Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je na svom sajtu Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u skladu sa članom 77. st. 2. i 3. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18) .
Dokument se može preuzeti ovde.
Izvor: Privredna komora Srbije
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasadorka Portugalije u Srbiji Marija Virdžinija Mendes da Silva Pina razgovarale su danas o mogućnostima za saradnju dveju zemalja u oblasti energetike, sa posebnim osvrtom na zelenu energiju, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.
Mihajlović je istakla da Srbija i Portugalija mogu i treba da više sarađuju u energetskom sektoru, dodajući da naša zemlja priprema nove i menja postojeće zakone, uz donošenje važnih strateških dokumenata, sa ciljem da se naše tržište otvori za nove investicije, pri čemu su portugalske kompanije dobro došle.
Predsedavanje Portugalije Savetu EU nam može u tome pomoći. Usvojićemo potpuno novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, u skladu sa EU regulativama, a iskustvo i znanje vaše zemlje kada je reč o većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora nam je dragoceno, rekla je ona.
Ambasadorka Da Silva Pina je istakla da su Srbija i Portugalija po mnogo čemu slične zemlje, da je prethodna godina bila teška za sve, te da postoji veliki potencijal za saradnju u oblasti energetike.
“Imamo znanje i iskustvo u ovoj oblasti jer smo kao članica Evropske unije ranije započeli neke procese i želimo da ga podelimo sa vama”, rekla je Da Silivia Pena.
Jedan od prioriteta predsedovanja Portugalije je „zelena Evropa“ i sprovođenje „Evropskog zelenog plana“, a energetski sektor je u tome od suštinskog značaja.
“Naše kompanije imaju mnogo iskustva, posebno u obnovljivim izvorima energije – solarnoj i energiji vetra, koristimo najbolje prakse i zainteresovani smo da radimo zajedno”, rekla je ambasadorka Portugalije.
Izvor: Vlada Srbije
Sa novom kupovinom akcija Elektromreža Srbije sada je i zvanično vlasnik 15 odsto crnogorskog elektroprenosnog sistema. Vest o širenju poslovanja EMS-a, i u vreme pandemije, odjeknula je na evropskom tržištu struje i medijima.
EMS je u crnogoskom prenosnom sitemu već imao 10 odsto udela, a za kupovinu još 5 odsto akcija plaćeno je više od šest miliona i devetsto hiljada evra. To Srbiji donosi prihod i višestruko poboljšava poziciju u evropskom sistemu prenosa struje.
Tokom pandemije EMS nije stao, čak je radio intenzivno, možda intenzivnije od svih drugih i kupovina dodatnih akcija prenosnog sistema Crne Gore u ekonomskom i poslovnom smislu predstavlja dobra i oprvdana investiciona ulaganja.
“Nije samo u prihodima, osnovni benefit za društvo ovakvih prenosnih sistema jeste pouzdanost rada kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou”, kaže Jelena Matejić, direktorka EMS-a.
“To daje mogućnost elektromreži našoj da bude u bordu direktora, ali da učestvuje u dividendi. Ali ono što mislim da je još značajnije, što ovo predstavlja prvi korak u našem strateškom cilju da budemo regionalni energetski lider zato što smo mi tranzitni energetski koridor“, ističe ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
EMS nastavlja i gradnju trase “Transbalkanskog koridora za prenos struje” koji spaja Istočnu i Zapadnu Evropu. Elektronergetski kabl ispod Jadraskog mora, koji povezuje Crnu Goru sa Italijom, već donosi prihod.
“Transbalkanski koridor znači ne samo povećanu nacionalnu energetsku sigurnost Srbije, zato što ćemo imati nove trafostanice na graničnim delovima sa drugim državama, nego znači zapravo energtsku stabilnost regiona, bolji život građana mnogo više mogućnosti za ulgnja i investicije. Nema više promena napona koji se dešavaju”, kaže Mihajlović.
Najava ledenih dana, ekipe na terenu
A srpska prenosna mreža tu stabilnost provrdila je i prošlog petka – u jednočasovnom evropskom padu napona naši potrošači nisu imali problema.
Ali neke zemlje Unije isključivale su struju i prijavljuju štete u milijardama evra jer je zbog ispada više elektrana i pada frekvencije jedva izbegnut potpuni kolaps u snabdevanju Evrope.
Zbog najave ledenih dana i ekipe EMS-a su na terenu, a radna grupa parti situaciju.
“Sistem radi stabilno, sve naše ekipe su na terenu, držimo i naše sednice kriznog štaba. Prenosni sistem nije imao nikavih ispada ali smo priticali u pomoć reagovali u minutima kada jer u pitanju sinhronizacija rada distribudivnog sistema, sihronizacija rada sa proizvodnjom i nankraju sinhronizacija u interkonekciji”, kaže Jelena Matejić.
A EPS-u je podršlka kolega značajna. To potvrđuju i snimci zaleđene šume kod Gadžinog Hana gde su se ekipe bore sa ledenicama da otklone kvarove.
Bez struje još je oko 18.000 potrošača, najviše u brdsko-planinskim selima na području: Niša, Kraljeva, Zječara, Leskovca, Prokuplja, Novog Pazra i Užica. U pomoć je stigla i Vojska koja raščićava prilaze do trafostanica i bandera.
Izvor: RTS
Vlada Zdravka Krivokapića je usvojila Informaciju o realizaciji projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, iz nadležnosti Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.
U tom kontekstu, Vlada je dala saglasnost da se prekine postupak odobravanja izgradnje objekta male hidroelektrane MHE „Slatina“ na vodotoku Slatina u opštini Kolašin, kao i budućih novih malih hidroelektrana, do okončanja postupaka kontrole procedure i zakonitosti zaključenih ugovora o koncesiji za male hidroelektrane od strane radne grupe Ministarstva kapitalnih investicija.
Poznato je da pomenutu hidroelektranu gradi firma BB “Hidro” koja je u suvlasništvu Blaža Đukanovića, sina predsednika Crne Gore i lidera DPS Mila Đukanovića.
URA: Stopirali smo gradnju MHE, pokazujemo da vodimo računa o datim obećanjima
Građanski pokret URA svojim delovanjem i participacijom u novoj Vladi pokazuje da vodi računa o datim obećanjima i radi na zelenim politikama koje je utkala u svoja programska načela članstvom u Zelenim Evrope, saopštili su danas iz te partije.
“Ono što smo predstavili u predizbornoj kampanji građanima a tiče se deklaracije o zabrani gradnje MHE na crnogorskim vodotocima sprovodimo u delo. Za kratko vreme, od nekih nepunih radnih mesec dana Vlade, mi smo uspeli da zaustavimo dalju gradnju MHE na crnogorskim vodotocima i to je velika satisfakcija za nas”, rekli su iz URA.
Kako MHE “Slatina” gradi već pomenuta firma BB “Hidro” u pokretu kažu kako na ovaj način “raskidaju praksu krčenja najvažnih resursa ove države koji idu u džepove najbližih rođaka aktuelnog predsednika države i da su tek počeli sa tim procesom”.
“Građane u ostvarenju svih svojih politika molimo za strpljenje jer je za realizciju mnogih projekata potrebno znatno više od mesec dana participacije u vlasti”, zaključili su iz URA.
Energetski portal
Na sajtu Grada Beograda od danas se može pogledati Plan za kvalitet vazduha koji se donosi za narednih deset godina, sa presekom u narednih pet godina, kao i kratkoročne i dugoročne mere kada je u pitanju rešavanje problema zagađenja vazduha.
“Taj plan biće petnaest dana na javnoj raspravi i pozivam sve građane i medije da daju svoje primedbe i kad ih dobijemo plan ćemo proslediti Ministarstvu za zaštitu životne sredine nakon čega će ga usvojiti Skupština grada. Od kratkoročnih mera izdvojiću povećanje učestalosti pranja ulica koje veoma utiče na zagađenje. Poslednje dve godine kupili smo 25 novih cisterni i danas ukupno 50 cisterni pere ulice. Ove godine će se kupiti još četiri cisterne na gas i 40 elektro čistilica. Kupićemo i stotinu novih autobusa na gas za GSP, u skladu sa odlukom da ubuduće nijedno vozilo u komunalnom sistemu grada ne bude dizel-vozilo. Intenziviraćemo i obaveštavanje građana o zagađenju jer dugo nisu kupovane merne stanice i ove godine ćemo kupiti 25 novih mernih stanica koje će imati softver koji će predviđati zagađenje, tako da ćemo moći da dajemo prognoze građanima. Pored toga u okviru projekta „pametan grad” imaćemo 250 lokacija sa mernim mestima na kojima će građani preko aplikacije moći da se obaveste o tome kakvo je stanje zagađenje”, rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.
Govoreći o dugoročnim merama, Vesić je najavio kupovinu 500 CNG autobusa u narednih pet godina kao i 50 novih kilometara tramvajske mreže.
“Uvešćemo i rečni prevoz koji nas čeka već ove godine, izgradićemo dva tunela, posebno onog od Karađorđeve do Pančevačkog mosta kojim se smanjuje zagađenje za osam odsto u centru grada, a za 14 odsto smanjuje saobraćaj. Tu je i novih 110 kilometara biciklističkih staza, uvođenje sistema javnih bicikala koje ćemo takođe uraditi u drugoj polovini ove godine, gašenje kotlarnica, gašenje individualnih ložišta, subvencionisanje njihovog gašenja kao i nove pešačko-biciklističke staze”, kazao je Vesić.
Zamenik gradonačelnika naglasio je da je zatvorena deponija Vinča koja je u poslednjih 50 godina emitovala četiri milijarde kubika metan gasa u atmosferu i da će se on sada koristiti za zagrevanje.
Izvor: Grad Beograd
U proteklih šest godina u okolini Kikinde je zasađeno 100 hiljada sadnica, ali je i dalje ovo najnepošumljeniji region Srbije. Poljočuvarska služba postoji u Kikindi sedam godina i Bojan Jankov je jedan od 27 pripadnika ove službe koja nadgleda prostor od 62.000 hektara na severu Banata. Staraju se o usevima, bezbednosti na poljima , ali i očuvanju zasada drveća i vetrozaštitnih pojaseva, jer je Kikinda sa svega 1 odsto nejnepošumljeniji region Srbije. Nelegalna seča drva dešava se manje u odnosu na prethodne sezone, ali je to stalno prisutan problem. Poslednji put zabeležena je pre tri nedelje.
“Dotične zateknemo na licu mesta, mi pravimo zapisnik koji prosledjujemo dalje, pa se to rešava u sudu ili u nekom dogovoru i tako. Nekada vinovnici nisu procesuirani, a od kada ja radim, nekoliko ih je završilo u zatvoru”, kaže Bojan Jankov, Poljočuvarska služba Kikinda.
Baš zbog izuzetno slabe pošumljenosti grad Kikinda puno čini na obnovi zasada. U poslednjih šest godina posađeno je novih 100 hiljada stabala, a novi radovi uskoro počinju i to sa prvim optimalnim uslovima za sadnju biljaka u zimskoj hibernaciji. U planu da je da se prvo radi na vetrozaštitnom pojasu uz saobraćajnicu Mokrin – Padej.
“U budžetu grada Kikinde, u fondu za zaštitu šivotne sredine su planirana i dodatna sredstva kako za pošumljavanje u gradskom građevinskom reonu, tako naravno i za održavanje, jer održavanje je veoma bitno. Sve ono što posadimo, naravno kroz dve, tri ili pet godina adekvatnog održavanja sa mladica preraste u stablo”, ističe Miroslava Krnić, iz Gradskog sekretarijata za ekologiju Kikinde.
Kako objašnjava, Vojvodina, iako sa prevashodno obradivim poljoprivrednim zemljištem, trebalo bi da bude pošumljena 13, a trenutno je to sedam odsto. Tempom kojim se sada radi na pošumljavanju trebaće 20 godina da dostignu planirani ekološki zahtevi.
Izvor: RTS
Meteorolozi su najavili debeo minus i kratke snežne padavine predstojećeg vikenda. I dok će ovakvo vreme putare potencijalno iznenaditi, za decu predstavljati eventualnu mogućnost spusta niz obližnji brežuljak, a veliki broj odraslih zadržati u toplini porodičnih gnezda, moramo povesti računa o našim druškanima sa ulice za koje preti scenario smrzavanja.
Procenjuje se da na ulicama srpskih gradova ima više desetina hiljada kuca i maca lutalica, a uglavnom su nekada imali vlasnike koji su ih napustili. Pročitajte nekoliko saveta kako možete da pomognete svojim krznenim sugrađanima i možda bitnije – sprovedite ih u delo.
1. Nahranite ih
Mnogi ljubitelji životinja u gepeku nose džakove s hranom za pse ili mačke, te im je daju kada naiđu na njih. Pridružite se ovom trendu! Da biste učestvovali, ne trebaju vam kola za skladištenje zaliha. Dovoljno je da odete u lokalnu prodavnicu i da, pored svojih potrepština, kupite nešto i za njih, da ih poslužite ostacima od ručka ili da zagrejete i odnesete mleko četvoronožnim komšijama kako bi se istovremeno i utoplili. Baš kao i ljudima, životinjama je neophodna energija da bi prezimile. Imajte u vidu da im zimi trebaju kaloričniji. Uvrstite u njihov jelovnik soju, piletinu i jaja. Dobro nahranjene životinje lakše će se izboriti sa bolešću i infekcijama. Naravno, ne zaboravite ni na vodu!
2. Pružite im zaklon od niskih temperatura
Bez obzira na to da li ćete:
… svaki akt dobročinstva u smutnim vremenima dobro dođe.
3. Pozovite lokalnu nevladinu organizaciju
Obavestite lokalna udruženja za zaštitu životinja kako bi ih pokupili s ulice i eventualno im pronašli zauvek dom.
4. Povedite računa kada palite kola
Pre nego što se svojim poslom odvezete na četiri točka, proverite da se negde u okolini vašeg automobila nisu skrile četiri šapice mačića ili štenadi kako ih ne biste pregazili. Najčešće se ugnezde na točkovima.
5. Udomite, ne kupujte
Verovatno najefikasniji način da pomognete lutalicama tokom ovog perioda je da jednom od njih pružite večnu kuću ili da, ukoliko vi nemate uslove da to uradite, podstaknete porodicu ili prijatelje da zbrinu neku životinju. Kada je boje nego sada kada im predstoji jedna od najvećih opasnosti?
Pojedinačno ne možemo mnogo da uradimo i da napravimo veliku razliku, ali zašto bi nas to demotivisalo, umesto da bude obrnuto? Sabirajući svaku od naših naizgled sitnih dela, uradićemo nešto krupno.
U Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedeno ukupno 831 hiljada tona komunalnog plastičnog otpada. Od ove količine otpada odvojeno je sakupljeno i reciklirano 14 hiljada tona, ili dva odsto ove vrste otpada. S obzirom da odvojeno sakupljanje komunalnog plastičnog otpada nije sistemski organizovano, velike količine završavaju na nesanitarnim deponijama ili u zemljištu i rečnim koritima, pokazao je Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje plastičnim otpadom“.
Državni revizori upozoravaju da postojeći način upravljanja plastičnim ambalažnim otpadom i primene principa produžene odgovornosti proizvođača otpada stvara rizik da nacionalni ciljevi za ponovnu upotrebu i reciklažu plastične ambalaže ne budu ostvareni.
Kako pokazuje revizija koju je Državna revizorska institucija sprovela tokom 2020. godine, u Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedeno 897 hiljada tona plastičnog otpada.
“Plastici je potrebno i do hiljadu godina da se razgradi, a u međuvremenu nanosi velike štete životnoj sredini i, posredno, zdravlju ljudi. Sa druge strane, sadašnjim načinom korišćenja plastike i odlaganjem plastičnog otpada ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo cirkularni pristup, pa se plastika, kao vredan materijal za privredu, gubi nakon što je postala otpad”, istakao je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.
Kako je naglasio, u cilju postizanja veće stope reciklaže plastičnog otpada, potrebno je unaprediti sistem odvojenog sakupljanja komunalnog otpada i primenu načela produžene odgovornosti proizvođača.
Sprovođenje ove revizije je pokazalo da su propisi u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom najvećim delom usklađeni sa regulativom Evropske unije, ali da nisu stvoreni mehanizmi za njihovu potpunu primenu.
“Nisu realizovani svi ciljevi definisani strateškim i planskim okvirom. Umesto planiranih 26 regionalnih centara upravljanja otpadom, uspostavljeno je 10. Petnaest jedinica lokalne samouprave nije donelo lokalne planove upravljanja otpadom”, naglasio je Nikola Stefanović, državni revizor i vođa tima koji je sproveo ovu reviziju.
Odvojeno sakupljanje otpada uspostavilo je 43 odsto jedinica lokalne samouprave, dok je udeo odvojeno sakupljenog otpada u ukupnom komunalnom otpadu pet odsto, istakao je Stefanović.
Od ukupne naknade za plastičnu ambalažu koju plaćaju proizvođači, kako je navedeno u izveštaju o reviziji, devet odsto je uloženo u sistem odvojenog sakupljanja otpada. Iz tog razloga JLS, kao osnivači javnih komunalnih preduzeća, putem subvencija učestvuju u razvoju sistema primarne separacije, odnosno reciklaže.
Ciljevi i mere utvrđeni lokalnim planovima upravljanja otpadom za gradove Beograd i Novi Sad, delimično su realizovani, što dovodi do toga da efikasan sistem upravljanja otpadom nije u potpunosti uspostavljen. Ova dva grada nisu uspostavila neophodnu infrastrukturu za uvođenje primarne separacije na nivou celog grada, pa svega 28 odsto građana redovno odvaja reciklabilni otpad u odgovarajuće kontejnere.
Ne postoje tačni i pouzdani podaci o proizvodnji i upravljanju komunalnim otpadom, što može dovesti do donošenja neopravdanih strateških odluka o izboru načina upravljanja otpadom. O generisanom komunalnom otpadu 35 odsto JLS ne dostavlja podatke, a 68 odsto JLS koje dostavljaju podatke ne vrše merenja, već podatke dostavljaju na osnovu procene. Čak 38 odsto JLS ne dostavlja podatke o morfološkom sastavu otpada, a dva odsto JLS je dostavilo podatke o udelu svih vrsta komunalnog otpada, koji u zbiru iznosi više od 100 odsto.
Po rečima Stefanovića, revizija je pokazala i da nije uspostavljena adekvatna koordinacija između subjekata sistema upravljanja ambalažnim otpadom, što za posledicu ima nisku stopu reciklaže i nedovoljno ulaganje u sistem odvojenog sakupljanja otpada.
Da bi se unapredio sistem sakupljanja recikliranog otpada, potrebno je uključiti neformalne sakupljače u postojeći sistem sakupljanja otpadom. Metodologija za izračunavanje stope reciklaže komunalnog otpada od 2017. do 2019. godine nije bila utvrđena, što može uticati na pouzdanost podataka o stopi reciklaže. Revizori pozivaju na odlučno i usklađeno delovanje ako Srbija do 2030. želi da poveća količinu plastičnog ambalažnog otpada koji reciklira.
Preporuke koje su državni revizori dali subjektima revizije – Ministarstvu zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, gradovima Beogradu i Novom Sadu, treba da omoguće uspostavljanje zakonodavnog i planskog okvira koji će biti osnova za efektivno i efikasno upravljanje plastičnim otpadom, uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije, odnosno prelaska sa linearne na kružnu proizvodnju i potrošnju, kao i praćenje rezultata sprovedenih mera upravljanja plastičnim otpadom, čime bi se smanjio pritisak na životnu sredinu. Potrebno je i sprovođenje stalnog inspekcijskog nadzora nad radom operatera upravljanja ambalažnim otpadom.
Izvor: Državna revizorska institucija
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je za TV Prva da će Veliko ratno ostrvo ostati rezervat prirode, kao i do sada, i da neće biti nikakve urbanizacije ili izgradnje na tom prostoru.
On je istakao da se čitav projekat koji je pokrenulo Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija” odnosi samo na alternativne lokacije sa kojih bi grad mogao da se snabdeva pijaćom vodom.
“Veliko ratno ostrvo ostaje rezervat prirode, kao i do sada, a jedino čime ćemo se pozabaviti a da je van okvira ove priče, jesu određene građevine koje su tamo nastale u poslednjih nekoliko decenija. Pojedini mediji su tokom prethodnih dana u javnost izneli netačne informacije koje se tiču urbanizacije i izgradnje na Velikom ratnom ostrvu, do kojih sigurno neće doći. Stav Grada Beograda po tom pitanju je vrlo jasan, sa čime se slažu i određene republičke institucije koje imaju nadležnosti na tom prostoru. Urbanizacije neće biti, kao što ne postoje ni bilo kakve okolnosti pod kojima bi se tamo nešto gradilo”, naglasio je Stojčić.
Prema njegovim rečima, ideja Grada Beograda, odnosno „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” jeste proširenje uže zone vodoizvorišta, odnosno proširenje pozicija sa kojih bi se grad snabdevao pijaćom vodom.
“Tako smo i došli do ideje da Veliko ratno ostrvo može da bude jedna od tih teritorija, ali najvažnija poruka je da neće biti nikakve urbanizacije ni izgradnje. Pokrenuli smo studiju kojom će se pokazati mogućnost postojanja ekoloških reni bunara koji bi eventualno bili postavljeni uz obalu Velikog ratnog ostrva. Na taj način bismo upotpunili vodosnabdevanje Beograda. Nema nikakvog betoniranja ili drugog vida izgradnje, a ekološki reni bunari postoje u drugim evropskim i svetskim gradovima koji su veoma aktivni po pitanju zaštite životne sredine. Sada čekamo elaborat koji će pokazati da li je tako nešto uopšte moguće na Velikom ratnom ostrvu, dok ćemo u drugoj fazi moći da vidimo kako će izgledati reni bunari i na kojim će se pozicijama nalaziti”, dodao je Stojčić.
On se osvrnuo i na Makiško polje te dodao da neće biti nikakvog ugrožavanja vodoizvorišta.
“Ono što je bila tema plana, koji je usvojen na Skupštini grada, nije uža zona vodozaštite, odnosno nije zona koju koristi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”. Radi se o potpuno drugoj strani na kojoj se više od pola veka nalazi ranžirna stanica i drugi objekti izgrađeni na tom prostoru”, rekao je Stojčić.
Glavni gradski urbanista je istakao da će pomenuti elaborat pokazati smernice u daljem postupku.
“Ta studija će pokazati šta bi trebalo da se radi u proširenju uže zone vodoizvorišta, odnosno zone gde bismo imali reni bunare. Kada se ta studija završi i vidimo rezultate, tada će biti donete odluke koje se tiču daljih koraka”, zaključio je Stojčić.
Izvor: Grad Beograd
Hrastovu šumu u Radenkovcu kod Sokobanje, kao jednu od retkih očuvanih cerovih šuma velike starosti i impozantnih dimenzija stabala, Zavod za zaštitu prirode Srbije je prepoznao kao područje koje zaslužuje zaštitu. Imajući u vidu da su i predstavnici Opštine Sokobanja ovaj prostor prepoznala kao prirodnu vrednost na svojoj teritoriji i kao još jedan od bisera svoje turističke ponude, predložili su Zavodu, da ovaj prostor, u svom radu, postavi kao prioritet u zaštiti. Nakon podnete inicijative i obavljenih razgovora sa predstavnicima lokalne samouprave, stručni saradnici Zavoda su tokom 2020. godine, u više navrata izvršili obilazak terena i time je pokrenut postupak valorizacije hrastove šume u Radenkovcu u eventualno buduće zaštićeno prirodno dobro.
Vrednost ove šume ogleda se u stepenu njene očuvanosti, naročito imajući u vidu da se nalazi pored lokalnog puta i na području naseljenog mesta, što je prava retkost u Srbiji. U hrastovoj šumi u Radenkovcu dominira asocijacija cerovo-kitnjakova šuma (Quercetum petraeae cerris) koju odlikuje reprezentativnost, autohtonost, autentičnost, lepota i skladnost, što prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS“, br. 97/2015), predstavlja važne kriterijume za stavljanje jednog područja pod zaštitu.
“Vrednost ovog područja predstavlja očuvana hrastova šuma u kojoj preovlađuju cer i hrast kitnjak, dok se kao prateće vrste sreću mečja leska (Corylus colurna), jasen (Fraxinus ornus), klen (Acer campestre) i druge vrste. Posebna vrednost budućeg zaštićenog područja su brojna staba cera, impozantnih dimenzija, na prilično ravnom terenu do kojeg se stiže lokalnim putem. Ravan teren sa čistinama obraslim zeljastom vegetacijom i pojedinačna stara stabla cera, ravnomerno raspoređena, spoj su koji pruža ugodan osećaj posetiocu dok se kreće ovim prostorom. Drugi deo budućeg zaštićenog područja je takođe obrastao hrastovima i tu nalazimo njihov gust podmladak kao i prisustvo drugih pratećih vrsta. U šumskoj zajednici cera i kitnjaka zabeležene su i zeljaste vrste biljaka koje se zbog svoje retkosti, ugroženosti, reliktnosti, ili drugih razloga tretiraju kao značajne sa aspekta zaštite prirode, i to su: 2 vrste orhideja (Orchis purpurea i Cephalantera rubra), kosovski božur (Paeonia peregrina) i dr”, navodi se u saopštenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Vegetacijsku sliku planinskog predela Radenkovac čine i šumski ekosistemi: mešovite šume hrasta sa grabićem (Carpino orientalis – Polyquercetum E. Vuk. 1987) i šume kitnjaka i cera (Quercetum petraeae cerris), kao i šume grabića (Carpinetum orientalis serbicum). Na ovom području, kao stvorena vrednost, izdvaja se stara seoska škola, koja je rekonstruisana i adaptirana u planinarski dom.
Na osnovu do sada obavljenih istraživanja i prikupljenih literaturnih podataka, pristupiće se izradi Studije zaštite ovog područja, koje će biti predloženo za zaštitu kao Spomenik prirode botaničkog karaktera III kategorije, odnosno kao zaštićeno područje lokalnog značaja.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije
U sklopu novog plana usmerenog na borbu protiv klimatskih promena, Norveška planira da znatno poveća porez na emisije ugljen-dioksida naftnim i gasnim kompanijama do kraja decenije, navodi portal Upstream.
Prema planu koji je predstavljen u petak, u kome su izložene klimatske ambicije uprave Osla za ostatak decenije, vlada ove skandinavske zemlje planira da poveća cene emisije troškova ugljen-dioksida na 235 dolara po toni do 2030. godine.
Trenutna cena koju plaćaju naftne i gasne kompanije iznosi 77 evra po toni CO2 koji proizvedu.
Premijerka Erna Solberg tvrdi da je porez na ugljen-dioksid najvažnije sredstvo za smanjenje emisije štetnih gasova koji se stvaraju prilikom proizvodnje nafte i gasa.
„Osnovni princip Pariskog sporazuma je da odgovornost za emisije leži tamo gde se one javljaju. Norveška je odgovorna za emisije iz svoje proizvodnje “, rekla je ona.
Lider industrijske lobističke grupe Norveškog udruženja za naftu i gas (Norog) Aniken Haugli rekla je da bi vladin predlog o značajnom povećanju poreza mogao imati negativan uticaj na domaću proizvodnju.
„Doći će do poskupljenja, povećaće se troškovi i oslabiti konkurentnost norveškog kontinentalnog šelfa“, objašnjava ona.
Iako je Haugli rekla da industrija podržava norveški porez na CO2, naglasila je da propisi i okvirni uslovi ne smeju biti promenjeni.
“Moramo da izbegnemo situaciju da Norveška postane preskupa i da kompanije prebace svoja ulaganja u druge zemlje”, rekla je ona.
Norog želi podsticajne finansijske šeme podrške za tehnologije sa smanjenim emisijama ugljenika i smanjenim emisijama.
„Povećani prihodi od poreza na CO2 moraju biti namenjeni merama za smanjenje emisije ugljenika“, rekao je Haugli.
Novi plan Norveške za smanjenje emisija koje su štetne po klimu (do 2030. godine), pratiće stalno ažuriranja svakih nekoliko godina.
Plan je takođe bacio svetlo na ambicije Norveške prema vetroelektranama na vodi, hvatanje i skladištenje ugljenika i vodonika, ali nije izloženo mnogo detalja o ovim tehnologijama.
Solberg je rekla da će detaljni planovi za ove tehnologije biti predstavljeni u beloj knjizi o energetskim resursima Norveške, koja će biti predstavljena tokom proleća.
„Klimatska politika je zbir svega što radimo – kako ćemo se prilagoditi i opremiti Norvešku za budućnost. Potrebna nam je poslovna zajednica koja je zelenija, pametnija i inovativnija. Vlada će osigurati da naftna i gasna industrija do 2030. smanje emisiju za 50 procenata”, zaključila je Solberg.
Tridesetogodišnji Milan Kojić iz Uba, od marta prošle godine nabavlja domaće i divlje životinje za privatni zoološki vrt.
U tamnavskom selu Takovu namerava da uredi etno-domaćinstvo i da se posveti seoskom turizmu.
U malom životinjskom carstvu Milana Kojića nadomak Uba rastu jeleni lopatari, a do njih škotsko goveče ili hajlender, Ferdinanad.
Tu su i nojevi, emui, ciriške ovce, rakuni i divlja mačka. Za buduće etno-domaćinstvo sa zoološkim vrtom, koje Milan želi da uredi, životinje je počeo da nabavlja pre deset meseci.
„Na prvom mestu mi je da kavezi za životinje budu adekvatni. Kako finansije dozvole, jedan po jedan boks će se raditi. Planovi su da napravimo u etno-stilu, restoran da bi ljudi mogli da prave rođendane i proslave za svoju decu u krugu životinja – jer, ko voli životinje, voli i ljude” kaže Milan Kojić.
U brizi o životinjama Milanu pomažu majka, tetka i brat, a ulaganje u budući porodični posao moguće je jer imaju 40 krava koje proizvode mleko.
„Velika su mi zaduženja. Prvo, ujutru kad ustanem moram da čistim štalu, da muzem krave, da prenosim mleko, ali mi Milan pomaže”, istakla je Dragica Branković, Milanova tetka.
Za ženke nojeva Tiu i Milicu novac je donirao Miloš Stanojević iz Čučuga u Tamnavi, fudbaler koji igra u Turskoj. Brojne ukrasne ptice dobio je od prijatelja, Ivana Pejića.
Milan poseduje i pet konja. Njegovu neizmernu ljubav prema životinjama potvrđuje i činjenica da je deset godina zaposlen u prihvatilištu za pse lutalice javno-komunalnog preduzeća u Ubu.
Izvor: RTS
U Pančevu je u planu izgradnja vetroelektrane sa 60 vetrenjača, instalisane snage do 300 MW. Investitor projekta je kompanija Vetrozelena doo Beograd.
Kako je navedeno u nacrtu odluke o izradi plana detaljne regulacije infrastrukturnog kompleksa za obnovljive izvore energije, koja je početkom novembra dostavljena Gadskom veću Grada Pančeva i koju je ono utvrdilo, predviđeno je da se vetroelektrana izgradi na području katastarskih opština Banatsko Novo Selo i Dolovo, u obuhvatu od oko 46,4 km2.
U okviru vetroelektrane Vetrozelena, prvobitno je bila planirana gradnja 20 do 30 vetroturbina instalisane snage oko 160 MW, ali je početkom godine investitor podneo zahtev za udvostručenje snage buduće vetroelektrane, planiranom izgradnjom između 40 i 60 vetroturbina snage od 5 do 7 MW i povećanjem instalisane snage vetroparka na maksimalnih 300 MW.
Za izrađivača plana imenovano je JP Urbanizam Pančevo.
U okviru vetroelektrane Vetrozelena predviđena je i izgradnja infrastrukturnog kompleksa sa odgovarajućom poveznom srednjenaponskom kablovskom, telekomunikacionom i ostalom mrežom, kao i mrežom pristupnih puteva.
Kako je za eKapiju rekao Radovan Vukosavljević, rukovodilac Odeljenja za imovinsko-pravne odnose Opštine Kovin sa kojim smo nedavno razgovarali o planiranoj izgradnji vetroelektrane Čibuk 2 u Kovinu, plan je da se Vetrozelena priključi na trafostanicu u toj opštini koja je izgrađena za potrebe vetroelektrane Čibuk 1, s obzirom da će se nalaziti na granici sa tom opštinom.
“Investitori Vetrozelene pribavljaju uslove od EMS-a za priključenje vetroelektrane na ovu trafostanicu, a opština je donela odluku o izmeni planskog dokumenta za Čibuk 1, kako bi se omogućilo priključenje i vetroelektrane Čibuk 2 i Vetrozelene. Da bi se to ostvarilo, trafostanica će morati da se rekonstruiše, ili da se izgradi još jedna manja koja bi se zatim priključila na postojeću”, kazao nam je Vukosavljević.
U inicijativi za donošenje odluke za izradu plana detaljne regulacije za vetroelektranu Vetrozelena iz septembra prošle godine, investitor je naveo da je privredno društvo Vetrozelena doo “novoosnovana kompanija investitora CWP Renewables, koji iza sebe ima višegodišnje iskustvo i projekte vetroelektrana Čibuk 1 u Srbiji i Fantanele u Rumuniji, kao i devet projekata u Australiji, ukupne snage veće od 3 GW”.
Inače, australijski CWP Renewables je zajedničko ulaganje britanskog Wind prospecta i američke kompanije Continental Wind Partners (CWP). Lokalna podružnica CWP-a je firma Continental Wind Serbia, javnosti poznata i po tome što je njen direktor bila aktuelna premijerka Ana Brnabić.
Izvor: eKapija/B. Petrović
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije“, po odluci Vlade Republike Srbije, kupilo je 12. januara 2021. godine, na Montenegroberzi, dodatnih pet procenata akcija Operatora prenosnog sistema Republike Crne Gore – „Crnogorski elektroprenosni sistem“ A.D. (CGES).
EMS AD ovim je postao vlasnik ukupno 15 procenata akcija te kompanije. Кupljeno je 7.288.197 akcija po prosečnoj ceni od 0,9493 evra (zaokruženo na četiri decimale) po akciji za šta je plaćeno 6.918.738 evra. Akcije su kupljene od malih akcionara.
Podsetimo, EMS AD je ušao u vlasničku strukturu CGES-a u decembru 2015. godine kupivši 10,0141 procenata akcija.
Кupovina dodatnih akcija privrednog društva „Crnogorski elektroprenosni sistem“ AD u ekonomskom i poslovnom smislu predstavlja opravdanu investiciju u uspešno privredno društvo koje obavlja istovrsnu delatnost kao i naša kompanija, a čiji prihodi, dobit i imovina pokazuju tendenciju rasta. EMS A.D. ostvaruje srazmerno pravo na dividendu, od čega se očekuje finansijska dobit.
EMS AD intenzivno sprovodi investicione aktivnosti na teritoriji Republike Srbije i uporedo s tim radi na jačanju svojih prenosnih interkonektivnih kapaciteta.
Na teritoriji Republike Srbije kompanija aktivno gradi strateški značajan projekat Transbalkanski koridor za prenos električne energije, a između Crne Gore i Italije položen je i pušten u rad pomorski kabl koji je sastavni deo tog koridora.
Кupovina dodatnog paketa akcija deo je EMS-ovog strateškog opredeljenja da aktivno učestvuje u jačanju panevropske povezanosti zemalja istočnog i zapadnog bloka, kao i u stvaranju i jačanju baze za razvoj evropskog tržišta električne energije. Na ovaj način EMS učvršćuje svoju poziciju regionalnog lidera.
Izvor: EMS AD
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović najavio je da će Vlada uskoro doneti odluku o pomoći lokalnim samoupravama koje su poslednjih dana pretrpele štetu od poplava.
Momirović je prilikom posete opštini Bojnik, gde je obišao puteve koje je oštetila voda, kao i poplavljeno domaćinstvo sestara Živanke Mitić i Ružice Zlatanović, naveo da se voda povlači, ali da je izvesno da je šteta, koja još nije procenjena, velika.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne može se sagledati kolika je šteta jer vode još ima na pojedinim putnim pravcima i u nekim kućama.
Ministar je preneo i da je održao sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave u Bojniku, na kojem je postignut dogovor o planu o rešavanja problema.
On je ukazao na to da će prvo biti sanirano ono što je hitno, dok će sve ostalo biti završeno u narednih šest meseci, preciziravši da će najpre stići pumpe kako bi se voda izbacila iz poplavljenih domaćinstava i obezbedili elementarni uslovi za život.
Momirović je naveo da je na sastanku razgovarano o strateškim projektima, pre svega, vezanim za komunalnu infrastrukturu, i dodao da je i opština Bojnik obuhvaćena velikim planom razvoja „Srbija 2025“.
Ministar je rekao i da je turistički klaster radanskog područja “Radan klaster” strateški važan projekat koji može da podigne, pre svega, malu privredu na tom području.
On je podsetio na to da će se graditi auto-put od Niša do Prištine, napomenuvši da je želja države da se paralelno sa tim razvija i klaster radanskog područja, koji pokriva teritorije opština Lebane, Kuršumlija, Medveđa, Prokuplje i Bojnik, koje je danas posetio zbog poplava.
Predsednik Opštine Bojnik Nebojša Nenadović naveo je da je ta lokalna samouprava proglasila vanrednu situaciju zbog izlivanja vodotokova, najavivši da će već od sutra početi sanacija lokalnih puteva koji su oštećeni i u neprohodnom stanju.
Izvor: Vlada Republike Srbije
Udruženje građana “Kreni-promeni” pokrenulo je onlajn peticiju u kojoj se od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović traži da zabrane projekat rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra.
U tom udruženju smatraju da javni interes tog projekta do danas nije obrazložen, a da građani Srbije imaju pravo na “zdrave uslove života”.
“Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit”, navodi se u tekstu peticije.
“Kreni-promeni” podseća da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom i “poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji”.
U “Kreni-promeni” ocenjuju da Vlada i Rio Tinto “ignorišu naučnike i rudarske stručnjake”.
“Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita uključuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline“, stoji u tekstu peticije.
Napominje se i da bi se proces eksploatcije odvijao na 20 kilometara od Drine i koristilo bi se 300 kubika vode svakih sat vreme, dok bi se zagađena voda, kako tvrde, vraćala u reku Jadar.
Kako naglašavaju u udruženju “Kreni-promeni”, izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi u prisustvu elemenata poput arsena, žive i olova kontaminirali bi čitave rečne slivove.
Pored toga, u udruženju kaži i da odbijaju da dozvole trovanje vazduha koje bi nastalo tokom eksploatacije, kao i ugrožavanje egzistencije stanovništva u okolini Jadra.
Tvrde i da je Rio Tinto obećao 700 novih radnih mesta, ali smatraju da je “zaboravio da doda da će 19 hiljada ljudi biti raseljeno sa tog područja”.
Pored Kreni-Promeni, među udruženjima koja podržavaju peticiju nalaze se “Ne damo Jadar”, Kolektivna akcija Srbija, Podrinski anti-korupcijski tim, Skupština slobodne Srbije, Čuvari vatre, “Odbranimo reke Stare planine”, “Odbranimo šume Fruške gore”, Petkom za budućnost, Udruženje za zaštitu šuma, Zeleni talas Čačak, Pravo za vodu, Romani Asvin, Polekol, Hekler i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Peticiju koja je dostupna na OVOJ adresi do sada je potpisalo više od osam hiljada građana.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
