Kao po pravilu sa početkom grejne sezone intenzivno se piše i priča o problemu zagađenosti vazduha u Srbiji. Iz dana u dan, prestonica i mnogi gradovi naše zemlje nalaze se u crvenoj zoni kada je u pitanju kvalitet vazduha. Posebno zabrinjavanju podaci sa sajta “Air Visual” po kojima je Beograd veoma često među najzagađenijim gradovima na svetu.

Prema rečima Nenada Spasojevića koji je u sklopu svog master rada, uradio istraživanje o stavovima građana Srbije kada je u pitanju kvalitet vazduha, ljudi su postali svesni ovog problema i spremni su da iskažu svoje stavove.

“Pre svega zagađivača vazduha u Srbiji je nekoliko, kao najveći izdvajaju se individualna ložišta, gde ljudi tokom zimskog perioda kao energente u najvećem broju slučajeva koriste drva i ugalj. Ono što svakako predstavlja problem jeste brojnosti tih ložišta, ali i činjenica da su ona energetski jako neefikasna. Problem zagađenog vazduha ne može da se reši preko noći ili za jednu grejnu sezonu, već je potrebno vreme, ulaganje sredstava, ali pre svega jedna sistematičnost i odlučnost nadležnih organa. Kada se ona bude pojavila promene ćemo svi videti, a za sada ne treba gubiti vreme, te tako mislim da je na svima koji su u ovoj materiji da informišu svoje prijatelje i šire svest o značaju rešavanja ovog problema, jer i dalje mnogo građana ne zna dovoljno o ovoje temi”, objašnjava Nenad Spasojević, doktorand Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Zainteresovanost građana za problem

Ono što posebno raduje našeg sagovornika je želja građana da popune upitnike, kao i činjenica da je bilo mnogo onih koji su imali dodatne komantare.

“Na mikro nivou može se shvatiti da građane ovo interesuje, ali i da su u poslednje dve godine zahvljujući novim saznanjima i informacijama koje nisu imali, postali svesniji problema i da su zato odlučniji kada je kritika stanja u pitanju, ali i težnje da se pre svega zbog zdravlja ovaj problem reši u skorijoj budućnosti”, zaključuje Spasojević.

Kako objašnjava istraživanje je urađeno u periodu od 1. do 13. avgusta 2020. godine i rezultati pokazuju da se ljudi o ovoj temi informišu putem medija 31,7 odsto i društvenih mreža 28,9 odsto. I dok standardni mediji često zanemaruju ovu temu, društvene mreže kao mnogo viralniji mediji u sprezi sa deljenjem sadržaja sa pojedinih aplikacija dobijaju sve veći primat.

Takođe, aplikacije (AirVisual i AirCare), koje prati 14,2 odsto ispitanika, pokazuju trend rasta popularnosti kod građana, dok je sajt Agencije za zaštitu životne sredine daleko manje posećen.

Ogromna većina od čak 84,5 odsto ispitanika smatra da je vazduh u celokupnoj Srbiji zagađen ili prekomerno zagađen. Zato ne trebaju ni da začude veoma loše ocene koje građani daju u pogledu kvaliteta vazduha na skali od 1 do 5.  Dominiraju ocene 1, 2 i 3, dok je prosečna ocena ispod proseka za ovu skalu i iznosi veoma loših 2,37. 

Jedno od glavnih pitanja istraživanja je gde su i šta rade nadležne institucije koje su svakako među najodgovornijima što trenutno stanje nije bolje. Rezultati su pokazali da građani nisu dali pozitivnu ocenu za njihov rad.

Kada je u pitanju transparentnost u izveštavanju o kvalitetu vazduha, ogromnih 84,8 odsto građana smatra da odgovorni ne rade svoj posao na adekvatan način. Ništa bolje ne stoje i kada je u pitanju rešavanja problema zagađenja vazduha, jer 72,9 odsto građana smatra da nadležni organi ne rade dovoljno. Još 21,9 odsto ispitanika smatra da nadležni rade svoj posao, ali da pored toga ipak nema vidljivih rezultata njihovog rada s obzirom na to da je problem i dalje u velikoj meri prisutan. 

Autor istraživanja zaključuje da su građani vremenom, verovatno povezivanjem različitih izvora, došli do zaključka koliko je negativno delovanje koje zagađenje ima po njihovo zdravlje. Kada su u pitanju konkretni zdravstveni problemi, najčešće se ističu: problemi sa disanjem i sa njima su povezane astmu i bronhitis, kardiovaskularni problemi i drugo. 

Ko najviše zagađuje?

Kao najveći zagađivači vazduha u Srbiji, u najvećoj meri, sa 30,6 odsto, navode se fabrička postrojenja. Što se tiče ostalih izvora, među vodeće svrstavaju saobraćaj, termoelektrane, ali i individualna ložišta, međutim svega 14,6 odsto njih vidi taj izvor kao najznačajniji. Iako su individualna ložišta, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, svakako najveći izvor zagađenja, ne treba da nas začudi ovakav redosled najvećih zagađivača u odgovorima građana.

“Naime, velika ložišta u vidu fabričkih postrojenja i termoelekrana decenijama zagađuju vazduh u Srbiji i građani su stvorili sliku o njima koja je iskazana i u ovim odgovorima. Ono što je neminovnost, jeste da problem sa individualnim ložištima i termoelektranama predstavlja veoma veliki izazov za državu shodno emisijama. Samim tim će i proces rešavanja ovog problema zahtevati mnogo ulaganja, ali i vremena dok se ti problemi ne reše”, kaže Spasojević.

Kako objašnjava, grejna sezona je period kada je zagađenje najizraženije, zanimljivo je istaći podatke i o načinu na koji građani Srbije zagrevaju svoje domove. 

Dva energenta, drva i ugalj, koja u najvećoj meri zagađuju vazduh kancerogenim PM česticama, istovremeno su i najzastupljenija u našoj državi, pa se tako 41,8 odsto ispitanika greje koristeći ova goriva. Odmah za njima je centralno grejanje na koje se greje 28 odsto ispitanika, dok su ostali energenti očito za građane u Srbiji skupi, a samim tim su i daleko manje zastupljeni.

Aktivizam i rešenja

Kada je u pitanju aktivizam u rešavanju ovog problema, Spasojević navodi da bi protestima, javnom zagovaranju ili individualnim merenjima bilo spremno da se priključi 30,8 odsto građana, dok nešto manje od ¼ njih sigurno ne bi učestvovalo. Većina od 44,9 odsto građana je neopredeljena, a ta neopredeljenost se može ogledati u razmišljanjima da u Srbiji teško može doći do bilo kakvih promena i da taj proces često predugo traje. 

“Građani su prepoznali problem zagađenog vazduha, ali je izbor predloga njegovog rešavanja donekle iznenadio. Naime, oni su u velikoj meri istakli odgovore koji se baziraju na okretanju većoj energetskoj efikasnosti. Tako građani najviše ističu sad takoreći standardnu floskulu – neophodnost većeg ulaganja u ugradnju filtera, a odmah zatim i neophodnost pojačavanja mera energetske efikasnosti i brži prelazak na OIE”, kaže Spasojević.

Kako zaključuje, primetno je da građani uviđaju da je vazduh zagađen, da šteti njihovom zdravlju, ali imaju i predloge kako da se situacija popravi. 

Milica Radičević