“Srbijagas” uputio poziv građanima za priključak po promotivnim uslovima

22.09.2020

gasno postrojenje, gas, turski tok, — Foto: JP Srbijagas

Javno preduzeće “Srbijagas“, Novi Sad uputilo je poziv svim zainteresovanim građanima za priključenje na distributivnu gasovodnu mrežu JP „Srbijagas“, pod sledećim promotivnim uslovima:

– Кućni gasni priključak G4 (kapaciteta 6 m3/h, dovoljan za energetske potrebe standardnog stambenog objekta površine do 150 m2)

-Cena: 780 evra (u dinarskoj protivvrednosti)

-Mogućnost plaćanja troška priključenja na 36 mesečnih rata, beskamatno (potrebno je da se građani jave JP „Srbijagas“-u radi evidentiranja zainteresovanih i definisanja potrebnog obima angažovanja operative za izvođenje radova)

Kompanije iz oblasti projektovanja i izgradnje unutrašnjih gasnih instalacija, kao i isporuke potrebnog materijala, opreme (uključujući i gasne kotlove), pokazale su interesovanje da ponude građanima povoljne uslove plaćanja do 36 mesečnih rata.

Pročitajte još:

Za dodatne informacije, u zavisnosti od mesta stanovanja, možete da se obratite na sledeće brojeve telefona (svakog radnog dana u periodu od 8:00-15:00 časova):

Opština/ Broj telefona za informacije / Adresa predstavništva JP SRBIJAGAS

PODRUČJE BEOGRADA

1. Savski venac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
2. Voždovac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
3. Zvezdara 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
4. Rakovica 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
5. Grocka 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
6. Palilula 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
7. Barajevo 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
8. Obrenovac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
9. Surčin 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
10. Zemun 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
11. Batajnica 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
12. Novi Beograd 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
13. Lazarevac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd

PODRUČJE ARANĐELOVAC

1. Aranđelovac 034 / 720 800 Кralja Petra Prvog 5, Aranđelovac
2. Sopot 011 / 8251 624 Šumadijska 3, Sopot
3. Mladenovac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
4. Rača 026 / 310 331 Olge Milošević bb, Smederevska Palanka

PODRUČJE BRANIČEVSКO-PODUNAVSКO

1. Smederevo 026 / 4627 846 Кarađorđeva 12/205, Smederevo
2. Velika Plana 026 / 514 315 Bul. Despota Stefana 46 A, Velika Plana
3. Smederevska Palanka 026 / 310 331 Olge Milošević bb, Smederevska Palanka
4. Požarevac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
5. Golubac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
6. Veliko Gradište 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
7. Кučevo 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
8. Malo Crniće 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
9. Petrovac na Mlavi 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd

10. Žabari 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
11. Žagubica 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd

PODRUČJE JAGODINA

1. Jagodina 035 / 8234 248 035 / 8234 247 035 / 8242-228 Кralja Petra Prvog br.4/3, – Jagodina

2. Ćuprija 035 / 8870 320 035 / 8870 120 Кneza Miloša br. 2 – Ćuprija
3. Paraćin 035 / 573 236 Svetozara Markovića br. 2 – Paraćin
4. Despotovac 035 / 8234 248
5. Rekovac 037 / 3453 619
6. Batočina 035 / 8234 247 Кralja Petra Prvog br.4/3 – Jagodina
7. Lapovo 035 / 8242-228

PODRUČJE КRUŠEVAC

1. Кruševac 037 / 3453 620
037 / 3453 619 Cara Lazara br. 68/3 – Кruševac

2. Trstenik 037 / 3453 620
037 / 3453 619 Cara Lazara br. 68/3 – Кruševac

PODRUČJE ČAČAК

1. Čačak 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak
2. Gornji Milanovac 032 / 720 880 Кursulina 47, Gornji Milanovac
3. Кraljevo 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak
4. Ivanjica 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak
5. Zlatibor 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak

PODRUČJE КRAGUJEVAC

1. Кragujevac 034 / 335 264 Radoja Domanovića 12, Кragujevac
2. Topola 034 / 335 264 Radoja Domanovića 12, Кragujevac

PODRUČJE NOVI SAD

1. Bečej 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
2. Srbobran 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
3. Titel 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
4. Apatin 025 / 781 900 Svetog Save 8, Apatin
5. Кula 025 / 729 640 Lenjinova 27, Кula
6. Vrbas 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
7. Odžaci 025 / 729 640 Lenjinova 27, Кula
8. Žabalj 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
9. Subotica 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
10. Sombor 025 / 729 640 Lenjinova 27, Кula
11. Irig 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
12. Bač 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
13. Sremska Mitrovica 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
14. Šid 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
15. Pećinci 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad

PODRUČJE ZRENJANIN

1. Sečanj 023 / 384 1385 GMRS Sečanj
2. Žitište 023 / 382 1405 Đure Jakšića 2, 1. sprat, Žitište
3. Zrenjanin 023 / 554 118 Beogradska 13, 2. Sprat, Zrenjanin

PODRUČJE PANČEVO

1 Pančevo 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8
2 Alibunar 013 / 641 227 Alibunar, Trg oslobođenja br.19
3 Vršac 013 / 641 227 Alibunar, Trg oslobođenja br.19
4 Кovačica 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8
5 Opovo 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8
6 Bela Crkva 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8

PODRUČJE КIКINDA

1. Кikinda 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda
2. Кanjiža 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda
3. Nova Crnja 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda
4. Novi Bečej 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda

Izvor: Srbijagas

Promovisana nova pešačka staza „Sakinac” na Avali

22.09.2020

pesacka-staza-sakinac-avala — Foto: Grad Beograd

Sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević prisustvovala je promociji nove pešačke staze „Sakinac” na Avali, jednoj od akcija u okviru Evropske nedelje mobilnosti „Mobilnost bez zagađenja za sve” koja se održava od 16. do 22. septembra.

Sekretarka Ivana Vilotijević je naglasila da ovaj sekretarijat mnogo radi na promociji zdravog načina života, boravka u prirodi, šetnji u šumi, kao i isticanju značaja ovakvog načina života na zdravlje ljudi.

“Na samo 20 kilometara od centra grada imamo izletište i zaštićeno područje Avala, koje pruža svojim građanima iskonsku prirodu, čist vazduh i sve vidove rekreacije, počev od trčanja, šetnje, planinarenja, sportskih aktivnosti, pa sve do obilaska istorijskih znamenitosti. Nakon šetnje stazom „Sakinac”, deca iz Saveza izviđača Srbije imala su priliku da obiđu spomenik Neznanom junaku i da se popnu na Avalski toranj”, navela je ona.

Pročitajte još:

Staza je izrađena od lomljenog kamena, struganičkog kamena, postavljena je signalizacija za osobe sa invaliditetom, sa akcentom na slepa i slabovida lica. Pre izrade nove staze uklonjena je stara i oštećena asfaltna podloga.

Uređen je i jedan krak staze prema tornju i drugi krak ka crkvi. Na vrhu Avale, gde se završava staza, urađeno je i veliko ložište za potrebe izletnika. Visinska razlika koja se stazom savladava je 125 metara, a ukupna dužina staze je 1.300 metara. Staza „Sakinac” spaja izvor Sakinac sa Mitrovićevim domom, a vreme prelaska staze je 30 minuta.

Radovi na sanaciji staze finansirani su od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

JP „Srbijašume” – ŠG „Beograd”, kao upravljač predela izuzetnih odlika „Avala”, izveo je radove na sanaciji pešačke staze koja spaja izvor Sakinac, u podnožju Avale, sa vrhom Avale.

Šetnji je prisustvovalo više od stotinu dece Saveza izviđača Srbije, kao i predstavnici JP „Srbijašume”.

Izvor: Grad Beograd

Bečki projekat podstiče decu da piju vodu u školi

22.09.2020

Grad Beč je pre pet godina započeo program „Pijemo vodu u školama“ koji sprovodi u saradnji sa gradskim i državnim zdravstvenim institucijama.

Cilj projekta da se motiviše 50 odsto javnih osnovnih škola da postanu „škole u kojima se pije voda“ je odavno ostvaren.

Tri četvrtine svih osnovnih škola uzrasta od prvog do četvrtog razreda i 50 odsto škola uzrasta od petog do osmog razreda spadaju u škole u kojima se deci ne nude zaslađeni napici, nego se ona podstiču da piju vodu iz česme.

Ova prvobitno bečka inicijativa se pokazala toliko uspešnom da je proširena na sve austrijske pokrajine, a na evropskom nivou važi za primer „najbolje prakse“ u oblasti promocije zdravlja.

Pročitajte još:

Voda iz česme povoljno utiče na koncentraciju kod dece, zdrava je za razliku od zaslađenih napitaka i doprinosi smanjenju jednokratnog plastičnog otpada.

Povratne informacije roditelja čija deca posećuju „škole u kojima se pije voda“ su pozitivne, jer su deca stekla naviku da piju vodu u školi i kod kuće.

Kako bi se olakšalo konzumiranje vode u školi, Magistratsko odeljenje „Bečke vode“ ove godine poklanja 19.000 flaša za piće đacima prvacima.

„Bečke vode“ snabdevaju grad Beč izvorskom vodom za piće koja potiče iz Alpa u Donjoj Austriji i Štajerskoj.

Izvor: Eurocomm

Sedmočasovni “let za nigde” se rasprodao za rekordnih 10 minuta

21.09.2020

plane-avion-view-passenger-putnik — Foto ilustracija: Pexels

Popularno nazvan “let za nigde“ autralijske avio-kompanije Kantas jedan je od najbrže prodavanih letova u njenoj istoriji.

Sedmočasovna ruta oko autralijskog tla, koja počinje i završava se u Sidneju, nastala je kao ideja usled putnih ograničenja za stanovništvo australijskog kontinenta i ispostavila se kao “hit godine” ove avio-kompanije.

Polazak i povratak “putovanja” su zakazani za 10. oktobar, a iako putnici neće fizički napustiti svoje avionsko mesto, omogućeno im je da uživaju u pogledu na Uluru, Veliki koralni greben i druge znamenitosti kontinenta.

U avionu Boing 787 bilo je 134 slobodnih mesta po ceni od 488 do 2.347 evra, u zavisnosti od klase za koju su se odlučili kupci i sva su rasprodata za neverovatnih 10 minuta.

“Ljudima nedostaju putovanja i samo iskustvo letenja. Ako postoji potražnja, sigurno ćemo razmotriti još ovakvih letova dok čekamo da se otvore granice”, rekao je portparol avio-kompanije Kantas.

Međutim, nisu se svi obradovali ovoj vrsti letova.

Singapur Erlajns, uzeo je u razmatranje uvođenje “leta za nigde” već od sledećeg meseca, ali je ta vest izazvala žestoke kritike javnosti, navodi se u izveštaju singapurskog Strejt Tajmsa.

Pročitajte još:

“Prvo, ovakvi letovi podstiču putovanje sa intenzivnom emisijom ugljenika bez dobrog razloga, a drugo, realizacija ove ideje odvlači pažnju od politike i promena neophodnih za ublažavanje klimatske krize“, izjavila je singapurska ekološka grupa Klimejt Reli.

Foto-ilustracija: Unsplash (Suhyeon Choi)

Dakle, iz ekološke perspektive – “let za nigde” je potencijalno sporan.

Međutim, iako postoji zabrinutost zbog nepotrebne potrošnje goriva, brigu za širenje koronavirusa ublažiće nedavna naučna ispitivanja koja sugerišu da su šanse da se zarazite virusom u avionu manje nego što mislite – zbog sistema ventilacije vazduha.

Popularnost ovih letova je delimično i zbog činjenice da su granice Australije zatvorene za sve putnike koji žele da uđu u zemlju – čak i za australijske državljane i članove njihove uže porodice.

I putovanja u inostranstvo su zabranjena, osim ukoliko se građanima ne odobri posebno izuzeće.

Kantas je u svom saopštenju naveo i da ne očekuje da će dobiti odobrenje za letove na međunarodnim linijama pre druge polovine iduće godine, eventualno do Novog Zelanda. Ova najava sugeriše da Australija neće biti otvorena za posetioce do kraja 2020. godine, a najverovatnije ni u prvoj polovini 2021. godine.

Jovana Canić

Uspešna akcija čišćenja naselja Vojvoda Vlahović

21.09.2020

nature-cleaning-čišćenje-akcija-đubre-smeće-šuma — Foto ilustracija: Pixabay

Povodom Svetskog dana čišćenja, Udruženje građana „Moje naselje” organizovalo je akciju čišćenja naselja, uz podršku GO Zvezdara i JKP „Gradska čistoća”, saopšteno je iz Opštine Zvezdara.

Pod motom „Nije blam da počistiš sam”, građani su već sproveli manje akcije i očistili veći deo naselja, a „Gradska čistoća” je sa dve deponije odnela veliku količinu đubreta.

Doprinos akciji čišćenja dali su i predstavnici Opštine Zvezdara sa predsednikom Vladanom Jeremićem na čelu, koji je rekao da je ta opština uvek spremna da pomogne i pruži podršku u ovakvim aktivnostima. Zahvalio je svima koji su učestvovali u akciji i tako omogućili da ovo naselje izgleda lepše i uređenije.

Pročitajte još:

“Obaveza svih nas je da omogućimo da uslovi u kojima živimo budu lepši i kvalitetniji”, rekao je Jeremić i istakao da će uskoro dečje igralište u naselju biti osvetljeno, jer je „Javno osvetljenje” počelo da postavlja bandere za rasvetu, što će doprineti da ovo naselje bude bezbednije, ali i čistije.

Marko Mladenović iz Udruženja „Moje naselje” rekao je da je ovo završetak akcije koja je počela 7. septembra i da je u njoj učestvovalo više od 20 ekipa koje su sakupile preko 400 vreća đubreta.

GO Zvezdara podržava ovu već tradicionalnu akciju i radiće ubuduće više na ekološkom razvoju, povećanju zelenih površina, energetskoj efikasnosti i na taj način podržati Grad Beograd kao kandidata za „Zelenu prestonicu Evrope” 2022. godine, navodi se u saopštenju.

Izvor: Grad Beograd

Aplikacija „Moje drvo” za sve Beograđane

21.09.2020

tree-895935_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je danas, gostujući u jutarnjem programu RTS-a, da Beograd u narednih deset dana pokreće aplikaciju za android telefone „moje drvo” kako bi se omogućilo svim građankama i građanima Beograda da učestvuju u pošumljavanju našeg grada.

“Gradska aplikacija „moje drvo” je android aplikacija koja omogućava da svaki građanin pronađe mesto na kojem je Grad planirao da sadi drveće tokom godine, a sadimo oko šest hiljada stabala godišnje. Svako može da izabere stablo i da putem računa za mobilni telefon plati sadnicu za mesto koje želi. Kada budemo zasadili drvo, pored stabla će stajati natpis ko je donirao sadnju. Tako svaki građanin može da ima svoje drvo i da pruži konkretan doprinos ozelenjavanju našeg grada. Nadam se da će ovu aplikaciju koristiti i kompanije koje bi, recimo za Novu godinu, mogle da kupe svojim partnerima drvo umesto poklona koji se često prave tako da se zbog njihove izrade seku stabla”, rekao je Vesić.

On je dodao da će Grad u narednih deset dana predstaviti aplikaciju koja će biti dostupna i aktivna, te da se to poklapa sa 1. oktobrom kada počinje sezona jesenje sadnje.

Pročitajte još:

“Danas je oko 16 odsto površine Beograda pod zelenim površinama, što je jedan odsto više nego 2012. godine. Od 2011. godine do danas pošumljeno je oko 900 hektara novih zelenih površina u Beogradu. Trenutno Beograd ima oko 60.000 stabala na tri hiljade hektara zelenih površina kojima upravlja. JKP „Zelenilo – Beograd” je za šest godina zasadilo 36.808 stabala, a ove godine do juna je zasađeno skoro tri hiljade novih stabala”, rekao je Vesić.

On je dodao da je Grad duž ulica sa frekventnim saobraćajem, kao što su bulevari Mihajla Pupina, Oslobođenja i Vojvode Mišića, ulice Ušće i Radnička, uradio zelene zidove, dužine 1.572 metra, a postavljeno je i 4.578 saksija sa cvećem.

“Poslednje četiri godine samo u najužem centru grada, na Trgu republike, Obilićevom, Kosančićevom i Topličinom vencu, u ulicama Kralja Petra, Karađorđevoj, Balkanskoj i Vuka Karadžića, na Savskom trgu, platou ispred Doma omladine i u Beogradu na vodi zasađeno je 655 novih stabala”, precizirao je zamenik gradonačelnika.

Izvor: Grad Beograd

Okončana prva nedelja foto-konkursa Natura 2000 u kadru

21.09.2020

Foto-konkurs-1600X1200-prijavite-se-bez-klanca (2) — Foto: Energetski portal

Tokom prve nedelje nagradnog foto konkursa Natura 2000 u kadru, na naš sajt pristiglo je više od 150 fotografija.

Obožavaoci prirode i ljubitelji fotografije poslali su nam divne trenutke koje su zabeležili u prirodi. Stručni žiri nije imao lak zadatak da odabere tri najbolje, budući da su se takmičari izuzetno potrudili da ovekoveče momente u prirodi. Svoje fotografije i dalje šaljite putem ovog linka.

U selekciji najboljih nedeljnih fotografija učestvovali su: vođa projektnog tima EU za Naturu 2000 u Srbiji Ana Injigo, fotograf Bojan Džodan, multimedijalna umetnica Mina Radović i urednica Energetskog portala Nevena Đukić.

Oni će svake nedelje birati dvadeset najboljih fotografija koje su pristigle u prethodnoj nedelji, a autori će imati priliku da se u finalu nadmeću za neku od tri novčane nagrade:
1. Nagrada 60.000 dinara
2. Nagrada 45.000 dinara
3. Nagrada 35.000 dinara

Naša je namera da pokažemo važnost očuvanja biodiverziteta u Srbiji, a istovremeno i da prikažemo lepote naše prirode i raznovrsnost pejzaža u okviru mreže Natura 2000.

Teme na koje treba da se fokusirate su: priroda (nacionalni parkovi, prirodne lepote, biljni i životinjski svet, vodni resursi) i održivost ljudskih aktivnosti u zaštićenim područjima, održiva poljoprivreda, održivi turizam i druge komercijalne aktivnosti.

Eko foto-konkurs zajednički organizuju Energetski portal i EU projekat Natura 2000. Mreža Natura 2000 je mreža zaštićenih područja u svim evropskim zemljama koja ima za cilj da se sačuvaju najvrednije vrste i staništa.

Uskoro objavljujemo galeriju pobedničkih fotografija iz prve nedelje takmičenja.

Zapamtite: Fokus na prirodu i šaljite nam svoje fotografije!

Mobilnost “mejd in Srbija”

21.09.2020

car-yugo-automobil — Foto ilustracija: Pixabay

Kada bi Deda Mraz, za kojeg se veruje da živi u malom selu u Laponiji na severu Finske, želeo da vidi pingvine – za to bi mu bio potreban čitav život. Prosečna osoba dnevno napravi oko 7.500 koraka te, ukoliko bi se tim ritmom kretala svakodnevno i živela 80 godina – tokom života bi prevalila oko 170.000 kilometara. Toliko je (pravolinijski) udaljeno to magično selo od središta Južnog pola na kojem žive pingvini.

Avionom bi ova distanca mogla da se prevali za oko 13 sati, ali bi (u slučaju tipa Boing 747) gasovi, od 12 litara goriva koliko taj avion sprži za svaki pređeni kilometar, ostajali u vazduhu. U tim gasovima najviše ima ugljen-dioksida (CO2) kog naučnici nazivaju “gasom staklene bašte”. U poslednje dve decenije procenat CO2 u atmosferi povećan je za 28 odsto zbog čega smo dobili: globalno zagrevanje, poremećeno odvijanje vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. Tako bismo mogli ostati i bez Deda Mraza i bez pingvina.

Težeći da smanji upotrebu fosilnih goriva, čovek se okrenuo uvođenju električnih automobila. Prva serijska proizvodnja elektro-automobila pokrenuta je 2.000. godine u japanskoj fabrici “Tojota” sa modelom “Prius”. Brojna taksi udruženja u evropskim metropolama među prvima su uz pomoć svojih vlada počela kupovinu “automobila bez zagađenja”. Javni saobraćaj na motorni pogon u Evropi, godinama unazad radi na prelasku sa fosilnih goriva na korišćenje alternativnih (bio-goriva ili elektro-motora), ali i na jačanju svesti građana o potrebi kretanja peške, na biciklu, skuterima, rolerima…

Pročitajte još:

Tokom 2002. godine u Subotici, na severu Srbije, grupa inovatora okupljena oko Jovana Radakovića spojila je sve što se u zemlji moglo naći: domaći automobil “Yugo 45 Coral” koji je proizvodila tadašnja fabrika “Zastava” iz Kragujevca, nadarene inovatore sa Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, fabriku elektro-baterija “Krušik” iz Valjeva i fabriku elektromotora “Sever” iz Subotice.

Prototip automobila imao je solidne performanse i mogao je da razvije brzinu od 90 km/h. Polovina baterije bila je smeštena u predelu motora, a druga polovina kod zadnje klupe, zbog stabilnosti u vožnji. Baterija se mogla dopuniti za 5 časova. Auto je pokretao elektro-motor snage 9 kilovata, prerađen od industrijskog trofaznog elektro-motora i mogao je da savlada uspon od 20 odsto.

“Elektro Yugo” bio je registrovan (svega nekoliko dana) i njime se inovator Radaković dovozio od kuće do istraživačke radionice. Najduže putovanje ovim modelom izveo je tvorac projekta na relaciji Beograd – Kragujevac (120km). Auto je imao dva sedišta, radijus kretanja od 60 km, a težina vozila iznosila je 1.200 kilograma.

Projekat nije dobio dalju podršku u istraživanju, ali se video prezentacija postignuća i dalje može videti na ovom linku.

Automobil “Yugo 45” ipak je postao svetski poznat. Ali ne zbog modela sa električnim motorom već zato što je američki glumac Semjuel L. Džekson, u maniru napete ulične jurnjave, u njemu provozao kolegu Brusa Vilisa preko Bruklinskog mosta. To se dogodilo u filmu “Umri muški 3”.

Inovacioni projekat srpskog automobila na elektro-pogon muški je “umro” 2003. jer nije bilo podrške za nastavak istraživanja. Međutim, težnja ka pronalaženju novih rešenja za smanjenje CO2 u Srbiji kao i drugih inovatorskih rešenja je nastavljena:

• kompanija iz Srbije Strawberry Energy proizvela je prvi javni solarni punjač (“Strawberry drvo”) koji je danas u upotrebi u 23 zemlje sveta. Ovu inovaciju Evropska komisija nagradila je dodelom “Sustainable Energy Award” 2011;

• inovacioni Centar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu (odakle su ideje za e-Yugo potekle) nedavno je od Evropske investicione banke (EIB) dobio donaciju od 668.000 evra na ime unapređenja istraživanja i povezivanja sa privredom;

• Evropska unija u Srbiji finansira obnovu železnice na pet ključnih pravaca kako bi unapredila saobraćaj i smanjila emisiju štetnih gasova u atmosferu;

• Beograd je od septembra 2019. sedište je Stalnog saobraćajnog sekretarijata, prvog zvaničnog EU tela sa sedištem izvan Unije koje je zaduženo za unapređenje i modernizaciju saobraćaja.

Evropska nedelja mobilnosti obeležava se u cilju unapređenja čistijeg saobraćaja i veće mobinosti građana. Ove godine promovišemo zalaganje Evropske komisije da Evropa do 2050. postane ugljenično netralan kontinent, pre svega smanjenem zagađenja i smanjenjem korišćenjem prevoza na fosilna goriva kao i povećanim kretanjem i korišćenjem alternativnog prevoza.

Izvor: EU info centar

Češka uvodi zakon po kom 85 odsto namirnica mora da bude domaćeg porekla?

21.09.2020

mediterranean-cuisine-food-vegetable-table — Foto ilustracija: Pixabay

Češka vladajuća stranka Ano i krajnje desni SPD predložili su amandman Zakona o hrani, koji bi obavezao trgovce da do 2027. godine najmanje 85 odsto prehrambenih proizvoda na policama prodavnica mora da bude češkog porekla.

Nedopustiva državna intervencija?

Poslovni lobiji su sa ogromnim nezadovoljstvom dočekali ovaj predlog, a Privredna komora Češke ga je nazvala nedopustivom državnom intervencijom, koja će izazvati poremećaj na tržištu, pogoditi male trgovce i smanjiti kvalitet hrane.

“Zaustavljajući uvoz prekršilo bi se pravilo tržišta Evropske unije, a slične zakone komisija je već odbila u Rumuniji i Bugarskoj“, napomenuli su.

Pročitajte još:

U kritikama ovog predloga ističe se i činjenica da Češka nije samoodrživa u velikom broju osnovnih namirnica, uključujući voće i povrće kao i svinjetinu i piletinu.

Deutsche Welle navodi podatak da se u Češkoj proteklih godina dogodio rast velikih kompanija na štetu malih farmera. Ističe kako je 90 odsto subvencija isplaćeno za 20 odsto poljoprivrednih proizvođača pa se javila sprega vlasti i dela poljoprivredne industrije.

Sve u korist “velikih”?

“Kvota za češku hranu bila bi korisna za velike poljoprivredne kompanije poput Agroferta, dok male farme nemaju mogućnost snabdevanja trgovina širom zemlje“, rekla je političarka Marketa Adamova, trenutna čelnica TOP 09 i dodala kako težnja za ograničavanjem uvoza nije ništa novo, ali da se sve više ubrzava pod vladom premijera Andreja Babisa koji je i sam osnivač Agroferta.

Kratko podsetimo, Babis je vlasnik grupe Agroefort, prehrambenog, hemijskog i energetskog lanca koji kontroliše ceo ciklus uzgoja i obrade uljane repice. Pored toga, proizvodi i đubrivo i pesticide, a takođe prodaje alate za uzgoj i biljku pretvara u biodizel.

Iako je češki ministar poljoprivrede Miroslav Toman jedan od onih koji su podržali spomenuti amandman, za lokalne medije komentarisao je da na taj način hrana ne bi hiljadama kilometara putovala u zemlju, čime bi se zaštitila okolina, njegovo ministarstvo još uvek razmatra predlog i traži dodatne ideje kako prikupili hranu od “lokalaca”.

Ipak, ove rasprave češkim građanima malo znače, prvenstveno onima koji rade u poljoprivrednoj industriji. Oni žele da njihovi proizvodi budu zaštićeni od navale jeftine inostrane hrane upitnog kvaliteta.

Izvor: Agroklub

Ekološka poljoprivreda ekonomski isplativija od konvencionalne?

20.09.2020

pesticidi_polje — Foto-ilustracija: Pixabay

Nedavni izveštaj nezavisne institucije francuske vlade Frans Stratežija, pokazalo je da ekološke farme posluju s većim dobitkom u odnosu na konvencionalne. Iako se u njemu priznaje da u takvoj proizvodnji prinosi više variraju, Žilijen Fose, jedan od autora ovog istraživanja takođe tvrdi da ona ima ogroman potencijal u borbi protiv klimatskih promena.

“Korišćenjem otpornijih sorti, diversifikacijom proizvodnje i razvijanjem bioloških sredstava koji olakšavaju borbu sa insektima moguće je poboljšati ekološku otpornost”, naglasio je u razgovoru za Euractiv.

Analizirajući ekonomske podatke iz naučne literature i simulirajući model farme, istraživači su otkrili da je 41.600 poljoprivrednih gazdinstava koji poseduju zajedno dva miliona hektara pod ekološkim uzgojem, finansijski u boljem položaju. Takođe, pretpostavka je da bi se svakoj konvencionalnoj proizvodnji profit povećao za 25 odsto kada bi se prebacila na ekološku.

Više cene proizvoda

Ove brojke se razlikuju od sektora do sektora, a vinogradarstvo ima najviše koristi.

Na osnovu podataka koje je još 2017. godine objavio francuski Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije (INSEE), eko vinogradi ostvaraju gotovo dvostruko više prihoda po hektaru. Ova značajna razlika može da se pripiše prodajnoj ceni takvih proizvoda, koja je nekad mnogo viša nego kod običnih.

“Iako su tržišne brojke u voćarstvu, povrtarstvu i stočarstvu niže, utvrđeno je da je i ekološka proizvodnja na tim područjima povoljnija”, dodaje Žulijen.

Pročitajte još:

Novi sistem koji bi nagrađivao eko promociju

Kako bi podstakao farmere da se okrenu zelenoj poljoprivredi, Frans Strateži preporučuje da javna pomoć koja bi im bila dodeljena, posebno iz ZPP-a bude proporcionalna njihovim naporima da smanje svoj uticaj na životnu sredinu.

Takođe predlažu da se uvede sistem tzv. bonus-malus koji bi nagrađivao pozitivne akcije u vezi sa sa zaštitom životne sredine i bioraznovrsnosti, a istovremeno oporezivao ona gazdinstva koja previše koriste pesticide i ostala sredstva koja povećavaju udeo štetnih gasova.

Šta kad agroekologija postane norma?

Međutim, prema Pjer-Mari Uberu, istraživaču i koordinatoru Evropske poljoprivredne inicijative na Institutu za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI), malo je verovatno da će agroekološke oznake i sertifikati igrati veliku ulogu u ovom zelenom prelazu.

“To je zato što se eko poljoprivreda, kako bi zadovoljila zahtevne standarde, oslanja na značajnu razliku u cenama u poređenju sa konvencionalnom. Međutim, ako agroekologija postane norma, takva praksa više neće biti opravdana”, pojašnjava Uber.

Da li će ostale države članice preispitati tu mogućnost, tek će se videti. Međutim, u Francuskoj se pojam agroekologija već probio u politički leksikon, a ministar poljoprivrede Žilijen Dunormondi najavio je podsticaj ovoj vrsti tranzicije.

Izvor: Agroklub

Poljska planira da zabrani ubijanje životinja po verskim pravilima

20.09.2020

ovca_farma — Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Cotton)

Poljska planira da zabrani klanje životinja po verskim pravilima za izvoz, a država će dati odštetu proizvođačima koji su zbog toga u gubitku, rekao je u četvrtak član vladajuće stranke u parlamentu.

Ova zemlja je jedna od najvećih evropskih izvoznica halal i košer mesa, s isporukama većim od 70.000 tona u 2017. godini, uglavnom u Izrael i Tursku, pokazuju podaci njihovog ministarstva poljoprivrede.

Prema jevrejskim običajima za košer, odnosno islamskim za halal meso, životinja mora da se zakolje brzim potezom noža i ispuštanjem krvi, što osuđuju aktivisti za prava životinja koji smatraju da je humanije uspavati ili omamiti životinju pre ubijanja.

Takvo klanje i dalje moguće za domaće tržište?

Vladajuća nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS) to želi da ograniči paketom zakona čiji je cilj poboljšanje dobrobiti životinja. Ali, kritičari smatraju kako samo žele da privuku birače na izborima 2023. godine, prenosi Reuters.

Nakon celovečernje rasprave parlamentarnog odbora, kojoj su prethodili protesti poljoprivrednika u Varšavi, odbijen je amandman o zabrani ritualnog klanja za izvoz. Međutim, ono će i dalje biti omogućeno za plasman mesa na domaćem tržištu.

Parlament je takođe raspravljao o predloženim ograničenjima uzgajanja životinja za krzno i korišćenju divljih životinja u cirkusima i dodatnim sredstvima za brigu o psima i konjima koji su radili sa bezbednosnim snagama.

Pročitajte još:

Svađa u parlamentu

Ipak, čini se da je vladajući savez Poljske u rasulu jer je spor oko mera za zaštitu životinja naglasio podele u tom taboru, povećavajući mogućnost prevremenih izbora, javljaju poljski mediji.

Spor oko promena zakona o pravima životinja, na koje se gleda kao na privlačenje mlađih glasača, zaustavio je razgovore o revidiranju ministarstava i zapretio dubljim problemima za koaliciju.

Zastupnik PiS-a i ministar poljoprivrede Jan Krztof Ardanovski, otvoreno je kritikovao zakon i glasao je protiv. Njegovi istomišljenici kažu da će to otuđiti glasače u PiS-ovim ruralnim delovima i naštetiti poljoprivrednicima.

Zabrana halal i košer mesa krši zakone u EU?

U belgijskoj pokrajini Flandriji je, na primjer, halal i košer klanje zabranjeno. Nedavno je glavni advokat Suda Evropske Unije, Gerard Hofan izjavio kako ovu zabranu treba ukinuti jer nije u skladu s pravom EU.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Krueger)

Ova belgijska regija izglasala je zabranu klanja 2017. godine, pozivajući se na zabrinutost za dobrobit životinja, ali muslimanske i jevrejske grupe čije religije zabranjuju omamljivanje životinja odnele su bitku na sudu.

“Izuzetak u zakonu EU-a, tačnije omamljivanje životinja zbog verskih razloga se mora poštovati“, rekao je Hofan.

“To je neophodno kako bi se životinje zaštitile u najvećoj mogućoj meri za vreme usmrćivanja istovremeno osiguravajući poštovanje slobode vere i verskih uverenja”, napisao je.

Hofan je rekao da je zemljama EU dopušteno da pooštre pravila o dobrobiti životinja, ali samo ako se ne zadire u srž dotične verske prakse, odnosno ritualno klanje.

Osim Flandrije i belgijska regija Valonija prošle godine sprovela je zabranu klanja životinja bez omamljivanja, čime je automatski zabranjeno košer i halal meso, što je izazvalo burne reakcije u jevrejskoj zajednici i poređenju sa nacističkim progonom ovog naroda u Evropi.

Izvor: Agroklub

Predstavljen projekat „Srbija bez GMO – dva zakona, 20 godina“

20.09.2020

zakon o bezbednosti hrane, hrana, food, potrošači, GMO, — Foto: Pixabay

„Srbija bez GMO – dva zakona, 20 godina“ naziv je projekta koji uz podršku grada Kragujevca realizuje Udruženje „Prvi prvi na skali“.

Projektom su, pored ostalog, predviđena predavanja priznatih stručnjaka iz ove oblasti, koja će biti održana u Skupštinskoj sali u septembru, oktobru i novembru sa ciljem da se javnost upozna sa genetski modifikovanim sistemom ishrane, kako je pravno regulisana oblast ova oblast i u kojoj meri je GMO prisutan u Srbiji.

Grad Kragujevac je sa još 136 gradova i opština u Srbiji potpisnik Deklaracije o sprečavanju prizvodnje, upotrebe i prodaje GMO hrane na njegovoj teritoriji.

Pročitajte još:

Kao četvrti grad po veličini, koji ima svoja sela, razvijenu poljoprivredu i stočarstvo želimo da sprečimo proizvodnju i prodaju GMO hrane u Kragujevcu kako bi prodavali i kupovali domaće proizvode, a to je jedan od razloga zašto smo podržali projekat ovog udruženja, kazao je Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Max Libertine)

Zabrana prozvodnje i prometa GMO u Srbiji regulisana je Zakonom i kontrolu u skladu sa njim sprovodi fitosanitarna inspekcija koja kako kaže Dejan Milošević, autor projekta i osnivač Udruženja „Prvi prvi na skali“ nije u mogućnosti da kontroliše sve.

Na žalost svake godine javljaju se incidenti, uglavnom na teritoriji Sverozapadne Srbije. Kako ističe Milošević, najveći problem predstavlja prekogranična trgovina. S obzirom na to da postoji zakonska zabrana za GMO, na građanima je kao i na udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine da prijavljuju slučajeve jer zbog nelegalnih radnji štetu imaju građani a ugroženo je i nečije zdravlje.

Prvo od tri predavanja koliko će ih biti, biće održano u subotu 19. septembra u 12.00 sati, a organizatori pozivaju zainteresovane da se zbog ograničenog broja posetilaca i primene epidemioloških mera prijave najkasnije do petka do 18.00 sati na mejl: info@prviprvinaskali.com.

Izvor: Grad Kragujevac

Organske solarne ćelije donose revoluciju u gradnji

20.09.2020

commercial-buildings-3228393_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Mogu li visoke staklene zgrade da postanu elektrane? Sudeći prema najnovijim istraživanjima ova genijalna ideja može uskoro da postane realnost.

Održavanje nebodera je komplikovano, a pre svega skupo. Jedan od velikih troškova jeste i električna energija potrebna za sisteme koji pokreću zgradu. A šta kada bi se staklena fasada prekrila solarnim panelima? Lepo, ali unutra će biti mrak. Međutim, možda ipak ima nešto u toj ideji.

Naime, nedavna istraživanja su pokazala da bi prozirne solarne ćelije, kada se postave između staklenih panela dvostrukozastakljenih prozora, mogle da budu energetska budućnost gradova.

Pročitajte još:

Ipak, glavni izazov za naučnike je maksimizovanje energetske efikasnosti solarnih ćelija, a da se pritom ne ugrozi transparentnost elementa. Pomaka ima.

Tokom proteklog meseca tim istraživača sa Univerziteta u Mičigenu, postavio je novi rekord u energetskoj efikasnosti prozirnih solarnih ćelija u neutralnoj boji.

Uspeli su da postignu energetsku efikasnost od 8.1 odsto (do sada bilo od 2 do 3 odsto), sa 43.3 odsto transparentnosti i to koristeći se organskim sirovinama, kao i onih na bazi ugljenika, za razliku od konvencionalnog silicijuma. Iako solarne ćelije imaju blago zelenu nijansu, naučni tim kaže da su zapravo najsličnije sivoj boji sunčanih naočara ili prozora automobila.

„Prozori, koji su na površini svake zgrade, idealno su mesto za organske solarne ćelije jer nude nešto što silicijum ne može, a to je kombinacija vrlo visoke efikasnosti i vrlo visoke providnosti.“, istakao je Stiven Forest, univerzitetski profesor inženjerstva.

Zgrade sa staklenim fasadama obično imaju premaz koji reflektuje ili apsorbuje deo svetlosti, kako bi se smanjio intenzitet svetlosti ili kako bi se smanjilo prekomerno zagrevanje u unutrašnjosti objekta. Umesto da se ta energija odbaci, na ovaj način će se generisati energija za potrebe zgrade.

Na portalu Gradnja.rs možete naći nastavak teksta.

Vesić traži da se rad električnih trotineta reguliše zakonom

19.09.2020

dete_trotinet — Foto-ilustracija: Unsplash (Kelly Sikkema)

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da je Grad Beograd predložio zvanične izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja, među kojima je i regulisanje rada električnih trotineta.

On je za Studio B istakao da je traženo da država donese odluku da li će električni trotineti biti dozvoljeni.

“Ukoliko budu dozvoljeni, treba da se zna ko ih može voziti, gde, kojom brzinom, kakvu opremu vozači moraju da imaju i koje starosti moraju da budu. Ne želimo da imamo situaciju da deca od 10 godina koriste električne trotinete ili da biciklisti moraju da imaju kacige, a oni koji voze trotinet ne moraju. Imali smo slučaj da vozač električnog trotineta vozi na auto-putu, što može da bude opasno po život. Kada su u pitanju bicikli, kao Grad Beograd tražili smo izmenu zakona i da se zvanično uvede pojam biciklističko-pešačke ulice. To su ulice gde je brzina vožnje automobila ograničena na 10 kilometara na sat, a prednost imaju pešaci i bicikli. Takođe smo tražili da se dozvoli korišćenje žute trake za bicikliste tamo gde Grad sa Saobraćajnom policijom i Saobraćajnim fakultetom proceni da je to bezbedno”, rekao je Vesić.

On je naglasio da, zbog koronavirusa, kompanije koje se bave proizvodnjom bicikala u Srbiji ne mogu da ih dovoljno proizvedu jer je potražnja ogromna.

Pročitajte još:

“Usled velike potražnje, zahtevali smo da se uvedu subvencije za kupovinu domaćih bicikala jer je to i ulaganje u ekološki razvoj. Čekamo da nova Vlada stupi na dužnost i tada ćemo razgovarati sa nadležnim ministrima o usvajanju naših predloga, a u međuvremenu gradimo biciklističke staze. Povezali smo Slaviju, Savski trg i Ušće prema Brankovom mostu. U ovom trenutku radimo na oko deset kilometara biciklističih staza, a u naredne dve godine imaćemo završenih skoro 60 kilometara”, zaključio je Vesić.

Izvor: Grad Beograd

“Wizz Air” do marta obustavlja letove od Niša do Malmea

19.09.2020

airplane_avion — Photo-illustration: Pixabay

Pandemija koronavirusa, slabije kretanje ljudi i manje putovanja uslovili su i manju potražnju za avio-prevozom, pa je Wizz Air odučio, piše portal Fly from Niš, da obustavi letove sa “Konstantina Velikog” do Malmea od 19. septembra ove do 30. marta sledeće godine.

Šareni avioni mađarske kompanije koji saobraćaju na liniji Niš – Malme trebalo bi ponovo da se vide tek sledeće letnje sezone.

Letovi do švedskog grada iz Niša su već redukovani, a od 19. septembra ih više neće biti.

U Wizz Air-u kažu da nisu imuni na krizu koju je prouzrokovao koronavirus. Umesto sa 80 odsto kapaciteta, kako su planirali, leteće sa svega 60 odsto.

Pročitajte još:

Inače, ovo nije prvi put da avio-prevoznik ukida baš ovu liniju iz Niša. Tako je bilo i u septembru 2018. godine, ali su već na proleće naredne godine letovi do Švedske obnovljeni.

Wizz Air je prva kompanija koja je nakon karantina zbog kovida vratila sve linije i sve letove sa niškog aerodroma.

Pored Malmea, avioni Wizz-a lete i do Dortmunda, Bazela, Memingema i Beča.

Sa druge strane, ukrajinska avio-kompanija “SkyUp Airlines” krajem oktobra uvodi direktan let na relaciji Kijev-Beograd, saopštila je ambasada Ukrajine u Srbiji.

Od Kijeva do Beograda će se stizati za manje od dva sata, kažu u ambasadi i ističu da će ponovno uspostavljanje direktnog leta između Kijeva i Beograda značajno olakšati održavanje poslovnih, privrednih, kulturnih i međuljudskih ukrajinsko-srpskih odnosa.

Kako je navedeno, reč je o privatnoj ukrajinskoj avio-kompaniji, koja je jedan od pet najvećih prevoznika putnika u Ukrajini i jedna od najdinamičnijih avio-kompanija u Evropi.

Kompanija posluje u skladu sa hibridnim modelom odnosno obavlja čarter letove i redovne niskobudžetne letove u odnosu 50/50.

Izvor: Južne vesti / RTS

Gradonačelnik pokrenuo kampanju „Pešači i recikliraj”

19.09.2020

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i Nemanja Komatović iz Fondacije „Recan” ozvaničili su početak kampanje „Pešači i recikliraj” na Trgu republike, gde je postavljena skluptura umetnika Viktora Kiša – tricikl namenjen popunjavanju limenkama. Događaj je deo ovogodišnjeg obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti, koja promoviše pešačenje, biciklizam i javni prevoz, odnosno ekološke vidove saobraćaja.

Kako je istakao gradonačelnik, cilj je da se s jedne strane skrene pažnja na nemotorizovane načine transporta u Beogradu, a s druge da se ukaže na značaj čistijeg i zdravijeg grada. On je istakao da je zaštita životne sredine važan aspekt Evropske nedelje mobilnosti.

“Samo recikliranjem limenki ostvaruje se čitav niz koristi, od kojih je najvažnija zaštita životne sredine i zdravlje svih nas, ali ne treba zanemariti ni finansijsku korist. Reciklažom se štedi energija, a čak 75 odsto aluminijuma održava se i ostaje u prirodi zato što se ne koriste nove količine, već upotrebljene”, rekao je Radojičić.

Pročitajte još:

O svemu ovom gradonačelnik je razgovarao sa đacima OŠ „Drinka Pavlović”, koji su ubacivali prikupljene limenke, a sama skulptura nalaziće se na ovoj lokaciji do 22. septembra. Prikupljene limenke biće donirane u humanitarne svrhe Udruženju „Živimo zajedno”.

Radojičić je zahvalio svima koji učestvuju u ovoj kampanji, skrećući pažnju na pešačenje, biciklizam, zdraviji život, čistiji grad, reciklažu i uopšte ekologiju.

“Pozivam sve Beograđane da daju svoj doprinos razvoju reciklaže, da što više pešače i voze bicikl tokom čitave godine i pomognu da grad bude zdraviji i čistiji”, naglasio je Radojičić.

Nemanja Komatović je zahvalio gradonačelniku i čitavom njegovom timu zato što su prepoznali suštinu reciklaže – svojstvo metala jeste da se reciklira beskonačno, bez gubitaka na kvalitetu.

“Simbolika tricikla jeste u tome da je on jedan od prvih prevoznih sredstava, a recikliranjem limenki iz ove skulpture može da nastane novi bicikl. To je ta permanentnost metala, koja datira još iz srednjeg veka. Zato su te dve teme u kampanji veoma lepo ukomponovane “, naveo je Komatović.

Izvor: Grad Beograd

1...650651652...1,672 Page 651 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM