Životinje osvajaju Italiju

01.04.2020

delfin_Italija — Foto: Instagram (screenshot)

Dok su Italijani u karantinu, životinje polako počinju da osvajaju gradove, obale i kanale.

Kalendarski je stiglo proleće, ali priroda se budi mnogo intenzivnije nego prethodnih godina i zauzima mesto koje joj čovek već duže vreme bezobzirno oduzima. Delfini slobodno plivaju na obalama Ređo Kalabrije i kod Trsta, kod Kaljarija na Sardiniji su viđeni ispod čamaca u luci pošto ih već duže vreme niko ne koristi, a u Veneciji su kanali ponovo bistri.

Naime, godinama nije bilo moguće videti fotografije na kojima kanali nisu bili mutnozeleni. Bez čoveka koji zagaćuje prirodu kanali su ponovo puni riba, labudova, a u okolini se primećuje i veliki broj ptica.

U Trevizu se ulicom, koja je inače puna automobila, šetaju guske, sve je više zečeva i veverica u parkovima u Milanu u kome su viđene i divlje patke i labudovi na Naviljima, a u Padovi se mama patka prošetala centrom grada sa svojih osam pačića.

Patke su mirno i neometano ušetale i u jedan tržni centar u Firenci. Danas je u gradovima moguće videti razne životinje koje se slobodno kreću usred dana, pre svega u parkovima i na poljima i brdima oko gradova.

Životinje su tu bile i pre ali sada su slobodnije da izađu, ohrabrene skoro nerealnom tišinom i činjenicom da nema ljudi. Ljudi koji su masivno okupirali njihovu teritoriju smanjivši njihov habitat naturale. Neke životinje poput divljih svinja, lisica, vrana, galebova naučile su kako da se prilagode i žive na rubovima gradova, dok neke retke vrste koje su izuzetno važne, zbog ljudi nisu u stanju da prežive.

Pročitajte još:

“Ovo je divno, kao da smo deo jednog eskperimenta koji nismo očekivali i koji nam prikazuje da su životinje spremne da ponovo zauzmu teritoriju koju smo im oduzeli. Bez ljudi ali iznad svega bez svega onoga što smeta prirodi kao zvukovi, saobraćaj, zagađenost, lov… Priroda se ponovo rađa na čitavom poluostrvu. Kada bismo odlučili da budemo manje invazivni i destruktivni, da li bismo mogli da se približimo prirodi i uživamo u njenim darovima? Možda je ovo jedna od lekcija koju možemo naučiti zahvaljujući ovoj pandemiji”, rekao je Klaudio di Espozito, predsednik WWF, Terre del Tirreno.

Još jedna pozitivna vest tiče se vazduha koji ovih dana udišu građani Milana kad izađu na terase. Zagađenost je izuzetno smanjena u gradu u kome nema saobraćaja.

No, ovo nije prvi put da su životinje zauzele mesta koja su ljudi napustili. To se već dogodilo u Černobilju gde su se vratile 232 životinjske vrste: morski orlovi belorepani, kune, sivi vukovi, rečne vidre, vrane, miševi, rakuni, lasice. Bogata divlja fauna se navikla na novi ekosistem između Ukrajine i Belorusije.

Prema nekim naučnim istraživanjima, ove životinje imaju evidentne genetske mutacije, ali efekti radijacija očigledno nisu učinili nepopravljivu štetu na njima. Ono što se dešava u Italiji dešava se i u ostalim delovima sveta. U Indiji je 2.000 kornjača izašlo iz mora i položilo nesmetano jaja u pesku na plažama, a sličan događaj je zabeležen i u Brazilu.

Ostaje pitanje da li ćemo išta naučiti iz svega ovoga.

Izvor: RTS

Manjak poljoprivrednih radnika u Nemačkoj

01.04.2020

poljoprivrednik_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Gregory Hayes)

Nemačka poljoprivreda suočava se, zbog mera uvedenih u borbi protiv pandemije, sa ozbiljnim manjkom sezonskih radnika. Poljoprivrednici u Nemačkoj godišnje angažuju oko 300.000 sezonaca, uglavnom u vreme setve i žetve različitih kultura. Više od 90 odsto tih radnika dolazi iz inostranstva, uglavnom iz zemalja istočne i jugoistočne Evrope.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ming De Dong Huang)

Zatvaranje granica zbog korona virusa izazvalo je problem koji nemačka vlada pokušava da reši tako što bi u poljoprivredne radove bili uključeni tražioci azila i zaposleni iz drugih delatnosti koji su zbog epidemije trenutno bez posla.

Ministarka poljoprivrede Julija Klekner sa ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom pokušava da izdejstvuje da se kratkoročno zaposlenje u poljoprivredi omogući i tražiocima azila, koji inače u vreme dok traje donošenje odluke o njihovom statusu nemaju pravo da rade.

“Mnogi od njih dolaze iz zemalja sigurnog porekla kao što su Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija ili Crna Gora, i oni žele da rade, da se uključe”, rekla je ministarka za izdanja nemačkog medijskog koncerna Funke.

Klekner je ukazala da su se već brojni zainteresovani javili portalu za posredovanje u nalaženju zaposlenja u poljoprivredi www.daslandhilft.de. “Navala je ogromna – više od 30.000 oglasa u prvih pet dana”, rekla je ministarka iz vladajuće konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Portal je pokrenut 24. marta sa ciljem da se pronađe zamena za sezonske radnike u poljoprivredi, koji sada zbog pandemije ne mogu da dođu u Nemačku. Ubedljivo najviše sezonskih radnika u Nemačku svake godine dolazi iz Rumunije, gotovo 60 odsto, a jedna trećina ih dolazi iz Poljske.

Pročitajte još:

Međutim, vlada u Berlinu je 25. marta zabranila dolazak sezonskih radnika iz zemalja izvan EU i zemalja koje nisu deo šengenskog prostora, što je pogodilo Rumune i Bugare, dok je dolazak inače brojnih sezonaca iz Poljske otežala odluka poljskih vlasti da svi povratnici u zemlju moraju u dvonedeljni karantin.

“Žetva i setva ne mogu da se odlože kao koncerti ili sportske manifestacije”, istakla je Klekner, dodajući da su mnogi poljoprivrednici već zabrinuti i da zato država celim paketom mera pokušava da im pomogne i da u Nemačkoj pronađe ispomoć za poljoprivredne radove.

Ministarka je istakla da nivo samodovoljnosti Nemačke u pogledu nekih osnovnih životnih namirnica iznosi više od 100 odsto, ali da kod povrća i voća iznosi samo 40 odsto. Pojasnila je da je nemačkoj poljoprivredi po pravilu u martu potrebno 30.000 sezonskih radnika, a u maju čak 85.000, što je u sadašnjim okolnostima nemoguće.

Ona je već ranije upozorila na vremenski tesnac i da će tržište u maju osetiti posledice ako već sada ne bude posađeno povrće. “Veliki manjak radne snage ima ogroman uticaj na našu osnovnu proizvodnju “, rekla je Klekner.

Ministarka je predložila i da se u poljoprivredi kratkoročno zaposle i radnici u gastronomiji, koji su zbog naređenja o socijalnoj distanci i zatvaranja ugostiteljskih objekata i kafića ostali bez posla.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mert Guller)

Nemačka vlada usvojila je nedavno niz mera koje poljoprivrednim proizvođačima treba da olakšaju da pronađu nedostajuću radnu snagu.

Među tim merama je da će sezonski radnici moći da rade 115 dana bez obaveznih socijalnih davanja, umesto kao do sada 70 dana. Biće moguće i sklapanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima van radnog odnosa bez posebne dozvole.

Vlada je znatno podigla i visinu dopuštene dodatne zarade za primaoce prevremenih penzija i visinu neoporezivog dela zarade za skraćeno radno vreme. Deo novih rešenja je i fleksibilnije radno vreme, kao i zaštita poljoprivrednika od jednostranog raskida ugovora o zakupu do kraja juna.

Nova regulativa, prema rečima ministarke, ne treba samo da ohrabri sezonce da ostanu u Nemačkoj, već i da ohrabri potencijalnu radnu snagu, odnosno da omogući zaposlenima koji trenutno ne mogu, ili samo ograničeno mogu da rade u svojoj branši, da kratkoročno promene delatnost.

Nova regulativa je važna “da bi se fleksibilno reagovalo na krizu i na moguće kadrovsko pomeranje između privrednih grana”, saopštilo je nemačko Ministarstvo poljoprivrede.

Izvor: Euraktiv.rs

Gorivo u BiH prvi put skuplje nego u Hrvatskoj

01.04.2020

petrol_station_benzinska_pumpa — Foto-ilustracija: Pixabay

Gorivo u Hrvatskoj, čiji su vozači godinama unazad dolazili u susednu zemlju da natoče rezervoare, prvi put je jeftinije nego na benzinskim pumpama u Bosni i Hercegovini. Stručnjaci to ocenjuju kao nezapamćeni paradoks, te još jednom podvlače da trgovci naftnih derivata u BiH treba drastično da snize cene, piše portal Bljesak.info.

Prema podacima Ministarstva privrede Hrvatske, prosečna cena litra benzina od juče ujutro je 8,23 kune (2,11 KM/1,08 evra), a dizela 8,35 kuna (2,14 KM/1,10 evra).

Službeni podaci iz Crne Gore, pokazuju da je i na njihovim pumpama došlo do pada cena, tako da će u sledeće dve nedelje litar benzin koštati već od 0,99 evra (1,93 KM), dok je litar dizela 0,96 evra (1,87 KM).

Poređenja radi, na benzinskoj stanici u Sarajevu benzin košta 2,16 KM (1,11 evra), a dizel 2,21 KM (1,14 evra), koliko koštaju i u Tuzli. Banja Luka je nešto povoljnija, pa za litar goriva, u proseku, treba izdvojiti oko dve marke pa naviše. Postoje i pojedine pumpme na kojima je gorivo znatno jeftinije, ali i one gde su cene dosta više.

Stručnjaci ne kriju iznenađenje zbog ovakvog razvoja situacije te podsećaju da su u BiH cene goriva uvek bile niže u odnosu na sve države koje ih okružuju. Taj podatak, kako ističu, niko ne može da opovrgne. Dodaju da je najveća razlika u cenama godinama bila u odnosu na Hrvatsku, čije su benzinske pumpe uvek bile osetno skuplje u poređenju sa onima u BiH.

“Tvrdim da u Hrvatskoj postoje benzinske stanice na kojima je gorivo jeftinije nego u BiH. To se nikad ranije nije dogodilo. U Hrvatskoj su uvek cene goriva bile više od 30 do 50 feninga. Stoga su njihovi građani dolazili u BiH i kupovali ovde gorivo”, rekao je za “Nezavisne novine” Almir Bečarević, stručnjak za energente.

Analiza koju je dostavio “Nezavisnim” dovoljno govori sama za sebe – kada je cena barela nafte iznosila 147 američkih dolara (oko 134 evra), na pumpama u BiH gorivo je koštalo do 2,50 KM (1,29 evra). Sada kada na svetskom tržištu nafta košta oko 23 dolara (oko 21 evro), u BiH se cene goria kreću od 1,90 KM (0,98 evra) do 2,20 KM (1,13 evra). “Cene u rafinerijama od početka godine beleže drastičan pad i prate smanjenje cene nafte na svetskom tržištu”, poručuje Bečarević.

Pročitajte još:

Aktivisti za zaštitu potrošača naglašavaju da su tamošnji distributeri odavno morali prilagoditi cene kretanjima na svetskom tržištu, što ni najmanje nisu učinili. Na vlasnicima pumpi je, poručuju, velika odgovornost, jer bi nižim cenama mogli da doprinesu da privreda stane na svoje noge.

“Na većini benzinskim stanica kod nas cena goriva ostala je iznad dve marke, a vidljivo je da svi mogu poslovati sa daleko nižim cenama”, istakla je Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženja građana DON Prijedor. Ona dodaje da postoje pojedine pumpe koje su značajnije snizile cene i da tako treba da postupe i ostale.

Sa druge strane, iz Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima u Privrednoj komori Republike Srpske naglašavaju da su cene goriva na benzinskim stanicama u Republici Srpskoj nedavno snižene ponovno, a u skladu sa, kako navode, sniženim cenama sirove nafte na svetskom tržištu i nešto nižim cenama u rafinerijama. “Činjenica je da trošarine i državni nameti na svaki litar goriva i dalje iznose više od jedne marke, te ako bude izmenjena visina nameta, sigurno je da će i distributeri reagovati u skladu s tim”, rekao je za “Nezavisne novine” Zoran Berak, sekretar grupacije.

U poslednje tri nedelje, kako javljaju agencije, cena nafte na svetskom tržištu se prepolovila.

Izvor: Bljesak.info

Kako teče život u Bečkom zoološkom vrtu tokom pandemije?

01.04.2020

majmuni_zoo_vrt_Beč — Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan Smetana)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan Smetana)

Bečki zoološki vrt zatvoren je od 12. marta ove godine do daljnjeg. Počev od 1. aprila 70 odsto zaposlenih biće prijavljeno na skraćeno radno vreme. Kratkotrajni rad omogućio je da niko ne izgubi posao.

Zoološki vrt Šenbrun je zatvorio vrata za javnost 12. marta ove godine. Tamo gde su hiljade posetilaca svakog vikenda dolazile da vide slonove, tigrove i druge životinje, sada vlada tišina. Trenutno se na licu mesta nalaze samo radnici odgovorni za brigu o životinjama i održavanje objekta: čuvari, veterinari, kustosi, tehničari i zanatlije. Svaka oblast je podeljena u timove koji imaju različite smene. Iako prodaje niti zarade od ulaznica više nema, troškovi hrane i poslovanja se i dalje nastavljaju.

Od 1. aprila 70 odsto od ukupno 230 zaposlenih biće prijavljeno na skraćeno radno vreme u trajanju od tri meseca, odlučeno je u dogovoru sa radničkim sindikatom. Predsednik Upravnog odbora Aleksandar Keler je izjavio da mu je drago što je ovaj model rada dogovoren zajedno sa upravom, jer su time spasena radna mesta.

Pročitajte još:

Bečki zoološki vrt nije pod saveznom upravom još od 1991. godine i od tada deluje kao nezavisno društvo sa ograničenom odgovornošću. Trenutno je vrt primoran da koristi sve resurse koje je do sada uspeo da sačuva zahvaljujući svom ekonomskom uspehu. Njegova stopa samofinansiranja već nekoliko godina prelazi 100 odsto te sam finansira ne samo svoje stalne aktivnosti već i najnovije građevinske projekte, kao što je novi bazen za nilske konje. Zoološki vrt sam prikuplja sredstva i za svoj sledeći veliki projekat – akvarijum. Koliko će ovo preduzeće finansijski biti pogođeno zatvaranjem, postaće jasno tek kada se bude znalo koliko će dugo trajati kriza izazvana koronavirusom.

Izvor: Eurocomm-PR Beograd

Iza svake tehnologije nalazi se nauka, kao njen pokretač

01.04.2020

CPN — Photo: Centre for the Promotion of Science

Možda za jednog korisnika navigacije na mobilnom telefonu nije previše bitno šta se dešava sa elektronima u čipu telefona nakon što se dodirne ekran. Međutim, za inženjera-istraživača stvari stoje ipak malo drugačije. On pažljivo posmatra elektrone, transformisane u fotone, i njihovo krstarenje preko antene do bazne stanice a zatim kroz optičke kablove do servera.

Da bi unapredio i razvio novo rešenje, inovator mora da razume osnove, potvđuje dr Marko Krstić, direktor Centra za promociju nauke, u čijim prostorijama su brojni istraživači imali prilike da se uhvate u koštac sa izazovima razvoja nove tehnologije. Često je potrebno olakšati savladavanje naučnih činjenica kroz različite zanimljive aktivnosti, projekte i manifestacije i upravo se time Centar za promociju nauke i služi kako bi postigao ono najvažnije – integrisanje nauke u društvene tokove.

EP: Šta je za vas najznačajniji cilj Centra za promociju nauke?

Marko Krstić: Misija, ujedno i najznačajniji cilj Centra za promociju nauke, predstavlja konstantu u radu ove institucije već dugi niz godina, a to je da premosti jaz između nauke i društva okupljanjem svih relevantnih aktera i šire javnosti u proces istraživanja i inovacija. Krajnji cilj je da se društvo integriše u pomenuti proces, čime se pruža bolji uvid u potrebe građana i prilika da se nauka adekvatnije suoči sa društvenim izazovima. Drugim rečima, misija Centra za promociju nauke je pronalaženje mesta nauke u širem društvu, širenje naučnog metoda kao osnove sistematičnog i kritičkog razmišljanja, promovisanje njene upotrebne vrednosti u građenju vrednosti zasnovanim na znanju i, naposletku, podizanje opšte naučne pismenosti.

EP: Koliko mlade zanimaju nauka i tehnologija u savremenom dobu i na koje načine im se mogu dodatno približiti?

Marko Krstić: Tehnologija je danas svuda oko nas, pružajući nove, nezamislive mogućnosti na svakodnevnom nivou. Nauka se, naravno, nalazi sakrivena iza tehnologije, kao njen pokretač, no nauku je daleko teže upoznati tako neposredno kao tehnologiju. Samim tim, opčinjenost tehnologijom je razumljiva i neminovna. Ona nam danas pruža priliku da izuzetno lako, čak jednim klikom dugmeta, čestog istog trenutka, dobijemo informacije o bilo čemu što nas u datom trenutku zainteresuje, da se u sekundi povežemo sa osobom udaljenom hiljadama kilometara, da kroz specijalne naočare doživimo virtuelnu realnost, da sa bilo koje lokacije na planeti dobijemo navigaciju prema željenoj destinaciji… Nema sumnje da je tehnološka pismenost danas imperativ društva koje se bazira na istoj, no čvrstog sam stava da ne treba zapostaviti fundamente na kojima ta ista tehnologija počiva.

U svetu „slatkih iskušenja” koje pruža moderna tehnologija, nije lako zainteresovati najmlađe za razmišljanje o ovim fundamentima i predočiti im njihov značaj. Upravo zbog toga Centar za promociju nauke aktivno učestvuje i realizuje nekoliko evropskih projekata, poput Scientix, STEM School Label, koji se bave unapređenjem takozvanog STEM (Science Technology Engineering Mathematics) obrazovanja. Ono bi trebalo da doprinese podizanju svesti o značaju ovih disciplina, povećanju interesovanja učenika za predmete iz ove grupe kroz razvoj metodike nastave, upravo korišćenjem modernih tehnologija, koje postaju efikasno učilo i moćan alat da se učenicima približe apstraktni pojmovi nauke. Zahvaljujući pomenutim projektima, Centar je oformio mrežu STEM nastavnika u Srbiji i ponosan je na postignute rezultate koji su postali zapaženi i van granica Srbije.

U fokusu:

EP: Koji vaši projekti su bili najzanimljiviji posetiocima?

Marko Krstić: Najvidljiviji „projekat” Centra koji u kontinuitetu dolazi do najvećeg broja ljudi svakako predstavlja naš naučnopopularni časopis „Elementi”, koji se objavljuje kvartalno, sa tiražem od oko 3.500 primeraka po broju. Bilo da je reč o astronomiji, biologiji, filozofiji, matematici, fizici, umetnosti, politici ili ekonomiji, na našim stranama očekuju vas originalne priče ispričane iz drugačijih uglova. Tako ćete, na primer, u „Elementima” čitati o ličnim dogodovštinama astrofizičara koji traga za crnim rupama i dalekim galaksijama, ali i o srednjovekovnim robotima, prenošenju bakterija u kuhinji ili o dugo skrivanim, a neverovatno isprepletenim putevima nauke i robovlasništva… Naš tim koji priprema „Elemente” čine i mladi i stariji i iskusniji naučni novinari, tekstopisci, istraživači, esejisti i promoteri nauke.

Osim časopisa, tu su velike manifestacije kao što je „Maj mesec matematike” kada svake godine posvećujemo pažnju matematici i srodnim naukama kroz veliki broj predavanja, tribina, radionica, kao i Art&Science, program pod okriljem velikog evropskog projekta kroz koji povezujemo naučnike i umetnike, sa idejom da se kreativni umetnički proces upotpuni naučnim metodom, podržavajući korišćenje naprednih tehnologija u procesu autentičnog kreativnog procesa. Nezaobilazan je i javni poziv Centra za promociju nauke, kroz koji finansiramo projekte promocije i popularizacije nauke na nivou Srbije, podršku izgradnji parkova nauke – interaktivnih učionica na otvorenom, veliki broj dečijih radionica i kampova.

Konačno tu je i naš „Mejkers spejs”, otvorena laboratorija za sve kreativce koji traže mesto za realizaciju svojih ideja. Kao deo Naučnog kluba Beograd, na više od 130 kvadratnih metara prostora, članovi „Mejkers spejsa” imaju na raspolaganju tehnički materijal, alate, radni prostor, računare, stručnu pomoć i savete kolega sa kojima mogu da razvijaju svoje projekte – od ideje do gotovih prototipova. Iskreno se nadam da će neka od inovacija članova našeg „Mejkers spejsa” uskoro ugledati svetlost dana! Pozivam, svakako, sve zainteresovane da istraže više o aktivnostima i programima Centra na našoj internet stranici www.cpn.rs

EP: Ko su učesnici i posetioci na vašim radionicama, predavanjima i izložbama?

Marko Krstić: Dijapazon aktivnosti Centra za promociju nauke vrlo širok i dotiče sve starosne grupe – od dece predškolskog uzrasta, preko osnovaca, srednjoškolaca, studenata, pa sve do nastavnika i istraživača. Centar u svom portfoliju ima i akreditovane seminare za nastavnike, istraživače i blisko sarađuje sa naučno-istraživačkim institucijama. Jedno je ipak sigurno. Na moje veliko zadovoljstvo, radoznalost naših najmlađih učesnika aktivnosti je beskonačna.

Intervju vodila: Jelena Cvetić

Ceo tekst pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.

Produžava se pravo na subvencionisanu cenu komunalnih usluga u Somboru tokom vanrednog stanja

01.04.2020

Sombor_Gradska_kuća — Foto: Wikipedia/Dekanski

Gradsko veće grada Sombora je na svojoj 199. sednici održanoj 30. marta donelo Zaključak da se korisnicima prava na subvencionisane cene komunalnih usluga: sakupljanje, odvoženja i deponovanja otpada, snabdevanja vodom za piće, prečišćavanje i odvođenja otpadnih voda, na osnovu Odluke o subvencionisanju cena komunalnih usluga („Sl.list Grada Sombora” broj 18/2018), kojima pravo ističe 15. marta 2020. godine i kasnije, a nadležni organ nije odlučio o daljem korišćenju prava, produžava pravo na osnovu ranije donetih Potvrda Odeljenja za društvene delatnosti, najduže tri meseca, odnosno dok traje vanredno stanje.

Odeljenje za društvene delatnosti će o korisnicima kojima je isteklo, odnosno ističe, priznato pravo na subvencionisane cene komunalnih usluga obavestiti pružaoce usluga: JKP „Čistoća“ Sombor, JKP „Vodokanal“ Sombor i JKP „Vodovod“ Bezdan, a koja JKP će nastaviti pružanje subvencionisane cene svojih usluga u naredna tri meseca, odnosno dok traje vanredno stanje.

Izvor: Grad Sombor

PIK Vinkovci otkupljuje robu od malih poljoprivrednih proizvođača

01.04.2020

Kako prenosi Nova ekonomija, PIK Vinkovci je pozvao porodična gazdinstva i male poljoprivredne proizvođače u Hrvatskoj da se prijave za otkup robe, koja će biti plasirana u trgovinskom lancu Konzum, javlja Poslovni.hr.

Foto-ilustracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Inicijativu su u saradnji pokrenule grupa Fortenova, vlasnik brenda Konzuma, hrvatska Poljoprivredna komora i Ministarstvo poljoprivrede, kako bi pomogli malim poljoprivrednim proizvođačima koji zbog vanrednih mera ne mogu da robu prodaju na pijacama. PIK Vinkovci će vršiti otkup prvenstveno voća i povrća.

Plasman robe će biti realizovan uz pomoć distributera koji će vršiti otkup, pod uslovom da zadovoljavaju standarde kvaliteta.

“Na taj način smo u ovim izazovnim trenucima, kroz ključne segmente našeg poslovanja napravili važnu poveznicu i platformu za očuvanje male hrvatske poljoprivredne proizvodnje”, rekao je glavni izvršni direktor grupe Fortenova Fabris Peruško.

Pročitajte još:

PIK Vinkovci prema skladišnim kapacitetima od 86.800 tona, kao i kapacitetima za prijem u silose i za sušenje, spada u red najvećih kompanija u Hrvatskoj. Istovremeno je jedna od vodećih u Vukovarsko-sremskoj županiji, zapošljava više od 500 radnika i ima više od 5.000 hektara zemlje.

Izvor: Nova ekonomija

U slučaju zaraze koronavirusom – šta sa kućnim ljubimcima?

01.04.2020

pas_macka_ljubimci — Foto-ilustracija: Unsplash (Brianna Santellan)

Neki vlasnici kućnih ljubimaca se pitaju ovih dana, šta ako, na nesreću, budu zaraženi koronavirusom i moraju u bolnicu, a o njihovom ljubimcu nema ko da brine. Šta onda? Rešenje nude iz udruženja „Enimal reskju Srbija“.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mark Zamora)

Gosti Jutarnjeg programa RTS-a iz udruženja „Enimal reskju Srbija“ napominju da su ljudima koji im se obraćaju sa ovim pitanjima, pre svega predložili da naprave neku vrstu rezervnog plana. Prvi korak bi trebalo da bude određivanje osobe kojoj bi mogli da povere svog ljubimca. Naravno, to bi morala da bude osoba od poverenja i osoba koja ima uslove i želi da preuzme ljubimca.

„Ne bi bilo loše, s obzirom na to da se ovaj virus lako širi, da budu pripremljene još jedna ili dve osobe koje bi mogle biti rezervni privremeni staratelji“, dodaje Sanja Radosavljević iz „Enimal reskjua Srbija“.

Ukoliko neko ne uspe da pronađe ni tu jednu osobu, postoje pansioni koji se plaćaju. Međutim, Udruženju se obratila žena koja se ponudila da obolelima od KOVID-19 pričuva ljubimce i to besplatno.

Aleksandar Gavrić navodi da se mnogo sugrađana ovih dana obraća njihovom udruženju „Enimal reskju Srbija“ upravo se interesujući, između ostalog, i za ovu vrstu problema. Formiran je i volonterski servis za pomoć građanima koji imaju problema sa šetanjem pasa jer su stariji od 65 godina ili iz nekih razloga ne mogu da izlaze napolje.

„Svi zainteresovani mogu da nas pozovu i mi ih povezujemo sa najbližim volonterima. Napravili smo posebu mapu kako bismo mogli da uočimo ko je kome najbliži. Svakodnevno se javlja i veliki broj dobrovoljaca“, dodaje Gavrić.

Pročitajte još:

Zabrana boravka u parkovima u Srbiji, dozvoljena šetnja kućnih ljubimaca i tokom policijskog časa!

Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Grout)

Volonteri će se pobrinuti i za one ulične pse koje su neki sugrađani hranili, kao i za to da onima kojima je potrebno donesu hranu za kućne ljubimce. Svi koji imaju bilo kakav problem vezan za kućne ljubimce mogu se obratiti Udruženju na telefon 064/8-210-200. Na isti broj se mogu prijaviti i volonteri koji žele da pomognu, i to na teritoriji cele Srbije, svakog dana od 8 do 22 sata.

Sanja Radosavljević napominje da je ovih dana potrebno pojačati higijenu posle povratka sa ljubimcem iz šetnje. Šape se mogu obrisati nekim antiseptičnim maramicama, ali jako pažljivo jer one u sebi imaju alkohol, tako da preterano brisanje može da ljubimcu isuši šape. Može i sapunom i vodom, pa krpicom obrisati šape.

Ponovo se napominje da ljubimce ne treba potapati u asepsol i dezinfekciona sredstva.

Za sada Udruženje ima više od sto volontera, ali se njihov broj svakodnevno povećava. Cilj je da se okupi što veći broj volontera širom Srbije kako bi svi građani mogli svojim ljubimcima da pruže adekvatnu negu.

Izvor: RTS

Ujedinjene nacije upozoravaju da pandemija može da dovede do nestašice hrane u prodavnicama

31.03.2020

wheat_pšenica_agriculture_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Koronavirus je iz lokalnog problema u gradu Vuhan, u Kini, prerastao u međunarodnu pretnju, pa su vlade mnogih zemalja svoju politiku usmerile ka njegovom suzbijanju. Uprkos gomilanju zaliha u domaćinstvima, police u supermarketima i dalje su relativno popunjene. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorava da, ukoliko zdravstvena kriza potraje, to neće ostati tako i apeluje na zemlje da ne zabranjuju izvoz.

Pomorska industrija već beleži usporen i otežan transport dobara usled zatvaranja luka. Logističke prepreke u narednim nedeljama mogle bi negativno da utiču na dopremanje namirnica. Za razliku od globalne ekonomske krize tokom 2007. i 2008. godine, razlog nestašice hrane ovog puta ne bi bila oskudica, već poremećen lanac snabdevanja.

Snabdevanje osnovnim životnim potrepštinama treba da se odvija nesmetano. Ograničavanje trgovine bi nanelo štetu i proizvođačima i potrošačima, navodi FAO dodajući da bi takva praksa potencijalno stvorila čak i paniku. Za robu visoke vrednosti, koja u svojoj proizvodnji zahteva i učešće ljudi, nasuprot mašinama, savetuje se utvrđivanje ravnoteže između zadovoljenja tržišnih zahteva i zaštite zaposlenih.

Pročitajte još:

Prema preporukama stručnjaka iz Ujedinjenih nacija, glavni prioritet u trenutnim okolnostima jeste zdravlje. Kako bi se usporilo širenje virusa, neophodno je izolovanje građana i sprovođenje testiranja. Sledi ispunjavanje potreba najugroženijeg stanovništva zato što mere za zauzdavanje pandemije podrivaju ekonomiju. Zemlje moraju da održavaju protok hrane uz fokus na zdravlje radnika u tom sektoru – od poljoprivrednika do onih koji rade u prerađivačkim fabrikama, prevozu, prodavnicama i drugo.

Jelena Kozbašić

Svaki prozor – solarni panel

31.03.2020

kancelarija_sunce_prozori — Foto-ilustracija: Unsplash (Dane Deaner)

Zamislite da svaki prozor u domaćinstvu proizvodi električnu energiju!

Foto-ilustracija: Unsplash (Timothy Buck)

Kalifornijski startap smatra da je pronašao način da se ovo postigne. Naime, razvili su tehnologiju koja korišćenjem energije sunca može da stvara potrebnu energiju za snabdevanje strujom.

Transformisanjem načina na koji se solarna energija prikuplja i koristi, startap “ClearView Power” planira malu revoluciju u napajanju domaćinstava i drugih objekata električnom energijom dobijenom iz sunčeve. U pitanju je takozvano solarno staklo koje sunčevu svetlost pretvara u energiju. Pritom, primena ove tehnologije je veoma rasprostranjena: prilagođava se prozorima na kućama, višespratnicama, automobilima, ali i na staklu telefona.

Cilj ove kompanije da iskoristi porast korišćenja obnovljivih izvora energije u Sjedinjenim Američkim Državama, naročito zato što se očekuje da će naredne godine čista energija nadmašiti upotrebu uglja. Pritom, sunčana zemlja kao što je Kalifornija ima dovoljan potencijal da se radi upravo na ovakvom projektu.

Pročitajte još:

Specifičnost ove tehnologije čini organska boja kojom se mogu premazati staklene površine. Ova boja, osim što propušta sunčevu svetlost, selektivno beleži i nevidljive infracrvene zrake te svetlosti.

Nedostatak ovogo projekta ogleda se u relativno niskoj delotvornosti. Prozorski solarni paneli uspevaju da proizvedu oko dve trećine energije koju proizvode tradicionalni solarni paneli. Njihovo instaliranje je nešto skuplje od instalacije “običnog” prozora, okvirno za oko 20 odsto.

Ipak, njihovom upotrebom može se dostići nulta neto potrošnja energije kod velikih zgrada, odnosno one bi mogle da proizvode onoliko električne energije koliko i troše.

Za sada, instalacija ovih prozora još uvek je ograničena dimenzijama, ali radi se na tome da se uskoro proizvode u svim veličinama.

Jelena Cvetić

Potpisan Ugovor za izgradnju četvrte sanitarne kade na deponiji “Livade”

31.03.2020

deponija_Livade_CG — Foto: Glavni grad Podgorice

Na osnovu Odluke o izboru najpovoljnije ponude za izradu Glavnog projekta za izgradnju sanitarne kade br 4, kojom je zajednička ponuda konzorcijuma “Civil Engineener” Podgorica i “Geotehnika” Bijelo Polje izabrana kao najpovoljnija, 24. marta 2020. godine, “Deponija“ Podgorica zaključila je Ugovor sa izabranim ponuđačem. Vrednost ove investicije iznosi 17.600 evra, a sredstva su obezbeđenja iz redovnog poslovanja “Društva”. Rok izvršenja je 40 dana od dana zaključivanja ugovora.

Poslednjih godina “Društvo” je realizovalo niz projekata od neprocenjivog značaja za Glavni grad Podgorica i region u celini.

“Deponija” je opredeljena da neprestano ulaže u nove programe i projekte, čiji je cilj trajno bezbedno deponovanje otpada i sprečavanje zagađenja životne sredine, dostizanje najviših evropskih standarda u oblasti tretmana i zbrinjavanja komunalnog otpada, kao i unapređenje i razvoj poslovanja.

Od strane eksperata za poslove tretiranja i deponovanja komunalnog otpada, kako crnogorskih, tako i stranih, koji su bili u prilici da se upoznaju sa dostignućima “Društva”, ono je prepoznato kao jedno od najsavremenijih i najbolje organizovanih kompanija ovog tipa u regionu.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Stotinu morskih kornjača se izleglo na brazilskoj plaži – ovog puta bez publike

31.03.2020

karete_kornjačica — Foto: Wikipedia/Paulo Marcelo Pontes

Na plaži na severoistoku Brazila, u blizini grada Paulista, u nedelju, 22. marta izleglo se gotovo stotinu mladih morskih kornjača, a ovom srećnom događaju moglo je prisustvovati samo nekoliko predstavnika lokalnih vlasti i fotografa. Kao i u ostatku sveta, okupljanje građana Pauliste nije bilo dopušteno zbog mera opreza radi sprečavanja širenja epidemije koronavirusa, pa se izleganje mladih kornjača koje tradicionalno privlači (pre)velik broj lokalnog stanovništva i turista ipak odigralo bez publike.

„Stvarno je prelepo jer možete videti taj trenutak kada mlade kornjače počinju izlaziti iz jaja i posmatrati njihovo kretanje plažom“, rekao je za “Gardijan” Roberto Kato, sekretar za zaštitu životne sredine u gradskoj upravi. Ovaj događaj je od velike važnosti jer 97 mladih kornjača pripada kritično ugroženoj vrsti karete morskih kornjača (Eretmochelys imbricata), kojima prema Svetskoj organizaciji za zaštitu prirode (WWF) preti izumiranje, a uvrštene su na crveni popis Međunarodnog saveza za očuvanje prirode i prirodnih bogatstava (International Union for Conservation of Nature – IUCN).

Iako brazilski predsednik Žair Bolsonaro i dalje uporno odbija uvođenje karantina na nacionalnom nivou, određene brazilske savezne države su ipak odlučile provoditi restriktivne mere, a među njima je i Pernambuko, u kojoj je do sada potvrđeno 68 slučajeva zaraze koronavirusom.

„Brazil nije spreman za eksponencijalni rast broja zaraženih, stoga moramo dobiti na vremenu kako bismo osigurali infrastrukturu i lečenje inficiranih osoba“, rekao je Paulo Kamara, guverner brazilske savezne države Pernambuko, u kojoj se nalazi i grad Paulista.

Pročitajte još:

Prema stručnjacima koji učestvuju u projektu Tamar, namenjenom za zaštitu morskih kornjača duž hiljade kilometara brazilske obale, ova vrsta polaže jaja duž severoistočne obale Brazila i strogo je zaštićena. Karete morske kornjače mogu da narastu do dužine od 110 cm i u proseku su težine 85 kg, a njihovo portugalsko ime „tartarugas-de-pente“ (pente = češalj) delom otkriva razlog zbog čega je ova morska kornjača uvrštena na popis kritično ugroženih vrsta. Naime, njihovi oklopi su se nekada široko koristili za izradu češljeva i okvira za naočare. Kako navodi Roberto Kato, plaže u okolini Pauliste nekada su bile dom za četiri od pet vrsta morskih kornjača koje žive uz brazilske obale: zelene kornjače (Chelonia mydas), pacifičke maslinaste kornjače (Lepidochelys olivacea) i glavate kornjače (Caretta caretta), kao i pomenuta ugrožena vrsta.

Ove godine se na plažama u blizini Pauliste izleglo više od 300 kornjača. Morske kornjače ovde polažu jaja počevši od januara svake godine, a mlade kornjače se obično izležu u aprilu ili maju. „Ovog puta zbog koronavirusa nismo smeli da otkrijemo da se to događa krajem marta“, rekao je Roberto Kato. Možda bi to trebalo da postane pravilo i u vremenu nakon epidemije koronavirusa, koja bi nas konačno trebala podstaći na ozbiljno i iskreno sprovođenje aktivnosti očuvanja prirode i zdrave životne sredine. Više nego ikada pre priroda nam ovih dana upućuje jasnu poruku: ona bez nas može, no mi bez nje ipak ne možemo opstati!

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Poziv građanima za očitavanje brojila

31.03.2020

light_bulbs_sijalice — Foto-ilustracija: Pixabay

Elektroprivreda Srbije će u toku vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa uložiti maksimalne napore da u okviru redovnih aktivnosti očita brojila svih kupaca, poštujući sve mere zaštite.

Da bi se smanjila mogućnost kontakta i dodatno zaštitilo zdravlje građana Elektroprivreda Srbije moli sve kupce da zaključno sa 1. aprilom očitaju stanje na svom mernom uređaju i da istaknu stanje brojila i datum očitavanja na vidnom mestu na ulazu u svoje objekte.

Pored toga, građani u narednim danima mogu da jave stanje brojila pozivom na broj telefona odštampan na računu, ili putem mejla slanjem podataka (ime i prezime, adresa, ED broj i stanje na brojilu, datum očitavanja) na mejl adrese prema lokaciji brojila.

Adrese za distributivna područja su: područje Beograda je info.centar@epsdistribucija.rs, za područje Vojvodine prijavastanja.ev@eps.rs, za područje Kraljeva prijavastanja.kv@eps.rs, za područje Kragujevca prijava.stanja.kg@eps.rs i za područje Niša stanja.jugoistok@eps.rs. EPS kao društveno odgovorna kompanija moli kupce da iskoriste ovu mogućnosti i jave očitano stanje brojila čime će se dodatno osigurati tačnost i ispravnost računa.

Preduzeće apeluje na sve građane da budu odgovorni i striktno poštuju mere države donete zarad sprečavanja širenja koronavirusa. Sve aktivnosti Elektroprivrede Srbije usmerene su tako da su i u ovim vanrednim okolnostima obezbeđeni stabilna proizvodnja i nesmetano snabdevanje električnom energijom za privredu i građane Srbije, stoji u saopštenju.

Izvor: EPS

Sobne biljke koje čiste vazduh

31.03.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Jane Palash)

Sobne biljke su već odavno poznate po tome da prečišćavaju vazduh u zatvorenom prostoru. Još davne 1989. godine NASA-ina studija je otkrila da mnoge biljke mogu ukloniti toksične materije iz vazduha kao što je formaldehid, benzen, amonijak.

Bil Volverton, NASA-in naučnik koji je sproveo ovo istraživanje došao je do broja biljaka u prostoriji koje su dovoljne za čistiji vazduh. On preporučuje najmanje dve biljke normalne veličine na oko devet metara kvadratnih. Iako, što je biljka veća, to je bolje jer na prečišćavanje vazduha utiče veličina lista, odnosno proces fotosinteze.

Još jedna studija od strane Hort Inovejšona otkrila je da i jedna biljka u prosečnoj prostoriji od 20 m2 poboljšava kvalitet vazduha za 25 odsto. Dve biljke su donele poboljšanje vazduha za čak 75 odsto, a više biljaka daje bolje rezultate. U većoj prostoriji od 64 m2 (dvosoban stan) bilo je potrebno 16 biljaka da osiguraju 75 odsto poboljšanje kvaliteta vazduha, a 32 biljke su dale najbolje rezultate. Naravno, sve to zavisi od njihove veličine i kako je već ranije spomenuto, veličine listova. Takođe, u pročišćavanju pomaže i supstrat iz teglice ili posude za cveće.

Iako se veruje da sve biljke deluju korisno, istraživači su otkrili nekoliko njih koje deluju efikasnije. Na primer, zlatna puzavica i filadendron su odlični prečišćivači vazduha kada je reč o uklanjanju formaldehida, bezbojnog gasa koji se oslobađa iz lepka i smole, pogotovo na pločama iverica i drugih drvenih proizvoda. Formaldehid takođe emituju dim cigarete i lak za nokte kao i pene za izolaciju, karton, papir i slično.

Pročitajte još:

Zeleni ljiljan (Chlorophytum comosum) smatra se jednom od najprilagodljivijih sobnih biljaka i najlakšim za uzgoj, a dobra je i za uklanjanje formaldehida kao i ugljen-monoksida, benzena i ksilena. Kako piše “Gardening know how”, za ovu biljku se preporučuje da se stavi u prostoriju s kaminom, gasnim pećima i šporetima. Spatifilum i hrizanteme pomažu u uklanjanju tetrahloretilena, odnosno jedinjenja koji se koristi u razređivačima, lepku i sredstvima za hemijsko čišćenje.

Areka (Chrysalidocarpus lutescens) pruža i dodatnu korist jer povećava vlagu vazduha.

Osim navedenih, biljke koje pročišćuju vazduh su i paprati, bambus, dracena, svekrvin jezik, fikus i slično.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs

Grad Zrenjanin izdao nezakonito rešenje o građevinskoj dozvoli fabrici guma?

31.03.2020

Građevinska dozvola koju je Grad Zrenjanin izdao investitoru Linglong International 18. marta ove godine, za prvu fazu izgradnje pomoćnih objekata u okviru fabričkog kompleksa fabrike guma, izdata je suprotno važećim propisima, tvrdi Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo je Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj žalbu i zatražio da Pokrajinski sekretarijat poništi građevinsku dozvolu i predmet prosledi stvarno nadležnom organu na odlučivanje.

Procedura za izdavanje građevinske dozvole nije sprovedena u skladu sa zakonom, jer, kao ni u slučaju izdavanja dozvole za izgradnju ograde (29. mart 2019), nije sproveden postupak procene uticaja na životnu sredinu. Gumarska industrija, odnosno postrojenja za proizvodnju i preradu gume i kaučuka, nalazi se na listi projekata za koje je potrebno sprovesti proceduru odlučivanja o potrebi procene uticaja, te je organ koji je izdao dozvolu morao oceniti ispunjenost procesnih uslova u postupku izdavanja. U lokacijskim uslovima, koji predstavljaju sastavni deo građevinske dozvole uopšte nije navedeno da li je potrebno sprovesti postupak procene uticaja, niti je nadležni organ za zaštitu životne sredine izdao rešenje da procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna. Da jeste, ovo rešenje bi bilo sastavni deo lokacijskih uslova.

Izgradnja ograde, trafostanica i dalekovoda za osvetljenje deo je projekta fabrike guma. Da se sama fabrika ne gradi nikome ne bi ni palo na pamet da gradi portirnice i trafostanice. Ako je izgradnja ovih objekata u isključivoj funkciji izgradnje fabrike, a jeste, onda se postavlja pitanje šta bi se moglo dogoditi ako procena uticaja pokaže da nije moguće izgraditi fabriku guma u Zrenjaninu, ili da je nije moguće graditi u predviđanom obimu. To i jeste svrha procene uticaja – da utvrdi mere za smanjenje ili uklanjanje negativnih uticaja na životnu sredinu pre donošenja odluke o realizaciji projekta. Zbog toga je u pitanju preventivna mera.

Takođe, lokacijski uslovi koji prethode građevinskoj dozvoli i čine njen sastavni deo uopšte ne sadrže uslove zaštite prirode, iako je Uredbom o lokacijskim uslovima utvrđeno da su uslovi zavoda za zaštitu prirode obavezna element lokacijskih uslova. Članom 134[s3] Zakona o planiranju i izgradnji utvrđeno da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine. Time se propisima iz oblasti zaštite životne sredine daje jasan prioritet u odnosu na propise iz oblasti planiranja i izgradnje, ukoliko postoje rizici ugrožavanja životne sredine.

Konačno, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji nadležni organ za izdavanje dozvole za izgradnju glavnog objekta jeste Autonomna pokrajina Vojvodina, odnosno Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Pročitajte još:

U prethodnoj fazi izgradnje ograde oko fabričkog kompleksa dozvola je izdata na nivou Pokrajine, a ne grada Zrenjanina. Iako Zakon o planiranju i izgradnji predviđa mogućnost da se u okviru privredno-industrijskog kompleksa, nadležnost za izdavanje dozvola utvrđuje pojedinačno za određene objekte, ova odredba odnosi se na pojedinačne samostalne objekte u okviru istog kompleksa (primera radi: proizvodna jedinica za kaučuk i fabrika guma), a ne za pomoćne objekte u funkciji glavnog objekta. Iz ovog razloga, na konkretni slučaj ne bi se mogla primeniti pomenuta odredba zakona, ako je to bila namera organa koji je izdao građevinsku dozvolu.

RERI apeluje na organe javnih vlasti da dosledno poštuju propise Republike Srbije i u vreme vanrednog stanja, bez obzira na to o kom se investitoru radi. Samo na taj način obezbeđuje se poštovanje vladavine prava i zaštita životne sredine, ali i kredibilitet samih investicija. Poštovanje zakona suštinski je važno za sigurnost građana i poverenje u institucije čiji je primarni zadatak poštovanje i očuvanje pravnog poretka.

Izvor: Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)

Svet je stao, priroda se leči!

31.03.2020

Barselona_Katalonija — Foto-ilustracija: Unsplash (Erwan Hesry)

Nakon što je Evropska agencija za okolinu (EEA) prošle nedelje potvrdila veliko smanjenje koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, posebno koncentracije azot-dioksida (NO2), nova potvrda stigla je i iz Evropske svemirske agencije (ESA). Zahvaljujući uvođenju karantina i strogih mera ograničenja kretanja širom Evrope i posledičnog smanjenja automobilskog saobraćaja i drugih aktivnosti, u velikim evropskim gradovima značajno smanjena nivoa zagađenja vazduha. To potvrđuju i najnoviji podaci ESA-e objavljeni krajem prošle nedelje, a temelje se na snimcima satelita “Copernicus Sentinel-5”.

Naučnici iz Nizozemskog kraljevskog meteorološkog zavoda (KNMI) koristili su podatke sa satelita “Copernicus Sentinel-5P” za praćenje vremenskih prilika i zagađenja u Evropi, i to za period od 14. do 25. marta, te su ih uporedili s mesečnim prosekom koncentracija iz 2019. godine. Na satelitskim snimcima je veoma jasno uočljivo smanjenje koncentracija štetnih materija u velikim evropskim gradovima, naročito štetnog azot-dioksida, među kojima su Pariz, Madrid, Milano, Barselona, Brisel i Frankfurt.

Koncentracije azot-dioksida variraju iz dana u dan zbog promena vremena te se zaključci ne mogu izraditi posmatranjem podataka za jedan dan“, objašnjava Henk Eskes iz KNMI-ja zašto je odabrano razdoblje od 14. do 25. marta 2020. godine. „Posmatranjem podataka za određeni vremenski period, u ovom slučaju za 10 dana, u mogućnosti smo da uočimo promene zbog ljudske aktivnosti. Hemija naše atmosfere je složena, a postotni pad koncentracija zagađujućih materija u vazduhu može se donekle razlikovati od pada emisija. Atmosferski modeli, koji uzimaju u obzir dnevne promene vremena u kombinaciji s inverznim tehnikama modeliranja, potrebni su nam za merenje uticaja emisija temeljem satelitskih promatranja“, dodaje Henk Eskes.

Naučnici su, zato, u saradnji s kolegama iz celog sveta izvršili detaljnu analizu korišćenjem raspoloživih podataka o vremenu i inverznog modeliranja kako bi interpretirali posmatrane koncentracije i procenili utcaj mera ograničenja kretanja zbog sprečavanja širenja koronavirusa.

Pročitajte još:

Kako se navodi u ESA-inom saopštenju, pomno se nadzire situacija na severu Evrope, uključujući Nizozemsku i Ujedinjeno Kraljevstvo, no naučnici su uočili veću varijabilnost zbog promenjivih vremenskih prilika. Stoga će nova ovonedeljna merenja omogućiti procenu promena koncentracije azot-dioksida iznad severozapadne Evrope.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vladimir Ivanov)

„Specifičnost satelita ‘Copernicus Sentinel-5P’ je njegova velika prostorna rezolucija i sposobnost preciznog posmatranja tragova gasova sa efektom staklene bašte u poređenju s drugim satelitskim misijama, omogućuju nam ova jedinstvena merenja koncentracija azot-dioksida iz svemira“, rekao je Klaus Cener, vođa misije Sentinel-5P u Evropskoj svemirskoj agenciji.

Prema podacima EEA-a poslednjih nedelja su u mnogim italijanskim gradovima smanjene koncentracije azot-dioksida. U Milanu su, na primer, prosečne koncentracije NO2 u poslednje četiri nedelje bile najmanje 24 odsto niže u odnosu na četiri nedelje pre, dok je prosečna koncentracija od 16. do 22. marta bila 21 odsto niža nego iste nedelje 2019. godine.

U Bergamu, italijanskom gradu koji se nalazi u središtu epidemije koronavirusa, koncentracija NO2 je u poslednje četiri nedelje u stalnom opadanju, a od 16. do 22. marta bila je 47 odsto niža nego iste nedelje 2019. godine. Takođe, u Rimu su prosečne koncentracije NO2 u protekle četiri nedelje bile 26-35 odsto niže u odnosu na istu nedelju prošle godine. Slični trendovi uočeni su i u drugim evropskim gradovima u kojima je uveden karantin i sprovedene stroge mere ograničenja kretanja, pa je u istom periodu, od 16. do 22. marta, u Barseloni koncentracija NO2 smanjena za čak 55 odsto. U Madridu se u prosečan nivo NO2 u jednoj nedelji smanjio za 56 odsto, a u odnosu na istu nedelju 2019. godine smanjenje iznosi 41 odsto. U Lisabonu je koncentracija NO2 u istom peridou smanjena za 51 odsto.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

1...750751752...1,677 Page 751 of 1,677

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM