Home Blog Page 6

EBRD i EU: Podrška za zelene inovacije

Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz podršku EU fondova, proširiće finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima (MSP) u Srbiji i Zapadnom Balkanu kroz program SME Go Green, sa ciljem podsticanja zelenih inovacija.

Prva faza programa obezbediće 120 miliona evra ciljane finansijske podrške za MSP, dok se očekuje da će ukupna vrednost programa dostići 400 miliona evra u narednim godinama.

Kako je navedeno, program će doprineti konkurentnosti MSP-a, pomažući kvalifikovanim srpskim preduzećima da pristupe finansiranju za investicije koje ispunjavaju EU i međunarodne standarde.

Program je usmeren na projekte koji unapređuju energetsku i resursnu efikasnost i smanjuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Finansiranje će biti posvećeno zelenoj ekonomiji, uključujući energetsku efikasnost, efikasno korišćenje resursa i ulaganja u obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

SME Go Green će podržati sektor agrobiznisa u Srbiji kako bi smanjio uticaj na životnu sredinu i postao održiviji i otporniji na klimatske promene, sa ciljem da 100 odsto sredstava bude usmereno na finansiranje zelenih tehnologija.

Još jedan važan aspekt programa je i osnaživanje žena u poslovnom sektoru putem posebnih fondova za MSP koje vode žene.

Nakon uspešnog završetku ovih projekata, MSP mogu ostvariti povraćaj od 10 odsto uloženih sredstava, odnosno 15 odsto za projekte u obnovljivim izvorima energije i agrobiznisu.

Energetski portal

U kojim gradovima BiH i Srbije je jutros bio zagađen vazduh?

Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Građani Srbije i Bosne i Hercegovine ovog jutra su u mnogim gradovima udisali zagađen vazduh. Prema podacima sa sajta zrak.ekoakcija.org, najlošiji vazduh u BiH jutros je registrovan u Banja Luci gde je okarakterisan kao vrlo nezdrav sa indeksom kvaliteta vazduha 280.

Kada vazduh spada u ovu kategoriju, preporuka je da oboleli od plućnih bolesti i bolesti srca, trudnice, deca i stariji, izbegavaju bilo kakve aktivnosti tokom boravka napolju, a isto se savetuje i svima ostalima. Kod osoba sa respiratornim oboljenjima poput astme moguća su značajna pojačanja simptoma i intenziteta bolesti. Povećana je i verovatnoća negativnih posledica po respiratorne organe celokupnog stanovništva.

U Sarajevu je jutroz vazduh bio nezdrav, sa indeksom kvaliteta vazduha 162, dok je u Tuzli taj indeks bio 157 – takođe okarakterisan kao nezdrav. U ova tri grada, dominantan zagađivač bile su PM 2,5 čestice.

Pročitajte još:

U drugim gradovima poput Mostara, Bihaća i Ivan Sedla vazduh je bio umereno zagađen što znači da neke štetne materije mogu uzrokovati zdravstvene probleme osobama koje su veoma osetljive na aerozagađenje. U Zenici, Lukavcu, Visokom i Kaknju, vazduh je bio nezdrav za osetljive grupe pa je preporuka da oboleli od bolesti organa za disanje i srca, zatim stari, trudnice i deca smanje veća naprezanja tokom boravka napolju.

U Srbiji je, prema podacima sa sajta IQAir, najlošiji vazduh registrovan u Novom Sadu gde, sa indeksom kvaliteta vazduha 181, okarakterisan kao nezdrav. Slede Subotica, Pančevo, Užice, Čukarica, Zemun i Čačak gde je vazduh takođe nezdrav, dok je na Zvezdari, u Kragujevcu i u Nišu vazduh nezdrav za osetljive grupe. Prosečan kvalitet vazduha u Srbiji je umeren, sa indeksom 69.

Energetski portal

Poranite i ugrabite jeftinije karte za sunčani Majami

Foto: KLM

Evropa se polako priprema za zimu i božićne i novogodišnje praznike koji su kao stvoreni za odmor i putovanja. Ali, upravo tada su i najveće gužve. Zato isplanirajte svoje putovanje na vreme, budite ranoranilac, izbegnite gužve, rezervišite svoje karte dok su na promociji i uštedite na svom budžetu.

Ako ste oduvek želeli da posetite neku od metropola Severne Amerike, poput veličanstvenog Njujorka, „magičnog grada“ Majamija, Las Vegasa – svetskog centra zabave, prošetate kosmopolitskim Torontom ili da „skoknete“ do Kariba i na Arubi se družite sa flamingosima, sada je pravi trenutak da avio-karte kupite po sniženim cenama.

Foto: KLM

KLM u svojoj „Sunrise Deal” promotivnoj kampanji putnicima iz Beograda nudi snižene cene avio-karata u ekonomskoj klasi do brojnih destinacija širom sveta. Promotivna kampanja traje od 7. do 20. novembra 2024, a karte se mogu iskoristiti do 31. marta 2025. godine.

Kada znate da avio-karta može biti jeftinija, ostaje vam da isplanirate destinaciju, a mi vam predlažemo Majami – grad u kome ćete naučiti španski.

Florida je širom SAD poznata kao Sunčana država, a Majami, drugi najveći grad ove države, postoa je prvi izbor za život sve većeg broja Amerikanaca. Razloga zašto ljudi hrle u ovaj grad zaista ima na pretek.

Ako ćete negde u SAD imati utisak da ste na Karibima, to je svakako Majami! Da krenemo od činjenice da je ovo bilingvalan grad, gde se španski govori kao prvi, a engleski tek kao drugi jezik. Jedan od saveta lokalaca je da naučite malo španskog, jer će vam znanje tog jezika omogućiti da komunicirate sa mnogo više lokalaca i upoznate predivna, a manje poznata mesta u gradu. U Majamiju postoji velika kubanska zajednica, a kubanski espreso s puno pene je samo jedan od specijaliteta koji ćete moći da probate. Uticaj latinske Amerike je veliki, pa ćete u Majamiju lako naći i specijalitete nikaragvanske, argentinske, peruanske, meksičke i kolumbijske kuhinje.

Foto: KLM

Pored već čuvenih belih peščanih plaža i kuća u art deko stilu, u Majamiju ćete naći i oko 800 parkova, a na obodima grada se nalaze i dva nacionalna parka, po čemu je ovaj grad jedinstven u SAD. NP Biskejn je pravi izbor za sve ljubitelje mora, jer se tu mogu videti kitovi, kornjače, koralni grebeni, ali i roniti između 200 vrsta različitih riba, među kojima je i sabljarka. Na istočnoj strani grada se nalazi NP Everglejd gde živi životinja koja je simbol Floride – aligator. Pored aligatora, u močvarama Everglejda vrebaju i floridski panteri, kao i brojne vrste riba, ptica i sisara, zbog kojih je ovaj nacionalni park na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. NP Everglejd je jedino mesto na svetu gde aligatori i krokodili žive u istom eko-sistemu.

Majami je savršen za vožnju bicikla, štaviše cela Florida je vrlo ravna – najviši vrh ove američke države je na visini od 105 metara! Takođe, gde god se nalazili na Floridi, more je uvek na manje od 100 kilometara od vas. Majami je poznat i po velikom broju sunčanih dana te nije nimalo čudno što je baš u ovom gradu izmišljena krema za sunčanje!

Majami su u XVII veku često posećivali pirati, pa su se ovde mogle sresti i neke poznate glave poput Gasparilje, Crnobradog i Lafita. Oni su ostavili oko 50 potopljenih plovila u blizini, koja su sada pravi raj za ronioce. Ostavili su i dosta zakopanog blaga, ali je nažalost, većina već pronađena. Danas, umesto pirata, ovde pristaje veliki broj kruzera, pa je Majami svetska prestonica krstarenja sa oko 5 miliona turista koji brodom dođu u ovaj grad.

Kod nas se lepo kaže „ Ko rano rani, dve sreće grabi“, pa rezervišite svoje avio-karte karte na vreme, dok su na promociji i uštedite novac.

Cenu avio-karte proverite na kompanijskom sajtu serbia.klm.com

Više informacija i detalja o aktuelnoj promociji možete pronaći OVDE

Ponuda važi za povratne karte, a u cenu su uključene sve takse.

Da biste rezervisali karte ili se dodatno informisali, posetite kompanijski sajt serbia.klm.com, ili ovlašćene turističke agencije.

Izvor: KLM

Specijalni rezervat prirode „Mojstirsko – Draške planineˮ postaje zaštićeno područje

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Vlada Republike Srbije donela je odluku o uspostavljanju novog zaštićenog područja – Specijalnog rezervata prirode „Mojstirsko – Draške planineˮ, koji se prostire na 10.822 hektara u opštini Tutin.

Uredbom su određeni režimi zaštite na tri nivoa, kako bi se sačuvale brojne zaštićene, retke i ugrožene vrste koje obitavaju u ovom području. Naime, beleži se oko 100 vrsta ptica i preko 50 vrsta endemskih biljaka.

Ovo bogatstvo biodiverziteta upotpunjuju jedinstveni geomorfološki, geološki, hidrogeološki, hidrološki i klimatski fenomeni, kao i tradicionalni način života koji je u ovom kraju još uvek dobro očuvan.

Pročitajte još:

Ministarstvo zaštite životne sredine, kako se navodi na njihovom sajtu, svake godine povećava budžet namenjen zaštiti ovakvih oblasti, a za prethodnu godinu izdvojeno je 600 miliona dinara.

Od 2020. godine, doneto je ukupno 39 uredbi koje su proglasile područja od nacionalnog značaja za zaštićena. Dok je od 2023. godine, Vlada obezbedila sredstva i za projekte lokalnih samouprava unutar zaštićenih područja prve i druge kategorije, za šta je u poslednje dve godine izdvojeno 145 miliona dinara.

Energetski portal

Smanjene površine pod uljanom repicom

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael Schwarzenberger)

Zbog nedostatka vlage u zemlji i visokih temperatura, setva uljane repice ove godine je kasnila. Ratari koji su se odlučili da je poseju sačekali su kišu, pripremili zemljište i obavili ovaj posao krajem septembra i početkom oktobra, iako su prošli optimalni rokovi.

Prošle godine je ovom kulturom kod nas bilo zasejano oko 35.000 hektara. Kako sada stvari stoje, zbog niže cene i sušnog leta, pojedini proizvođači su odustali od ove proizvodnje. Oni koji su obavili setvu kažu da su potrebna solidna ulaganja, a sada obilaze parcele i prate vegetaciju.

Uljana repica traži pažnju 

Poljoprivredni proizvođač iz Mladenova, Slobodan Kopanja, nekoliko godina unazad na svojim parcelama seje ovu kulturu. Prošle godine je na 26 hektara zabeležio prinos od 3,4 tone po hektaru.

„Ove godine setva je uglavnom obavljena posle optimalnog roka, ali je nakon kiše dobro odrađena predsetvena priprema. Uljana repica traži pažnju, kada nikne treba svakodnevno obilaziti usev i tako do žetve“, priča naš sagovornik.

Ukoliko se pojave štetočine, upozorava, mora se istog dana reagovati.

„Nema proizvodnje bez ulaganja. Sejem je zbog plodoreda, dobar je predusev za soju. Cena je svake godine niža, što je možda razlog za slabije interesovanje proizvođača za ovogodišnju setvu.“

Pročitajte još:

Ne seje se u prašinu

Dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je krajem oktobra bilo zasejano više od 20.000 hektara. Stanje useva zavisi od vremena setve.

Foto-ilustracija: Pixabay (Stefan-1983)

„Ratari su poslušali naše savete i sačekali kišu, jer se ona ne seje u prašinu. Bilo je dovoljno padavina, a i temperature su bile nešto niže u početnim fazama razvoja, pa se sada većina useva nalazi u odličnom stanju“, kaže ona.

Napominje da vlage ima u donjem delu zemljišta, ali je površinski sloj malo prosušen. Zato bi sada mladim biljkama dobro došla kiša. Dodaje da su pojedini proizvođači obavili tretman zaštite od buvača, a repičine lisne ose nije bilo u alarmantnom broju.

„Nadamo se da ove godine neće biti napada glodara. Dugo, toplo i sušno leto je to smanjilo, ali proizvođači treba da obilaze svoje useve.“

Naša sagovornica napominje i da je uljana repica ozima biljka koja u vegetaciji preskače visoke temperature i donosi rentabilan prinos čak i na lošijim zemljištima. Svakako, i prvi novac u godini proizvođačima, a zemljište nakon žetve ostavlja u dobrom fizičkom i hemijskom stanju.

Oprez zbog sive truleži i lisne ose

Kako navode iz PSSS Sombor, na području zapadnobačkog okruga usevi se, u zavisnosti od datuma setve, nalaze u fazi razvoja od dva do sedam listova. Na više lokaliteta uočeno je prisustvo simptoma suve truleži (prouz. Phoma lingam) koji su registrovani na pojedinačnim biljkama, na starijem lišću.

„Pregledom useva uočeno je prisustvo pagusenica repičine llisne ose (Athalia rosae) kao i položenih jaja, ali u veoma niskom intenzitetu. Prisustvo štetočina uočeno je u usevima u kojima u prethodnom periodu nije sproveden insekticidni tretman“, navode iz ove službe.

U usevima koji se nalaze u fazi do sedam listova, zbog dobro razvijene lisne mase, pagusenice ove štetočine ne mogu izazvati veće štete. Tamo gde su razvijena dva do četiri lista uočeno je prisustvo položenih jaja repičine lisne ose. U ovim usevima preporučuje se i dalje obilazak i praćenje prisustva ove štetočine i po potrebi (u slučaju dostizanja praga štetnosti) sprovesti insekticidni tretman.

Prisustvo lisnih vaši (Aphididae) u pregledanim usevima za sada nije utvrđeno, ali trenutni vremenski uslovi su pogodni za pojavu i razvoj lisnih vaši.

„S obzirom na to da su lisne vaši vektori virusa, za usev uljane repice značajan je virus žutice postrne repe, potrebno je i dalje nastaviti sa obilascima useva u cilju utvrđivanja prisustva lisnih vaši kao i njihove brojnosti“, upozoravaju stručnjaci PSS Sombor.

Izvor: Agroklub

Intenzivniji razvoj industrije radioizotopa u Kini

Foto-ilustracija: Unsplash (Adi Constantin)
Foto-ilustracija: Unsplash (Hike Shaw)

Kina ima ambiciju da do 2026. godine transformiše svoju industriju primene nuklearne tehnologije. Što je za ekonomski sektor od velikog značaja, a sve u cilju da dostignu godišnji ekonomski učinak od 400 milijardi kineskih juana, što je približno 55,7 milijardi američkih dolara. Ovakav cilj deo je „Trogodišnjeg akcionog plana za visokokvalitetan razvoj industrije primene nuklearne tehnologije (2024-2026)“, koji je usmeren na širenje upotrebe radioizotopa i povezanih tehnologija u visokotehnološkim industrijama, kako bi se prilagodili razvoju nuklearne industrije, navodi se na sajtu World Nuclear News.

Radioizotopi su varijante elemenata čija jezgra emituju radijaciju, i nastaju kada se atomi stabilnih izotopa transformišu pod uticajem nuklearnih reakcija, kada procesi oslobađaju energiju u obliku radijacije, koja se koristi u raznim primenama, od industrijskih do medicinskih.

U medicini, radioizotopi se koriste za dijagnostiku i terapije, u poljoprivredi, koriste se za unapređenje genetike biljaka i sterilizaciju insekata bez upotrebe hemikalija. U industriji, primenjuju se u sterilizaciji opreme i konzervaciji hrane, kao i u sigurnosnim proverama za detekciju skrivenih materijala.

Pročitajte još:

Izgradnja i modernizacija nuklearnih reaktora važna je za povećanje kapaciteta proizvodnje radioizotopa. Nuklearni reaktori ne samo da proizvode energiju, već su i izvor neutrona potrebnih za proizvodnju radioizotopa. Kroz kontrolisanu nuklearnu reakciju, reaktori omogućavaju stvaranje specifičnih radioizotopa koji su potrebni za medicinske, poljoprivredne, i industrijske svrhe.

Povećanjem svoje sposobnosti da proizvodi ključne radioizotope, Kina teži da umanji svoju zavisnost od inostranih dobavljača i osigura tehnološku nezavisnost. Planirana izgradnja novih reaktora i optimizacija postojećih instalacija trebalo bi da omogući Kini da samostalno proizvodi više od tri tipa radioizotopa i razvija nove tehnologije njihove proizvodnje, što će joj dati veći suverenitet u ključnim tehnološkim resursima.

Energetski portal

Za junski nestanak struje u regionu kriva vegetacija

Foto-ilustracija: Pixabay

U petak, 21. juna, Jugoistočnu Evropu pogodio je ozbiljan incident koji je doveo do velikih poremećaja u kontinentalnom elektroenergetskom sistemu Evrope. Ovaj događaj rezultirao je značajnim gubitkom kapaciteta za snabdevanje električnom energijom, što je privremeno otežalo podmirivanje potražnje za strujom u regionu.

Incident je naročito pogodio Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Hrvatsku, gde su zabeleženi prekidi u snabdevanju električnom energijom. Kvar u prenosnoj mreži, koji je prošao kroz niz pojedinačnih epizoda, doveo je do nestanka struje u ovim zemljama.

Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO-E) je povodom ovog incidenta izdala privremeni izveštaj koji opisuje sistemske uslove pre događaja, razvoj tih uslova, kao i mere preduzete odmah nakon što je došlo do prekida snabdevanja.

Izveštaj pruža detaljan pregled faktora koji su doprineli nestanku struje i razmatra aktivnosti koje su preduzete kako bi se osigurao stabilan rad sistema i umanjile posledice.

Pročitajte još:

Kako stoji u izveštaju, poremećaj je obuhvatio više prekida u radu različitih podstanica i na više naponskih nivoa, sa primarnim uticajem na mreže od 400 kV i 220 kV. Prvi prekid zabeležen je u 12:09:16 na 400 kV dalekovodu Ribarevine–Podgorica 2 (Crna Gora), dok je drugi usledio na 400 kV liniji Zemblak (Albanija) – Kardia (Grčka) u 12:21:30. Oba ova incidenta potvrđena su kao posledica nedovoljnog čišćenja vegetacije oko vodova.

Ova inicijalna saplitanja izazvala su dodatne kvarove na nekoliko drugih dalekovoda, što je dovelo do pada napona u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Hrvatskoj. Poremećaj je uzrokovao značajan gubitak opterećenja i proizvodnih kapaciteta, sa ukupnim gubitkom proizvodnje od 2.214 MW i znatnim smanjenjem opterećenja u različitim operaterima prenosnog sistema tokom samo nekoliko minuta.

Transformatori su reagovali na pad napona, pri čemu je automatska regulacija napona zabeležena uglavnom u kontrolnim zonama u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dok u Albaniji automatska regulacija nije bila dostupna.

Foto-ilustracija: Unsplash (Casey Horner)

U izveštaju stoji i da je efikasna komunikacija tokom kritičnog događaja i procesa oporavka bila od presudnog značaja. Operatorima prenosnog sistema odmah je upućeno obaveštenje o poremećaju, što je omogućilo brz odgovor na pad napona i nestanke struje u pogođenim regionima. Pravovremena razmena informacija omogućila je koordinisane napore i osigurala da su svi potrebni preduslovi i pripremne aktivnosti za proces oporavka uspešno sprovedeni.

Ovaj privremeni izveštaj rezultat je temeljne analize i pažljivog prikupljanja podataka o incidentu, koja je započeta odmah nakon stabilizacije sistema. Izveštaj će poslužiti kao osnova za dalju istragu koju će sprovesti Stručni panel, sastavljen od predstavnika ENTSO-E, ACER-a i nacionalnih regulatornih tela. Na osnovu ovih saznanja, Panel će pripremiti završni izveštaj.

Energetski portal

Kada obećanja postanu stvarnost- stopa deforestacije opada u Brazilu

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Vlade mnogih zemalja postavljaju ambiciozne ciljeve i daju velika obećanja. Klimavo poverenje koje prema njima gajimo često proizilazi iz mnogih neuspeha u ostvarenju obećanog. Kao neko ko se svakodnevno bavi takvim temama, neretko nailazim na naslove koji to potvrđuju. Ipak, ovog puta naišla sam na vest koja ukazuje na to da je jedna vlada uspela da se izbori sa izazovom i ispuni obećanje koje je dala. Zbog toga bih, u nizu ne baš tako svetlih primera, želela sa vama da podelim datu reč koja je obradovala sve poštovaoce prirode.

Federalna vlada Brazila objavila je podatak o padu stope deforestacije u Amazoniji i Seradu.

Zvanične informacije – stopa deforestacije u Amazoniji iznosi 6.288 km² za period od avgusta 2023. do jula 2024. godine, što zapravo predstavlja smanjenje od 30,63 odsto u odnosu na prethodni period od avgusta 2022. do jula 2023. godine. Ovaj razultat beleži se kao najbolji u poslednjih devet godina! Kada je reč o Seradu, stopa je slična – 25,8 odsto u period od avgusta 2023. do jula 2024. godine, a ono što se posebno ističe jeste da je ovo prvo smanjenje u poslednjih pet godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucian Dachman)

Za nekoga je ovaj podatak dobar, a drugi ga verovatno tumače kao nedovoljan. Ja mislim da je ohrabrujuć i želim da verujem da se neće završiti na ovom uspehu. Kako bi približio razumevanje onoga što je postignuto, potpredsednik Republike Brazila istakao je da je količina emisija koja je sprečena u ovom periodu, ekvivalentna emisijama čitave Argentine.

Bez čekanja, Federalna vlada pokrenula je i Pakt za prevenciju i kontrolu deforestacije i požara u Seradu između država Maranjas, Tokantins, Piauí i Bahia.

Kroz svoj primer, Brazil je pokazao da promene nisu samo moguće, već i ostvarive, kada postoje jasna volja, saradnja i dugoročna posvećenost. Kao što su sami naglasili, postignute promene rezultat su novog pristupa koji nadmašuje politiku jedne vlade. Ovaj uspeh biće predstavljen na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29) 2024. godine, a ja se nadam da će ovogodišnji COP29 biti ispunjen dobrim rezultatima, te da brazilska vlada neće biti jedina koja će izaći sa informacijom o ispunjenju obećanja koja su dali.

Katarina Vuinac

EU Fond za inovacije podržava razvoj tehnologije u oblasti energije vetra

Foto-ilustracija: Freepik (kjpargeter)

Evropska komisija nedavno je objavila rezultate novog poziva EU Fonda za inovacije, koji je prvi put bio usmeren samo na proizvodnju čiste energije. Ovaj poziv ima za cilj podršku projektima koji će doprineti dekarbonizaciji i razvoju novih tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije. Kako bi se unapredio razvoj vetroenergije, od ukupno 85, šest projekata izabrano je iz ove oblasti, a od njih najmanje četiri posebno će se odnositi na energiju vetra na moru (offshore).

Dodeljena sredstva doprineće izgradnji proizvodnjih kapaciteta za ključne komponente vetroturbina. Projekti u sebe uključuju proizvonju sledeće generacije pogonskih sklopova, XXL tornjeva za offshore vetroparkove, kao i nove dizajne rotora i malih i srednjih sistema za proizvodnju energije iz vetra.

Lokacije za uspešne projekte planirane su u Danskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Španiji, čime će se dodatno ojačati konkurentnost industrije Evropske unije na globalnom tržištu obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Za ukupno 85 inovativnih projekata usmerenih ka postizanju neto nultih emisija, dodeljeno je 4,8 milijardi evra. Planirano je da ovi projekti budu sprovedeni i postanu operativni pre 2030. godine. U periodu od prvih deset godina njihovog rada, očekuje se da će doprineti smanjenju emisije CO2 ekvivalenta za oko 476 miliona tona.

Tematske oblasti u okviru ovoj poziva odnose se na pet glavnih tema, od opšte dekarbonizacije velikih, srednih i malih sistema, do proizvodnje čiste tehnologije koje su usmerene na proizvodnju komponenti za obnovljivu energije, skladištenje energije, toplotne pumpe i proizvodnju vodonika. Takođe, uključeni su i projekti koji se odnose na dubotu dekarbonizaciju, odnosno koji imaju za cilj da postignu smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 75 odsto u odnosu na referentni scenario.

EU Fond za inovacije predstavlja jedan od najvećih svetskih programa za finansiranje demonstracije tehnologija sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Do 2030. godine, planirano je da Fond dodeli sredstva u ukupnoj vrednosti od približno 40 milijardi evra.

Katarina Vuinac

Više od 2.800 domaćinstava u Srbiji su prozjumeri

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

U Srbiji, koncept kupca-proizvođača gde domaćinstva postaju aktivni učesnici u energetskom sistemu, sve više dobija na značaju. Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, u Registru kupaca-proizvođača trenutno se nalazi 2.811 domaćinstava koja funkcionišu kao prozjumeri. Ova domaćinstva ne samo da troše električnu energiju, već je i proizvode, obično putem solarnih panela.

Instalisana snaga domaćinstava kupaca-proizvođača je trenutno 22,841.36 kW.

Postoje razlike u statističkim regionima Republike Srbije u broju kupaca-proizvođača. Na dan 31. oktobar, u Vojvodini je registrovano 1.006 domaćinstava, dok ih u beogradskom regionu ima 465. Šumadija i Zapadna Srbija beleže 583 domaćinstava, dok u regionu Južna i Istočna Srbija ima 757 prozjumera. Za region Kosovo i Metohiju trenutno ne postoje podaci.

Foto: OIE Srbija

Opštine bez prozjumera

Okrug sa najmanje prozjumera je toplički, sa svega 18 prozjumera, dok se najviše prozjumera, pored glavnog grada, nalazi u južnobačkom okrugu (291) odnosno Novom Sadu (160).

Takođe, postoje opštine koje i dalje nemaju nijednog prozjumera, poput Preševa, Trgovišta, Crne Trave i Bele Palanke, koje se nalaze na samom jugu Srbije.

Razlike postoje i u beogradskim opštinama, gde GO Zemun ima najviše domaćinstava prozjumera (71), dok najnaseljenije opštine imaju najmanje prozjumera – GO Novi Beograd ima tri, dok GO Stari grad i GO Vračar imaju po jednog prozjumera.

Foto: OIE Srbija

Pročitajte još:

Od stambenih zgrada do vrtića

Pored domaćinstava, u Registru se nalaze i tri stambene zajednice sa instalisanom snagom od 69.50 kW i Ostali kupci-proizvođači instalisane snage 52,095.74 kW. U kategoriji Ostali se nalaze industrijski objekti, telekomunikacioni objekti, crkve, škole, vrtići, državne institucije, fizička lica i dr.

Foto: OIE Srbija

Prozjumeri doprinose lokalnoj ekonomiji i razvoju održivih zajednica. Investicije u solarne sisteme predstavljaju dugoročnu isplativost, dok istovremeno podstiču ekološku svest i odgovorno korišćenje resursa. Kroz ovu praksu, građani se aktivno uključuju u energetsku tranziciju, što može dovesti do značajnih promena u načinu na koji se energija proizvodi i konzumira.

U budućnosti, prozjumeri bi mogli značajno doprineti energetskoj stabilnosti i održivosti Srbije, čime bi postali važan deo strategije za razvoj obnovljivih izvora energije i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Izvor: OIE Srija

Počela isplata po hektaru za biljnu proizvodnju

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja obaveštava poljoprivredne proizvođače da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2024. godinu, navodi se na sajtu resornog ministarstva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kato Bergli)

Prema Sporazumu potpisanom 28. oktobra 2024. godine između Ministarstva poljoprivrede i predstavnika nekoliko udruženja poljoprivrednika, obezbeđena su sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Poljoprivredni proizvođači se podsećaju da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprave kako bi prihvatili rešenja.

Nakon što dođe do prihvatanja rešenja, potrebno je da se korisnici odreknu prava na žalbu saglasno Uputstvu za odustanak od žalbi. Tada rešenja postaju pravosnažna i izvršna, a sredstva će biti brže isplaćena na korisnički račun prijavljen u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Pročitajte još:

Prisećanaj radi, nedavno je usvojen Usvojen Nacrt zakona i Predlog uredbe o podsticajima u poljoprivredi za 2024. Izmenama ove uredbe uvećan je obim sredstava za Direktna plaćanja i to sa 66.880.914.533 dinara na 85.230.914.533 dinara, čime su obezbeđena sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Ostale izmene su takođe usklađene sa rebalansom budžeta i to u delu obima sredstava u okviru mera Ruralnog razvoja i IPARD podsticaja.

Energetski portal

Strože kazne za zagađenje vazduha – šta donosi nova Direktiva EU

Foto-ilustracija: Pixabay

Savet Evropske unije je usvojio Direktivu kojom se postavljaju stroža ograničenja za zagađujuće materije kojim se utiče na zdravlje ljudi, koje treba da budu postignute do 2030. godine. Građani mogu da traže odštetu ukoliko im zbog nepoštovanja propisa bude narušeno zdravlje.

Dozvoljena godišnja koncentracija za najsitnije čestice PM2.5 spušta se sa 25 na 10 mikrograma po kubnom metru, dok će za azot-dioksid biti prepolovljena na 20 mikrograma. Preporuka SZO je da koncentracija PM 2,5 ne bude veća od pet mikrograma po kubnom metru vazduha.

„Što su više premašene te preporučene vrednosti to je veća verovatnoća da će u kraćem periodu i sa većom verovatnoćom doći do pojave bolesti. Pored bolesti srca i krvnih sudova, tu su bolesti organa za disanje, tu je rak pluća, šećerna bolest“, rekla je dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO.

Direktiva propisuje da građani mogu da traže nadoknadu za narušavanje zdravlja zbog zagađenog vazduha, a države imaju rok od dve godine da je uključe u nacionalno zakonodavstvo.

„Sigurno je da će i naša Uredba biti ažurirana. Uradiće se sigurno revizije postojeće Uredbe koja će biti usaglašena sada sa novom ažuriranom verzijom koju je usvojila Evropska komisija“, izjavio je dr Andrej Šoštarić, načelnik Kabineta za ispitivanje vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje – Beograd.

Pročitajte još:

U Srbiji je poboljšan monitoring i on pokazuje da je i prošle godine vazduh bio veoma zagađen u većini gradova. Prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti PM čestica od 50µg/m3 dozvoljeno je 35 dana godišnje, a taj broj je već premašen u 36 naselja. U Beogradu se kvalitet vazduha kontroliše na 40 mesta.

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

„Mi u jednom satu imamo 180 podataka od kojih generišemo jednu informaciju o tome kakav je načelno vazduh, znači kratku jasnu informaciju. Svakako se preporučuje da se smanji boravak na otvorenom prostoru, da se izbegava fizička aktivnost, hronične bolesnike da povedu posebna računa da li je potrebno da se obrate lekaru ukoliko osetite tegobe svoje osnovne bolesti“, dodaje dr Šoštarić.

Procenjuje se da zbog zagađenog vazduha svake godine 300.000 ljudi u Evropskoj unijii prerano umre.

„Ako posmatramo na 100.000 stanovnika i standardizovano na starost, Republika Srbija smrtnost od tih PM2,5 čestica ima skoro četiri puta višu nego razvijene zapadnoevropske zemlje i duplo višu nego što je svetski prosek“, rekla je Paunovićeva.

Vlada Srbije je pre dve godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine u kome se navodi da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktora rizika za ljudsko zdravlje i uzrok oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji. Ako bi se smanjile emisije iz energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, kako je planirano, taj broj bi se smanjio na 7.400 godišnje.

Izvor: RTS

UN: Klimatske promene dovode do povlačenja glečera na Kavkazu

Foto-ilustracija: Unsplash (Snap Saga)

Klimatske promene ostavile su ozbiljne posledice u šest zemalja Kavkaza jer su uzrokovale povlačenje glečera i smanjenje rečnih tokova, pokazuje novi izveštaj Programa UN za životnu sredinu (UNEP) objavljen pred početak konferencije COP29.

Izveštaj, pod nazivom Caucasus Environment Outlook (CEO-2), fokusira se na region Kavkaza, obuhvatajući Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, kao i delove Irana, Rusije i Turske.

Ovaj dokument otkriva da su se glečeri u proseku povukli za 600 metara tokom prošlog veka, a od 2000. godine izgubljeno je više od 11 milijardi tona slatke vode, ranije uskladištene u ledu. Voda postaje sve neravnomernije raspoređen resurs u zemljama Kavkaza, pa se tako povlačenje podzemnih voda u Jermeniji od 2000. godine udvostručilo, dok je u Azerbejdžanu poraslo za čak 400 odsto.

Izveštaj predviđa i da če do kraja veka pad rečnih tokova u ovom region iznositi oko 20 odsto. Štaviše, između 2000. i 2020. godine, godišnji protok reke Kure, koja protiče kroz Tursku, Gruziju i Azerbejdžan, smanjen je za 20 odsto. Sa smanjenim snežnim i glečerskim pokrivačem u planinskim predelima, izveštaj predviđa dalji pad u snabdevanju slatkom vodom i poziva na prekograničnu razmenu podataka i inovativna rešenja za ublažavanje posledica.

Pročitajte još:

Takođe, prema procenama Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), prosečne temperature u regionu mogle bi da porastu za oko 3,6°C do kraja veka u poređenju sa baznom linijom iz 1970-2000. godine. Region Kavkaza suočava se s pojačanim toplotnim talasima, dok broj ekstremno toplih dana u Azerbejdžanu značajno raste – u Bakuu je između 1991. i 2020. zabeleženo čak 365 dana s temperaturama iznad 35°C, u poređenju s 86 dana tokom perioda 1960–1990.

Porast temperature najteže će pogoditi planinske regione gde otapanje glečera već predstavlja ozbiljnu opasnost od poplava. Posledice klimatskih promena osetile su se u avgustu 2023. godine, kada je razorni mulj, izazvan intenzivnim padavinama i topljenjem leda, ondeo najmanje 24 života u Gruziji.

Pored toga, erozija zemljišta, pogoršana jakim kišama i neodrživim praksama, smanjuje obradivo zemljište, posebno u Turskoj, gde je pogođeno 71 odsto poljoprivrednih površina i 59 odsto pašnjaka.

Foto-ilustracija: Pixabay (Sonyuser)

Uprkos izazovima, izveštaj UNEP-a ukazuje na potencijal za napredak kroz obnovljive izvore energije i širenje zaštićenih teritorija. Azerbejdžan sada štiti preko devet odsto svoje teritorije, dok je zaštićena površina Gruzije porasla na gotovo 11 odsto.

Autori izveštaja dodaju i da klimatske promene i mere prilagođavanja treba da budu integrisane u politike i zakonodavstvo, što zahteva snažnu političku podršku. Urbanističko planiranje takođe treba da vodi računa o životnoj sredini u većoj meri, kao i da se izrađuju planovi upravljanja prekograničnim vodnim slivom.

Energetski portal

Rumunija ulaže u projekte skladištenja energije i fabriku solarnih panela

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto-ilustracija: Unsplash (李大毛 没有猫)

Ministarstvo energetike Rumunije, u okviru nastojanja da realizuje ciljeve iz Plana za oporavak i otpornost (PNRR), ostvarilo je izvestan napredak u njegovoj realizaciji kroz potpisivanje nekoliko ugovora koji se odnose na skladištenje energije i proizvodnju fotonaponskih panela. Proizvodnja solarnih panela na evropskom tlu je pitanje od velikog značaja za razvoj industrije zelenih tehnologija domaćih evropskih kompanija.

Ministar energetike, Sebastijan Burduž, istakao je da je skladištenje energije postavljeno kao temeljni prioritet u nacionalnom energetskom sistemu, a sa novim ugovorima Rumunija će zadovoljiti 20 odsto svojih potreba za skladištenjem energije, navodi se na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Svaki novi zeleni projekat i proizvodnja zelenih kilovata, da bi se zaista efikasno koristila tokom godine, trebala bi da se skladišti, naročito kada ovih projekata bude u većem broju, zbog čega su baterijski sistemi logičan sled kada je u pitanju ova tema.

Pročitajte još:

Projekti skladištenja energije

Ministar Burduž potpisao je ugovore za pet projekata čiji je ukupni kapacitet 791,48 MWh, podržanih sredstvima iz PNRR-a u iznosu većem od 30 miliona evra. Ovi projekti obuhvataju različite okruge Rumunije – Jalomica, Đurđu, dva projekta u okrugu Mureš, i jedan u okrugu Karaš-Severin. Pojedinačni projekti kreću se od 79,24 MWh u okrugu Mureš do 299,75 MWh kapaciteta u okrugu Jalomica, gde će državna pomoć iznositi oko 9,89 miliona evra.

Na ovom konkursu prijavljeno je 118 projekata, od kojih je 38 odobreno, dok su za 13 projekata već poslati predugovorna obaveštenja.

Podrška proizvodnji fotonaponskih panela

Pored projekata za skladištenje, rumunski ministar Burduž potpisao je i ugovor koji će omogućiti izgradnju fabrike za proizvodnju fotonaponskih panela, čime se radi na revitalizaciji rumunske industrije ali prateći današnje potrebe. SC HELIOMIT SRL gradiće fabriku solarnih panela u Barladu, okrug Vasluj, sa državnom pomoći od oko 33 miliona evra i kapacitetom od 1.500 MW/godine. Ovakav projekat Rumuniju pozicionira kao potencijalnog dobavljača za evropsko tržište, što je suprotno trenutnoj situaciji dominacije uvoza, naročito iz Kine, kada su u pitanju paneli.

Energetski portal

Inovacije mladih – Ekološka peć na solarno grejanje

Foto: Ljubaznošću Darisa Filovića i Hadžere Đug

Mladi ljudi širom sveta sve više prepoznaju značaj očuvanja životne sredine, njihova strast i inovativni pristupi često rezultiraju kreativnim rešenjima za smanjenje otpada, očuvanje prirodnih resursa i borbu protiv klimatskih promena. Kroz inovativne projekte i razne ideje pokazuju svoju posvećenost i doprinose u očuvanju naše okoline, a svojim pustipcima motovišu i druge. Iako, možda deluje, da su njihovi postupci neprimećeni i neshvaćeni, često se desi upravo suprotno, i oni postaju pioniri i nosioci velikih promena. Koliko dobro osmišljeni projekti mogu postati zapaženi i kako privlače veliku pažnju pokazuju Daris Filović i Hadžera Đug iz Bihaća, učenici četvrtog razreda matematičko-informatičkog smera „Richmond Park“ škole.

Foto: Ljubaznošću Darisa Filovića i Hadžere Đug

Ovo dvoje talentovanih mladih istraživača osmislili su projekat koji omogućava potpuno besplatno centralno grejanje za domaćinstva, a pritom nema negativan uticaj na životnu sredinu. Razvoj njihovog patenta počeo je 2023. godine, a nakon brojnih izazova i prepreka, za skoro tri meseca su uspeli da završe i uspešno testiraju svoj izum.

– Ideja nam je došla na osnovu primene transformatora koji se pregrevaju usled vrtložnih strujanja. Razmišljali smo kako da iskoristimo ovu fizičku silu za stvaranje termalne energije. Naš patent funkcioniše na principu elektromagnetne indukcije i vrtložnih struja koje oslobađaju toplotnu energiju. Ako se naizmenični motor napaja solarnom energijom, dobijamo potpuno besplatno grejanje koje je ekološki prihvatljivo, jer ne proizvodi nikakva zagađenja u vidu dimova ili štetnih gasova – objašnjavaju Daris i Hadžera.

U FOKUSU:

Medalje na prestižnim svetskim takmičenjima

Ponosni su na činjenicu da je njihov izum izazvao veliko interesovanje i entuzijazam među ljudima. Tokom leta, ovo dvoje mladih je učestvovalo na prestižnom takmičenju „Chinese Adolescents Science and Technology Innovation Contest“ (CASTIC) u Tianjinu, Kina, gde su osvojili zlatnu medalju. Takmičenje CASTIC, koje se održava već 38 godina, jedno je od najvećih i najprestižnijih takmičenja u svetu, a okupilo je predstavnike iz 20 zemalja sa više od 500 projekata.

Pored toga, Daris i Hadžera su dvostruki prvaci Bosanskohercegovačke naučne olimpijade (BOSEPO), gde su osvojili zlatne medalje u samo jednoj godini, što je prvi put u istoriji ovog prestižnog takmičenja za srednjoškolce. Ponosno nose odličje u oblasti inženjeringa, a u decembru 2023. godine dobili su priznanje i za svoj kratki igrani film.

Imali su priliku da svoj projekat predstave i na „Genius olympiad“ u Njujorku, najvećem svetskom takmičenju srednjoškolaca u naučnim inovacijama. U izuzetno teškoj konkurenciji su uspeli da osvoje treće mesto i oduševe sudije ovog prestižnog takmičenja. Ovaj uspeh im je omogućio delimične stipendije za „RIT“ univerzitet, jedan od najprestižnijih u svetu.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

 

Stroža pravila EU za tretman otpadnih voda

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Evropski savet zvanično je dao odobrenje za revidiranu direktivu Evropske unije o tretmanu otpadnih voda, odnosno nova pravila koja predstavljaju deo Akcionog plana Evropske unije za nultu zagađenost.

Novine koje su donete odnose se na proširenje pravila na manja naselja. To znači da će države članice morati da prikupljaju i tretiraju otpadne vode iz svih naselja koja imaju iznad 1.000 ekvivalenata stanovništva. Do sada je prag bio 2.000, a ovaj ekvivalent predstavlja meru koja se koristi kako bi se izračunala zagađenost u urbanim vodama. Do kraja 2035. godine sva takva naselja moraće da imaju sisteme za prikupljanje otpadnih voda, na koje će biti priključeni svi izvori domaćih otpadnih voda.

Pored toga, biće obavezno uklanjanje biorazgradive organske materije pre ispuštanja u životnu sredinu. Do 2039. godine, za postrojenja koja obrađuju više od 150.000 ekvivalenata stanovništva, biće obavezno uklanjanje azota i fosfora. Na kraju, do 2045. godine, ova postrojenja će morati da primene i dodatni tretman za uklanjanje mikrozagađivača.

Pročitajte još:

Revidirana direktiva obuhvatiće veći broj zagađivača. Glavni izvor mikrozagađivača u urbanim otpadnim vodama predstavljaju farmaceutski i kozmetički proizvođači. Zbog toga će oni morati da pokriju najmanje 80 odsto troškova dodatnog tretmana otpadnih voda i to kroz posebnu finansijsku šemu – proširenu odgovornost proizvođača, a sve u skladu sa principom „zagađivač plaća“.

Treća novina zahteva da postrojenja za tretman otpadnih voda koriste više energije iz obnovljivih izvora kako bi postala energetski neutralna. Do 2045. godine, postrojenja sa opterećenjem od 10.000 ekvivalenata stanovništva i više moraće da koriste energiju iz obnovljivih izvora.

Nakon što bude stupila na snagu, države članice imaće rok od 31 meseca da prilagode svoje nacionalno zakonodavstvo novim pravilima.

Energetski portal