Nema nabavke traktora putem IPARD poziva za ovu godinu

10.01.2021

traktor_polje_obrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Goodwill)

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede objavila je IPARD Plan poziva za 2021. godinu. Biće aktuelna Mera 9 – Tehnička pomoć, Mera 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (podsticaji za ulaganje u izgradnju i opremanje objekata za ruralni turizam), Mera 3 – Investicije u fizičku imovinu i vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (izgradnja i opremanje).

Nabavka mehanizacije, ali ne i traktora

Takođe, već od prvog aprila do 30. juna očekuje se raspisivanje poziva za Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, na razočarenje mnogih, ova mera podrazumeva izgradnju i opremanje objekata uključujući i nabavku opreme i druge mehanizacije, ali izuzev traktora.

Za ovu meru izdvojeno je i najviše novca 6,6 milijardi dinara.

Pročitajte još:

Podsetimo, u okviru prezentacije “Sprovođenje IPARD II programa” na platformi onlajn Međunarodnog sajma poljoprivrede, direktorka Uprave za agrarna plaćanja (UAP) Biljana Petrović rekla je da je prošle godine odobreno 42,7 miliona evra vrednosti projekata, s tim da se ovaj iznos svakodnevno menja, kako se odobravaju rešenja. Realizovano je devet javnih poziva, a nedavno uspešno završen proces akreditacije za Meru 7 i 9.

Foto-ilustracija: Unsplash (Emiel Molenaar)

Najveći broj zahteva je stigao kroz Meru 1 (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), a za Meru 3 bilo je manje zahteva, jer se odnosio pre svega na pravna lica, dok je za ulaganje u seoski turizam (Mera 7) vladalo veliko interesovanje.

Avansno plaćanja i skraćenje biznis plana

Trenutno se radi na usklađivanju i predlogu izmene procedura kad je u pitanju avansno plaćanje.

Ideja je da nakon odobravanja projekta, korisnik može da koristi ili povuče sredstva u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije bez PDV-a, kako bi ubrzao zavšetak investicije i kako ne bi morao kompletan iznos da uzima od banke, ako nema svoj novac i kako ne bi čekao kraj investicije kako bi dobio deo povrćaja.

Takođe, postoji ideja i da se dodatno pojednostavi biznis plan.

Detaljan plan IPARD poziva za ovu godinu možete pogledati OVDE.

Izvor: Agroklub

Razvoj elektromobilnosti u Srbiji: Put do neba ili auto-put ka paklu?

10.01.2021

Dostizanje održivosti transporta zasniva se na povećanju njegove ekonomičnosti uz istovremeno povećanje energetske efikasnosti, smanjenje negativnog dejstva na životnu sredinu, sprečavanje (ili makar ograničavanje) štetnih posledica po život i zdravlje stanovništva i korišćenje (potpuno) obnovljivih izvora energije.

Kada govorimo o drumskom i gradskom transportu putnika i tereta, njihova održivost se zasniva na povećanju troškovne, ekološke i energetske efikasnosti.

To ne podrazumeva samo smanjenje emisija štetnih materija i gasova sa efektom staklene bašte, već i uštede pogonske energije (kako sa troškovnog, tako i sa energetskog aspekta).

Ovakvom sinergijom sva tri faktora očekuje se: smanjenje uvoza i zavisnosti od neobnovljivih (fosilnih) izvora energije, povećanje energetske efikasnosti vozila i voznih parkova, smanjenje transportnih troškova i njihovog učešća u ceni proizvoda, pa samim tim i veća konkurentnost proizvoda, povećanje bezbednosti saobraćaja, čistija i zdravija životna sredina, bolji uslovi života, kao i sigurnija budućnost novih generacija.

U fokusu:

Jačanje svesti stanovništva i uticajnih društvenih grupa koje se bore za bolje uslove života predstavlja jedini način da se u (siromašnijim) zemljama u razvoju, pored ekonomičnosti, kao kriterijumi pri nabavci vozila uvedu kriterijumi bezbednosti saobraćaja i zaštite životne sredine. U ekološke kriterijume, pored emisije štetnih gasova iz samog transportnog sredstva na mestu potrošnje (tj. u neposrednom okruženju vozila), mora da se uključi i zagađenje životne sredine, koje je posledica načina dobijanja pogonske energije u sektoru energetike (npr. zagađenje iz nuklearnih i termoelektrana pri proizvodnji električne energije), ali i zagađenje u proizvodnji vozila, odnosno u auto-industriji.

Imajući sve ovo u vidu, električna vozila se mogu smatrati održivim vidom kretanja, ali samo pod određenim uslovima. Odgovarajuće električno vozilo treba da se koristi racionalno i propisno sa aspekta popunjenosti (broja prevezenih putnika) ili iskorišćenja nosivosti (količine prevezenog tereta), kao i da efikasno troši električnu energiju i regeneriše je tokom kretanja, odnosno kočenja.

Pritom, ne sme da se izostavi ni razmatranje ekonomičnosti proizvodnje električne energije, tj. zahtevano povećanje investicija u infrastrukturu za proizvodnju, skladištenje i distribuciju energije.

Ovo je značajno jer smo svedoci ubrzanog povećanja broja elektronskih potrošača u svakom domaćinstvu.

Kada bi svako domaćinstvo istovremeno nabavilo samo po jedno električno vozilo, suočili bismo se sa ozbiljnim udarom na elektroenergetski sistem, nedostatkom kapaciteta elektrodistributivne mreže i nama tako dobro poznatim „restrikcijama”, i to ne samo u zemljama u razvoju, već i u najrazvijenijim zemljama.

Kao prelazno rešenje ka potpunoj elektrifikaciji transporta pojavila su se hibridna električna vozila, koja proizvode električnu energiju i dopunjavaju je pomoću drugog, za sada najčešće fosilnog pogonskog goriva.

Razvijene zemlje, svesne svoje društvene odgovornosti i posledica svog današnjeg delovanja na budućnost, problem efikasnosti drumskih transportnih sredstava rešavaju fokusirajući se na povećanje energetske i ekološke efikasnosti novoproizvedenih putničkih automobila, dok istovremeno promovišu i subvencionišu širu primenu održivih i obnovljivih pogona vozila. Nasuprot tome, u Srbiji je i dalje jedini kriterijum ekonomičnost nabavke i eksploatacije vozila na određeni pogon.

Tekst priredio: prof. dr Vladimir Momčilović

Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.

EPS Distribucija “preuzima” merne uređaje i opremu od korisnika

10.01.2021

Preduzeće EPS Distribucija saopštilo je da će u skladu sa Zakonom o energetici od svih korisnika preuzeti merne uređaje, merno-razvodne ormane, priključne vodove, instalacije i opremu u merno razvodnim ormanima.

Ugovor o preuzimanju može da potpiše zakonski korisnik sistema ili osoba kojoj je on izdao važeće zakonsko punomoćje.

Dodaje se da će EPS Distribucija preuzeti i obavezu održavanja preuzete opreme.

Korisnici sistema nemaju nikakve troškove u vezi sa preuzimanjem, a EPS Distribucija urediće uslove preuzimanja ugovorom u skladu sa Zakonom o energetici.

Kako se navodi, obaveštenje i ugovor u dva primerka su dostavljeni korisnicima sistema na adresu na koju im se šalje i račun za električnu energiju.

Pročitajte još:

Jedan potpisan primerak ugovora potrebno je vratiti nadležnom ogranku EPS Distribucije u roku od osam dana na adresu koja je naznačena u obaveštenju.

EPS Distribucija navodi da ukoliko korisnici sistema ne potpišu ugovor o preuzimanju, ostaju odgovorni za ispravnost i održavanje te opreme i mernih uređaja, što znači i da će snositi sve buduće troškove njihovog održavanja.

Preuzimanje mernih uređaja i ostale opreme ne znači i istovremenu zamenu postojećih mernih uređaja.

Naglašeno je da će se njihova zamena raditi u skladu sa postojećim zakonskim propisima.

Od ukupno 3,68 miliona mernih mesta, EPS Distribucija je do sada preuzela opremu i merne uređaje na oko 600.000 mernih mesta.

U fazi koja je započeta sada, na distributivnom području Beograda merni uređaji i ostala navedena oprema biće preuzeti od 163.280 korisnika.

Na distributivnom području Novog Sada 168.610, na području Kralјeva 163.670, Niša 104.260 i na području Kragujevca 50.180.

Izvor: EPS Distribucija

Voz koji radi uz pomoć životinjskog i ljudskog otpada

09.01.2021

voz_Škotska — Foto-ilustracija: Unsplash (Bjorn Snelders)

Velika Britanija bi uskoro mogla da obezbedi svojim stanovnicima putovanje uz pomoć vozova koji bi kao gorivo koristili biometan dobijen od životinjskog i ljudskog otpada, što bi dovelo do smanjenja emisije štetnih gasova.

Ideja inženjera kompanije “Ultra Light Rail” (ULR), koji stoje iza projekta „Bio-ultra“, žele da sve gradske tramvaje i vozove zamena vozilima koja koriste biometan kao pogonsko gorivo i da na taj način zaštite životnu sredinu.

Vagoni, koje su razvili inženjeri ove firme, pretvaraju gas biometana u električnu energiju, koja zatim puni baterije i na taj način omogućava vozu da se kreće.

Voz budućnosti bi bio dugačak 20 metara, kretao bi se brzinom od 80km/h i kapacitet od 120 putnika. Projekat kompanije će biti finansiran iz fonda britanske vlade.

Pročitajte još:

Biometan je vrsta biogoriva koji se dobija od nekoliko vrsta otpada, između ostalog i mulja iz kanalizacije, ostataka useva na poljima, stajskog đubriva i ostataka hrane. Ove ostatke razgrađuju bakterije i na taj način se dobija gas koji može da se koristi kao „čistije“ alternativno gorivo.

Zagovornici ove vrste goriva napominju, iako biometan ispušta ugljen-dioksid u atmosferu, da su ti procesi totalno prirodni i da korišćenje ovog goriva daje navedenim sirovinama novu namenu, kao i da sprečava korišćenje fosilnih goriva.

Cilj kompanije ULR je da se rešenje što pre plasira na tržište i predstavi većim i manjim gradovima u Engleskoj kako bi se doprinelo unapređenju kvaliteta života i smanjilo zagađenje vazduha na celom ostrvu.

Jovana Canić

Više od polovine prodatih automobila u Norveškoj ide na struju

09.01.2021

električan_auto — Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Lehner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Dress)

Tokom 2020. godine prodaja električnih automobila u Norveškoj svela se na benzinski, dizel i hibridni pogon, a nemački Folksvagen postigao je nemoguće i dospeo na prvo mesto, umesto Tesle, kao najveći proizvođač automobila na baterije, čemu svedoče i zvanični podaci.

U prethodnoj godini baterijska električna vozila (BEV) činila su 54,3 odsto svih novih automobila koji su se prodali , što predstavlja globalni rekord i značajan porast u odnosu na 2019. godinu kada je taj broj bio 42, 4 odsto, objavio je Norveški savez za drumski saobraćaj (OFV), a preneo Rojters.

Teško da je neko mogao da zamisli ovakav razvoj situacije, kada su ovi automobili imali udeo od samo jedan odsto na ovom tržištu.

U svom nastojanju da postane prva država koja je prekinula prodaju automobila na benzin i dizel do 2025. godine, Norveška je u potpunosti oslobodila električna vozila od poreza koji važi za kupce vozila na fosilna goriva.

Tokom oktobra meseca prodaja električnih vozila je dostigla 66,7 odsto udela u norveškom tržištu, pa će prošla godina ostati upamćena po tome da su potpuno električni automobili na nivou cele godine nadmašili obim prodaje svih modela vozila sa SUS motorima (motorima sa unutrašnjim sagorevanjem).

Pročitajte još:

“Definitivno smo na putu da ostvarimo zacrtan cilj do 2025. godine”, rekao je izvršni direktor OFV-a Ejvind Torsen na konferenciji za novinare.

Folksvagenova marka Audi našla se protekle godine na prvom mestu najprodavanijih novih putničkih automobila u ovoj nordijskoj zemlji sa svojim SUV vozilima e-tron i sportsbek vozilima, dok je “Teslin” Model 3, pobednik 2019. godine, morao da se pomeri na drugo mesto.

“Naša preliminarna prognoza je da će električni automobili premašiti 65 odsto tržišnog udela 2021. Ako to uspemo, cilj da se 2025. godine prodaju samo automobili sa nultom emisijom biće na dohvat ruke”, rekla je Kristina Bu, predsednica Norveške asocijacije za električna vozila.

U 2021. godini se očekuje dolazak “Teslinog” srednjeg sportskog terenskog vozila Model Y, kao i predstavljanje prvog električnog SUV-a iz Forda, BMW-a i VW-a.

Podsetimo samo i na podatak da je 2011. godine tržišni udeo dizelaša u Norveškoj iznosio 75,7 odsto, a ta cifra je pala na 8,6 odsto skoro deceniju kasnije.

Bilans prodatih vozila tokom 2020. godine, u Norveškoj, iznosi 141.412 od čega su 76.789 potpuno električna vozila.

Energetski portal

Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.

09.01.2021

photographer_egret_birdwatching_posmatranje_ptica_bela_čaplja — Foto-ilustracija: Pixabay

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) od 08. do 30. januara organizuje i sprovodi Međunarodni popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC). Ovo istraživanje započeto je davne 1966. godine i predstavlja jednu od najstarijih i najmasovnijih aktivnosti praćenja brojnosti divljih ptica na svetu.

„Zahvaljujući razgranatoj mreži članova, volontera i saradnika i ove godine ćemo se potruditi da obiđemo sva važna vodena staništa, beležimo i brojimo ptice, kao i stanje samih vodenih ekosistema“, kaže Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje: „Posebnu pažnju ćemo posvetiti obilasku tokova Dunava, Save, Tise, Zapadne Morave, Drine i ostalih većih reka u Srbiji“.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pojedine lokalitete će obići u saradnji sa upravljačima zaštićenih područja i drugim institucijama koje se bave vodama i zaštitom prirode.

Kao i ranijih godina sa brodova, iz automobila ili pešaka brojaće se patke, guske, labudovi, gnjurci, ronci, čaplje, galebovi i ostale ptice koje borave na vodama ili uz njih.

Pročitajte još:

Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih koraka u zaštiti populacija divljih ptica i vodenih staništa koja su značajna za očuvanje biodiverziteta i ostalih prirodnih resursa poput pijaće vode.

Podaci koje ornitolozi u Srbiji prikupe na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International. Terenski obilasci za brojanje ptica i ovaj put biće iskorišćeni za dokumentovanje i prijavljivanje različitih oblika uništavanja ptica i prirode.

Ukoliko ste zainteresovani da doprinesete zimskom popisu ptica, dobrodošli ste. Za pojašnjenja i detaljna uputstva pišite rukovodiocu popisa Marku Šćibanu na imejl adresu: iwc@pticesrbije.rs.

„Svako, uključujući potpune početnike, može da doprinese unapređenju znanja o zimskom rasprostranjenju i brojnosti ptica u Srbiji. Kako bismo olakšali terenski rad pripremili smo dva elektronska priručnika na srpskom jeziku. Dovoljno je da nam se javite kako bismo vas usmerili ka vašem lokalnom koordinatoru popisa. Vrlo je važno da svi volonteri prilikom rada na terenu budu obazrivi i da paze na svoje zdravlje i bezbednost“, pojašnjava Marko Šćiban iz DZPPS.

Iako će sve aktivnosti tokom istraživanja biti na otvorenom u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije napominju da koronavirus još uvek intenzivno cirkuliše na teritoriji Republike Srbije, stoga unapred mole sve učesnike da tokom trajanja akcije vode računa o poštovanju preventivnih mera u cilju smanjenja rizika nastanka i prenošenja ove infekcije. Informacije o preventivnim merama možete pronaći na stranici: https://covid19.rs/.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Voda, naš saveznik u prilagođavanju na klimatske promene na Zapadnom Balkanu

09.01.2021

U vreme krize, kao što je ova s kojom se sada suočavamo usled pandemije virusa COVID-19, adekvatna higijena i pristup čistoj vodi od ključnog su značaja.

Isto toliko je važan i set mera kojima se na odgovarajući način rešavaju izazovi s kojima se suočavamo. Ovo važi kako za vanredne zdravstvene situacije, tako i za druge vrste društvenih izazova i nepogoda.

Mada se fokus poslednjih nedelja i meseci usmerio na adekvatnu zaštitu od pandemije, postizanje dugoročne otpornosti na klimatske promene zahteva jasniji uvid u mnogobrojne međusobno povezane probleme koji utiču na zdravlje ekosistema i društvenu dobrobit u različitim regionima. Klimatske promene često pogoršavaju ove probleme i izazove.

Foto: Srđan Kis Bicskei (Waterfall walk)

Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu o Klimatskim promenama, njihovom uticaju i ugroženosti Evrope, smatra se da su jugoistočna i južna Evropa u velikoj meri izložene posledicama izazvanim klimatskim promenama.

To znači da se ovaj region suočava sa najvećim rizikom od klimatskih promena i da postoji veliki broj ugroženih sektora i oblasti, koje uključuju vodne resurse i ekosisteme, kao i vodnu infrastrukturu. Projekcije klimatskih promena za Zapadni Balkan govore da će u narednih nekoliko decenija doći do povećanja broja nepogoda izazvanih ekstremnim vremenskim uslovima.

Predviđa se da će promena namene zemljišta biti dominantni faktor u utvrđivanju dostupnosti vode u kratkoročnom, a da će intenzitet klimatskih promena verovatno postati primarni faktor u dugoročnom periodu.

U fokusu:

Međunarodni panel o klimatskim promenama (IPCC) takođe je identifikovao Zapadni Balkan kao jedno od najugroženijih područja u Evropi. Ovaj region će se suočiti sa porastom temperature do vrednosti iznad evropskog proseka, kao i promenama u obrascima padavina, što će uzrokovati rizik od poplava, duže sušne periode, eroziju zemljišta i šumske požare.

Klimatske promene će najverovatnije izazvati i negativne posledice koje će dovesti do znatnog gubitke staništa, ali i do ekonomskih i ljudskih gubitaka. Poplave iz 2014. godine pokazale su da region Zapadnog Balkana nije spreman niti adekvatno opremljen da se izbori sa nadolazećim opasnostima izazvanim klimatskim promenama. Mada su od 2014. godine izvršena poboljšanja sistema sprečavanja i zaštite od poplava, skorašnje poplave iz 2019. i 2020. godine pokazale su da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se adekvatno rešio ovaj i drugi problemi.

Reke se smatraju jednim od najproduktivnijih ekosistema i važnih područja biodiverziteta, i one igraju izuzetno značajnu ulogu u našim životima budući da obezbeđuju suštinska dobra i brojne usluge koje nudi ovaj ekosistem. Na primer, reka Vojuša (Vjosa) koja protiče kroz Grčku i Albaniju, ima regionalni, ali i evropski značaj.

Međutim, ovaj jedinstveni resurs izuzetnih prirodnih i društvenih dobara ugrožen je projektima izgradnje oko 40 hidroelektrana, kojima bi se narušio celokupan ekosistem. Ako se planovi realizuju, ovo slivno područje će se pretvoriti u niz akumulacionih jezera koja će uništiti prirodni rečni tok i funkcije biodiverziteta.

Projekat „Sačuvajmo poslednju divlju reku slobodnog toka u Evropi – Vojušu” trenutno je usmeren na sprečavanje negativnog razvoja izgradnje s ciljem da se ovaj rečni sliv proglasi prekograničnim zaštićenim područjem.

Upravljanje konkurentskim odnosom ekosistema i društvenih potreba i prioriteta ključni je izazov u uspostavljanju ravnoteže između dobrobiti ljudi i zdravlja ekosistema i očuvanja biodiverziteta. Razvoj očuvanja biodiverziteta i ekosistema u slivu Vojuše od suštinske je važnosti kako bi se obezbedila zaštita kritičnih slatkovodnih ekosistema, i u isto vreme time omogućila podrška lokalnim zajednicama.

Tekst priredile: Kristin Mejer i Sofija Tvaradže iz IUCN Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, Beograd

Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.

Ogroman potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije

08.01.2021

solar-panel-renewable-energy — Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je danas pripremu posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije, s obzirom na veliki potencijal Srbije u toj oblasti.

Mihajlović je u izjavi za agenciju Tanjug objasnila da je propis o obnovljivim izvorima energije potpuni novitet, jer je ta oblast sada deo Zakona o energetici.

Srbija ima ogroman potencijal u biomasi, geotermalnim izvorima i solarnoj energiji, ali ga očigledno do sada nije iskoristila. Mi ćemo tim zakonom pokušati da napravimo ambijent da se obnovljivi izvori energije mnogo više koriste, navela je ona.

Potpredsednica Vlade je objasnila da će biti promenjen dosadašnji sistem fid-in tarifa i da će biti uvedene aukcije za energiju iz obnovljivih izvora.

Ona je ukazala na to da će posebna pažnja biti posvećena kogeneraciji, odnosno proizvodnji električne i toplotne energije u isto vreme, jer je to, pre svega, veoma efikasno.

Pročitajte još:

Ono što je, takođe, novitet jeste formiranje jednog velikog fonda za energetsku efikasnost, rekla Mihajlović i dodala da je plan da se fond puni najmanje novcem iz budžeta, a mnogo više iz svih drugih međunarodnih fondova.

Mihajlović je naglasila da će cilj formiranja tog fonda biti smanjenje trošenja energije i dodala da će fokus biti pre svega, na domaćinstvima, a ne samo javnim, velikim zgradama gde svakako može mnogo da se uradi da bi se povećala energetska efikasnost.

Potpredsednica Vlade je navela podatak da se u Srbiji u proseku “baci” 40 odsto električne i toplotne energije zato što domaćinstva nemaju dobra vrata, prozore i izolaciju zidova.

Izvor: Vlada Srbije

Oksfordski naučnici stvorili ugljen-neutralno mlazno gorivo od CO2

08.01.2021

Tim istraživača sa Univerziteta u Okfordu otkrio je kako kažu, isplativ i efikasan način proizvodnje mlaznog goriva iz ugljen-dioksida, nudeći nadu da će jednog dana turisti moći da odlete u inostranstvo bez osećaja krivice zbog stvaranja emisije otrovnih gasova.

Istraživaći su uspešno pretvorili CO2 gas direktno u mlazno gorivo koristeći jeftin katalizator na bazi gvožđa.

Prethodni uspešni pokušaji pretvaranja CO2 u mlazno gorivo zahtevali su složene procese i skupe hemikalije. Ali, kao što je otkriveno u časopisu Nature, istraživači sa Okforda veruju da bi nova metoda mogla da proizvede gorivo po konkurentnim cenama koje bi potencijalno moglo da eliminiše veliko opterećenje koje stvara vazdušni saobraćaj.

Pročitajte još:

„Kao što možete da zamislite, zaista smo uzbuđeni zbog ovih rezultata i uticaja koji će oni imati na održivo vazduhoplovno gorivo. Pod pritiskom klimatskih promena, naše otkriće će značajno doprineti održivim svetskim procesima proizvodnje goriva“, rekao je jedan od istraživača.

Tim je počeo da istražuje mogućnost pretvaranja CO2 u gorivo pre više od jedne decenije, ali je tek sada „konačno ostvario taj san ovim otkrićem“.

Metoda uključuje upotrebu CO2 zarobljenog iz vazduha, koji se konvertuje sa vodonikom (H2) pomoću procesa koji se naziva hidrogenizacija i katalizatora napravljenog od jedinjenja gvožđa, mangana i kalijuma za dobijanje specifičnih ugljovodonika.

Novi postupak “ekonomičniji i prihvatljiviji za životnu sredinu” u poređenju sa indirektnim metodama, poput konverzije CO2 u metanol, a zatim u mlazno gorivo.

Energetski portal

Ljubljana proglašena za jedan od najodrživijih gradova na svetu

08.01.2021

ljubljana-slovenija — Foto-ilustracija: Pixabay

“Lounli planet”, najpoznatiji izdavač turističkih vodiča, je uvrstio prestonicu Slovenije u listu osam najodrživijih gradova na svetu.

Slovenačka agencija STA prenosi kako je Ljubljana “izuzetno čista i sve zelenija” i prepoznatljiva po svojoj netaknutoj prirodi.

Upravo su priroda i svež vazduh ključna prednost u planu oživljavanja gradskog turizma.

“Lounli planet” ističe činjenicu da je preko 10 hektara gradskog centra namenjeno pešacima, kao i da se ulice peru kišnicom i recikliranom vodom.

Najsavremeniji sistemi upravljanja otpadom su doveli do toga da grad na deponiju šalje 80 odsto manje otpada nego 2008. godine.

Pročitajte još:

Takođe, Ljubljana je prva evropska prestonica koja se založila za cilj da postane grad “bez otpada”.

Krajnji cilj je da se to do 2025. godine otpad smanji na samo 60 kilograma godišnje po osobi.

Ljubljana je još 2007. godine definisala ciljeve održive mobilnosti, a u prioritete su uvrstili nastojanje da do 2027. godine građani većim delom obavljaju svoje poslove tako što će ići pešice ili koristiti bicikl i javni prevoz.

Pored svih planova, u delo su sproveli i rekonstrukciju gradskih mostova, koja građanima smanjuje udajenost od jednog do drugog dela grada, a posebno se vodi računa o starijim sugrađanima za koje su obezbeđena električna vozila.

U Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020. možete pročitati i druge pogodnosti koje su Ljubljanu dovele do “Lounli planet” liste.

Na spisku su se našli i Singapur, Lisabon, Vankuver, Kopenhagen, San Francisko, Portland i Bengaluru.

Jovana Canić

Zaštićena područja su najbolji “alat” za očuvanje prirode

08.01.2021

uvac_nature_priroda_serbia_srbija — Foto: Ljubica Štivić

Naslovi o istrebljenju brojnih biljnih i životinjskih vrsta doživeli su sudbinu većine loših vesti. One se umnožavaju i, nažalost, utapaju u more informacija koje ne uspevaju da podstaknu društvo na adekvatnu akciju. Snimci ugroženih životinja iz nama egzotičnih područja delovali su nam nekada daleko i strano, ali su uspevali da nas razneže ili zabrinu. Danas, brojne biljne sorte i životinjske vrste lagano nestaju i iz naših krajeva, gotovo pod našim prozorima, u tišini.

Ipak, da ne bismo došli u situaciju da se uverimo hoće li biti koga da makar pusti suzu za poslednjim primercima neke vrste, potrebno je utvrditi na koje lokalne biljke i životinje, kao i staništa, mogu da se primene kriterijumi ugroženosti ili retkosti. Ključni korak nakon formiranja takve baze podataka jeste upravo olakšati i osigurati njihov dugoročni opstanak.

Jedan od takvih projekata upravo se sprovodi u našoj zemlji pod nazivom „EU za Naturu 2000 u Srbiji”, sa ciljem da se podrže aktivnosti na očuvanju biološke raznovrsnosti. On bi trebalo da pomogne našem Ministarstvu zaštite životne sredine i drugim nadležnim institucijama u uspostavljanju prve liste potencijalnih lokacija koje će biti uvršćene u međunarodnu ekološku mrežu zaštićenih područja Evropske unije. Ta najveća mreža poznata je kao mreža Natura 2000, a obuhvata 26.106 područja svrstanih u dve kategorije, shodno Direktivi o staništima i Direktivi o pticama.

U fokusu:

Iako je izrada geografskog informacionog sistema za mrežu Natura 2000 u našoj zemlji u toku, ipak glavni cilj nije formiranje spiska lokacija. To je samo početni korak. Zašto je bitno da naša prirodna područja budu deo ove evropske mreže pitali smo Anu Injigo, vođu projekta „EU za Naturu 2000 u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Glavni cilj ovog projekta je pružanje pomoći Republici Srbiji u obavljanju priprema za uspostavljanje mreže Natura 2000.

Foto: Miloš Karaklić (Predvečerje na Zlatiboru)

„Članstvo u mreži Natura 2000 podrazumeva pravnu uređenost shodno Direktivi o staništima i Direktivi o pticama, evropskim propisima koji obezbeđuju očuvanje najznačajnijih staništa i vrsta u Evropi. Ovaj sistem omogućava dugotrajni opstanak retkih i ugroženih vrsta i staništa zahvaljujući podršci Evropske komisije i evropskom zakonodavstvu”, kaže Ana, koja sa svojim timom već godinu dana pruža našim institucijama podršku u pripremi liste potencijalnih lokacija u Srbiji.

Ona kaže da su lokacije odabrane na drugačiji način nego što se to čini pri proglašenju nacionalnih parkova ili prirodnih rezervata.

„Među glavnim razlikama su kriterijumi za određivanje zaštićenih područja u sklopu mreže Natura 2000. Tu se ističu specifična staništa i vrste koje nisu uvek prioritet u imenovanju drugih zaštićenih područja, gde se mogu dati prednosti drugačijim vrednostima biodiverziteta ili ekosistema”, objašnjava Ana, dodavši da je cilj osigurati očuvanje svih staništa i veoma retkih vrsta u Evropi.

Sa socioekonomskog stanovišta, takođe je važno naglasiti da mreža Natura 2000 ne isključuje niti ograničava mogućnost obavljanja određenih privrednih aktivnosti, kao što su poljoprivreda i stočarstvo. Sasvim suprotno. Ove aktivnosti su u potpunosti kompatibilne sa svrhom ovih područja, sve dok ne ugrožavaju vrste i/ili staništa. Kad je reč o podacima o biološkoj raznolikosti u Srbiji, Ana Injigo ističe da imamo solidnu evidenciju.

„Veliki broj institucija razvija različite programe za istraživanje i nadzor kojim se dolazi do ključnih naučnih podataka, bitnih i za imenovanje lokacija Natura 2000. Ne postoji, međutim, centralizovana baza podataka, a glavnu poteškoću za institucije odgovorne za implementaciju i imenovanje lokacija u sklopu Natura 2000 predstavlja mogućnost pristupa tim podacima, kao i određivanja najrelevantnijih podataka u centralnom informacionom sistemu.”

Projekat koji vodi Ana Injigo doprineće zaštiti prirode na dva vrlo važna načina.

Prvi se odnosi na prikupljanje podataka, jer projekat značajnim delom obuhvata takve aktivnosti na terenu, uz saradnju srpskih stručnjaka koji su deo projekta. Drugu vrednost projekta čini izrada Informacionog sistema i doprinos razvoju centralne baze podataka što će olakšati budući proces primene mreže Natura 2000.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.

Hladno al’ standard: Prodaja elektromobila u Norveškoj premašila prodaju dizelaša, benzinaca i hibrida

07.01.2021

nico-meier-c2JMv6C_JQI-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Nico Meier)

Navikli smo na naslove “Norveška rekorderka po broju prodatih elektromobila” u ovo doba godine, međutim 2020. je nadmašila samu sebe. Od 141.412 automobila prodatih u godini iza nas u Norveškoj, čak 76.789 ima električni pogon. To je 54,3 odsto ukupne prodaje.

Ova skandinavska zemlja je prva na svetu u kojoj je u toku godine kupljeno više električnih automobila u odnosu na njihove prljave ekvivalente na dizel i benzin i hibride zajedno. Argument “Elektromobili i nisu toliko čista alternativa, od čega se pravi struja?” u norveškom slučaju ne pije vodu s obzirom na to da je osnovica njihovogog elektroenergetskog sistema hidroenergija i da je čak 98 odsto električne energije zelenog porekla.

Norvežani su se tokom prošle godine najčešće odlučivali za četvorotočkaše na elektropogon sa baterijama koje je proizvela nemačka kompanija Folksvagen, na taj način potisnuvši nekada omiljenog elektroauto-proizvođača u zemlji, američkog Teslu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tobias Tullius)

Predvodnica zaokreta ka elektromobilnosti i održivosti uopšte neće se ovde zaustaviti. Norveška namerava da od 2025. godine zabrani prodaju automobilna na dizel i benzin. I u ovome će probiti led i biti planetarna pionirka!

Kako bi pripremila teren za sveobuhvatnu “elektrifikaciju” voznog parka svog stanovništva, Norveška je uvela brojne podsticajne mere. Pojedinci čija prevozna sredstva pokreće struja oslobođeni su taksi na uvoz i kupovinu, kao poreza na dodatu vrednost i putarine. Povrh toga, mogu da se kreću saobraćajnim trakama za autobuse, imaju pravo na besplatan parking, a prevoz trajektima plaćaju duplo manje. Ovaj paket podrške čini ukupan trošak posedovanja elektromobila nižim u odnosu na izdatke koje imaju vlasnici konvencionalnih vozila.

Analitičari prognoziraju da će u 2021. godini udeo električnih vozila u prodaji biti viši od 65 odsto.

Da nije samo saobraćajni sektor predmet ozelenjavanja, već da je nordijska zemlja koja nije članica Evropske unije posvećena sveprožimajućoj borbi protiv klimatskih promena pokazuje to što se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Ipak, ne treba smetnuti s uma da u svakom žitu ima kukolja. Veliki doprinos ekonomskoj moći ove zemlje i činjenici da njeni stanovnici mogu da priušte da se voze na struju, koja ogromnim delom potiče iz obnovljivih izvora, pruža eksploatacija i izvoz nafte i gasa.

Jelena Kozbašić

Hristos se rodi! Srećan Božić!

07.01.2021

christmas-božić-čestitka — Foto-ilustracija: Pixabay

Vreme je novogodišnjih i božićnih praznika, vreme kada se prave planovi za godinu pred nama i sabiraju utisci iz godine od koje smo se oprostili.

Sve u svemu, nećemo zaboraviti 365 dana koji ostaju za nama.

Danas slavimo najvažniji i najradosniji hrišćanski praznik – Božić, dan rođenja Isusa Hrista.

U Srbiji se današnji dan proslavlja kao porodični praznik, ali i kao jednodnevni državni praznik. Svima su među prvim aoscijacijama na Božić badnjak i česnica.

Badnji dan, koji prethodi Božiću, nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, a česnica je pogača u koju se stavlja novčić i koja se lomi na dan Božića.

Tradicionalni običaj paljenja badnjaka slavi rođenje Isusa i vatre koju su pastiri upalili da zagreju Bogorodicu i bebu Isusa.

Što se česnice tiče, koliko domaćinstvo ima ukućana, na toliko se delova lomi česnica, a veruje se da sreća i novac čekaju onog kojem se zalomi parče sa novčičem.

Pored novčića, u pogaču se stavlja grančica drena (za zdravlje) i, u nekim krajevima, kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja).

Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice.

Uz bogatu trpezu, ambijent je potpun uz okićenu jelku i poklone kojima se svi raduju, nezavisno od godina!

Na dan Božića porodica je na okupu, a u kuću treba da uđe samo položajnik, koji simbolično donosi ukućanima sreću i blagostanje.

Položajnik je poseban gost u domu, najčešće je u pitanju mlađa osoba, a dolazak je uglavnom unapred dogovoren.

Položajnik dobija poklon, nakon što izgovori dobre želje i dobre namere svima iz kuće koju posećuje.

Na dan Božića umesto “Dobar dan” čućete „Hristos se rodi“, na šta se odgovora sa „Vaistinu se rodi“.

Srećan Božić želi Vam redakcija Energetskog portala!

Jovana Canić

U Srbiju uskoro stižu elektromotorni vozovi koji će ići brzinom od 200 km/h?

07.01.2021

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović potpisao je u sredu sa ambasadorkom NR Kine u Srbiji Čen Bo Memorandum o razumevanju o saradnji za železnička vozna sredstva.

Ovim memorandumom, potpisanim između Republike Srbije, preduzeća „Srbija voz” a.d, i kompanija „China Railway International Co., LTDˮ i „CRRC Corporation Limited”, dogovorena je saradnja i postavljen osnov za potencijalnu nabavku elektromotornih vozova za brzine od 200 kilometara na čas, za potrebe organizacije putničkog saobraćaja na budućoj pruzi za velike brzine Beograd centar–Novi Sad–Subotica.

Momirović je tom prilikom istakao da ovaj dokument predstavlja nastavak Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture iz 2009. godine.

Uz zahvalnost za sve što NR Kina čini za Srbiju, ovaj memorandum predstavalja nastavak intenzivne saradnje sa Kinom, ukazao je ministar Momirović.

Pročitajte još:

Ministar je iskazao i zahvalnost na sveukupnoj podršci koju Narodna Republika Kina pruža na efikasnoj i pravovremenoj realizaciji transportnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji.

Ambasadorka je podvukla da su kineska i srpska strana uložile velike napore kako bi projekat izgradnje brze pruge Beograd–Budimpešta neprekidno, normalno i stabilno napredovao, uz ocenu da se u poslednja dva meseca vidi veliki napredak na gradilištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)

Potpisivanje Memoranduma otvara novi prostor naše saradnje u saobraćaju. Kina ima najrazvijeniju tehnologiju u proizvodnji brzih vozova i kineske kompanije su spremne da dele svoju visoku tehnologiju sa srpskim partnerima i daju svoj doprinos ekonomskom razvoju Srbije, poručila je ona.

Saradnja dogovorena Memorandumom biće realizovana na principima komercijalnih odnosa, usklađenosti sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti i u skladu sa svim važećim domaćim i evropskim standardima i propisima.

Pored toga, ovaj memorandum predviđa i mogućnost saradnje na uspostavljanju tehničkog centra za istraživanje i razvoj, centra za obuku, centra za održavanje i, na kraju, centra za proizvodnju železničkih vozila, u skladu sa potrebama projekata saradnje i tržišnog potencijala, što ima izuzetan značaj za razvoj železničkog saobraćaja u Srbiji i železničku prateću industriju u celini.

Izvor: Vlada Srbije

Budućnost je u nuklearnoj energiji

06.01.2021

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Zašto su vetar i sunce kao obnovljivi izvori energije ekološki manje prihvatljivi i ekonomski manje isplativi od nuklearne energije i koliko u strategiji razvoja elektroenergetskog sistema može da nam pomogne primer Francuske, objašnjava prof. dr Milenko Đurić.

Prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije, kao strategije elektroenergetske budućnosti, nije tako jednostavan zadatak, a nije ni primenjiv u svakoj zemlji. Budući da je Srbija svoj hidropotencijal u velikoj meri iskoristila, da solarna i vetroenergija nisu tako čiste kako na prvi pogled izgleda i da se ne možemo osloboditi termoelektrana na ugalj još najmanje 30 godina, jedan od naših najpriznatijih stručnjaka za elektroenergetske sisteme prof. dr Milenko Đurić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, upozorava da moramo biti trezveni u odabiru strategije za budućnost. Kao mala zemlja, ne možemo sebi da dozvolimo skupe eksperimente, zbog čega profesor predlaže da sagledamo primer Francuske koja se preorijentisala na nuklearne elektrane i proizvodi dva puta jeftiniju električnu energiju nego Nemačka koja je investirala u razvoj OIE.

EP: Prošle godine oborili smo neslavne rekorde u zagađenosti vazduha u glavnom gradu tokom grejne sezone, a predstoji nam hladnije doba godine. Da li je ugalj jedini uzročnik problema i da li mislite da će se scenario ponoviti i ove zime?

Milenko Đurić Za ceo Beograd ne mogu reći ništa jer ne raspolažem pouzdanim podacima. Ja živim na Vračaru, blizu crkve Svetog Save. Ceo kvart obilazim šetajući moje pse, a prošle jeseni nisam primetio da je iko nabavio ugalj. Vazduh je, ipak, u više navrata pri nepovoljnim vremenskim uslovima, bio jako zagađen. Ubeđen sam da je tome uzrok bio automobilski saobraćaj. Mislim da starost automobila veoma malo doprinosi povećanju zagađenosti vazduha. Osnovni razlog je enorman broj automobila koji je odavno u Beogradu prevazišao podnošljivu cifru. Smatram da ekološku taksu treba uvesti na gorivo, a ne na automobile, jer automobil koji stoji ne zagađuje vazduh.

U fokusu:

EP: Evropske zemlje daleko su odmakle u realizaciji planova za dekarbonizaciju elektroenergetskih sistema i prelazak na obnovljive izvore energije. Kada očekujete da će se i kod nas stvoriti uslovi da se operativno pređe na ovu strategiju?

Milenko Đurić Smatram da se Srbija ne može odreći termoelektrana na ugalj još najmanje 30 godina. Može se primeniti najbolja tehnologija za prečišćavanje dimnih gasova, ali emisija C02 se ne može izbeći.

EP: Nedavno je objavljeno da su najnovija istraživanja vrlo ohrabrujuća jer rezultati upućuju na to da struka može uspešno da eksploatiše energetske sisteme sa čak 100 odsto proizvodnje električne energije iz OIE. Šta to, praktično, znači?

Milenko Đurić Nisam siguran da je podatak koji navodite tačan. Vetroelektrane i solarne elektrane generišu električnu energiju najlošijeg kvaliteta, jer im je proizvodnja stohastičkog karaktera. Takvi izvori zahtevaju postojanje jednog baznog elektroenergetskog sistema koji u svakom trenutku može da pokrije potrebe potrošnje, kada proizvodnja vetro i solarnih elektrana padne, što se, nažalost, može desiti u veoma kratkom periodu.

EP: I deca u osnovnoj školi uče da je naš hidropotencijal iznad evropskog proseka, ali nedovoljno iskorišćen. Imamo li potencijala za još velikih hidrocentrala?

Milenko Đurić To što deca uče u osnovnoj školi možda je važilo za bivšu Jugoslaviju. Hidropotencijal Srbije je u velikoj meri iskorišćen. Postoji potencijal na Ibru (te hidroelektrane su isprojektovane, ali ne znam koliko se odmaklo u daljim koracima) i na Drini, gde će potencijal morati da se deli sa Republikom Srpskom.

EP: Kakva je budućnost mini-hidroelektrana u Srbiji, s aspekta isplativosti, ekologije, političke volje, pa i prava građana?

Milenko Đurić Potencijal za mini-hidroelektrane je mali, a s aspekta države, zanemarljiv. Ekološke štete koje mogu nastati izgradnjom takvih objekata mogu biti velike, naročito ako se dozvoli da profit investitora bude glavni pokretač za takve investicije. Mislim da se nadležnost nad potencijalima za male hidroelektrane mora dati lokalnom stanovništvu, na čijoj teritoriji se nalaze ti potencijali. Tako će se sigurno izbeći rešenja koja će narušavati ekologiju.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.

Dogovoreno hitno čišćenje Potpećkog jezera

06.01.2021

waste-1741127_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Na inicijativu ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović u utorak je u Palati Srbija održan sastanak sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željkom Radoševićem, direktorkom Republičke direkcije za vode Natašom Milić, direktorom JVP „Srbijavode“ Goranom Puzovićem i direktorom JP „Elektroprivreda Srbije“ Miloradom Grčićem, povodom rešavanja problema nagomilanog komunalnog otpada u Potpećkom jezeru, koji su prethodnih dana naneli buični potoci preko pritoka reke Lim.

Ministarka Irena Vujović je ukazala na hitnost rešavanja problema i dodala da velika količina smeća koje završi u rekama ozbiljno ugrožava životnu sredinu.

“Znamo da ovaj problem datira od ranije, da imamo i mnogo divljih deponija u blizini reke i da je u cilju dugoročnijeg rešavanja problema plutajućeg otpada na Limu i Drini potrebna saradnja sa nadležnim ministarstvima iz susednih država, kojima smo već uputili poziv. U ovom trenutku je najvažnije da se ukloni komunalni otpad koji se taloži u Potpećkom jezeru. Zato pozivam sve jedinice lokalne samouprave iz ovog dela Srbije da se maksimalno uključe u akciju čišćenja koja će biti započeta narednih dana, a mi ćemo nastaviti da im pomažemo u rešavanju problema sa smetlištima i divljim deponijama“, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Na sastanku dogovorena je hitna intervencija i čišćenje Potpećkog jezera, a akciju će sprovesti JVP „Srbijavode“ i EPS.

Pored čamaca i mehanizacije, potrebno je obezbediti i više stotina kamiona za transport otpada koji će se odvoziti na deponiju „Duboko“ u Užicu. Na sastanku je najavljeno i da će JP „Elektroprivreda Srbije“ u saradnji sa preduzećem iz Bosne i Hercegovine hitno započeti uklanjanje otpada na brani u Višegradu.

Sastanku u Palati Srbija prisustvovali su i državni sekretari Ministarstva zaštite životne sredine Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

1...610611612...1,674 Page 611 of 1,674

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM