Da biste uživali u gljivama, prvo ih morate dobro upoznati

09.10.2020

boletus-pečurka-pečurke — Foto-ilustracija: Pixabay

Udruženje gljivara Šumadije, osnovano pre 20 godina, prikupilo je i popisalo na stotine vrsta gljiva na teritoriji Šumadije. Organizuju izložbe i edukativne programe o različitim i zanimljivim vrstama, jer je za branje ovog dara prirode, pre svega, potrebno znanje.

Različitih su boja i ukusa. Mogu biti gorke, ljute, ali i slatke. Mirušu na anis, haringe, kesten i beli luk, a one najlepše su, često i najotrovnije. Mnoge po izgledu i ne podsećaju na gljive. Za njihove ljubitelje i sakupljače one su neiscrpna tema, koji naglašavaju da su gljive jedan od najzdravijih plodova koji možemo da pronađemo u prirodi.

„Samo gljive ničim nisu tretirane, niti čovek doprinosi niti njihovom rastu, ovih koji su prirodi, niti njihovom uzgoju“, napominje Snežana Živković iz Gljivarskog društva Šumadije.

A, da bi ih pronašli, gljivari prelaze na stotine kilometara po šumama, jarugama, vlažnim mestima. Traže ugrožene i retke vrste kako bi zaštitili njihova staništa. Na Kopaoniku i Goču, Šumadinci su pronašli dve sa evropske liste najređih gljiva.

Pročitajte još:

„Domaći naziv joj je ‘šumski čiča’ ili ‘starac iz šume’. Vrlo je atraktivna gljiva. Druga je podoscifa multizonata, nažalost za nju nemamo sem latinskog imena“, navodi Nenad Milosavljević, predsednik Gljivarskog društva Šumadije.

Višegodišnja terenska istraživanja po šumama i livadama, gljivari Šumadije su uobličili u naučne radove i knjige. Srbija je bogata raznim vrstama gljiva, dragocenim i cenjenim širom sveta. Za većinu i ne znamo.

„Srbija još uvek nema ček listu gljiva, šta je sve na našim prostranstvima. Poslednja ček lista je rađena, koliko se ja sećam, 96/97. godine. Što se tiče makrogljiva, ja bih rekao da ima oko 5.000 vrsta“, naglašava profesor Nebojša Lukić.

U takvom izobilju, koje pruža priroda, dešavaju se greške i iskusnim beračima. Iako je dve decenije u svetu gljiva, Dušan je ubrao i pojeo, srećom, malu količinu, otrovne zelene pupavke.

„Napravio sam čorbu, pojeo sam tu čorbu i posle 15 sati je došlo do trovanja. Što je duže to kumulativno dejstvo, to je veće i trovanje“, objašnjava Dušan Matejić.

Zato Udruženje gljivara Šumadije, koristi svaku priliku da građanima prikaže što veći broj gljiva, ali i da ih obrazuje. Izložba je za uživanje, ali za branje je, pre svega, potrebno znanje.

Izvor: RTS

Predstavljen Nacionalni program za preporod sela Srbije

09.10.2020

nature-stado-životinje-priroda-selo — Foto-ilustracija: Pixabay

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, na predstavljanju Nacionalnog programa za preporod sela Srbije, da se u našoj zemlji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljoprivredi, ali da ova tema treba da bude još veći prioritet u budućnosti.

Brnabić je ukazala na to da su se sva ulaganja koja su bila usmerena pre svega na uspostavljanje poljoprivrede otpornije na klimatske promene vratila već za dve godine kroz bolje rezultate.

Ona je napomenula da su izdvojena sredstva za projekte navodnjavanja, elektrifikaciju polja, razne subvencije, razvoj seoskog turizma i dovođenje interneta, naglasivši da u ovoj oblasti treba još brže raditi jer, kako je istakla, bez sveobuhvatnog rada u ovom sektoru nema pametnog razvoja Srbije.

Pročitajte još:

Brnabić, koja je i mandatarka za sastav nove vlade, naglasila je da će pomenuti nacionalni program biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju javnih preduzeća i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić naveo je da je u pomenutom timu, čiji je Program ključno delo, 78 uglednih javnih ličnosti.

Krkobabić je istakao da je Program rezultat otvorene debate članova Nacionalnog tima, koji je u radu imao veliku pomoć Vlade i podršku predsednika Republike.

On je predočio da taj program analizira ekonomske uslove života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.

Prema njegovim rečima, neke od novih predloženih mera su formiranje državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.

Takođe, predloženo je i da se dodeljuju kuće pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdskoplaninskim područjima, objasnio je on.

Kopredsednik Nacionalnog tima i predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Dragan Škorić ukazao je na to da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problemi kako bi se došlo do pozitivnih promena i da bi srpsko selo bilo obnovljeno i ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Proglašena nova značajna područja za ptice u Srbiji

09.10.2020

black-stork-crna-roda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je međunarodna organizacija BirdLife International proglasila novu mrežu značajnih područja za ptice u Srbiji (Important Bird Area – IBA). Nova nacionalna IBA mreža sačinjena je od 79 područja koja pokrivaju 29,2 odsto teritorije Republike Srbije, odnosno 2.579.364 hektara za ptice najvrednijih staništa.

Značajna područja za ptice proglašavaju se zarad zaštite najređih i najugroženijih vrsta ptica, tj. očuvanja njihovih staništa i populacija. Ona uključuju najznačajnije lokacije na kojima se divlje ptice razmnožavaju, prehranjuju, odmaraju ili prezimljavaju.

IBA područja određuju se nakon naučne obrade podataka o prisustvu, brojnosti i trendovima populacija odabranih vrsta ptica. Ovaj proces u svakoj državi sprovode stručne organizacije za istraživanje i zaštitu divljih ptica koje su članice mreže BirdLife International. Proces određivanja IBA područja i celokupne mreže u svakoj državi je nezavistan i određen je strogom naučnom metodologijom.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije četvrtu po redu inventarizaciju značajnih područja za ptice u Srbiji sprovelo je tokom 2019. i 2020. godine uz pomoć više desetina članova i saradnika koji su podatke o fauni ptica prikupljali u proteklih 10 godina.

Pročitajte još:

Prva inventarizacija rađena je 1989. godine kada je proglašeno 16 IBA područja u Srbiji. Druga IBA mreža predstavljena je 1997. kada je proglašeno 36 značajnih područja za ptice, a potom i 2009. kada su izdvojena 42 područja značajna za očuvanje ptica. Revizije IBA mreže sprovodile su se u proseku na svakih 10 godina i praćene su povećanjem znanja o fauni ptica u Srbiji.

„Mreža značajnih područja za ptice (IBAs) služi kao osnov za određivanje delova ekološke mreže Republike Srbije. Istovremeno, značajna područja za ptice osnov su za definisanje međunarodne ekološke mreže NATURA2000 kroz područja posebne zaštite (SPAs) koja se proglašavaju prema Direktivi o pticama Evropske unije. U ovom smislu obaveze naše države prema međunarodnim institucijama vrlo su jasne i moraju se poštovati“, rekao je Milan Ružić, Izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

IBA mrežom pokrivena su staništa nacionalno ugroženih vrsta ptica poput velike droplje, orla krstaša, stepskog i sivog sokola, velikog tetreba, male čigre, ritske sove, troprstog detlića, jarebice, grlice i crne rode.

Mnoga značajna područja za ptice u Srbiji poput Fruške gore, Slanog Kopova, Deliblatske peščare, Obedske i Carske bare, Uvca, Mileševke, Đerdapa, Tare i Kopaonika zaštićena su područja i dobro su poznata javnosti. Sa druge strane područja poput Gornjeg Potamišja, Slatina srednjeg Banata, Vršačkih ritova, Donjeg Podrinja, Čemerna, Negotinske krajine, Homolja, Sokobanjske kotline i Dukata nisu formalno zaštićena i nedovoljno su poznata stručnoj i širokoj javnosti, a dom su velikog broja ugroženih i strogo zaštićenih vrsta ptica, te je očuvanje ovih predela posebno izazovno.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

EFSA: Srbija zemlja visokog rizika od pojave afričke svinjske kuge

09.10.2020

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) označila je Srbiju kao zemlju visokog rizika od pojave bolesti afričke svinjske kuge. Kako bi se podigla svest i ukazalo na značaj prevencije ove bolesti EFSA je pokrenula veliku kampanju koja će se od danas sprovoditi u devet zemalja Jugoistočne Evrope među kojima je i Srbija, navodi se u saopštenju.

U poslednje četiri godine, od posledica zaraze virusom afričke svinjske kuge uginulo 1,3 miliona svinja.

Kampanja je usmerena ka zemljama koje je EFSA 2019. identifikovala kao “zabrinjavajući region” zbog blizine onih u kojima je prisutna ova zarazna bolest. Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji.

Pročitajte još:

Bolest prisutna u mnogim evropskim zemljama

Kampanja će doprineti zajedničkim naporima Evropske Komisije i drugih međunarodnih organizacija koje rade na iskorenjivanju afričke svinjske kuge u Evropi gde se broj epidemija tokom godina povećavao, a bolest je još uvek prisutna u mnogim evropskim zemalja.

Činjenice i situacija sa ASK u Srbiji:

Naša zemlja ima preko 2,7 miliona svinja i predstavlja drugu po brojnosti uzgajane stoke
Godišnje se proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Prosečno se potroši 16 kilograma mesa po stanovniku za godinu dana, dok sa prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma
Država je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja. Od kada je u avgustu potvrđen virus ove opake bolesti u Srbiji, veterinarska inspekcija, eutanazirala je 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla
Konstantno pogoršanje epizootiološke situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja imali su za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji
Početkom 2020. godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova
Imajući u vidu trenutne okolnosti, Ministarstvo poljoprivrede preduzelo je sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije

Šta je afrička svinjska kuga?

Afrička svinjska kuga je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa divlje i domaće svinje. Virus je bezopasan za ljude ali je prouzrokovao značajne ekonomske probleme u mnogim zemljama. Trenutno ne postoji vakcina za ovu bolest, što znači da žarište zaraze može uzrokovati nužni pokolj velikog broja domaćih svinja u pogođenim područjima.

Kampanja ima za cilj da podigne svest i značaj o ASK-a u svih devet zemalja u kojima se sprovodi. Komunikacija je usmerena ka grupama i pojedincima koji imaju kontakt sa domaćim i divljim svinjama, poput, uzgajivača svinja i lovcima. EFSA će se takođe obraćati i veterinarskim, lovačkim i stočarskim udruženjima, kao i carinskim službama, graničnoj policiji, lokalnim vlastima, turističkim agencijama i putnicima.

Budući da epidemija ASK može imati razarajuće efekte, otkrivanje, prevencija i prijava su ključni za suzbijanje ove smrtonosne bolesti.

Tokom trajanja kampanje javnost će biti obaveštena o najnovijim informacijama o ovoj bolesti deljenjem različitih materijala na društvenim mrežama i putem ovog linka.

Izvor: Agroklub

Srbija u Ženevi predstavila rezultate zaštite stanovništva od poplava

09.10.2020

poplave-poplava-flood — Foto ilustracija: Unsplash ( Easton Mok)

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić sastao se danas u Ženevi sa predstavnicima Kancelarije Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – UNEP i Kancelarije UN-a za smanjivanje rizika od katastrofa – UNDRR. U toku zvanične posete Švajcarskoj, gradonačelnik je imao niz sastanaka sa zvaničnicima Ujedinjenih nacija, nakon učešća na prvom Forumu gradonačelnika 2020, koji je održan u organizaciji Kancelarije Ujedinjenih nacija za ekonomski razvoj.

“Danas sam na sastanku sa predstavnicima UNDRR predstavio rezultate Beograda u oblasti zaštite stanovništva od poplava, govoreći o katastrofalnim poplavama koje su 2014. godine najviše pogodile opštinu Obrenovac. Kancelarija UNDRR trenutno sastavlja strategiju o upotrebi rešenja koja koriste već postojeće prirodne resurse u borbi protiv prirodnih katastrofa i saniranju posledica istih”, rekao je Radojičić.

Kako je objasnio, Beograd ima mnogo potencijala u pogledu rešenja za upravljanje prirodnim nepogodama, a koja su ne samo inspirisana prirodom već i u punom kapacitetu koriste postojeće resurse.

“Razvoj zelenog grada je moja vizija za Beograd od samog početka mog mandata. Kroz saradnju i razgovore na ovakvim sastancima, sve smo bliže konkrentim rešenjima kada je u pitanju zaštita životne sredine, ali i stanovništva. Razgovarali smo o mogućnostima i koracima za razvoj novih projekata, ali i onih na čijem razvoju već radimo sa kancelarijom UN-a u Srbiji”, kaže Radojičić.

Gradonačelnik se sastao i sa Brunom Pocijem, regionalnim direktorom za Evropu – Kancelarije za životnu sredinu pri Ujedinjenim nacijama. Zvaničnici su razgovarali o razvijanju zajedničkog projekta sa Beogradom kako bi kreirali zeleni grad.

Pročitajte još:

“Mapiranje ranjivosti, osetljivosti i pogodnih područja za uvođenje zelene infrastrukture je pristup koji Beograd mora da razvija u okviru koncepta zelenog grada. Urbane sredine se suočavaju sa izazovima usled njihovog rasta i razvoja, tako da nam je neophodan planski pristup u kreiranju odgovora na ove izazove”, rekao je Radojičić.

On je dodao da je Beograd od Ujedinjenih nacija prepoznat kao važan faktor u regionu u pogledu potencijala i doprinosa borbi protiv klimatskih promena, kao što su potencijalne prirodne katastrofe. U toku današnjeg dana biće održan i sastanak sa Kancelarijom UN-a za ekonomski razvoj Evrope – UNECE.

“Današnja tema sastanka biće kreiranje strategije za razvoj pametnog grada. Umrežavanje svih relevantnih faktora u borbi protiv problema modernog društva, kao što su klimatske promene, neophodno je kako na nivou država tako i na nivou gradova. Saradnja sa međunarodnim institucijama i razmena iskustva je ključna za razvoj metropola kakav je i Beograd. Veoma je važno što Ujedinjene nacije prepoznaju Beograd kao partnera na putu ka kreiranju rešenja za probleme sa kojima se suočava ceo svet kada su u pitanju klimatske promene”, zaključio je gradonačelnik.

Izvor: Grad Beograd

Održana video sednica posvećena pripremama Petog zasedanja UNEA

09.10.2020

rainbow-mountain-predeo-planina-duga-landscape — Foto ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, u svojstvu potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA), učestvovao je danas na video sednici ovog najvišeg globalnog tela za odluke o životnoj sredini, posvećene pripremama Petog zasedanja UNEA na temu„Jačanje aktivnosti u oblasti zaštite prirode kako bi se postigli ciljevi održivog razvoja“, koja će biti održana februara 2021. godine u Najrobiju, Kenija.

Na video-sastanku Biroa Petog zasedanja Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5) i Komiteta stalnih predstavnika država članica Programa Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu (UNEP) koji je održan na poziv predsedavajućeg UNEA 5, ministra klime i životne sredine Kraljevine Norveške Svenunga Rotvatena, razmatran je nacrt ministarske deklaracije za UNEA 5, i raspravljano o vremenu održavanja i formatu ovog skupa, u skladu sa merama u borbi protiv svetske pandemije koronavirusa.

Pročitajte još:

Na sastanku je Predsednik Skupštine Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine Svenung Rotvaten predstavio nulti nacrt Ministarske deklaracije za UNEA 5, nakon čega je usledila diskusija. Ministarska deklaracija biće osnov za utvrđivanje daljih prioriteta u politikama za zaštitu životne sredine i prirode na globalnom i nacionalnim nivoima u kontekstu društvenih posledica pandemije koronavirusa, i realizacije ciljeva Agende UN za održivi razvoj do 2030. godine.

Kako je ministar Goran Trivan na sastanku istakao, put ka ozdravljenju i oporavku Planete je u povezivanju zemalja i regiona i zajedničkom prevazilaženju ekoloških izazova i postizanju razvojnih ciljeva koji se baziraju na očuvanoj prirodi i unapređenoj životnoj sredini. On je zaključio da je nacrt ministarske deklaracije dobra osnova za dalje pregovore o efikasnim politikama zaštite životne sredine koja povećava otpornost sveta na savremene izazove, i značajan je sastavni deo odgovara na svetsku krizu izazvanu koronavirusom.

Ministar je ukazao da opadanje biodiverziteta, degradacija staništa i ugrožavanje živog sveta narušavaju ravnotežu u prirodi, i time, u svojim mnogostrukim posledicama, nosi opasnosti novih pandemija.

S obzirom da svet, uprkos brojnim dogovorima i sporazumima, nije uspeo da dostigne postavljene ciljeve u ograničavanju emisije gasova sa efektom staklene bašte i efikasno ublaži posledice klimatskih promena, Goran Trivan je predložio da se u nacrtu ministarske deklaracije još eksplicitnije izrazi stav o klimatskim promenama i odlučnost da se one smanje, a njihove posledice ublaže.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Kako biste kupovali namirnice uz ograničen budžet – CO2?

08.10.2020

food_shopping — Photo-illustration: Unsplash (Dave Takisaki)

Felix je crtani junak predstavljen likom crne mačke krupnih očiju koji potiče još iz ere nemog filma, ali i švedski trgovinski lanac. Baš kao i Felix iz animiranog okruženja, i Felix iz realnog sveta se trudi da bude – the good guy. Doduše, podstaknut željama potrošača. Iako bismo najnoviji poduhvat kompanije Orkla Foods, u čijem je vlasništvu Felix, mogli da okarakterišemo kao greenwashing, inovativni zeleni pristup kupovini će potencijalno osvestiti mušterije i proširiti se svetom, pa bismo opravdali taj vid obmanjujućeg marketinga. No, o tom potom.

U Švedskoj je otvorena prva klimatska prodavnica. Felix je cene artikala formirao na osnovu toga koliko njihova proizvodnja doprinosi porastu temperature. Orkla Foods je prepoznao potrebu kupaca da budu informisani o tome koliko se njihov svakodnevni šoping odražava na našu planetu, te su im u novoj radnji obezbedili jasne smernice – što je roba skuplja, to je pogubnija po klimu.

Cene su u klimatskoj prodavnici izražene u ekvivalentu ugljen-dioksida (CO2e) i svaki posetilac u toku nedelje ima pravo na budžet od 18,9 kg CO2e. Ukoliko ne budu dopunjavali svoju nedeljnu potrošačku korpu na drugim mestima, njihov prosečan udeo u emisijama gasova staklene bašte biće prepolovljen. Upotrebom ove valute, Felix će korisnicima otkriti prave troškove hrane, ali i preko potrebne održive promene. Odnosno, tako barem planira ili još preciznije, tako makar tvrdi da planira.

Prema navodima marketing menadžera Tomasa Šeberga, Felix je prilično strastven i entuzijastičan kada je reč o klimatskoj prodavnici. “Biće uzbudljivo videti kako korisnici reaguju na valutu CO2e, kao i da li će uspeti da se uklope u ograničenja. Smatram da će ovo mnogima otvoriti oči o tome kako određeni izbori utiču na to šta mogu da priušte da konzumiraju u toku jednog obroka”, istakao je on.

Još jedan potez kojim će Felix nastojati da ozeleni svest Šveđana jeste uvođenje simbola “Low Climate Impact” na proizvodima.

Prehrambeni sektor je odgovorna za četvrtinu ispuštenih štetnih gasova na globalnom nivou, stoga pokušajte da i sami dvostruko srežete svoj ugljenični otisak. Na ovom kalkulatoru izračunajte trenutni udeo u emisijama i postavite sebi izazov da vrednost koju ćete dobiti na kraju iduće sedmice bude makar upola manja!

Savet koji će vam možda koristiti u ovom izazovu: Jedite manje mesa.

Jelena Kozbašić

Kanada do kraja 2021. godine zabranjuje plastične predmete za jednokratnu upotrebu

08.10.2020

shopping-plastična kesa — Foto-ilustracija: Pixabay

Plastične kese, pribor za jelo, slamke, štapići za mešanje, držači za konzerve i plastično posuđe koje se teško reciklira biće zabranjeni u Kanadi do kraja sledeće godine.

Plastični predmeti, koji se nalaze na spisku, najteže je reciklirati, štetni su za životnu sredinu i zagađuju okean, a imaju lako dostupne alternative.

“Kanađani vide efekte zagađenja plastikom i očekuju da vlada preduzme mere. Naša vlada uvodi sveobuhvatan plan i idemo ka tome da nema plastičnog otpada”, rekao je kanadski ministar životne sredine i klimatskih promena Džonatan Vilkinson.

On je priznao da nisu avangarda u svetu u toj oblasti i da su tako postupile mnoge evropske zemlje.

Kanađani godišnje stvore 3 miliona tona plastičnog otpada, a od toga se samo 9 odsto reciklira. Prema podacima, stanovnici ove države godišnje potroše 15 milijardi plastičnih kesa, a dnevno koriste oko 57 miliona slamki. Većina ove plastike završava na deponijama, a čak 29.000 tona se nalazi u prirodi.

Pročitajte još:

Vlada planira da zahteva od proizvođača plastičnih proizvoda i ambalaže da njihovi proizvodi sadrže određenu količinu recikliranih materijala.

Zabrana šest plastičnih predemta za jednokratnu upotrebu sa liste, deo je cilja kanadske vlasti da postigne “nula plastičnog otpada do 2030. godine”.

Engleska je u potpunosti zabranila upotrebu plastičnih slamki za jednokratnu upotrebu, kašičice za mešanje i štapiće za uši. Procenjuje se da stanovništvo ove zemlje godišnje upotrebi 4.7 miliona plastičnih slamčica, 316 miliona kašičica za mešanje i 1.8 milijardi štapića za uši.

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije planira uvođenje mera kojima bi se zabranila upotreba plastičnih tanjira, kašika, viljušaka i slamčica.

Milica Radičević

Ziđin u Majdanpeku neće raditi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu

08.10.2020

rudnik_radovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Vladimir Patkachakov)

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je rešenje u kom se navodi da nije potrebno da kompanija Srbija Ziđin Koper uradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za dopunski rudarski projekat povećanja flotacije rudnika Majdanpek sa 6 miliona tona na 11 miliona tona godišnje.

U rešenju se navodi da je nosilac projekta u obavezi da ispoštuje sve uslove i saglasnosti drugih nadležnih instituacija, a naročito uslove Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Istaknuto je i to da se pri realizaciji projekata u potpunosti primene sve mere zaštite životne sredine.

Dalje se navodi da je za projekat odlaganja flotacijske jalovine (opasni otpad) potrebno uraditi Studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu. Izradom ove Studije definisaće se mogući negativni uticaj na projekta na životnu sredinu i propisaće se mere za minimiziranje i uklanjanje negativnih uticaja.

Pročitajte još:

U izveštaju se navodi da s obzirom na mere koje će se preduzeti u cilju smanjenja emisija zagađujućih materija, da se projekat nalazi daleko od naseljenog mesta, kao i od Nacionalnog parka “Đerdap”, ne očekuje se da će imati uticaja na biljni i životinjski svet.

Ministarstvo je ovu odluku donelo posle procesa javnog razmatranja u kojem su mišljenja dostavili republički Zavod za zaštitu prirode, Društvo mladih istraživača iz Bora i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.

Za detaljnije informacije pogledajte ovde.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Veneciju sačuvale MOSE barijere od poplave

08.10.2020

venice-venecija-poplava — Foto: Unsplash (Jace & Afsoon)

Venecija je prvi put podigla dugo odlagane protivpoplavne barijere nakon što su meteorolozi upozorili da bi zbog oluja, u kombinaciji sa visokom plimom, grad mogao biti potopljen.

Venice’s new flood defences have just passed their first test https://t.co/cRQazmWg6U #Venice #ClimateChange pic.twitter.com/UdSgyxQdWq

— World Economic Forum (@wef) October 8, 2020

Mreža od 78 jarko žutih barijera koje čuvaju ulaz u ranjivu venecijansku lagunu počela se podizati s morskog dna više od tri sata pre nego plima dosegne svoj maksimum.

Plima nošena jakim vetrovima i obilnim kišama trebalo bi da dosegne 130 centimetara, daleko ispod razornih 187 centimetara prošlog novembra kada se Venecija našla pod vodom. Bila je to druga najveća poplava u istoriji tog grada, piše N1.

Pročitajte još:

Gradski službenici se nadaju da će kontroverzni, više milijardi evra vredan projekat odbrane protiv poplave, poznat kao MOSE (Modulo Sperimentale Elektromeccanico – eksperimentalni elektromehanički modul), ublažiti posledice nadolazeće oluje.

Kontroverzni MOSE

Osmišljen 1984. godine, projekt MOSE je trebalo da proradi 2011. godine, ali je bio praćen tipičnim italijanskim boljkama, korupcijom, premašivanjem troškova i kašnjenjima.

Četiri ogromne uvalne brane na ulazima u Lido, Malamoko i Kjođo trebalo bi da zatvore lagunu u periodu od 15 minuta i zaštite je od priliva vode.

Nastavak pročitajte na sajtu Gradnja.rs

Projekat „BEAR in Mind” u akciji zaštite biološke raznolikosti regiona

08.10.2020

bear-medved-šuma — Foto: Unsplash (Louis Paulin)

Foto: Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore

U sklopu projekta „Bear in Mind – Bringing environmental actions for the biodiversity protection across the borders“ finansiranog od strane Evropske unije, u cilju telemetrijskog praćenja putem satelita uhvaćena je i GPS odašiljačem označena jedinka mrkog medveda (Ursus Arctos). Radi se o prvom medvedu te vrste uhvaćenom na prostoru parka prirode “Piva”, a pratiće se njegovo kretanje, stanište, dinamika ishrane, kao i druge, naučno interesantne navike.

Medved je uhvaćen na lokalitetu Borje i u skladu s tim nazvan je Borko. U ovoj godini je radi telemetrijskog praćenja planirano označavanje još jedne jedinke mrkog medveda, ovog puta na teritoriji nacionalnog parka “Durmitor”. Podaci dobijeni na ovaj način će, između ostalog, poslužiti i za izradu Plana upravljanja mrkim medvedima na teritoriji zaštićenih područja parka prirode “Piva” i nacionalnog parka “Durmitor”, koji su krajnji korisnici projekta.

Pročitajte još:

Sprovedena aktivnost, osim naučno-istraživačkog aspekta, pomoći će da se široj javnosti na pravi način predstavi jedna divlja životinja poput mrkog medveda, te na taj način razbiju predrasude, pogrešna uverenja i strah od ove životinje.

“Informacije o kretanju i ponašanju medveda Borka, koje će se prikupiti i objavljivati, pokazaće da ova vrsta nije napadač koji sve oko sebe uništava, već da se radi o veoma opreznoj životinji, koja radije izbegava ljude. Na taj način će se bolje razumeti njihova nemerljivo značajna uloga u šumskom ekosistemu, kao jednog od najvrednijih predstavnika biološke raznolikosti koji ima glavnu ulogu u njenom očuvanju”, rekao je doktor veterine Slaven Reljić.

Projekat „BEAR in Mind’’, koji Centar za zaštitu i proučavanje ptica implementira u saradnji sa partnerskim organizacijama iz (Ornitološkim društvom “Naše ptice” i Udrugom za zaštitu okoliša i održiva razvitka “Naša baština”), finansira Evropska unija u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2014-2020, kao i Ministarstvo javne uprave kroz program kofinansiranja projekata i programa nevladinih organizacija podržanih iz fondova Evropske unije za 2020. godinu.

Projekat je osmišljen na način da zaštita biološke raznovrsnosti prekograničnog područja Bosne i Hercegovine i Crne Gore bude centralna tema i da se zaštite vrste karakteristične za taj region. Na taj način će se osigurati i zaštita eko sistema tih lokacija (posebno važnih šuma), a sve kroz implementaciju čitavog niza aktivnosti poput: jačanje kapaciteta administrativnih jedinica zaštićenih područja i civilnog sektora iz oblasti zaštite životne sredine, izrade monitoring protokola i planova upravljanja zaštićenim vrstama ptica i sisara u skladu sa direktivama EU, kao i jačanja svesti lokalnog stanovništva o koristima koje donose visoki standardi po pitanju zaštite ugroženih vrsta.

Izvor: Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore

ProCredit banka pionir u oblasti implementacije ISO standarda u Srbiji

08.10.2020

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

U svetu, ali i kod nas, sve više se razvija svest o zaštiti životne sredine, kao i koncept održivog razvoja i energetske efikasnosti. Standardizacijom u oblasti upravljanja zaštitom životne sredine i alatima za podršku održivom razvoju, na međunarodnom nivou bavi se, između ostalog, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO).

U uslovima poslovanja na evropskom tržištu kvalitet igra značajnu ulogu ne samo u obezbeđivanju novih tržišta, već i u zadržavanju postojećih.

Najpopularniji i najpoznatiji standard iz ove familije je ISO 14001 – Sistem upravljanja životnom sredinom. Drugim rečima, organizacije (kompanije) mogu da se sertifikuju po ovom standardu, tako što ispune sve zahteve ovog standarda i tako što sertifikaciju obavi nezavisna, treća strana (sertifikaciono telo).

Od organizacija koje imaju uspostavljen sistem menadžmenta zastite životne sredine očekuje se da on bude sastavni deo poslovne politike i menadžmenta poslovnim procesima, da omogućava organizaciji održivost i da je sastavni deo njenog društveno odgovornog poslovanja.

Pročitajte još:

Danas su u Evropi dva prihvaćena sistema upravljanja zaštitom životne sredine, a to su ISO 14001 standard i EMAS uredba. Oba sistema imaju isti cilj, da obezbede efikasno i upotrebljivo sredstvo za upravljanje aspektima, odnosno uticajem organizacije na životnu sredinu, pa se relativno često shvataju i doživljavaju kao konkurencija.

Tokom uvođenja standarda ISO 14001 vrši se odgovarajuća obuka zaposlenih za upravljanje ovim sistemom i opisuju se obaveze i ovlašćenja za izvršavanje ovih procesa, koja su u skladu sa važećim propisima iz oblasti zaštite životne sredine.

Krajnji cilj standarda ISO 14001 je da organizacija identifikuje i prati uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, postavi ciljeve za unapređenje i obezbedi sistem koji ce sprovoditi politiku zaštite životne sredine uz kontinuirani razvoj.

Uvođenje ISO 14001 može da zahteva izvesna finansijska ulaganja zavisno od delatnosti i veličine organizacije, u smislu reorganizacije poslovnih ili proizvodnih procesa. Implementacija Sistema upravljanja zaštitom životne sredine može se odnositi na čitavu kompaniju, jedan ogranak ili na samo jedan radni proces, a izbor uglavnom zavisi od potrebe kompanije.

Posedovanje sertifikata ISO 14001 jasno pokazuje da se organizacija brine o životnoj sredini što doprinosi lojalnosti korisnika i poslovnih partnera koji mogu biti sigurni u doprinos organizacije održivom razvoju i lokalnoj zajednici.
ProCredit banka prva je finansijska institucija u našoj zemlji koja je uskladila svoje poslovanje sa ISO 14001:2015.

Sertifikat ISO 14001: 2015 znači zvaničnu potvrdu usklađenosti svih aktivnosti ProCredit banke sa zakonima u oblasti životne sredine, sistemsko praćenje uticaja koja poslovanje banke ima na životnu sredinu, planiranje unapređenja i implementaciju mera u oblasti zaštite životne sredine.

“Dobijanje sertifikata ISO 14001:2015 je potvrda da smo kao banka na dobrom putu. Mi ćemo i u narednom periodu nastaviti sa internim merama zaštite životne sredine kao i sa promocijom investicija koje imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje uticaja na životnu sredinu. Verujemo da će ovaj sertifikat biti podsticaj i drugim finansijskim institucijama da u svom poslovanju poštuju zahtevne ekološke standarde, ali i da svoje pozajmice ubuduće odobravaju isključivo preduzećima, gazdinstvima i građanima koji svojim ulaganjima neće ugroziti životnu sredinu, već ce odabrati rešenja koja imaju pozitivan uticaj na okolinu i koja unapređuju energetsku efikasnost poslovanja”, objasnio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

ProCrеdit Grupa redovno sprovodi internu edukaciju i informisanje zaposlenih, a u poslednjih nekoliko godina povećala je korišćenje alternativnih izvora energije i time u velikoj meri smanjila svoj uticaj na životnu sredinu.
Dobijanje sertifikata nije lak process, ali nije ni nemoguće, što se može videti kroz primer ProCredit banke koja skreće pažnju na mnoge benefite posedovanja ISO 14001:

• Povećani nadzor troškova kroz praćenje ulaznih materijala i energije
• Smanjenje incidenata i smanjenje troškova osiguranja
• Pomoć za dobijanje dozvola i ovlašćenja za lokalna tržišta

ProCredit banka poziva i druge firme da se odluče na dobijanje sertifikata i uzmu aktivno učešće u zaštiti životne sredine kroz stvaranje sigurnog okruženja za kupce, investitore, javnost i zajednicu.

Jovana Canić

Skoplje plaća građanima da izbace peći na drva

08.10.2020

šporet na drva — Foto-Ilustracija: Pixabay

Svi stanovnici Skoplja koji žele da modernizuju grejanje od grada dobijaju subvencije u iznosu od 62.000 denara odnosno 1.000 evra.

Domaćinstva koja se prijave za kupovinu inverter klimatizacionih uređaja moraju da predaju svoje šporete i peći na drva i kotlove na lož-ulje.

Grad Skoplje je uveo ovu meru kako bi unapredio kvalitet vazduha i smanjio zagađenja.

Za kupovinu inverter klima uređaja do sada se prijavilo 4.382 domaćinstva. Nadležni su zamolili građane da budu strpljivi dok se prijave obrađuju i najavili su da će kontrolisati da li su uređaji instalirani.

Ukoliko domaćinstva ne koriste uređaje, a uzeli su sredstva za kupovinu istih, biće pokrenut postupak za povraćaj novca.

Pročitajte još:

Gradska vlast je najavila da će održavati predavanja o tome koliko je važno ukloniti stare peći na drva u kotlove na lož-ulje.

Javnim pozivom za subvencije za inverterske klima uređaje za grejanje domaćinstva obuhvaćeni su građani koji su kupili inverter od 01.01.2020., do okončanja poziva 30.11.2020. godine ili dok ima sredstava na raspolaganju.

Izvor: Grad Skoplje

Eko park Ilina Voda dobio 25 sadnica na poklon

08.10.2020

25 sadnica za 25 godina -Kragujevac 2 — Foto: Forma Ideale

Četvrt veka poslovanja uvek je prilika da se dodatno pruži doprinos lokalnoj zajednici u kojoj se posluje.

Imajući u vidu upravo važnost i značaj očuvanja zdrave životne sredine, kao i koliko drveće i zelene površine utiču na kvalitet vazduha, kompanija Forma Ideale odlučila je da, povodom 25 godina poslovanja, pokrene projekat ozelenjavanja i ulepšavanja zelenih površina u gradovima širom Srbije.

Simbolično, Kragujevac je prvi grad u nizu u kojem je posađeno 25 sadnica za prvih 25 godina rada, u Eko parku Iline Vode.

„Svaka godina u našem poslovanju donela je nove aktivnosti kojima smo se vezivali za lokalnu sredinu, a jubilej kao što je četvrt veka obeležićemo povećanjem broja zelenih površina. Drago nam je što krećemo baš od Kragujevca i što imamo priliku da poklonimo našem gradu simbolično 25 sadnica, svesni činjenice koliko zelene površine utiču na kvalitet života ljudi u urbanim sredinama, prečišćavanje vazduha i poboljšanje zdravlja“, izjavili su u kompaniji Forma Ideale.

Pročitajte još:

Oni su naglasili i da će se truditi da i u narednim godinama budu pravi partner zajednici u kojoj žive i rade, a akcija ozelenjavanja površina će biti sprovedena širom Srbije, u gradovima u kojima je Forma Ideale prepoznat kao omiljeno mesto za kupovinu stvari za dom.

Kragujevački „Eko–park Ilina voda“ je svojvrsna atrakcija za meštane – kroz njega protiče potok, ima mostić, najveću skulpturu Uskršnjeg jajeta u Evropi, hotel za insekte, ali i mini zoo-vrt. Sve što se nalazi u parku nastalo je na inicijativu meštana Iline vode.

Izvor: Represent

Paljenje strnjike je štetno i zakonom zabranjeno delo

08.10.2020

roda_stork_požar_wildfire — Foto: Siniša Ljubisavljević

U jeku jesenje sezone poljoprivrednih radova u Srbiji aktuelno je uklanjanje ostataka strnog žita ili kukuruzovine na njivama, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine još jednom upozorava na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama, i podseća na neophodnost primene efikasnih, korisnih i sigurnih metoda zaoravanja žetvenih ostataka.

Podsećamo da loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Ovako uklanjanje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne.

Štete namernih paljenja useva su višestruke. Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem.

Pročitajte još:

Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu i do 3 tone humusa po hektaru, a za stvaranje 1 cm humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko 6 kg azota po toni slame.

Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost. S druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.

Paljenje strnjike koje se još uvek primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom da se NE PALI STRNJIKA.

Preuzmi promotivni video-klip kampanje na: https://www.ekologija.gov.rs/ne-pali-strnjiku/

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

1...644645646...1,673 Page 645 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM