Home Blog Page 625

Najusamljeniji slon na svetu dobio novi dom

Foto-ilustracija: Unsplash (Tomáš Malík)

U celom svetu poznat kao “najusamljeniji na svetu”, slon po imenu Kavan (Kaavan) napokon odlazi u novi dom koji ga čeka u “Utočištu za slonove” u Kambodži.

Slon je većinu svog života proveo u zatočeništvu kao stanar zoo vrta “Islamabad” u Pakistanu. Kavan je stigao kao poklon vlade Šri Lanke vladi Pakistana zbog dobrih odnosa između dve zemlje.

Pročitajte još:

Međutim, ono što je usledilo i nije davalo puno razloga za slavlje, jer je životinja provela život u malom ograđenom prostoru pakistanskog vrta, a medicinski pregledi u septembru pokazali su da su mu nokti ispucali i urasli, očigledno zbog godina života u prostoru neodgovarajuće veličine i sa podlogom koja mu je oštetila donji deo nogu.

Uslovi u zoološkom vrtu su toliko loši, da je još u maju doneta odluka da se životinje koje borave u njemu premeste na druge lokacije. Odmah potom je usledila i odluka pakistanskog Višeg suda da ovaj vrt treba da bude zatvoren.

Zvaničnici zoološkog vrtova su oduvek negirali da je Kavan držan u lošim uslovima i u lancima, pravdajući uzrok njegovog lošeg stanja kao tugu za partnerkom, slonicom Saheli (Saheli) koja je uginula 2012. godine. Saheli je takođe stigla iz Šri Lanke.

O katastofalnim uslovima u kojima živi “usamljenik” Kavan čula je i poznata pevačica Šer (Cher), koja se glasno zalagala za preseljenje slona. Kada je odluka o preseljenju bila zvanična Šer ju je nazvala jednom od “najvažnijih trenutaka” u životu.

Sada sva udruženja za zaštitu životinja mogu da odahnu. Slede pripreme i odgovarajuća veterinarska nega kako bi slon, za početak, bio spreman na uslove dalekog puta koji je pred njim.

„Kavan će biti prebačen u utočište za divlje životinje u Kambodži u nedelju”, rekao je Salem Šajih (Saleem Shaikh), portparol pakistanskog ministarstva za klimatske promene.

Jedini azijski slon u Pakistanu, dobio je oproštajnu zabavu, uoči svog preseljenja. Svi ljubitelji životinja došli su da se oproste od Kavana uz muziku, poslastice i balone, a za muziku je bio zadužen lokani bend.

„Želimo mu srećnu penziju”, rekla je Marion Lombard, ispred fonadacije “Četiri šape Internašnl” (Four Paws International), grupe za zaštitu životinja koja je predvodila akciju preseljenja.

Jovana Canić

Peticiju za zabranu sirovog lignita potpisalo 16.000 ljudi

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Organizacija “Srbija u pokretu” pokrenula je peticiju za zabranu prodaje sirovog lignita u Srbiji koju je za nedelju dana potpisalo 16.000 ljudi.

Prilikom pokretanja peticije, organizatori su naveli da će, ukoliko skupe više od 10.000 potpisa, Vladi Republike Srbije i nadležnom Ministarstvu predati zahtev za promenu pravnog okvira. Njihov cilj je da se zabrani prodaju sirovog lignita i uvede daleko rigoroznija kaznena politika za kršenje ove zabrane.  

Ukoliko peticiju potpiše više od 25.000 ljudi, ekspertski tim “Srbija u pokretu” će izraditi detaljan predlog mera koje će proslediti na usvajanje Vladi Srbije i nadležnom ministarsrvu.

Na sajtu ove organizacije navodi se da će sa 40.000 potpisa, zahtevati od Vlade Srbije i da izradi digitalnu platformu na kojoj će biti dostupni svi relavantni propisi kao i izveštaji organa koji sprovode inspekcijski nadzor, kako bi građani mogli i sami da provere da li proizvođači ili prodavci energenata koji kupuju poštuju zakon.

Pročitajte još:

Kako dalje navode,tema zagađenja vazduha nije novost, ali smo u poslednjih nekoliko godina počeli i da vidimo, a nekada i zaobilazimo vazduh. 

Prema izveštaju “Hronično zagađenje uglja” svaki TWh (teravat sat) električne energije proizvedene iz uglja, u proseku nastupi 24,5 smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha, 225 slučajeva teških kardiovaskularnih, respiratornih i cerebrovaskularnih bolesti, kao i 13.288 slučajeva lakših bolesti u Evropi.

Ove brojke su još veće kada se posmatra samo lignit, vrsta uglja koji najviše zagađuje, iz koga se proizvodi oko 70 odsto električne energije u Srbiji.

Izvor: Srbija u pokretu

 

 

 

Energetska zajednica: Srbija kasni u razvoju obnovljivih izvora energije

Foto: Marina Stančević
Foto: Miloš Karaklić

Prema Godišnjem izveštaju o implementaciji koji je objavila Energetska zajednica, Ukrajina je pretekla Srbiju i Severnu Makedoniju, dok Crna Gora i dalje prednjači u energetskoj tranziciji. Kako je navedeno Srbija kasni sa razvojem “zelene energije”, a slična situacija je u Severnoj Makedoniji i Ukrajini.

“Crna Gora je prva ugovorna strana Energetske zajednice koja je uvela šemu trgovine emisijama (štetnih gasova), dok je Moldavija četvrta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi”, rekao je Janez Kopač, direktor Sekretarijata EZ.

Kako navodi, članice su ostvarile napredak u tržišno orjentisanim i održivim energetskim reformama uprskos krizi koju je izazvala pandemija koronavirusa.

U odnosi na prethodni izveštaj, prosečan procenat implementacije propisa kod članica Energetske zajednice porastao je sa 48 na 53 odsto, u odnosu na prethodni izveštaj koji je objavljen prošle godine.

Bosna i Hercegovina je zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila, a na samom dnu liste nalazil se i Gruzija koja je najnovija članica Energetske zajednice. Kako navode, i pored slabe pozicije na rang listi, Gruzija je jedna od država koje je najbrže uvodila reforme.

Pročitajte još:

Severna Makedonija prednjači u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova, a slede je Albanija, BiH i Gruzija.

U izveštaju je ocenjeno da je Energetska zajednica na putu da ostvari ciljeve zacrtane u 2020. godini koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i njeno finansiranje.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice 25. oktobra 2005. godine u Atini, sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije Evrope na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region. Trenutno ima osam Ugovornih strana, a pored Srbije, to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Ukrajina, Crna Gora i  Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UMNIK.

Izvor: Energy community

 

Novi slučaj uništavanja novoposađenog zelenila u Novom Sadu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: JKP “Gradsko Zelenilo”

Prošle nedelje je počela realizacija projekta „Očuvanje i unapređenje zelenila u Tolstojevoj ulici“ u okviru kojeg je planirana revitalizacija postojećeg zelenila i sadnja novog.

“Krenula je sadnja 40 komada lišćarskog drveća, 957 komada sadnica šiblja, sadnica žive ograde i uređenje cvetne gredice, rekonstrukcija travnjaka na površini od 865 metara kvadratnih, kao i postavka metalnih stubića kako bi se zaštitio rekonstruisani travnjak”, navode u Gradskom zelenilu.

Nakon sadnje žive ograde i šiblja, zaposleni su na terenu uočili da je više od polovine sadnica izvađeno i odneto – najviše hibiskusa i fotinije.

Iz JKP „Gradsko zelenilo“ apeluju na građane da ne uništavaju zelenilo i ne čine ovakve stvari koje, pored toga što narušavaju izgled grada, spadaju u kategoriju krivičnog dela.

Pročitajte još:

Podsetimo, pre tačno mesec dana uništen je i tek rekonstruisan travnjak u ulici Prote Mihaljdžića, nakon čega je ponovo rekonstruisan i ponovo uništen nakon par dana. I pored apela koje stalno upućuje JKP „Gradsko zelenilo“ ovakve situacije se ponavljaju.

Sadnjom mladih sadnica javora i sibirskog bresta u ulicama Braće Petković, Solunskoj i Spasenije Cane Babović, JKP “Šumadija” počela je jesenja sadnja drveća i na području Kragujevca.

Za početak sadnje nabavljeno je 155 sadnica javora, liriodendrona, lipe i sibirskog bresta, a u planu je da se tokom novembra i decembra meseca posadi još oko 350 ukrasnih listopadnih sadnica.

Sadnjom mladih sadnica biće obnovljeni i popunjeni drvoredi na više lokacija u gradu – u Pešačkoj zoni, Velikom parku, Malom parku, Kreativnom parku, u naselju Aerodrom (ul. Svetogorska, Neznanog junaka, Vladimira Rolovića), na skveru kod Suda, u ulicama Kralja Aleksandra I Karađorđevića, Karađorđevoj, Janka Veselinovića, Luja Pastera i ulici Božidara Milosavljevića.

 

Izvor: JKP “Gradsko zelenilo”

Nedopustivo stanje upravljanja otpadom na severu Crne Gore

Foto-ilustracija: Unsplash (Wladislaw Peljuchno)
Foto-ilustracija: Pixabay

Crna Gora ni posle 16 godina od uspostavljanja strateškog i zakonskog okvira za regionalizaciju u oblasti upravljanja otpadom nije uspela da uspostavi takav model na severu naše države, a ni u ostalim regionima to nije rešeno na adekvatan način, ocenili su iz Koalicije 27.

Veći deo evropskog zakonodavstva je preuzet, no, kako tvrde, kada je reč o implementaciji principa evropske hijerarhije upravljanja otpadom, ona je još uvek na početku.

O tome govore izveštaji o napretku, koje svake godine donosi Evropska komisija. Na probleme u ovoj oblasti je ukazala i Koalicija 27, kako u ovogodišnjem, tako i u prethodnim izveštajima iz senke, koje je radila.

Pročitajte još:

U poslednjem Izveštaju iz senke, naglašavamo da su glavni izazovi u Crnoj Gori, u oblasti upravljanja otpadom: uspostavljanje adekvatne infrastrukture koja bi omogućila sistem selekcije i reciklaže otpada, sanacija brojnih smetlišta širom Crne Gore, rešavanje pitanja industrijskog otpada i uspostavljanje efikasnog inspekcijskog nadzora. Svakako da su uspostavljanje efikasnog i održivog sistema inspekcije, kao i neselektivna primena kaznene politike najveći izazovi.

Foto-ilustracija: Unsplash (John Cameron)

“Posebno zabrinjava činjenica da se ni nakon 16 godina ne nazire rešenje za adekvatno upravljanje otpadom za sever Crne Gore, imajući u vidu da se tek nedavno odredila lokacija za budući regionalni centar za upravljanje otpadom u Bijelom Polju, na lokaciji Čelinska kosa, koja se nalazi u blizini granice sa opštinom Mojkovac. Upitno je da li će ona ostati kao finalni izbor, imajući u vidu podatak da se meštani sela koja gravitiraju toj lokaciji bune”, navodi se u saopštenju.

Iz Koalicije 27 zatražili su od svih nadležnih organa da ubrzaju rešavanje pitanja upravljanja otpadom na severu Crne Gore.

“U momentu kada su i pregovori za Poglavlje 27 već uveliko otvoreni ne možemo sebi dozvoliti da nam se na polovini teritorije odlaže otpad suprotno svim ekološkim, ali i principima održivog razvoja, generalno”, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Koalicija 27

RERI: Javnost da se uključi u postupak donošenja Plana kvaliteta vazduha za narednih deset godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Eilis Garvey)
Foto-ilustracija: Unsplash (Carolina Pimenta)

Plan kvaliteta vazduha za grad Beograd, koji je gradskim vlastima trebalo da bude vodič za rad na smanjenju zagađenja vazduha u glavnom gradu – bio je za njih mrtvo slovo na papiru tokom poslednje četiri godine. Gradske vlasti, naime, nisu ispunile mere iz aktuelnog Plana kvaliteta vazduha koji važi od 2016. godine, a posledica toga je – prezagađen vazduh u Beogradu.

Do kraja godine vlasti u Beogradu bi trebalo da izrade novi Plan kvaliteta vazduha koji će važiti narednih 10 godina. Posao izrade plana dobio je Gradski zavod za javno zdravlje Grada Beograda, kao jedini ponuđač na tenderu koji je Grad raspisao za ovaj posao. Stručna javnost i građani do sada su bili isključeni iz procesa izrade ovog dokumenta koji će definisati šta Grad treba da uradi da smanji zagađenje vazduha.

Pročitajte još:

„Grad je skoro potpuno ignorisao svoje obaveze iz prethodnog Plana i mi se s pravom pribojavamo šta će da urade sada. Zato želimo da javnost bude uključena od samog početka, da nezavisni stručnjaci daju svoje predloge, da vidimo šta su predlozi i mere izrađivača plana. Za ovako važno pitanje neprihvatljivo je da se javnost uključi na kraju procesa samo da bi se zadovoljila forma. Pitanje zagađenja vazduha u Beogradu je suviše ozbiljno i nije realno da samo jedna institucija, bilo koja, sama može da reši taj problem“, kaže Mirko Popović, programski direktor organizacije RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu), koja se pravnim sredstvima bori za unapređenje i zaštitu životne sredine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Javad Esmaeili)

Iz javno dostupnih podataka se vidi da je Grad Beograd u oktobru ove godine doneo odluku da smanji iznos sredstava namenjenih za monitoring kvaliteta vazduha. U januaru je za Program kontrole kvaliteta vazduha za 2020. godinu predviđeno 53 miliona dok je u oktobru ovaj iznos smanjen na 39 miliona dinara. Očekujemo da gradske vlasti objasne zašto su smanjena prethodno planirana sredstva, gde je taj novac preusmeren i kako će to uticati na monitoring kvaliteta vazduha i praćenje uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi?

Beogradu je potreban ozbiljan Plan kvaliteta vazduha, koji je urađen u skladu sa preporukama EU i najboljim evropskim iskustvima. To, između ostalog, podrazumeva i učešće javnosti u donošenju tog dokumenta.

RERI poziva Grad Beograd da odmah otvori konsultacije o novom Planu kvaliteta vazduha i uključi stručnu javnost i građane u taj proces, omogući svima koji su poznavaoci ovog problema da daju svoj doprinos njegovom rešavanju.

Da je vazduh u Beogradu zagađen znamo i osećamo svi. Kao organizacija koja se pravnim sredstvima bori za unapređenje i zaštitu životne sredine, RERI je ovom prilikom otišao korak dalje.

Foto-ilustracija: Pixabay

RERI je pokrenuo kampanju „Vazduh ubija“ i postavio pitanje – Po čijem nalogu? Kada ovih dana budete videli bilborde i banere sa ovom porukom, zamislite se nad ovim pitanjem.

Informišite se o kampanji na: https://www.reri.org.rs/vazduh-ubija/ ili putem društvenih mreža Facebook, Instagram , Twitter, LinkedIn.

Takoše, zapamtite ove podatke:

-Uzrok 3600 preranih smrti godišnje je čestično zagađenje vazduha. Više od polovine tog broja su prerano umrli stanovnici Beograda.
-Svetska zdravstvena organizacija je predvidela da će u narednih deset godina, ako se ovaj trend nastavi, Beograđani izgubiti ukupno 75.000 godina života.
-Tri najzagađenija merna mesta u Beogradu su – Novi Beograd, Stari grad, Mostar – već je u prva četiri meseca 2020.g identifikovano prekoračenje godišnjih graničnih vrednosti PM10 čestica, jednog od najvećih uzročnika zagađenja.

Izvor: RERI

Razmena iskustva sa Varšavom u domenu zaštite životne sredine

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)
Foto: Grad Beograd

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić ugostio je u Starom dvoru ambasadora Poljske u Srbiji Rafala Perla sa saradnicima, sa kojima je razgovarao o razvoju odnosa i budućoj saradnji dve zemlje i njihovih prestonica.

“Naše dve zemlje imaju dobre i prijateljske odnose i posebno sam zahvalan na inicijativi Ambasade Poljske da se zajednička saradnja dodatno unapredi. Grad Beograd je otvoren za saradnju sa poljskim gradovima u svim oblastima, posebno u oblastima privrede, turizma, kulture i obrazovanja”, rekao je gradonačelnik Radojičić.

Ambasador Rafal Perl je izrazio posebno zadovoljstvo zbog saradnje dve zemlje u domenu umetnosti i kulture, poput nedavnog četvorodnevnog umetničkog projekta GPS mapiranja ulica Beograda u formi granica Poljske, a povodom Dana nezavisnosti te zemlje, zatim osvetljivanja simbola Beograda u bojama poljske zastave povodom 40. godišnjice pokreta „Solidarnost”, kao i održavanja tradicionalnog Šopen festa.

Pročitajte još:

Takođe, izrazio je nadu da će uskoro u Srbiju doći veći broj poljskih investitora i kompanija, jer je Beograd grad koji uvek privlači moderna rešenja i nove ideje u mnogim oblastima.

“Razmena iskustva sa Varšavom u domenu zaštite životne sredine je veoma važna, a Beogradu će u ovom trenutku, takođe, značiti i iskustva Varšave u izgradnji metroa. Iskustvo Poljske nam je veoma važno i u domenu korišćenja evropskih fondova, jer je Srbija sada na svom sigurnom putu ka EU”, dodao je gradonačelnik.

Zvaničnici obe zemlje su zaključili da ima mnogo oblasti za saradnju i nove projekte, kao i to da su Beograd i Varšava prijateljski gradovi koji će, posebno nakon okončanja krize izazvane koronavirusom i pandemijom, nastaviti tamo gde ih je ona trenutno zaustavila.

Izvor: Grad Beograd

Projekat toplovoda TENT A-Obrenovac–toplana Novi Beograd važan za energetski sistem

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Vlada Republike Srbije

Uskoro formiranje posebne radne grupe koja će kontrolisati realizaciju projekta gradnje toplovoda TENT A – Obrenovac – toplana Novi Beograd. O ovom važnom projektu razgovarali su Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, Andrej Mladenović, pomoćnik gradonačelnika i Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“.

Na sastanku je rečeno da je ovo važan projekat za Grad Beograd, o kojem se govori duže od dve decenije, ali i za srpski energetski sistem, jer će EPS ovim projektom postati i važan proizvođač toplotne energije.

“Kako bismo osigurali da se sve pripreme za realizaciju projekta odvijaju maksimalno efikasno, formiraćemo posebnu radnu grupu za ovaj projekat, u kojoj ćemo okupiti sve učesnike, i iz Vlade, i iz javnih preduzeća, i predstavnike Grada Beograda”, dodala je Mihajlović.

Pročitajte još:

Za ovaj projekat u januaru je potpisan ugovor sa izvođačem, kineskom kompanijom „Pauer konstrakšen korporejšenn of Čajna“, vredan 193,7 miliona evra, za koji će investitor biti Grad Beograd.

Na sastanku je razgovarano i o saradnji Ministarstva i Grada Beograda na projektima u oblasti energetske efikasnosti i modernizaciji toplana i sistema daljinskog grejanja.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

Koliko „veštačke šume” mogu podneti promenu klime i odoleti bolestima

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Rich Morgan)

Pre nekoliko godina na Valjevskim planinama počelo je sušenje četinarskih šuma, starih od 80 do 100 godina. Razlozi su bolesti i klimatske promene. Od 2016. godine valjevska Šumska uprava, uz podršku države i prijatelja prirode, obnavlja zasade na Maljenu i Maglešu.

U vencu Valjevskih planina uzvišenje Magleš prostore se od 750 metara nadmorske visine do vrha Pali na 1.036 metara. Sušnje četinarskih šuma na većim površinama ovde je počelo je 2015. godine.

Neophodna je bila sanitarna seča. Šumska uprava Valjevo u protekle dve godine na 15 hektara zasadila je oko 37 hiljada sadnica lišćara. Sada se na četiri hektra sadi duglezija, vrsta brzorastućeg četinara.

Pročitajte još:

„Najveći deo toga je drvo bukve i javora. Posadili smo malo i poljskog jasena, koji je vrsta koja uspeva na ovim visinama i na ovim terenima daje zadovoljavajuće rezultate. Negde oko sedam i po hiljida sadnica jasena smo ukupno posadili i zbog neke biološke stabilnosti uključujemo opet četinare, ali u nekom manjem procentu, negde do 20 odsto”, rekao je inženjer Vladimir Lazić iz Šumske uprave u Valjevu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Iskustvo šumarskih inženjera je da su mešovite šume otpornije.

Zbog toga je i na Maljenu, od Divčibara do Ravne gore, crnim borom i u manjoj meri bagremom pošumljeno 144 hektara. Za to je bilo potrebno 419.000 sadnica.

„U tom periodu smo imali peh. Pre tri godine na području Maljena došlo je do požara u letnjem periodu na površini od 112 hektara. Veći deo je bio na državnim šumama, 81 hektar, a 31 hektar u privatnim. Međutim, dobar deo šume je preživeo taj požar, tako da smo morali da saniramo samo 32 hektara, odnosno da ponovimo pošumljavanje na istom lokalitetu”, objašnjava inženjer Boško Vidić iz Šumske uprave u Valjevu.

Valjevske planine su prirodno stanište lišćara. Ipak, dvadesetih godina prošlog veka počela su prva veštačka pošumljavanja četinarima. Nastavljena su i posle Drugog svetskog rata zbog razvoja industrije celuloze.

Upravo te veštačke šume nisu odolele bolestima i promeni klime.

Autor: Slađana Vasiljević

Izvor: RTS

Kompanija „Ziđin“ planira ulaganja u zelene tehnologije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, održale su sastanak sa Đan Simingom, generalnim direktorom kompanije „Ziđin“, većinskim vlasnikom RTB Bor.

Na sastanku je bilo reči o realizaciji projekata kompanije „Ziđin“, sa posebnim osvrtom na standarde koje je neophodno ispuniti u cilju zaštite životne sredine.

“Investicija u RTB Bor je veoma važna za nas i Vlada Srbije je tu da pomogne u realizaciji projekata i planiranih ulaganja u zelene tehnologije i zaštitu životne sredine. Oba ministarstva su tu, jer želimo da se projekti u koje investirate realizuju brže i efikasnije, budući da je to u interesu svih nas”, rekla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Potpredsednica Vlade je rekla da očekuje od kineske kompanije da ispuni dogovore sa prethodnog sastanka i da dostavi strategiju razvoja i sve planove u vezi sa zaštitom životne sredine.

Đan Siming je rekao da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta kompanije i da im je podrška Vlade Srbije i resornih ministarstava važna, naročito u delu ocene studija uticaja na životnu sredinu i odgovarajućih dozvola, posebno kada je reč o površinskom kopu „Veliki Krivelj“, rudniku „Jama“ i upravljanju deponijom otpada „Visoki planiri“ i jezerom Robule.

Vujović je istakla da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine otvoreno da pruži svaku vrstu podrške u skladu sa zakonskom regulativom.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

Rasplet u slučaju TE „Rovinari“ pokazatelj šta bi moglo da sačeka Srbiju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Rumunija je donela odluku da više neće graditi termoelektrane na ugalj, dok Srbija i Bosna i Hercegovina planiraju izgradnju nekoliko novih postrojenja i ostaju jedine zemlje jugoistočne Evrope koja nastavlju sa korišćenjem uglja.

Rumunski ministar ekonomije, energije i poslovnog okruženja, ranije je izjavio, da ova zemlja više neće graditi nove termoelektrane na ugalj, što praktično znači da je otkazan projekat izgradnje zamenskog bloka od 600 MW u termoelektrani „Rovinari”. 

Izgradnja novog bloka termoelektrane „Rovinari” planirana je od 2012. godine i trebalo je da je rade državno preduzeće Complexul Energetic Oltenia i kineski partneri. 

Organizacija CEE Bankwatch od početka ukazuje na to da je ovaj projekat neisplativ i da ne bi mogao da radi uz predviđenje cene lignita, a netačne su bile i pretpostavke koje su se koristile za proračun ekonomske isplativosti. 

Primera radi, naknada za ugljen-dioksid (CO2) koja se mora platiti u EU bila je procenjena na 21 evro po toni, dok je cena sada viša i kreće se od 27 evra po toni. Inače, preduzeće Complexul Energetic Oltenia je u dubokim ekonomskim problemima i samo zahvaljujući pomoći države još uvek nije bankrotirala.

Planovi za izgranju „Kostolca B3“ u Srbiji i „Tuzle 7“ u Bosni i Hercegovini bi mogli imati sličan epilog, sa teškim posledicama za državne firme koje ih promovišu. 

Studija izvodljivosti za TE „Kostolac B3″ izostavila je cene za ugljen-dioksid tvrdeći, bez ikakvog pravnog osnova, da će ih, ukoliko budu uvedene, platiti Vlada. Studija izvodljivosti za „Tuzlu 7” je takođe nerealno procenila da će naknade za ugljen-dioksid, biti uvedene tek 2034. godine i to po nerealno niskoj ceni od 7,10 evra. 

Međutim, već sad je jasno da ni Srbija ni Bosna i Hercegovina ne mogu računati na trgovinu električnom energijom sa EU, ukoliko domaći operateri ne budu poštovali ista pravila igre koja važe za akreditovane operatere u EU.  

Pročitajte još:

Zbog toga EU trenutno planira da uvede carine na uvoz iz zemalja koje nemaju sistem plaćanja naknade za ugljen-dioksid, a Energetska zajednica već ispituje mogućnosti za uvođenje sistema trgovine emisijama ugljen-dioksida među državama potpisnicama Ugovora o osnivanju energetske zajednice u regionu.

Iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) ukazuju da je rasplet u slučaju TE „Rovinari“ u Rumuniji pokazatelj šta bi moglo da čeka Srbiju. Pored toga, potpisivanje “Zelene agende za Zapadni Balkan“, koju su vlade država iz regiona potpisale 10. novembra ove godine, predstavlja snažnu političku poruku, koja zajedno sa ohrabrujućim vestima iz Rumunije, predstavlja jasan pokazatelj da je krajnje vreme da se odustane od izgradnje novih termoblokova na ugalj na Zapadnom Balkanu.

Pored izgradnje postrojenja „Kostolac B3” i „Tuzla 7”, Srbija i Bosna i Hercegovina još uvek planiraju izgradnju nekoliko novih termoenergetskih postrojenja, uključujući  projekat „Kolubara B”, „Kakanj 8”, „Banovići”, „Gacko 2” i „Ugljevik 3”. 

Poput dve pomenute zemlje, i Rumunija je očekivala korist od kineskog finansiranja izgradnje novih termoenergetskih postrojenja na ugalj, ali nije uzela u obzir današnju ekonomsku realnost, koja čini ugalj nekonkurentnim. 

Izvor: BOŠ

Da li prelazak Kine na električna vozila okončava eru nafte?

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Na ulicama svetskih gradova sve više je automobila na električni pogon i vozila sa SUS motorima (motori sa unutrašnjim sagorevanjem) polako odlaze u zaborav. Tome doprinosi i činjenica da mnoge velike zemlje počinju sa zabranom prodaje novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, dok sve više subvencionišu kupovinu električnih vozila.

Velika Britanija planira da do 2030. godine zabrani prodaju automobila sa SUS motorom, iste planove imaju i Nemačka, Irska i Holandija. 

Norveška je sebi zadala da tranziciju završi do 2025. godine, dok Francuska zabranu planira tek za 2040. godinu. Kada je reč o regionu, Slovenija je donela odluku da od 2030. godine počne da eliminiše automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje. 

Stručnjaci predviđaju da će Kina napraviti nagli prelaz na električna vozila i da će do 2035. godine ona činiti polovinu ukupne prodaje svih novih vozila, dok će ostatak biti hibridni automobili. 

“Nagli prelaz na električna vozila koji će predvoditi Kina smanjiće globalni rast potražnje za naftom za 70 odsto do 2030. godine i to će okončati doba nafte” pokazuje istraživanje savetodavne kuće Carbon Tracker.

Pročitajte još:

Zahvaljujući prelasku na električna vozila, Kina bi za 10 godina mogla da uštedi više od 80 milijardi dolara, koje bi potrošila za uvoz nafte.

Prema istraživanju, trošak uvoza nafte potrebne za proizvodnju goriva za prosečan automobil deset je puta veći od troškova nabavke solarne opreme za proizvodnju struje za pogon električnih vozila. 

Kina još nije odredila kada će zabraniti prodaju i proizvodnju automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, ali pretpoistavke su da će to biti do 2035. godine.

Milica Radičević

 

Završen program za mlade talente kompanije Huavei

Foto: Arhiva Huavei
Foto: Arhiva Huavej

Studenti informacionih tehnologija Univerziteta u Beogradu i Nišu završili su obuku koju organizuje kompanija Huavei (Huawei Technologies), “Seeds for the future”. Mladi talenti, njih 24, učili su o 5G mreži, veštačkoj inteligenciji i sajber bezbednosti, a takođe su imali priliku da uče i o teorijama liderstva i kineskoj kulturi.

Na kraju obuke, svi studenti koji su uspešno položili završni ispit, od kompanije su dobili Huavei sertifikate i vredne nagrade.

Zbog pandemije koronavirusa program za talente ove godine organizovan je u digitalnoj formi, a sastojao se od intenzivnog onlajn treninga u trajanju od jedne nedelje. Nakon pandemije, program će se ponovo nastaviti u Kini.

“Njihova znanja iz oblasti informacionih tehnologija apsolutno su u skladu sa ostatkom sveta. Kako su informacione tehnologije značajno promenile modele poslovanja i korisnička očekivanja, upravo ovi treninzi postaju ključni u podučavanju mladih talenata izazovima moderne, digitalne, poslovne ere”, rekla je Jovana Tadić, PR menadžer kompanije Huavei u Srbiji.

Pročitajte još:

Studenti iz Srbije u globalnom programu SEEDs su učestvovali zajedno sa kolegama iz Mađarske i Hrvatske.

“Smatram da je ova sedmica bila zaista lepo iskustvo za sve nas, i da smo mogli da naučimo mnogo zanimljivih stvari, koje će nam svakako koristiti u budućem radu”, rekla je nakon obuke Isidora Savić, studentkinja Univerziteta u Beogradu.

Izvor: Huavei

 

 

Foto-finiš Natura 2000 u kadru

Ostalo je još samo četiri dana do kraja našeg foto-takmičenja „Natura 2000 u kadru“.

Ulazimo u foto-finiš u pravom smislu te reči!

Tokom protekle nedelje poslali ste nam neverovatnih 500 fantastičnih fotografija! Imate šansu da pošaljete još svojih divnih radova koje ste snimili u prirodi. Kao i uvek, šaljite nam svoje fotografije putem LINKA, čak i ukoliko ste ih već slali, pošaljite još – znate da broj fotografija nije ograničen.

Pravila dobro znate – slikajte našu divnu prirodu, biljke, životinje, vode i vodne resurse ili aktivnosti čoveka u prirodi. Naš žiri zaista ima ozbiljan i težak zadatak da svake nedelje odabere tri najbolje fotografije koje će se takmičiti u finalu i za jednu od nagrada:

1. Nagrada 60.000 dinara

2. Nagrada 45.000 dinara

3. Nagrada 35.000 dinara

Nagradni foto-konkurs zajednički organizuju Energetski portal i projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji“. Naša je namera da se široj javnosti pokažu lepote prirode u Srbiji i da se građani motivišu i podsete koliko je važno da čuvamo svoju okolinu, da bi nam opstao raznovrsni biljni i životinjski svet.

„Foto takmičenje je uvek dobra prilika, za sve fotografe, kako profesionalce, tako i amatere da prikažu svoj fantastičan rad, a to naročito važi kada govorimo o fotografijama prirode. One nam pružaju šansu da zamislimo te zadivljujuće pejzaže i izvanredni biodiverzitet koji Srbija ima“, kaže vođa projektnog tima „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ Ana Injigo, jedna od članova stručnog žirija. 

Ana dodaje da je tokom ovog takmičenja pristiglo mnogo fotografija visokog kvaliteta, kako sa tehničkog, tako i sa umetničkog aspekta.

„Fotografi su još jednom pokazali kakve su neverovatne snimke sposobni da naprave i koliko su široke mogućnosti koje im priroda pruža. Žiri jeste imao težak zadatak da donese odluku, ali su nam istovremeno dali mogućnost da uživamo u fantastičnim fotografijama. Upravo gledajući ih, mi možemo da zamislimo i osetimo da smo na toj lokaciji i da vidimo nešto što nikada ranije nismo videli. Za mene je ovo divno iskustvo koje mi je dalo mogućnost da napravim beleške sa napomenama koje lokacije nikako ne smem da propustim putujući kroz Srbiju“, kaže Ana Injigo.

Osim Ane, u stručnom žiriju koji ocenjuje fotografije takmičara su i: projektni menadžer u Delegaciji EU u Srbiji zadužen za portfolio zaštite životne sredine i klimatskih promena Antoan Avinjon, koordinatorka projekta u Ministarstvu zaštite životne sredine Snežana Prokić, fotograf Bojan Džodan, multimedijalna umetnica Mina Radović i glavna urednica Energetskog portala Nevena Đukić.

Mreža Natura 2000 je međunarodna ekološka mreža zaštićenih područja koja su svrstana u dve kategorije shodno Direktivi o staništima i Direktivi o pticama. Projekat podržava Ministarstvo zaštite životne sredine da uspostavi prvu listu potencijalnih lokacija u Srbiji koje će biti deo evropske mreže Natura 2000.

Požurite – još samo četiri dana je ostalo da pošaljete fotografije!

 

Nebeski fenomen na koji ni NASA nema odgovor

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonatan Pie)

Neverovatne fotografije zabeležile su nebeski fenomen nazvan STEVE (engleska skraćenica za “Snažno poboljšanje brzine toplotne emisije”), koji već godinama zbunjuje Nasine naučnike.

Zaslepljujući slop svetla prvi put je primećen 2015. godine, ali stručnjaci koji se bave proučavanjem svemira i dalje ne mogu da dokuče o čemu se tačno radi.

“Stiv” se manifestuje kao ljubičasto-bela traka svetlosti koja se dijagonalno proteže stotinama kilometara kroz atmosferu prema horizontu. Često je prati “linija od zelenih tačaka koje plešu u pozadini”.

NASA ga opisuje da je „poput polarne svetlosti“, sa razlikom što polarna svetlost prekriva nebo zelenim kovitlacima blizu Zemljinih magnetnih polova.

Časopis “AGU Advansiz”, objavio je početkom oktobra studiju tokom koje su Nasini istraživači pregledali na stotine sati snimaka fenomena “Stiv” u pokušaju da pronađu novu strukturu koju su nazvali “pruge”.

“Pruge” su male mrlje zelenog svetla koje se, ponekad, pružaju horizontalno od dna prema vrhu krivudajući 20 do 30 sekundi pre nego što nestanu.

Jedan trag o poreklu “pruga” dolazi iz njihove zelene boje, koja je identična boji oboda “Stivove” svetlosti. Prema istraživačima, ova zelena talasna dužina povezana je sa emisijama atomskog kiseonika u atmosferi. Verovatno je da se turbulentne čestice u “Stivu” sudaraju i brzo zagrevaju kiseonik iz ambijentalnog vazduha stvarajući na nebu sićušne zelene plamičke koje se provlače ispod “ograde”, dok polako izbijaju van okvira svetlosti.

Pročitajte još:

Možda i nije tako. Ove “pruge” su toliko nove za nauku da istraživači tvrde da je znanje koje imamo o njima samo “vrh ledenog brega”, kako se i navodi u saopštenju Elizabete MekDonald, svemirske naučnice iz Nasinog centra za svemirske letove u Merilendu.

Iako još uvek nema objašnjenja šta je uzrok nastanka ovog svetlosnog fenomena, jedno je sigurno – u pitanju nije obična polarna svetlost, već nešto mnogo složenije i još uvek nepoznato naučnicima.

Jovana Canić

Crna Gora predvodi sa reformom energetike, Ukrajina pretekla Srbiju

Photo-illustration: Unsplash (Thomas Richter)
Foto: Energetska zajednica

Crna Gora i dalje predvodi sa energetskom tranzicijom, ali se Ukrajina probila na drugo mesto preskočivši Severnu Makedoniju i Srbiju, pokazao je Godišnji izveštaj o implementaciji 2020 Energetske zajednice (EZ) objavljen 23. novembra.

Izveštaj Sekretarijata EZ pokazao je da su ugovorne strane, odnosno članice Zajednice, ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos krizi zbog koronavirusa.

Prosečan procenat implementacije propisa u članicama EZ porastao je na 53 sa 48 odsto u prethodnom izveštaju za 2019. godinu.

U sredini rang liste su Kosovo i Albanija sa izvesnim napretkom, dok je reforma u Moldaviji bila skromna.

Pročitajte još:

Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila, i Gruzija, najnovija članica EZ, koja je, uprkos lošoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora u izveštajnom periodu.

“Iako nema sumnje da mora više da se radi kod smanjenja emisije, energetske efikasnosti, održivih obnovljivih izvora energije i istinske tržišne integracije nekoliko ugovornih strana je uprkos ovogodišnjim izazovima napredovalo”, rekao je danas direktor EZ Janez Kopač.

Foto-ilustracija: Unsplah (Karsten Wurth)

On je na predstavljanju izveštaja posebno istakao napredak u energtskoj tranziciji Ukrajine i Gruzije.

Kopač je naglasio i napredak u borbi protiv klimatskih promena, gde EZ još nema čvrst pravni okvir.

“Crna Gora se mora pohvaliti jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama dok je Moldavija četrvta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi“, rekao je Kopač.

Direktor EZ je rekao i da je Severna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a sledile su Albanija, BiH i Gruzija.

Ukupno gledano, EZ je na putu da ostvari ciljeve za 2020. u oblasti energetske efikasnosti i finansiranje energetske efikasnosti, posebno renoviranja zgrada, povećano je uprkos epidemiji koronavirusa.

Obnovljiva energija je još jedna oblast u kojoj je potvrđen “istinski napredak” pošto je na nivou EZ zabeleženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra.

“Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020″, rekao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.

Kako je dodao, na aukcijama za obnovljivu energiju u Albaniji i Severnoj Makedoniji postignute cene su mnogo manje od prethodnih administrativno utvrđenih tarifa i to bi trebalo da bude motiv članicama EZ da pređu na tržišno zasnovane šeme podrške.

Foto-ilustracija: Pixabay

Bušle je takođe upozorio da se mora osigurati pravilna primena zakona o uticaju na životnu sredinu, posebno kada je reč o projektima malih hidrocentrala.

EZ navodi i da su samo Crna Gora i Gruzija izmenile zakone i uskladile ih sa izmenjenom direktivom EU o proceni uticaja na životnu sredinu.

Kao i u izveštaju za 2019, i u ovogodišnjem se ukazuje da se zemlje koje troše ugalj muče da ispune ciljeve za smanjenje emisije iz Nacionalnih planova za smanjenje emisije (NERP) za barem jedan od tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor dioksid i prašina) obuhvaćena direktivom EU o velikim projenjima za sagorevanje.

“To je zabrinjavajući trend jer ciljevi s vremenom postaju sve stroži. Alarmantno je da Kosovo drugu godinu uzastopno nije ispoštovalo ciljeve za sva tri zagađivača, BiH i Severna Makedonija ponovo nisu ispunile ciljeve za sumpor dioksid i prašinu a Srbija za sumpor dioksid”, upozorio je Bušle.

Izveštaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i, prvi put, sajber bezbednosti.

EZ je telo koje je uspostavila EU kako bi svoju eneregtsku politiku proširila na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.

Članice EZ su EU, zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija i Gruzija dok su posmatrači Turska, Jermenija i Norveška.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

1...624625626...1,670Page 625 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs