Rvović, u Beogradu je potpisao trilateralni ugovor sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Nemačkom razvojnom bankom (KfW), o kompletnoj rekonstrukciji grejanja na daljinski sistem u Priboju.

Pročitajte još:

U Priboju je već dosta urađeno na poboljšanju energetske efikasnosti kada je grejanje u pitanju. U OŠ „Branko Radičević“ instalirana je kotlarnica na biomasu, odnosno pelet, snage 0,9 MW, koja zagreva školu, vrtić u ovom delu grada i zgrade Opštinske uprave i Doma kulture. U školskom kompleksu u novom delu grada, prošle jeseni, u funkciju je puštena i novoizgrađena toplana na drvnu sečku snage od 1,8 MW, koja pored 4 škole zagreva i prostorije ambulante i dispanzera Doma zdravlja u Novom Priboju, dok je u OŠ „Nikola Tesla“ u Pribojskoj Banji instaliran kotao na pelet snage 0,25 MW.

Plan lokalne samouprave je da se u drugoj fazi energetske efikasnosti pomogne i vlasnicima individualnih domaćinstava u gradskom i prigradskom delu, sa nabavkom adekvatnh ložišta, koja će uz manju potrošnju energenata povećati kvalitet grejanja, ali poboljšati i ukupnu ekološku sliku grada odnosno kvalitet vazduha.

Izvor: Opština Priboj

Globalni pokret za ukidanje kaveza za domaće životinje – Okončajmo vreme kaveza!

25.04.2020

kokoške_petlovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Will Kirk)

Udruženje Pobede, kao deo globalnog pokreta i članica svetskih koalicija udruženja i organizacija za ukidanje kaveznog uzgoja, već treću godinu radi na informisanju i senzibiliziranju javnosti o problemima intenzivne industrijske poljoprivredne proizvodnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasiia Chepinska)

Kada se priča o klimatskim promenama, priča se o smanjenju efekta staklene bašte koji ubija planetu na kojoj živimo i sve oblike života na njoj, a koji je rezultat ljudskoga delovanja. Intenzivni uzgoj domaćih životinja i poljoprivreda vezana uz njega drugi je po redu uzrok ovog efekta (prvi je upotreba nafte), a vodeći je uzrok seče šuma, zagađenja vode i vazduha, kao i smanjenja Zemljine bioraznolikosti.

U Evropskoj uniji, 71 odsto obradivih površina namenjeno je prehrani životinja koje su deo prehrambenog lanca ljudi. Kako izgledaju te površine i što raste na njima? Jednolično, jer su zasejane monokulturama, koje su „zaštićene” pesticidima i herbicidima, na tlu „pripremljenom“ baš za tu kulturu. Razlog tome jeste potreba za što većim prinosom u što kraćem vremenu kako bi se mogle hraniti životinje u velikim stočarskim postrojenjima. Sadnja monokultura je nepovoljna po: zemljište, pijaću vodu, bioraznolikost, životinje i, konačno, po ljude. Intenzivni stočarski uzgoj uzrokuje 44 odsto emisija metana u Zemljinu atmosferu, 44 odsto emisija azotnog-oksida, odgovoran je za 75-80 odsto ukupnih emisija poljoprivredne industrije i za nastanak „mrtvih zona“. Prema uveliko citiranom izveštaju Organizacije za prehranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization – FAO) iz 2103. Tackling Climate Change Through Livestock, intenzivni farmski uzgoj uzrokuje 14,5 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida godišnje, što je jednako emisiji C02 uzrokovanoj ukupnim transportom, što znači- svih automobila, kamiona, brodova i aviona na kugli zemaljskoj zajedno.

Globalni svet – globalne mere

Do 2050. godine predviđa se porast svetske populacije na 10 milijardi, što automatski dovodi u pitanje nepostojanje održivog načina ishrane ljudi, odnosno sistema proizvodnje hrane, budući da bi se proizvedena količina hrane trebala povećati za 50 odsto. UN-ova organizacija Food and Agriculture Organization (FAO) koja se brine o zalihama hrane na globalnom nivou pozvala je 2019. na „transformativnu promenu u sistemima ishrane”. Ono što jedemo i način naše ishrane prestala je da bude privatna stvar – moramo razumeti kako ona utiče na globalnu populaciju, okolinu i životinje, jer bez bioraznolikosti nema budućnosti ni za ljudsku vrstu.

Pročitajte još:

Burgeri iz svemira čuvaju planetu energetskiportal.rs/burgeri-iz-svemira-cuvaju-planetu

Uloga životinja i njihova zaštita čvrsto su isprepleteni s ekonomskim, ekološkim, etičkim, političkim i društvenim pitanjima današnjice i sutrašnjice. Industrijska poljoprivreda i industrijske farme nisu uspele kao prehrambeni sistem koji bi nas trebao hraniti, jer je njihov primarni cilj proizvodnja robe, a ne hrane, ne vodeći računa o bioraznolikost u zemljištu, bioraznolikosti oprašivača, raznovrsnosti hrane i ne uzimajući u obzir ni činjenicu da takvi sistemi koriste deset puta više energije nego što je proizvode kao hranu. Potisnuti industrijskom proizvodnjom, mali poljoprivrednici polako nestaju, iako je upravo njihova proizvodnja u najvećoj meri namenjena ishrani samih ljudi, a način na koji proizvode najmanje ugrožava biološku raznolikosti zemljišta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Phil Hearing)

Živimo u globalnom društvu u kojemu je profit merilo svega, ali što kada on dovede u pitanje naše zdravlje? I ne samo naše lično, već i opstanak planete; odvojeno gledati na vlastito zdravlje i na zdravlje Zemlje, ne uviđati vezu između naših svakodnevnih odabira i Zemljinih resursa koje nepovratno crpimo, kratkovidno je i neodrživo. Poslednjih godina u celom svetu sve su prisutniji pokreti za ukidanje kaveza u poljoprivrednoj industriji. Imajući na umu kako upravo zakonom dopušteno kavezno držanje životinja omogućujava postojanje velikih poljoprivrednih postrojenja, a svesne kako se promene na globalnom nivou neće dogoditi preko noći, niti će one biti drastične (iako su nam baš takve potrebne!), organizacije različitih područja delovanja sa svih kontinenata udružuju se s istim ciljem – osvestiti javnost o nužnosti menjanja dominantnih načina poslovanja.

Tako se i hrvatsko udruženje za zaštitu životinja “Udruga Pobjede” priključila dvema koalicijama za ukidanje kaveza: Evropskoj građanskoj inicijativi End The Cage Age, koja ima za cilj ukidanje kaveza na svim farmama kroz lobiranje u EU parlamentu, i svetskoj koaliciji Open Wing Alliance, u kojoj kroz projekat “Ab ovo” kampanja radi na podsticanju što većeg broja poslovnih subjekata na društveno odgovorno poslovanja kroz postupno izbacivanje iz svog lanca nabavku jaja iz kaveznog uzgoja. Nužnost društveno odgovornog poslovanja u 21. veku neupitna je i, koliko god to dramatično zvučalo, o društveno odgovornom poslovanju zavisi opstanak naše civilizacije, stoga je krajnje vreme da prestanemo ignorisati negativan učinak intenzivnog poljoprivrednog uzgoja životinja na našu životnu sredinu.

Izvor: Udruga Pobjede/Ekovjesnik

Obnovljivi izvori energije – dekarbonizacija i ekonomski rast ruku pod ruku

24.04.2020

solar_energy_solar_panels_solarna_energija_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema nalazima Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA), upravo proizvodnja čiste energije predstavlja priliku za ispunjavanje klimatskih ciljeva uz istovremeni ekonomski rast, otvaranje miliona tzv. zelenih radnih mesta i postizanje blagostanja ljudi do 2050. godine.

Put ka dubljoj dekarbonizaciji i apsolutnoj ugljeničnoj neutralnosti čovečanstva zahteva investicije od 130 triliona američkih dolara, ali će koristi od tog ulaganja biti mnogostruke i ogromne. Kumulativni globalni bruto domaći proizvod mogao bi da skoči za 98 triliona američkih dolara do polovine veka u odnosu na uobičajeno poslovanje (eng. business as usual).

Uštede u zdravstvenim i ekološkim eksternalijama bile bi osam puta veće u poređenju sa troškovima, navode stručnjaci.

Energetska tranzicija bi takođe gotovo učetvorostručila broj zaposlenih u sektoru obnovljivih izvora energije na 42 miliona. Energetska efikasnost bi zahtevala 21 milion radnika, a fleksibilnost sistema dodatnih 15 miliona.

Generalni direktor ove agencije Frančesko La Kamera smatra da je trenutna zdravstvena kriza iznela na vidilo ranjivost trenutnog sistema. “Izveštaj agencije pokazuje načine za izgradnju održivijih, pravičnijih i otpornijih ekonomija kroz usklađivanje kratkoročnih napora za oporavak sa srednjeročnim i dugoročnim ciljevima Pariskog sporazuma i Agende Ujedinjenih nacija o održivom razvoju”, rekao je on.

Dodao je da vlade, podstičući razvoj obnovljivih izvora energije i imajući u vidu energetsku tranziciju kao integralni deo šireg plana “ozdravljenja” privrede, mogu da ostvare različite društvene i ekonomske koristi.

Pročitajte još:

Autori godišnjeg izveštaja Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije očekuju rast čiste energije u svih 10 proučavanih regiona sveta u narednih 30 godina. U energetskoj i društveno-ekonomskoj tranziciji, prema njihovim proračunima, prednjačiće jugoistočna Azija, Latinska Amerika, Evropska Unija i podsaharska Afrika u kojima će udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu potencijalo iznositi između 70 i 80 odsto. Elektrifikacija sektora kao što su grejanje i transport će se isto povećati svugde, a posebno na istoku azijskog kontinenta, u većem delu Evrope, kao i u Severnoj Americi, gde će premašiti 50 odsto.

Uprkos tome što ovakav trend povlači sa sobom gubitke poslova vezanih za fosilna goriva, stanovnicima svih regiona biće na raspolaganju veći broj pozicija, što će dobrineti i porastu njihovog sveukupnog blagostanja. Broj poslova će, ipak, biti neravnomerno raspoređen po regionima.

Jelena Kozbašić

Umag svojim građanima daje u zakup gradske vrtove za uzgoj biljaka

24.04.2020

Umag_crkva_trg — Foto: Wikipedia/Marcin Grochowski, Martin

Usled krize uzrokovane koronavirusom, Grad Umag je odlučio da pokrene projekat davanja u zakup gradskih vrtova, čime će se poboljšati kvaliteta života građana Umaga u socijalnom, zdravstvenom, ekonomskom, ali i ekološkom smislu.

Tako je Grad Umag, dana 21. aprila 2020. godine, objavio javni poziv za davanje 58 vrtnih parcela, površine oko 50m2, na korišćenje, u svrhu uzgoja voća i povrća, začinskog bilja i cveća za vlastite potrebe. Vrtne parcele su pre svega namenjene građanima iz urbanih sredina, odnosno stambenih zgrada, a koji nemaju dvorište ili zemljište pogodno za obrađivanje.

Umaški gradski vrtovi smešteni su nedaleko centra grada, na području naselja Vrh, a građani koji se jave moći će da ih koriste po simboličnoj ceni od 3 kune (46 dinara) po m2 godišnje.

Tako će Umažankama i Umažanima biti omogućen uzgoj zdrave hrane, smanjenje opterećenja kućnog budžeta i zdrav način korišćenja slobodnog vremena, promovišući pritom zdrav načina života i upoznavanje s važnošću bioraznolikosti.

„U ovim teškim trenucima želja nam je da pomognemo sugrađanima u svim segmentima. Obrađivanje vrta, u blizini centra grada, zasigurno predstavlja poruku zajedništva i solidarnosti, a ujedno i konkretnu pomoć domaćinstvima koja će od sada moći da uzgajaju vlastito voće, povrće, cveće ili bilje. Ovo je relativno maleni projekt, ali koji ima dušu i društveni značaj za sve nas, stoga pozivam svoje sugrađane da se jave i da zajedno krenu u novu korisnu avanturu“, naglasio je gradonačelnik Vili Basaneze.

Pročitajte još:

Prvi javni voćnjak u Hrvatskoj sadi se u Varaždinu

Poslednji dan za podnošenje ponuda je 4. maj 2020. godine, a pravo učešća imaju sve fizičke osobe s prebivalištem na području Grada Umaga koji žive u stambenim blokovima i nemaju u vlasništvu, suvlasništvu, zakupu ili na korišćenju drugo obradivo zemljište.

Tekst Javnog poziva možete pogledati ovde.

Izvor: Grad Umag

Projekti MHE u Crnoj Gori nisu isplativi bez subvenicija

24.04.2020

Privatna isplativost projekta malih hidroelektrana (MHE) pada na neprihvatljivo nizak nivo kada se projekcije očiste od subvencija, odnosno kada se simularaju bilansi na način da se u njima polazi od tržišnih cena.

To se navodi u analizi socio-ekonomske efikasnosti malih hidroelektrana u Crnoj Gori, koju je uradio prof. dr Milenko Popović, za potrebe WWF-a, Svetske organizacije za zaštitu prirode.

Zahvaljujući uspostavljenom sistemu podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljih izvora prosečna privatna isplativost 11 projekata MHE koje su obrađene u analizi, tj. isplativost iz ugla investitora i zajmodavca je izrazito visoka. Prema sprovedenoj analizi ona iznosi 15,5 odsto i daleko je veća od takozvane zahtevane stope prinosa, odnosno minimalne stope po kojoj su preduzetnici spremni da investiraju u posao tog nivoa rizika, a koja u slučaju energetike iznosi oko 8 odsto.

“Dodatno, ako analizirane projekte MHE posmatramo samo iz perspektive vlasnika kompanija koje gazduju MHE, tada stopa prinosa svih projekata u proseku iznosi gotovo neverovatnih 53,5 odsto. Očito, ovde se radi o gotovo spektakularno visokoj stopi prinosa. Ovo dodatno uvećanje stope prinosa je rezultat činjenice da su ovi “’dobro zaštićeni’ projekti dominantno finansirani putem kredita”, navodi se u analizi prof. dr Milenka Popovića.

Projekti MHE, koji svi zajedno imaju negativnu vrednost ekonomskog toka, a nemaju istovremeno neke nemonetarne pozitivne eksterne koristi, kao što su koristi od ekoloških usluga kojima bi to kompenzovali, moraju biti društveno loši projekti. Naime, utvrđeno je da je sadašnja vrednost ekoloških koristi nastalih usled smanjenja emisije ugljen-dioksida ekvivalentna godišnjoj vrednosti koja se kreće u rasponu od 192.000 do 249.000 evra godišnje.

Te koristi čine osnovu kojom se opravdavaju subvencije za proizvodnju struje u MHE. Međutim, ove koristi su više nego četiri puta manje od subvencija koje bi upravo trebale da predstavljaju nadoknadu za nemonetarne koristi. Dodaju li se ovome vrednost ekoloških šteta od MHE, koja je višestruko veća od koristi, slika katasrofalne štete postaje potpuna.

Pročitajte još:

Postoje i pozitivni uticaji MHE na blagostanje nekih zainteresovanih strana: državni budžet, javni prihodi lokalne samouprave, novozaposleni. Međutim, ti pozitivni efekti su višestruko manji od negativnog uticaja subvencija na smanjenje blagostanja potrošača.

Subvencionisane cene električne energije u Crnoj Gori doprinose smanjuju potrošačevog viška, kao mere njegovog blagostanja i u istoj srazmeri dovode do povećanja proizvođačevog profita. Drugačije rečeno, ove cene dovode do preusmeravanja sredstava iz ruku potrošača u ruke vlasnika kapitala MHE.

“Važno je napomenuti da se u prethodnim godinama od povlašćenih proizvođača električne energije iz MHE energija otkupljivala po ceni koja je 61 odsto do 2,14 puta veća od cena na međunarodnom tržištu, a direktno na štetu građana Crne Gore, koji iz ovog razloga imaju povećane račune za električnu energiju. Građani Crne Gore će i u nadolazećem periodu recesije i ukupne ekonomske stagnacije zemlje zbog posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2 kroz račune za električnu energiju nastaviti sa plaćanjem subvencija investitorima u mHE“, navodi Milija Čabarkapa, iz WWF Adrije.

Slika postaje još poraznija kada se pogleda uticaj projekta MHE na druge delatnosti. Sprovedena analiza u kojoj se upoređuju kretanja nakon preduzimanja projekata sa onim kojim bi imali bez projekta, je pokazala da su očekivani gubici u poljoprivredi mereni preko neto sadašnje vrednosti na nivou od oko 7.020.000 evra. U turizmu, tako, definisani gubici su na nivou od najmanje 3.490.000 evra pa do 4.656.000 evra. Mereni u prosečnom godišnjem iznosu ovi gubici u delatnosti poljoprivrede iznose preko 560.000 evra godišnje, dok su ti gubici u turizmu oko 400.000 evra godišnje.

„Zbog svega navedenog, kao i zbog izuzetnog negativnog uticaja na životnu sredinu, Vlada Crne Gore mora trajno ukinuti plaćanje podsticaja za male hidroelektrane i raskinuti do sad potpisane ugovore o koncesiji, a za koje je WWF Adria već objavila da su sadržali preko dvadeset nezakonitosti i nepravilnosti. Tako bi se sprečilo uništavanje reka i izbjegli bi se dodatni gubici za građane, a sredstva za subvencije mogu se usmeriti prema društveno korisnim projektima i zaštiti životne sredine“, zaključuje Čabarkapa.

Grupa nevladinih organizacija (NVO) je krajem marta ove godine uputila zahtev Vladi i Ministarstvu ekonomije da stave van pravne snage uredbu o isplati subvencija za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije.

Do danas Vlada i Ministarstvo ekonomije nisu odgovorili na ovaj zahtev.

Izvor: WWF Adrija

Na 28 gradilišta u Užicu nastavljeni građevinski radovi

24.04.2020

Posle oduluke Vlade i sastanaka na nivou grada doneta je odluka da se nastave radovi na 28 gradilišta, koliko ih je trenutno u Užicu, kako na otvorenom prostoru, tako i u pojedinim objektima. Sa izvođačima je dogovorena dinamika, ali i poštovanje svih neophodnih propisanih mera.

Direktor JP „Užice razvoj“ Nikola Maskimović navodi da se nastavlja sa investicijama koje finansira Grad i ministarstva:

„Za projekte koje finansiraju ministarstva dostavljali smo sedmične izveštaje o realizaciji, stepenu izvršenosti samih projekata jer postoje rokovi u kojima se ti projekti moraju završiti. Takođe, nastavljamo i projekte koje finansira Grad Užice u dogovoru sa izvođačima.“

Održan je sastanak sa predstavnicima javnih preduzeća nakon čeka je sačinjen koncept i dinamika radova.

„Nastavljeni su kompletni radovi u Ulici Ive Andrića na izgradnji kišne kanalizacije. Uporedo sa tim radovima, izvode se i radovi na izmeštanju azbestnih vodovodnih cevi koje finansira JKP „Vodovod“. Vrednosti dosadaših radova iznosila je 15,5 miliona dinara, 13 miliona dinara za kišnu kanalizaciju i 2,5 miliona dinara koštala je zamena azbestnih cevi. Nakon završetka svih tih radova očekujemo da u narednom periodu JKP “Niskogradnja” odradi poslove asfaltiranja ulice u punom profilu. Do subote 25. aprila Ulica Ive Andrića će biti zatvorena za saobraćaj zbog asfaltiranja.”

Pročitajte još:

Završetkom ovih radova rešiće se višegodišnji problem meštana Ulice Ive Andrića, ali i Ulice Dušana Popovića u kojoj se takođe odvijaju radovi.U naselju Turica uskoro počinju radovi na izgradnji feklanog kolektora, trenutno se vrši nabavka cevi, a radovi će početi u narednih desetak dana. Radi se intezivno i na ostalim započetim projektima, pri kraju su radovi na startapu i komandno-obrazovnom centru u Krčagovu, zatim i radovi na platou ispred Narodnog muzeja, kao i sportskim halama u Krčagovu i Sevojnu.

„Očekujemo da će Karađorđeva ulica uskoro biti asfaltirana, izvršiće se asfaltiranje u dva sloja i uradiće se novi trotoari. U narednih meseca dana Užice će biti veliko gradilište, biće angažovani svi raspoloživi izvođači kako bi radovi bilo što pre završeni“, ističe Maksimović.

Izvor: Grad Užice

Najveće štete od poplava pretrpeće Kina, Indonezija i SAD

24.04.2020

poplava_kuće — Foto-ilustracija: Pixabay

Pre 10 godina, prosečan broj ljudi koju su bili pogođeni poplavama iznosio je oko 72 miliona godišnje, a očekuje se da će do 2030. taj broj na godišnjem nivou iznositi čak 147 miliona.

Podrazumeva se i povećanje imovinske štete, i to sa 174 milijarde, koliko iznosi sada, na 712 milijardi dolara godišnje. Do ovih zabrinjavajućih podataka došao je Institut za svetske resurse nakon istraživanja sprovedenog na globalnom planu.

Glavni “krivac” za učestale poplave su klimatske promene. Takođe, naseljavanje područja koja postaju sklona klizištima zbog prekomerne upotrebe podzemnih voda, dodatno utiče na ovaj problem.

Za sada se najgore poplave beleže u južnoj i jugoistočnoj Aziji, uključujući Kinu, Indoneziju, Bangladeš, Vijetnam i Indiju, pri čemu je stanovništvo u ovim zemljama ekonomski i socijalno već ranjivo.

Pročitajte još:

Prema procenama, nakon Kine i Indonezije, u narednih 10 godina Sjedinjene Američke Države mogu biti “na udaru” kad je reč o materijalnim gubicima u poplavama, a u najvećoj opasnosti je stanovništvo u obalskim područjima.

U SAD-u, kako kažu stručnjaci, poplave u obalskim područjima u budućnosti mogu postati deo svakodnevnice. Globalno zagrevanje pojačava uragane, ali i padavine. Očekuje se pogoršanje i rečnih poplava u SAD-u, ali ne i toliko velika materijalna šteta, s obzirom na to da su u planu velika ulaganja u zaštitu od poplava na rekama.

Ipak, štete od poplava u obalskim područjima u Americi, pri čemu će najizloženije države biti Florida, Masačusets i Luizijana, do 2050. godine iznosiće do 38 milijardi dolara godišnje.

Jelena Cvetić

U Srbiju stiglo 100 koncentratora kiseonika od Evropske unije

24.04.2020

Cargo Airplane 2-131 — Foto: EU info centar

Zdravstvene ustanove dobijaju dodatnu pomoć u vidu 100 koncentratora kiseonika, koji su juče stigli u Srbiju kao deo paketa pomoći Evropske unije. Ovi koncentratori su namenjeni terapiji kiseonikom u bolničkom lečenju, smanjujući stopu smrtnosti od hipoksemije kod pacijenata sa KOVID-19 dijagnozom.

“Kao što smo to već najavili prethodnih dana u saradnji sa Delegacijom EU i UNOPS-om nastavljamo aktivnosti koje su usmerene na nabavku neophodne medicinske opreme i materijala koji treba da obezbede zaštitu medicinskih radnika i najbolju negu pacijenata u zdravstvenim ustanovama. U okviru paketa hitne pomoći koju je obezbedila EU do sada smo isporučili kontejnere za trijažu pacijenata i maske, a danas i koncentratore kiseonika koji treba da omoguće pomoć najtežim pacijentima sa ozbiljnim respiratornim problemima dok u narednom periodu očekujemo i respiratore, monitore i drugu medicinsku opremu“, izjavila je ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović.

Tokom aprila Srbija je već dobila 800.000 zaštitnih maski, 300 beskontaktnih termometara i 100 potpuno opremljenih trijažnih kontejnera koji se postavljaju širom Srbije, kao deo podrške od 15 miliona evra za reagovanje u vanrednim situacijama. Dodatna medicinska oprema se očekuje da stigne u narednim danima, uključujući reagense za testove, respiratore i monitore intenzivne nege.

”Našom podrškom u reagovanju na vanredne situacije u Srbiji pomažemo podjednako i medicinskim radnicima i pacijentima. Nakon maski i trijažnih kontejnera, usmerenih na zaštitu onih na prvoj liniji borbe protiv virusa, ovaj deo pomoći usmeren je na smanjenje stope smrtnosti među zaraženim pacijentima, jer je kiseonik jedan od ključnih delova njihove terapije. Pored toga, ovi koncentratori mogu biti korisni i nakon završetka trenutne krize izazvane koronavirusom, jer se mogu generalno koristiti u kliničkoj terapiji”, objasnio je Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Pročitajte još:

“Od početka krize nije prošao gotovo ni jedan dan bez kritične medicinske opreme koju je EU prevozila ili kupila i koja je data srpskim zdravstvenim ustanovama i ugroženim zajednicama. Ponosan sam na neposrednu pomoć koju pružamo zahvaljujući paketu za hitno reagovanje za Srbiju, u iznosu od 15 miliona evra, koji finansira Evropska unija. Ono što sada svi iščekujemo je okončanje ove krize kako bi Srbija brzo mogla da se vrati svakodnevici i posvetimo se ekonomskom oporavku”, istakao je ambasador Fabrici.

Od izbijanja krize KOVID-19, Evropska unija skoro svakodnevno pruža podršku Srbiji, uključujući finansiranje transporta medicinske opreme, ukupne vrednosti sedam miliona evra, u realizaciji kancelarije Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, kao i nabavku potrebne medicinske opreme u vrednosti od gotovo pet miliona evra, koja se sprovodi u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge u Srbiji.

Izvor: EU info centar

Najavljena nova pravila ponašanja u gradskom prevozu

24.04.2020

beograd_trole_prevoz — Foto-ilustracija: Pixabay

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević je, tokom gostovanja u jutarnjem programu TV Pink, objasnio da će ponovno uspostavljanje uobičajenog režima javnog prevoza teći postepeno.

“Kada Vlada Republike Srbije bude donela odluku, postepeno ćemo početi da puštamo gradski prevoz. On neće biti odjednom vraćen, a kako bude rasla privredna aktivnost i bude počinjao da radi veći broj privrednih subjekata, tako ćemo i počinjati sa uvođenjem linija gradskog prevoza u ponovni rad”, rekao je on i dodao da će nova pravila u vozilima javnog prevoza, zarad zaštite zdravlja putnika i vozača, biti propisana u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje.

Pročitajte još:

“Moraćemo da se navikavamo na nove mere predostrožnosti koje će propisati način ulaska i izlaska iz vozila na jedna vrata, držanje propisane distance, korišćenje zaštitne opreme, kako putnika tako i vozača. Sve će to biti deo nove kulture ponašanja u javnom prevozu. U ovom trenutku čekamo procene epidemiologa i odluku Vlade Srbije”, zaključio je Nikodijević.

Izvor: Grad Beograd

Konji i drugi kopitari u Kini u opasnosti od smrtonosne afričke bolesti

24.04.2020

divlji_konji — Foto-ilustracija: Unsplash (Christine Mendoza)

Foto-ilustracija: Unsplash (Eberhard Grossgasteiger)

Ministarstvo poljoprivrede Kine najavilo je da će početi sa uzimanjem uzoraka od konja koji žive u područjima duž južnih granica te zemlje kako bi bilo utvrđeno da li neki od njih boluju od afričke bolesti konja, a s obzirom da se to oboljenje pojavilo na Tajlandu.

Ova veoma zarazna i smrtnonosna bolest pogađa konje, magarce i srodne životinje i endemskog je karaktera u podsaharskoj Africi, a njeno pojavljivanje na Tajlandu, usled kojeg je uginulo više od 200 konja, prvi je takav slučaj na tlu jugoistočne Azije.

Kako prenosi Rojters, kinesko ministarstvo je saopštilo da postoji relativno visok rizik od širenja bolesti budući da su insekti koji je prenose već prisutni u Kini, kao i zbog toga što je ona otkrivena na udaljenosti manjoj od 800 kilometara od kineske granice.

Izvor: RTS

1...737738739...1,677 Page 738 of 1,677

Postrojenje za prečišćavanje kao sistem za rano upozoravanje

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Globalni svet – globalne mere

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM