Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi – u regionu on izazove 13.500 slučajeva prerane smrti. Štetni uticaj ovdašnjih zastarelih termoelektrana na ugalj beleži se čak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i korišćenje fosilnih goriva u industriji, kućnim kotlovima za grejanje, poljoprivredi i saobraćaju. Kako da prodišemo?

Zar se opet u kraju zapalio neki kontejner? Neće biti da je to, jer se neprijatan miris oseća čak kilometrima uokolo. Smrad ulazi u kosu i odeću i štipa za oči. Oseća se u ustima. U krošnjama se nazire izmaglica, a ni taj drvored prekoputa ne vidi se najbolje.

Zagađenost vazduha svom zadatku pristupa apsolutno demokratski – ugrožava svakog. Možemo da poslušamo upozorenje i zatvorimo prozore, odustanemo od trčanja i fudbala i ne puštamo decu napolje. Donekle se kod kuće možemo zaštititi spravom za prečišćavanje vazduha. Ali bežanja zapravo nema.

Ceo Zapadni Balkan je podjednako ugrožen, pogotovo tokom grejne sezone i kad nema vetra da odnese otrov nekom drugom. Tog zajedničkog neprijatelja često vidimo i osetimo. Stavio nam je do znanja da nije nimalo sramežljiv. Prema onoj staroj, moramo što bolje da ga upoznamo, a krajnje je vreme da svi zajedno krenemo u borbu protiv zagađenja vazduha u ovim krajevima.

Nema nimalo prostora za odugovlačenje, a pandemija koronavirusa otežava stanje. Posledice zagađenosti vazduha mogu da pogoršaju tegobe kod zaraženih, ali i da učine organizam podložnijim infekcijama, uključujući koronavirus.

Od izloženosti spoljašnjem zagađenom vazduhu je 2016. na Zapadnom Balkanu umrlo skoro 13.500 ljudi: 3.051 u BiH, 486 u Crnoj Gori, 1.451 u Severnoj Makedoniji, 6.592 u Srbiji i 1.855 u Albaniji, po podacima Svetske zdravstvene organizacije. U izveštaju nema posebnih podataka za Kosovo.

SZO je izračunala i da samo izloženost čvrstim česticama u vazduhu tipa PM2.5 zbog termoelektrana na ugalj izazove gotovo 9.500 slučajeva prerane smrti godišnje na Zapadnom Balkanu od skoro 13.500 smrti na godišnjem novou od ukupnog zagađenja vazduha. Većina tih ljudi je radnog uzrasta.

Studija koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal pokazala je da je 2016. godine 3.906 osoba prerano umrlo usled zagađenja vazduha samo iz termoelektrana na ugalj koje se nalaze na Zapadnom Balkanu, od čega zapravo većina van regiona, u državama članicama Evropske unije.

Po rezultatima istraživanja Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) iz 2019. godine, samo u 19 većih gradova, isključujući Kosovo, od direktne izloženosti zagađenom vazduhu prevremeno umire skoro 5.000 ljudi godišnje.

Države ne daju objedinjene podatke o ekonomskim posledicama zagađenosti vazduha

Državne finansije su pod pritiskom, najviše zbog troškova lečenja i izgubljenih godina života, ali u budžetu na strani rashoda ne možemo videti tu stavku objedinjenu, iako je jedna od glavnih.

U gorenavedenoj studiji stoji da su termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu odgovorne za ekonomsku štetu na ime zdravstvenih troškova između 6,1 i 11,5 milijardi evra godišnje, od čega više od polovine snosi EU. Na Zapadni Balkan odlazi skoro trećina, dok se posledice osećaju čak i u Rusiji i u Egiptu. Novac koji se izgubi na ovaj način za godinu ili dve dana u našem regionu bio bi dovoljan za izgradnju solarnih elektrana koje bi zamenile skoro sva postrojenja za proizvodnju električne energije iz uglja.

Pritom, još nema tih stručnjaka koji bi mogli da izračunaju patnju onih što obole zbog zagađenog vazduha ili im se stanje pogorša s epizodama ekstremnih koncentracija polutanata. Nemojmo izostaviti ni posledice po njihove porodice i firme u kojima ugroženi rade. Hronični bolesnici, deca i stari su među najranjivijim grupama.

Treba znati i da opasne materije i jedinjenja u vazduhu podstiču klimatske promene i da ćemo i tu platiti ogroman račun, na primer na ime poplava, suša i epidemija.

Odakle dolaze zagađujuće materije

U ovom delu evropskog jugoistoka često se beleže prekoračenja dozvoljene odnosno podnošljive koncentracije zagađujućih materija ili polutanata u vazduhu. Tome mogu da doprinesu nepovoljni vremenski uslovi. Najštetniji uticaj na ljude imaju pomenute čvrste čestice, koje nazivamo i praškastim materijama.

Ta sitna prašina se uglavnom meri u kategorijama veličine do 2,5 mikrometara (PM2.5) i do deset mikrometara, što je PM10, a koncentracija se navodi u mikrogramima po kubnom metru. Od njihovog prodora u pluća i dalje u organizam nas donekle mogu zaštititi samo specijalne maske, jer su premale da bi ih zaustavile hirurške i pamučne. Međutim, one prolaze i kroz kožu.

Izloženost PM česticama dovodi se u vezu s nizom bolesti, od kardiovaskularnih i respiratornih, preko dijabetesa i demencije, do fertiliteta, leukemije kod dece i raka pluća. Što je čestica manja, lakše i dublje prodire u telo.

Ostale najčešće merene zagađujuće materije su ozon (O3), azotni oksidi (NOx), ugljen-monoksid (CO) i sumpor-dioksid (SO2). Na pojedinim mestima se u vazduhu javljaju i teški metali, što je rezultat industrijskih procesa i sagorevanja. Sumpor-dioksid je specifičan po tome što u atmosferi prelazi u takozvane sekundarne PM čestice.

Termoelektrane na ugalj i industrija su među glavnim izvorima emisija sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, a azotni oksidi najviše dolaze iz termoelektrana na ugalj i saobraćaja. U većini zemalja regiona, emisije SO2, NOx i PM čestica iz velikih postrojenja veće su od graničnih vrednosti, određenih u nacionalnim planovima za smanjenje emisija.

Sitne čvrste čestice su najveći ubica od svih zagađujućih materija u vazduhu

U BiH se registruju prekoračenja za PM10, SO2, O3 i azot dioksid ili NO2. Koncentracije PM10, NO2 i O3 u Srbiji i Severnoj Makedoniji često prelaze maksimalne dozvoljene vrednosti. Stanovništvo Albanije je veoma izloženo azot-dioksidu i ozonu. U toj zemlji nema termoelektrana na ugalj.

Od 37 zemalja koje šalju izveštaje Evropskoj agenciji za životnu sredinu, u osam je 2018. godine premašen maksimalni preporučeni nivo izloženosti česticama PM2.5. Od njih se pet nalazi na Zapadnom Balkanu (sve zemlje Zapadnog Balkana osim Crne Gore, za nju nije bilo podataka). Dnevna granična vrednost PM10 bila je u gradovima Zapadnog Balkana 120 do 180 dana godišnje iznad dozvoljene, a propisana je granica od 35 dana godišnje.

Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije pate zbog zagađujućih materija iz dimnjaka elektrana i toplana te fabrika koje koriste ugalj i naftne derivate. Vazduh truju postrojenja za preradu fosilnih goriva i zastareli kućni kotlovi za grejanje. Ozbiljno zagađenje dolazi iz građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti i saobraćaja.

Osim što zdravlje i životnu sredinu ugrožavaju požari na neuređenim deponijama, poslednjih godina deo stanovništva sve više u kućne peći ubacuje plastiku, gumu i odbačenu lakiranu i farbanu drvenu građu. To nije nužno neobaveštenost/hir, već odraz siromaštva, u ovom slučaju energetskog siromaštva. Povrh toga, stvaramo sve više otpada, a sistem na to nema adekvatan odgovor, a nema ga ni na ostala pitanja u pogledu kvaliteta vazduha.

Pritiskom i udruživanjem do čistog vazduha

Šta onda možemo da učinimo? Prvo i prvo, institucije su odgovorne građanima i građankama. Ujedinjeni Balkan za čist vazduh se pridružuje solidarnoj i zajedničkoj borbi da stanovnici svake ulice, kvarta, sela i grada na Zapadnom Balkanu udišu čist vazduh. Ugalj u svetu postaje ružna uspomena. Već je isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove nego održavati većinu postojećih termoelektrana, čak i onih novijih. Oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drastično pojeftinjuje. Kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene su sa sve većim troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za za zaštitu životne sredine. One ubrzavaju planove za gašenje ili barem za prebacivanje na druga goriva.

Šesnaest termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana ispuštalo je 2016. godine više sumpor-dioksida nego svih 250 u EU

Po podacima za 2016. godinu iz pomenutog izveštaja koju su objavili HEAL i druge organizacije, šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, koliko ih i dalje ima, emitovalo je više sumpor-dioksida (SO2) nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji. Po podacima koje je skupio Europe Beyond Coal, u međuvremenu je u EU i Velikoj Britaniji ostalo samo 219 aktivnih termoelektrana na ugalj snage preko 15 megavata. U širem regionu, koji uključuje i Tursku, investitori su samo prošle godine otkazali planove za gradnju devet pogona i ugasili ili najavili gašenje još njih 68.

Gotovo je izvesno da će par preostalih projekata biti zaustavljeno, a pitanje je šta će biti i s onih nekoliko koje su već u izgradnji. Skoro pola članica EU namerava da u roku od deset godina potpuno odbaci ugalj, a lako može da se desi da ih bude više. Slične su tendencije u Japanu, Kini i Sjedinjenim Državama. Za to vreme, Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje guraju planove za nove termoelektrane.

Javni novac ne bi trebalo da se troši na finansiranje prljave industrije uglja

Države u regionu na ovaj ili onaj način daju ogroman novac građana za rudnike uglja i gradnju, održavanje i rekonstrukciju termoelektrana. Kako ovaj sektor gubi tržišnu bitku sa obnovljivim izvorima energije, ne može da opstane bez subvencija. Nije potrebna nikakva genijalnost da se zaključi da ta sredstva mogu bolje da se upotrebe.

Sistem stanica za merenje zagađenosti i dalje često ne ispunjava sve potrebne kriterijume. I ovde ima prostora za angažovanje građana i građanki. Brojni mali kućni uređaji za merenje kvaliteta vazduha su umreženi preko popularnih aplikacija i postaju kontrolori ponekad neopouzdanih državnih podatka o zagađenju vazduha.

U Severnoj Makedoniji već postoje podsticaji za zamenu kotlova za grejanje na fosilna goriva u domaćinstvima čistijim rešenjima, na šta mogu da se ugledaju ostale zemlje u regionu. I na drugim mestima na Zapadnom Balkanu ima skromnih pomaka, pogotovo s projektima izgradnje toplana koje koriste obnovljive izvore energije. Pogoni na biomasu niču po Srbiji i BiH, a u regionu se sve više koriste geotermalne pumpe za grejanje i hlađenje objekata.

Balkan samo zajedničkim snagama može sprovesti energetsku tranziciju

Napuštanje upotrebe uglja je najvažnija stavka za poboljšanje kvaliteta vazduha

Ovdašnjim drzavama treba da bude jasno da nema budućnosti sa zastarelim termoelektranama i da je jedini izbor ubrzani prelazak na energiju sunca i vetra. Za funkcionisanje takvog sistema, koji zavisi od vremenskih prilika, neophodno je međusobno povezivanje strujnih mreža zemalja Zapadnog Balkana i izgradnja postrojenjâ za skladištenje struje. To su najvažnije mere za smanjivanje zagađenosti vazduha. Ali za ozbiljan napredak potrebno je i pooštravati standarde za kvalitet vazduha i poboljšavati propise o zagađivačima te ih strogo primenjivati i za državne termoelektrane i pogone i za one u privatnom vlasništvu.

Svih šest zemalja našeg regiona je u novembru prošle godine potpisalo Sofijsku deklaraciju i tako prihvatilo Zelenu agendu za Zapadni Balkan i obavezalo se da će slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan. On predviđa postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine. Regionalna saradnja je put za poboljšanje kvaliteta vazduha, ali i tehnološki napredak i unapređivanje ekonomske konkurentnosti, uz mogućnost povećanja ambicija preko ciljeva navedenih u dokumentu.

Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha i podizanje kapaciteta sistema merenja. Lideri EU su nagovestili da pristup bespovratnim sredstvima i jeftinim kreditima neće biti moguć ukoliko se ne ispunjavaju ciljevi.

Građanima treba olakšati montiranje uređaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u domaćinstvima. Dalje, projekti energetske efikasnosti u zgradarstvu i podsticaji i olakšice na tom polju mogu znatno da spuste potrošnju goriva.

Pa da vazduh ponovo postane providan i bez mirisa, ako ne računamo mirise iz prirode. I bez ukusa!
Nek ponovo bude prave magle, umesto smoga i oblaka prašine.

Izvor: RERI