Novi električni BMW i4 ozbiljan konkurent Tesli

17.03.2021

BMW je nedavno predstavio koncept za svoj novi potpuno električni model BMW i4 koji će se u prodaji naći nešto pre kraja ove godine.

Nemački brend za sada još uvek unosi promene pre nego što i4 pusti u proizvodnju, mada se očekuje da će proizvodni model biti veoma sličan predstavljenom konceptu.

Baš kao i koncept, proizvodni i4 pokretaće jedan motor koji može da proizvede neverovatnih 530 konjskih snaga pa je ubrzanje do stotke moguće za samo četiri sekunde.

Sa jednim punjenjem baterije od 80 kWh može se preći oko 600 km, čime je BMW i4 nadmašio i Teslin model 3. Samo punjenje baterije neće biti zahtevno, jer je punjačima od 150kW moguće napuniti bateriju od prazne do 80 odsto za 35 minuta.

Kada je u pitanju spoljašnjost BMW-a i4, ovaj model biće besprekorno aerodinamičan. Zahvaljujući pametnim aerodinamičnim uređajima koji smanjuju otpor vazduha, i4 će moći lako da klizi putevima bez prevelikog opterećivanja motora.

Čak su i kvake na vratima dizajnirane tako da se postigne maksimalna aerodinamičnost – umesto da budu isturene kao na dosadašnjim modelima, kvake se sada uklapaju u karoseriju. Kako više nije potrebno hlađenje benzinskog ili dizel motora, prednja maska ovog modela potpuno je zatvorena.

Unutrašnjost predstavljenog koncepta ostavlja bez teksta: Tizer slike najavljuju komforan i udoban enterijer, mada kako se radilo na postizanju aerodinamičnosti, kosina na krovu nešto će umanjiti prostor na zadnjim sedištima.

Pregledan ekran sa pametnim HMI sistemom garantovaće bezbednu vožnju, a zvučne efekte komponovao je tvorac muzike iz naših omiljenih filmova, Hans Cimer.

Pročitajte još:

Nemci su još uvek oprezni kada je u pitanju potpuni prelazak na proizvodnju električnih vozila (EV), pa koriste fleksibilne platforme koje mogu podržati sve vrste automobila.

BMW i4 biće zasnovan na CLAR platformi koju je ova kompanija i razvila 2015. godine, a koja može podržati, benzince, dizelaše, hibride i električne automobile.

Ukoliko svet u potpunosti pređe na EV kako se najavljuje, BMW će početi da proizvodi namenske platforme isključivo za njih, ali za sada, nemački brend drži sve opcije otvorene.

Iako cena ovog električnog modela još uvek nije potvđena, svetski mediji prenose da će biti slična ceni Teslinog modela 3 – oko 50.000 eura.

Milena Maglovski

Zakon o klimatskim promenama za bezbedniju i zdraviju okolinu

17.03.2021

climate-change-klimatske-promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović predstavila je u Skupštini Srbije Predlog zakona o klimatskim promenama koji će doprineti borbi protiv ovih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i sistema za povećanje otpornosti sektora koji su najviše pogođeni ovim izazovima savremenog vremena.

Ukoliko ga poslanici usvoje, Srbija će biti među prvim zemljama Zapadnog Balkana, koja ima ovakav akt, a to će se pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, a sve u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.

Kako je navela, Predlogom zakona o klimatskim promenama propisuje se izrada važnih strateških dokumenata, koji treba da se donesu u roku od dve godine od usvajanja pomenutog krovnog zakonskog rešenja.

“Reč je o strategiji niskougljeničnog razvoja, akcionom planu za sprovođenje strategije, kao i o programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Ovi dokumenti imaju za cilj da utvrde smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, industrije, poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i upravljanja otpadom”, precizirala je ministarka, navodi se na sajtu Vlade.

Sprovođenje ovog zakona doprinelo bi poboljšanju stanja životne sredine, boljem kvalitetu vazduha i zdravlju građana.

“Naša zemlja opredeljena za to da svoj budući rast i razvoj zasniva na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta” navela je Vujović.

Srbija pripada jednom od najugroženijih regiona kada je u pitanju uticaj klimatskih promena. Trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći je nego na globalnom nivou, što je posebno uočljivo nakon 1980. godine.

Pročitajte još:

“Uticaj klimatskih promena na građane i privredu više ne sme da se zanemaruje jer su ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, požara i toplotnih talasa sve jači i učestaliji. Štete i gubici u Srbiji koje su izazvale elementarne nepogode i prirodne katastrofe od 2000. godine do danas, procenjuju se na približno sedam milijardi evra”, objašnjava ministarka i dodaje su uticajem negativnih efekata klimatskih promena najviše pogođeni zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.

Kako je zaključila promena klime je problem čitave planete, ali i svakog građanina Srbije. Zato će ovaj zakon, po usvajanju, biti naš prvi korak u odlučnoj borbi protiv klimatskih promena. Naša je obaveza da sačuvamo zemlju za buduće generacije i našu decu.

Energetski portal

Čukarica dobija kanalizacionu mrežu u četiri naselja

17.03.2021

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastructure Tomislav Momirović i predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić juče su na sastanku ragovarali o dugogodišnjem problemu sa funkcionisanjem kanalizacione mreže u jednoj od najvećih beogradskih opština.

Predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić istakao je da je problem sa postojećom kanalizacionom mrežom neophodno rešiti što pre, a najveći problem predstavlja povremeno izlivanje fekalnih voda.

Ministar je juče naveo da su usklađene sve aktivnosti u cilju izgradnje i modernizacije kanalizacione mreže u Čukarici, te da bi radovi u naseljima Umka, Ostružnica, Barič i Moštanica trebalo da otpočnu već u septembru ove godine.

“U okviru projekta Čista Srbija obezbeđeno je 86 miliona evra za izgradnju 121 kilometra kanalizacione mreže u Moštanici i 72 kilometra u Ostružnici sa postrojenjem za preradu otpadnih voda”, naveo je Momirović.

Pročitajte još:

Ministar je sa direktorom kineske građevinske korporacije CRBC Džang Sjaojuen nedavno potpisao komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji kanalizacione infrastructure, kao i o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji.

Ovim ugovorom biće omogućeno projektovanje i izgradnja kanalizacionih mreža, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, i pumpnih stanica u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije.

Takođe će biti omogućena sanacija ili izgradnja regionalnih deponija na šest lokacija, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Energetski portal

Rudnik „Čukaru Peki“ otvara se na leto

17.03.2021

rudnik-masine — Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nicolas J Leclercq)

Za razvoj i izgradnju gornje zone rudnika „Čukaru Peki“ projektovana su ulaganja od 474 miliona dolara. Kako je najavio generalni direktor kompanije „Ziđin majning“, planirano je da rudnik bude otvoren na leto.

“Ministarstvo i resorna javna preduzeća iz energetskog i rudarskog sektora su tu da vam pomognu u realizaciji investicije koja je od izuzetnog značaja za državu. Tu smo da podržimo planirane projekte, kao i ulaganja u zelene tehnologije i aktivnosti usmerene na zaštitu životne sredine. Dosta toga je stajalo u prethodnom periodu, uz ogroman trud Ministarstva i EMS-a pokrenuli smo procese i stvari se sada rešavaju“, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva, sa početkom rada rudnika bakra i zlata „Čukaru Peki“ obezbeđuju se uslovi za eksploataciju ovih ruda sa godišnjim kapacitetom od 3,3 miliona tona i povećanje proizvodnje koncentrata bakra, što je značajno zbog rasta BDP-a i otvaranja novih radnih mesta.

Pročitajte još:

Na sastanku je, između ostalog, bilo reči o napajanju električnom energijom, rekonstrukciji trafo-stanica u Majdanpeku, flotacijama Veliki Krivelj i Bor 5, izmenama Zakona o rudarstvu, te nastavku rudarskih aktivnosti u rudniku Veliki Krivelj.

Dogovoreno je i da se organizuje poseban sastanak sa gradonačelnikom Bora i lokalnom zajednicom na temu preseljenja meštana sela Veliki Krivelj.

Energetski portal

Da li znate koje je boje nebo u Pekingu?

16.03.2021

peking kina zagađenje — Foto: Tviter skrinšot

Juče je u Pekingu osvanulo naranžasto jutro, a vlasti su izdale najviši stepen upozorenja.

Koncentracija PM2.5 čestica u glavnom gradu Kine dostigla je juče 600 mikrograma po metru kubnom, dok je PM10 čestica bilo čak 8000 mikrograma, navode svetski mediji.

Uzrok prekomerne količine ovih čestica u vazduhu koje su obojile nebo u narandžasto je, kako navode mediji, peščana oluja ali i već postojeće zagađenje vazduha u kineskoj prestonici.

Čestice peska i prašine u Kinu su doputovale čak iz pustinje Gobi koja se prostire na teritorijama Mongolije i Kine. I mada peščane oluje u ovo doba godine nisu retkost, većina svedoka kaže da oluju ovih razmera nisu videli u poslednjih 10 godina.

„Priroda nas kažnjava“, jedan je od najčešćih komentara na društvenim mrežama, mada se po fotografijama može reći da među stanovnicima nije zavladala panika.

Na snimcima se vidi kako ljudi smireno putuju na posao probijajući se kroz gusti vazduh od kojeg je vidljivost bila svega nekoliko metara. Mnogi su pokušali da se zaštite maskama, naočarima, pa čak i kesama na glavi, a gotovo svi su u rukama imali mobilne telefone kako bi snimili ovaj nesvakidašnji događaj.

Na sreću, društvenim mrežama sada kruže lepše slike jer se vazduh pročistio a nebo je ponovo poprimilo plavu boju. Ipak, ovo ne znači da je opasnost prošla jer prašina danima može ostati suspendovana u vazduhu, uzrokujući izbijanje alergija i druge zdravstvene probleme, navodi se na sajtu Svetske meteorološke organizacije.

Negativni uticaj prašine

Čestice prašine predstavljaju veliki rizik po ljudsko zdravlje, a što je čestica sitnija, to je opasnija.

Krupnije PM10 čestice ne dolaze do disajnih organa, ali zato mogu izazvati iritaciju oka i kože, konjuktvitis i povećanu osetljivost na okularnu infekciju, navodi Svetska meteorološka organizacija.

Čestice manje od 10 mikrometara mogu se udisati ali često ostanu zaglavljene u nosu, ustima i gornjim disajnim putevima gde mogu izazvati respiratorne poremećaje kao što su astma, upala pluća, alergijski rinitis i silikoza.

Ipak, najopasnije su čestice manje od 2.5 mikrometara koje vrlo lako prodiru u donje disajne organe i ulaze u krvotok. Na taj način one dospevaju do praktično svih organa, od mozga do srca, izazivajući velika oštećenja.

Foto- ilustracija: Unsplash (Wolfgang Hasselmann)

Možda je manje poznata činjenica da se sa česticama mogu preneti i mnoge zarazne bolesti poput meningitisa i dolinske groznice, a najopasnije je kada vetar donosi prašinu iz zaraženih područja Azije i Afrike.

Pored očigledne opasnosti po zdravlje ljudi, prašina nanosi štetu i poljoprivredi. Peščane oluje smanjuju prinose, uništavaju biljke i zatrpavaju sadnice i kanale za navodnjavaje.

Kada je reč o saobraćaju, čestice prašine smanjuju vidljivost i tako ugrožavaju bezbednost putnika, a mogu prodreti u vozilo i oštetiti motore aviona i automobila.

Prašina predstavlja pretnju i obnovljivim izvorima energije. Ona smanjuje dotok sunčevih zraka ometajući tako rad solarnih elektrana. Nataloženu prašinu na solarnim panelima veoma je teško ukloniti pa bi česte peščane oluje u potpunosti onesposobile ovaj izvor energije.

Pročitajte još:

Koje mere su preduzete?

Razlog za ovako nemilosrdnu peščanu oluju delom leži i u krčenju šuma, prenose svetski mediji.

Sada se intenzivno radi na pošumljavanju okoline Pekinga kako bi guste krošnje drveća filtrirale što više čestica prašine pre nego što one dospu u grad.

Najavljeno je i pooštravanje mera kada je u pitanju industrija u Kini, a vlasnici kompanija koji su se oglušili o propisane mere protiv zagađenja vazduha, biće kažnjeni.

Ono što se sada sve više spominje u medijima je i planirana izgradnja filtera za vazduh koji će imati dimenzije oblakodera, a trenutno najveći filter vazduha na svetu upavo se nalazi u ovoj mnogoljudnoj zemlji.

Milena Maglovski

Schneider Electric predstavio dosadašnje poslovanje i planove za budućnost

16.03.2021

slika PRM (1) — Foto: Schneider Electric

Schneider Electric Srbija i Razvojni centar Schneider Electric predstavili su poslovanje kompanije, njene trenutne fokuse i planove u još jednoj godini izazova. Ksenija Karić, direktor Schneider Electric-a za Srbiju i Crnu Goru, i Dragoljub Damljanović, direktor Razvojnog centra Schneider Electric-a u Novom Sadu, obratili su se predstavnicima medija iz novih kancelarija, koje, zahvaljujući najsavremenijim rešenjima, zaposlenima nude optimalne uslove za rad, a istovremeno predstavljaju i smer rasta kompanije i Razvojnog centra.

Na konferenciji je istaknuto da Schneider Electric zajedno sa lokalnim partnerima i renomiranim preduzećima godinama doprinosi lokalnoj ekonomiji i preduzetništvu, te da kroz potrebe sopstvenog poslovanja i poslovanja partnera podržava više hiljada radnih mesta. Donoseći nove tehnologije i najnovija rešenja iz oblasti automatizacije i upravljanja energijom, omogućava domaćim kompanijama da posluju po istim principima i sa jednakim uspehom kao one u najrazvijenijim zemljama sveta.

Ksenija Karić se osvrnula na značajne projekte koje je kompanija realizovala u prethodnoj godini, posebno ističući primene IoT rešenja u bolnicama.

„Realizovali smo brojne značajne projekte, a medicinski sektor je naročito bio u centru pažnje kompanije. Usled aktuelnih prilika i pandemije, svi smo svesni da nas prekid ili prestanak napajanja u bolnicama može koštati ljudskih života. Primena IoT rešenja u bolnicama je od velike važnosti, a s obzirom na to da je pouzdanost napajanja u bolničkim objektima neophodnost, naša kompanija je razvila kompletno rešenje za bolnice pomoću koga obezbeđujemo konzistentnu energiju bolničkoj opremi“, istakla je Karić.

Pored toga, prema njenim rečima, u predstojećem periodu u fokusu kompanije biće održivost, kao i procesi automatizacije i digitalizacije, radi dostizanja punog potencijala koji industrija 4.0 nosi.

Pročitajte još:

„Uštedeli smo 120 miliona tona emisije CO2 tokom poslednjih 15 godina, i za oko 30 miliona ljudi širom sveta obezbedili pristup energiji. Naša kompanija ima ključnu ulogu u ostvarivanju četvrte industrijske revolucije, industrije budućnosti. U saradnji sa našim kupcima i partnerima imamo tehnologiju, stručnost i ambicije za izgradnju efikasnog, elastičnog, održivog sveta, fokusiranog na ljude i zajednice. Nastojimo da našim klijentima obezbedimo rešenja koja će im, uz velike uštede, pomoći da bolje posluju. Takva rešenja bazirana su na takozvanom prediktivnom održavanju i omogućavaju klijentima da predvide kada će doći do nekog zastoja, te u tom smislu i da preventivno deluju“, rekla je Ksenija Karić i dodala da je Schneider Electric proglašen najodrživijom kompanijom na svetu od strane Corporate Knights-a, što predstavlja stručnu eksternu potvrdu dugoročne posvećenosti Schneider-a pitanjima životne sredine, društva i korporativnog upravljanja (ESG).

Ona se osvrnula i na saradnju koju Schneider Electric ima sa fakultetima tehničkih nauka i podsetila da kompanija, kroz različite programe usavršavanja i stipendiranja, tradicinalno pruža podršku mladim talentovanim ljudima, najavljujući takmičenje za studente Elektrotehničkog fakulteta koje je planirano za maj ove godine.

Dragoljub Damljanović, odnedavno direktor Schneider Electric Razvojnog centra u Srbiji, istakao je jedinstvenost Razvojnog centra u svetu, koji sa više od 900 stručnjaka iz oblasti energetike i računarstva ima višegodišnju saradnju sa univerzitetima, elektrodistributivnim kompanijama, proizvođačima električne energije i IT integratorima širom sveta. Razvojni centar je dokaz da naša zemlja ima veliki broj kvalitetnih kadrova u oblasti IT industrije i da svojim doprinosom u ovoj oblasti istovremeno učestvuje u globalnim rešenjima i kreira svetska tržišta. Proširenje na beogradsku kancelariju slika je stalnog razvoju Centra, uvek otvorenog za nove stručnjake.

Sa vodećim proizvodom, softverom ADMS ̶ Advance Distribution Management System, Schneider Electric nudi najnaprednije rešenje na svetu koje omogućava upravljanje sistemima za distribuciju električne energije. Softver je u upotrebi u više od 80 elektroprivreda širom sveta i 170 kontrolnih centara sa ukupno 400 miliona električnih potrošača.

„Zadovoljstvo mi je doprinesem daljem napretku Razvojnog centra, uz prioritetno održavanje liderske pozicije naših softverskih rešenja na globalnom nivou i ubrzan rast prodaje. Ove godine fokus nam je da dobijemo projekte na svim kontinentima, da obezbedimo tranformaciju veština i znanja, da i dalje postavljamo trendove u ovoj industriji, ali i da nastavimo da neprestano usavršavamo mogućnosti za razvoj karijere naših zaposlenih i uslova za njihov rad“, rekao je Dragoljub Damljanović, koji je govorio i o stalnoj želji Razvojnog centra da znanjem i mogućnostima za razvoj pokrene i motiviše mlade ljude.

Schneider Electric svoje ponašanje i poslovanje strateški usmerava na održivost i smanjenje negativnih posledica globalnog zagrevanja.

Damljanović je istakao da se poslovanje kompanije oslanja na odluku da do 2025. godine bude carbon neutral kompanija, da do 2030. prestane da emituje ugljen-dioksid, a da do 2050. dostigne net-zero supply chain.

„Neodvojivo od ovih trendova, odvija se i digitalizacija, koja je, uz održivost, postala standard za veliki broj kompanija. Zato su se mnoge kompanije opredelile za rešenja Schneider Electric-a, koja mogu da im pomognu da ostvare svoje poslovne ciljeve, ujedno vodeći računa o održivom poslovanju i smanjenoj emisiji ugljen-dioksida “, rekao je on.

Predstavnici Schneider Electrica predstavili su inicijative kompanije usmerene na podršku studenata tehničkih fakulteta, kao i onih unutar kompanije, koje imaju za cilj da osnaže zaposlene i doprinesu njihovom daljem razvoju.

Izvor: Represent

Ugašen požar u staroj Staklari u Pančevu, nisu nađene opasne materije

16.03.2021

vatra_požar — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Chesin)

U objektu stare Staklare u Pančevu, koju za skladištenje veštačkog đubriva koristi firma “Promist”, juče je izbio požar koji je brzom reakcijom vatrogasaca lokalizovan. U požaru nije bilo povređenih, a ekipa Zavoda za javno zdravlje za kontrolu kvaliteta vazduha odmah je izašla na teren.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović kaže da u objektu u Pančevu nije bilo opasnih supstanci i veštačkog đubriva na bazi amonijum nitrata sa visokim sadržajem azota.

“Inspektori zaštite životne sredine su prilikom nedavne kontrole u staklari utvrdili da tu ne postoji đubrivo na bazi amonijum nitrata sa visokim sadržajem azota i zato građani nemaju razloga za brigu. Sigurnost građana nam je na prvom mestu, i nastavićemo da kontrolišemo tu lokaciju, i da li ima ove opasne materije u veštačkom đubrivu”, rekla je ministarka Vujović.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu ministarstva, zapalio se pomoćni magacin, koji se nalazi na znatnoj udaljenosti od drugih magacina u kojima su uskladištene ostale vrste veštačkog đubriva.

Energetski portal

Nov način unapređenja sistema javnog prevoza u Beogradu

16.03.2021

belgrade_beograd — Foto-ilustracija: Pixabay

Beogradu je potreban moderan, pouzdan, čist, ekološki, komforan, frekventan, razgranat i svima dostupan javni prevoz kojim ćemo moći da smanjimo korišćenje automobila i svih nepotrebnih troškova koje nam donosi njihovo posedovanje i održavanje.

Proteklih desetak godina proučavali smo najbolje svetske prakse u finansiranju javnog prevoza i stimulisanju njegovog korišćenja. Predmet ovog rada nisu bile mere destimulacije korišćenja automobila iako su one sastavni deo paketa Plana razvoja održive urbane mobilnosti (POUM-a) i treba da budu predmet posebne stručne rasprave.

Stoga predlažemo jedanaest mera za stimulaciju korišćenja javnog prevoza i održivih načina kretanja u Beogradu.

1. Predlažemo da svi poslodavci nadoknadu za prevoz radnika uplaćuju direktno u fond za javni prevoz (uplatom mesečne nadoknade od 3.400 dinara pokrili bi se svi sadašnji troškovi javnog prevoza – samostalni preduzetnici, zanatlije i poljoprivrednici su oslobođeni plaćanja).

Na ovom linku možete videti koliko gradova u svetu već ima za sve korisnike besplatan javni prevoz: link.

Privatan sistem naplate i kontrole karata u javnom gradskom prevozu, poznatiji kao “Busplus” uveden je 2012. godine. Osim velikog prihoda koji su ostvarli vlasnici firme Apex (preko 70 miliona eura), nije doneo ništa dobro ni gradu, ni javnom prevozu, ni nama građanima.

Uvođenje Sistema Busplus pratio je pad u prodaji karata koji se kreće oko 20 odsto i ujedno porast broja automobile za oko 20 odsto (prosek u zemljama EU je između 0,5 -1,5 odsto) što je dovelo da enormnog povećanja zagađenja otrovnim gasovima, bukom, stalnih saobraćajnih gužvi, problema sa parkiranjem i ogromnih gubitaka za privredu.

Poslušajte online tribinu “Javni prevoz Beograda – slobodan, ekološki, održiv i dostupan svima” koja je održana u organizaciji mreže “Združene inicijative i pokreti” i „ Inicijative za slobodan i održiv javni prevoz“ sa idejom da predstavi moguće modele po kojima bi prestonica konačno mogla da dobije javni transport kakav odgovara savremenim metropolama. Tribina je istovremeno i deo kampanje kojom organizacije i stručnjaci u ovoj oblasti pokušavaju da ukažu na štetne strane najavljenog uvođenja “Beogradske kartice” koja bi trebalo da nastavi štetni “Bus plus” sistem.

U razgovoru su učestvovali Igor Velić, master inž. saobraćaja iz udruženja Sigurne staze, Ivan Mladenović, vozač GSP-a i predstavnik Sindikata SOS iz GSP-a, Petar Stanić ispred Kampanje za slobodan javni prevoz, Davor Stupar iz udruženja Vratimo trolu 28, Lena Cvetković Kadić, turizmološkinja i članica inicijative Komšije sa Dorćola, Zoran Bukvić ispred kolektiva Ulice za bicikliste i Predrag Stakić iz inicijative Bus = Jednako uz moderaciju Đorđa Miketića ispred ZIP mreže i odborničke grupe GO Stari Grad, Srce grada.

2. Deo novca od ekološke takse da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

3. Deo novca od akcize na gorivo da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

U Srbiji se proda oko 2.5 milijardi litara goriva godišnje i političari od akciza koje mi građani plaćamo ostvare prihod od preko 150 milijardi dinara, to jest, 1.26 milijardi evra godišnje.

4. Deo od takse za registraciju motornih vozila da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

5. Deo novca od prihoda parking servisa da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

Pametnom politikom parkiranja može se snažno destimulisati korišćenje automobila i ostvariti ogroman prihod kojim se može finansirati razvoj Sistema javnog prevoza i održive urbane mobilnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Gerrie van der Walt)

6. Da se GSP dovede u red, ispita finansijsko poslovanje, maksimalno uloži u obnavljanje voznog parka GSP-a, drastično poboljšaju uslovi rada, efikasnost i plate zaposlenih.

7. Da se smanje troškovi nabavke energenata do 60 odsto (i zagađenje do 60 odsto) prelaskom na vozila na komprimirani prirodni gas (CNG). Sredstva iz budžeta namenjena subvencijama za javni prevoz 2021. godine odmah preusmeriti u kupovinu novih autobusa na CNG GSP-u.

8. Da se prošire tramvajske i trolejbuske mreže, otvori rečni javni i turistički saobraćaj.

9. Da se prioritetno razvije sistem javnih bicikala i uvede u sistem javnog prevoza.

Na ovom linku možete saznati više o tom predlogu.

Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaja u Srbiji pročitajte ovde.

10. Da se ostvaruje dodatni prihod proširenjem delatnosti (npr. prodaja robe i usluga na stajalištima).

11. Da se prioritetno investira u izgradnju četiri linijska parka i njihovo povezivanje u Zelene gradske biciklističko-pešačke koridore koji će uz minimalno ulaganje koristiti postojeće mostove, parkove i biciklističke staze, a pružiće građanima raznoliku urbanu mobilnost kakvim se diče najrazvijeniji gradovi Evrope.

Više o projektu Zeleni Beogradski Koridori mozete saznati ovde.

Više o prednostima zone 30 pročitajte ovde.

Više o prednostima zone usporenog saobraćaja pročitajte na narednom linku.

Autori inicijative (Inicijativa za održiv i slobodan javni prevoz, SOS GSP Sindikat, Bus = Jednako i Združene inicijative i pokreti (ZIP)) zahtevaju momentalno obustavljanje ovog štetnog ugovora za naš javni gradski i prigradski prevoz, vraćanje upravljanja javnim prevozom u okrilje grada, široku javnu i nezavisnu stručnu raspravu na temu mogućih modaliteta razvoja i finansiranja, i konačno izjašnjavanje svih Beograđana po ovom pitanju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Strukovno udruženje “Sigurne staze” podržava ovu inicijativu koja će dovesti do razvoja i unapređenja javnog prevoza. Svakako smatramo da je ovo početak borbe za kvalitetnije uređenje životnog prostora koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešenja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.

Ono što bi upotpunilo ovu priču i podiglo je na znatno viši nivo je upotreba i razvoj novih tehnologija, tačnije geografskih informacionih sistema (GIS). Pametne tehnologije, a posebno GIS, mogu značajno doprineti ekološkijem, bezbednijem, jeftinijem i efikasnijem transportu ljudi i sredstava u urbanim sredinama. Ono što je ključno razvojem inovativnih i revolucionarnih rešenja u saobraćaju, mogu se zadovoljiti sve veće potrebe građana za drugačijim vrstama usluga koje saobraćajni sistem treba da im pruži.

Primer upotrebe GIS-a možete videti u projektu urbane mobilnosti GIS udruženja Srbije “Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru” koji je podržan od Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Projekat je dostupan ovde.

GIS kao informaciona tehnologija se kod nas u saobraćajnom i urbanističkom planiranju ne koristi u meri u kojoj bi trebala i često je to korišćenje neadekvatno i na amaterskom nivou. Najveći razlog tome je što donosioci odluka i ljudi iz struke ne vide i ne prepoznaju značaj i ulogu tehnološkog razvoja i što se genaralno kod nas ne ulaže u nauku i razvoj naučne misli.

Više o ulozi novih tehnologija u strateškom upravljanju urbanom mobilnošću pročitajte na narednom linku.

Izvor: Sigurne staze

Farma svinja u Temerinu– sporna lokacija, smrad i sudski proces

16.03.2021

svinja_tor — Foto-ilustracija: Unsplash (Phil Hearing)

Foto-ilustracija: Unsplash (Kameron Kincade)

Iako prema aktuelnoj regulativi Opštine Temerin farme ne bi smele da se grade u građevinskom rejonu, već pola veka upravo na takvoj lokaciji, nedaleko od naseljenog mesta, nalazi se farma svinja koja je trenutno u zakupu firme Temerin agrar. Žitelji se žale na nesnosni smrad zbog kog su pokrenuli i postupak protiv ove farme, međutim do danas okončanja sudskog spora nema, ali rukovodioci obećavaju da će se preseliti.

U opštini Temerin, severno od Novog Sada, od 2018. godine posluje farma za uzgoj svinja Temerin agrar. Godinama unazad su na ovom mestu, nedaleko od porodičnih kuća, razne firme „držale“ farmu svinja zbog čega su se meštani bunili, ali njihova borba za čistiji vazduh intenzivnije kreće od 2014. kada je smrad, kako kažu, postao nepodnošljiv.

„Problem je što se sa farme tokom čitave godine, a posebno na proleće i u letnjem periodu širi nepodnošljiv smrad koji izaziva gađenje. Zbog tako neprijatnog mirisa ne može se boraviti napolju i ne mogu se provetravati kuće. Takođe, ako sušimo opran veš napolju, on se oseti na svinje. Oni organizovano nipodaštavaju institucije koje ne smeju i neće da rade svoj posao“, priča Milenko Karlica iz Temerina.

Ipak, to nije jedini problem u vezi sa radom ove farme.

Tako je poljoprivedna inspekcija utvrdila da se posebni prostori u koje se odlaže stajski otpad iz Temerin agrara, takozvane lagune, nalaze na državnom zemljištu, koji je, kako su u opštinskoj upravi rekli u avgustu prošle godine, farma koristila bez ugovora o zakupu. Upravu je inspekcija o ovome obavestila 7. februara 2020. godine.

Takođe, prema zakonu sva postrojenja koja mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu moraju imati posebnu, takozvanu integrisanu dozvolu. Kao farma čiji je kapacitet 10.000 svinja, Temerin agrar bi morao da ima takvu dozvolu, ali je nema.

Inspektori Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini Ministarstva zaštite životne sredine obišli su farmu 3. septembra 2019. nakon čega su rešenjem naložili farmi da podnese zahtev za izdavanje integrisane dozvole.

Temerin agrar je to uradio 22. januara 2020, međutim dozvola nije izdata jer zahtev nije sadržao svu potrebnu dokumentaciju, rečeno

je Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) iz opštinske uprave u februaru ove godine.

Profesor sa Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Dejan Krčmar za CINS kaže da farme moraju imati studiju procene uticaja na životnu sredinu jer je neophodan dokument za dobijanje upotrebne i integrisane dozvole. Ukoliko je nisu dobili kada je farma građena, onda se radi studija zatečenog stanja.

Krčmar objašnjava i da su potencijalno rešenje za zagađenje posebni uređaji za prečišćavanje vazduha, takozvani skruberi.

Pored toga Krčmar kaže da mogu da se koriste i biofilteri koji se postavljaju na ventilaciju i tako prečišćavaju vazduh koji izlazi manje zagađen i sa mnogo manje neprijatnih mirisa.

Pročitajte još:

Milenko Karlica je jedan od pedesetak građana koji su tužili Temerin agrar i to iste godine kada je ova firma otvorila svoja vrata. Međutim, sudskog epiloga još nema.

Naime, Osnovni sud u Novom Sadu je prvo doneo presudu u korist meštana Temerina i naložio farmi da spreči širenje neprijatnih mirisa. Međutim, novosadski Apelacioni sud je ukinuo presudu i vratio postupak na ponovno odlučivanje jer Osnovni sud nije u potpunosti utvrdio činjenično stanje.

U obrazloženju se navodi da sud nije utvrdio namenu objekata u kojima tužioci imaju prebivalište, u kom svojstvu koriste te objekte i da li imaju potrebne dozvole.

Apelacioni sud traži i da nadležni organi utvrde postojanje emisije neprijatnih mirisa jer je presuda donesena samo na osnovu svedočenja tužilaca.

Pročitajte više ovde

Izvor: CINS

Krnjača i dalje bez kanalizacije – ima li rešenja?

16.03.2021

kanalizacija-krnjača — Foto: Grad Beograd

Žitelji naselja na levoj obali Dunava godinama muku muče sa kanalizacijom. Krnjača je nekoliko kilometara udaljena od centra prestonice, a stanovnici ovog dela grada decenijama žive uz zagađene kanale u koje se izlivaju otpadne vode, fekalije, septičke jame i smeće.

Situaciju otežava i divlja gradnja, koja je u ekspanziji u poslednjih nekoliko godina, kolovozi koji su urađeni mimo projekta, nedostatak atmosferske kanalizacije odgovarajućeg profila koja se neredovno i nekvalitetno održava. Nakon kiše većina ulica u ovom naselju gotovo je neprohodna, a veoma često se oseća i nesnosan smrad iz kanala i septičkih jama.

Stanovnici ovog naselja od prošle nedelje imaju problema sa kanalizacijom koja se izlila i koja je u jednom trenutku pretila da poplavi stanove, preneli su mediji. Veoma tešku situaciju u kojoj su se našli žitelji ovog dela grada, dodatno je otežava i nepodnošljiv smrad.

Nakon nekoliko dana, predstavnici Grada Beograda održali su sastanak sa direktorom JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, Strahinjom Danilovićem i stanovnicima Krnjače, kako bi se rešio problem izlivanja fekalija.

“Već duže vreme imamo problem sa „fekalnim jezerom” koje se stvara na području rasadnika koji je pod stečajem. Ekipe će početi sa ispumpavanjem jezera, to nije trajno, već privremeno rešenje. Trajno rešenje je izgradnja nove kanalizacione mreže koju smo već planirali da uradimo, kako bi se na nju priključio ovaj deo naselja. Trenutno „gasimo požar” koji se decenijama javlja u delovima Ovče, Borče i Krnjače”, rekao je Dragomir Petronijević, navodi se u saopštenju grada.

Pročitajte još:

Krajem prošle godine raspisan je tender za izbor dobavljača koji će graditi kanalizacionu crpnu stanicu „Krnjača 2″, prvi objekat iz projekta kanalizacije na levoj obali Dunava.

Kako je tada rečeno, ova crpna stanica prihvataće otpadne vode iz postojećeg kolektora u Zrenjaninskom putu, kao i otpadne vode iz niskih delova u okolini Pančevačkog puta i potisne ih u postojeći kolektor u Pančevačkom putu, koji ih odvodi do već izgrađene KCS „Krnjača 1”, a odatle ka budućem postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda „Krnjača” i dalje u Dunav.

Stanovnici Krnjače nadaju se da će uz novu kanalizacionu mrežu i crpne stanice konačno biti rešen ovaj dugogodišnji problem ovog dela Beograda.

Milica Radičević

40 miliona dinara za čistiji vazduh u Kosjeriću

16.03.2021

toplana, dimnjaci — Foto-ilustracija: Pixabay

U Kosjeriću je juče sklopljen ugovor o konverziji Gradske toplane sa mazuta na gas, kao i ugovor o pošumljavanju koji će doprineti tome da se zagađenost vazduha u toj opštini drastično smanji, navodi se na sajtu Vlade.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović juče je sa predsednikom opštine Kosjerić Žarkom Đokićem potpisala dva ugovora na osnovu kojih će iz budžeta Ministarstva ovoj opštini biti dodeljeno više od 40 miliona dinara za zamenu kotlarnice u toplani i individualnih ložišta, kao i za ozelenjavanje javnih površina.

“Predviđeno je pošumljavanje sa 500 novih sadnica u Kosjeriću, a kada se Gradska toplana prebaci na gas, na nju će biti priključene i kotlarnice škola, sportskih dvorana i doma zdravlja. Plan je da se krene u rekonstrukciju i sanaciju Gradske toplane odmah nakon grejne sezone. To će za 70 odsto smanjiti zagađenost vazduha, pri čemu će biti deset puta manje ugljen-dioksida i sumpor-dioksida”, istakla je ministarska zaštite životne sredine Irena Vujović prilikom potpisivanja ugovora.

Budući da je Kosjerić jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, država će, pored snabdevanja gasom i pošumljavanja, subvencionisati i prelazak individualnih ložišta sa uglja i drva na pelet.

“Opština će raspisati konkurs i po kategorijama stanovništva odrediti koja domaćinstva će moći da zamene svoje kotlove uz veliku subvenciju opštine, odnosno Ministarstva”, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Potpisivanju ugovora prisustvovala je i premijerka Ana Brnabić koja je navela da je na sastanku sa opštinskim rukovodstvom bilo reči i o međuopštinskoj saradnji sa gradom Užice na prečišćavanju otpadnih voda, napomenuvši da je reč o još jednom velikom problemu koji se mora rešiti u narednom periodu.

Ukupna vrednost ovih ugovora iznosi 50 miliona dinara, a premijerka je juče istakla da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije.

Energetski portal

Da li smo spremni za sve češće poplave?

15.03.2021

Moravski-meandri — Foto: Goran Jordanski

Poplave predstavljaju ozbiljan problem u Srbiji. Jasno se sećamo da je zbog poplava 2014. godine na celoj teritoriji Srbije proglašeno vanredno stanje. Ukupne štete i gubici iznosili su 1,7 milijardi evra. Različiti izvori su bili dostupni i iskorišćeni su za finansiranje reagovanja u vanrednim situacijama, odnosno za obnovu i oporavak.

Velike poplave događale su se i posle 2014. godine, uglavnom u junu. Krajem juna 2020. godine poplave su dovele do proglašenja vanrednog stanja u 20 opština i nanele veliku štetu poljoprivrednoj proizvodnji.

Otkud navire sva ta voda?

Između ostalog i evidentne klimatske promene kao posledicu imaju ekstremne vremenske događaje. Obilne padavine i drugi neuobičajeni, čak drastični, vremenski događaji su sve češći, što može dovesti do poplava, uticati na kvalitet dostupne vode, ali može dovesti i do smanjenja dostupnosti vodnih resursa u nekim regionima.

Imajući u vidu da emisije gasova sa efektom staklene bašte uzrokuju klimatske promene, očigledno je da se merama za smanjenje uzroka klimatskih promena može smanjiti učestalost ekstremnih vremenskih događaja, pa i poplava. Sa klimatskim promenama, očekuje se da će se učestalost, obrazac poplava, promeniti te da će poplave biti sve nepredvidljivije i štetnije.

Koliko smo ugroženi?

Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa je međunarodni dokument koji su države članice Ujedinjenih nacija usvojile u martu 2015. godine na Svetskoj konferenciji o smanjenju rizika od katastrofa održanoj u Sendaju u Japanu. Generalna skupština UN-a odobrila ga je u junu 2015. godine.

U tabelama su predstavljeni podaci koji se odnose na Sendajski okvir za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda za Srbiju, sa naglaskom na poplave.

U Srbiji je Nacionalni program upravljanja rizicima od katastrofa objavljen krajem 2014. godine i usredsređen je prvenstveno na poplave, klizišta i požare, dok Akcioni plan za njegovo sprovođenje (za period 2016 – 2020.) bliže određuje potrebne aktivnosti.

Svetska banka je 2017. godine objavila dokument Sveobuhvatno upravljanje rizikom od katastrofa u Srbiji, sa poukom da „Posle katastrofe, hitnost pomoći i napora za oporavak može da dovede do zabune i neefikasnosti, ukoliko strateški zakoni i institucionalni kapaciteti prethodno nisu bili u funkciji”.

Drugim rečima, strateški, zakonski i adekvatan institucionalni okvir, trebalo bi da postoji pre nego što se poplave dese.

Šta preduzimamo da smanjimo rizik?

Srbija je 2018. godine usvojila Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, za koji se navodi da je u skladu sa okvirom za smanjenje rizika od katastrofa usvojenim u Sendaju.

Ostaje pitanje da li su 2021. godine primenjeni svi postavljeni strateški i zakonski okviri, odnosno da li postoji efikasan institucionalni okvir? Takođe je veoma važno obezbediti mape rizika od poplava.

Za Svetski dan voda koji se obeležava 22. maja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine sprovode važnu aktivnost u želji da ukažu na važnost naučenih lekcija iz prethodnih poplava. Njihova kampanja pod nazivom „Klimatske promene kao posledicu imaju češće poplave“ odvija se u okviru odabranih Eko-škola sa ciljem podizanja svesti kako bi se izbegle greške koje povećavaju posledice katastrofa kao što su poplave.

Pročitajte još:

Svest o riziku od poplava jedan je od najvažnijih koraka u sprečavanju posledica poplava. Aktivnosti pozornosti su usmerene na prikupljanje i deljenje korisnih informacija ljudima koji se suočavaju sa poplavama, kako bi imali pristup sigurnoj vodi i povoljnim sanitarnim uslovima i na taj način povećali svoju otpornost na uticaj poplavnih talasa. Sigurna voda za piće trebalo bi da bude glavni prioritet u slučaju poplave, kao i performanse kanalizacionih sistema i upravljanja otpadom. Poplavni događaji takođe mogu dovesti do povećane učestalosti bolesti koje se prenose vodom.

Analizu pripremio ekspertski tim Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, u okviru projekta “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372)”. Istovremeno, analiza konkretizuje Modul B9 Kurikuluma o razvoju Plana za vodu i sanitaciju u ruralnim sredinama – u okviru projekta WatSanPlan.

Ovaj projekat je finansirala Evropska unija. U članku su iskazani stavovi koji nisu nužno i stavovi Evropske komisije.

Da li će 2030. biti godina preporoda za Planetu?

15.03.2021

klimatski_protesti — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine jasno je postavljen, a sve zemlje sveta potpisale su Pariski sporazum kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje. Da bi se 2050. godine videli konkretni rezultati trenutnih napora za očuvanje životne sredine, 2030. godina biće prekretnica u kojoj se mnogo toga mora promeniti. Kakve nam to promene donosi ova godina koja mnogo obećava?

Zbogom nuklearnim elektranama i elektranama na fosilna goriva

Širom sveta trenutno radi oko 440 nuklearnih reaktora, a 10 odsto svetske električne energije dolazi iz ovog izvora.

Iako nuklearna energija spada u male zagađivače kada je u pitanju emisija štetnih gasova, postoje drugi problemi koji neminovno vode ka gašenju nuklearnih postrojenja.

Razlog zbog kojeg će nuklearne elektrane uskoro otići u zaborav je dobro poznati uranijum. Pored toga što je veoma opasan po ljude i okolinu, uranijum spada u neobnovljive izvore energije, a da bi se postigla klimatska neutralnost, svet se mora okrenuti zelenoj energiji kao što su solarna i energija vetra.

Italija i Nemačka prednjače u gašenju nuklearnih postrojenja. I dok je Italija već zatvorila sve svoje nuklearne elektrane, Nemačka planira da svih 17 reaktora koliko ih ima u ovoj zemlji, budu ugašeni do 2022. godine.

Belgija, Nemačka, Španija i Švajcarska postepeno gase nuklearne elektrane sa krajnjim rokom do 2030. godine, kada bi sve trebalo da budu zatvorene.

Možda je jasnije zašto je zatvaranje elektrana na fosilna goriva neizbežno kako bi se postigla klimatska neutralnost, budući da su ove elektrane među najvećim zagađivačima vazduha.

Mnoge zemlje sveta još uvek se najviše oslanjaju na ovaj izvor energije, a u Evropi su to Poljska, Nemačka, Bugarska, Češka i Rumunija. Ipak, Evropa ima nedvosmislenu politiku kada su u pitanju ove elektrane, a to je da sve budu ugašene do 2030. godine. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je da do 2025. godine čak 72 odsto reaktora bude van funkcije, a svaka zemlja sada mora da razvije strategiju kako da od upotrebe fosilnih goriva pređe na obnovljive izvore energije.

Iako je 2020. godine Kina izgradila nekoliko postrojenja na fosilna goriva, globalno je više elektrana ugašeno nego što je izgrađeno, pa možemo reći da stvari idu po planu.

Ukidanje benzinaca i dizelaša

Procenjeno je da 20 odsto od ukupne emisije štetnih gasova u svetu potiče od saobraćaja, pa se sve više ulaže u ekološka vozila, dok bi benzici i dizelaši trebalo da budu povučeni iz upotrebe.

Budući da je životni vek vozila oko 20 godina, neophodno je obustaviti proizvodnju dizelaša i benzinaca do 2030. godine. Ukoliko se ovaj plan sprovede u delo, 2050. godinu dočekaćemo sa isključivo električnim automobilima na putevima.

Prema procenama Evropske komisije, do 2030. godine trebalo bi da bude oko 30 miliona električnih automobila na putevima u EU, što je čak 20 puta više nego što ih trenutno ima.

Jaguar, Bentli, Folksvagen, Volvo, Kia i mnoge druge autokompanije sve vise ulažu u razvijanje tehnologije za električna vozila, a mnogima je plan da se proizvodnja benzinaca i dizelaša u potpunosti obustavi do kraja 2030. godine.

Pročitajte još:

Sva plastika će biti pogodna za recikliranje?

Godišnje se proizvede 368 miliona tona plastike, pri čemu je većina plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, a plastika od koje su načinjeni nije pogodna za recikliranje.

U Evropi se reciklira svega 30 odsto plastike, a na svetskom nivou taj broj je još manji, jer se reciklira čitavih 9 odsto plastike.

Foto-ilustracija: Unsplash (Maria Mendiola)

Pored toga što ogromne količine plastičnog otpada ugrožavaju živi svet, naročito onaj u moru, na listi ugroženih su i ljudi jer nam prete

toksične materije koje se koriste u proizvodnji plastike, kao i mikroplastika koja je gotovo neizbežna.

Iz tog razloga Evropska komisija postavila je za cilj da do 2030. godine sva plastika mora biti pogodna za recikliranje, a ide se i ka tome da se postupno smanji proizvodnja i upotreba plastike.

Mnoge države donele su zakone kojima zabranjuju plastične predmete za jednokranu upotrebu koji se teško recikliraju, a koji odmah potom završe na deponijama ili u okeanima.

Naučnici takođe rade na pronalasku raznih alternativa za plastiku, pa koriste biorazgradive materijale poput kore od pomoranže, celuloze, morske trave i drugih, a nedavno su otkrivene i bakterije koje mogu da razgrade nereciklabilnu plastiku.

Milena Maglovski

Drvo na dar: Za zeleni kvart!

15.03.2021

building_tree_zgrada_drvo — Foto-ilustracija: Unsplash (Bertrand Gabioud)

Svetski dan šuma, drveća i sadnje obežava se 21. marta, sa ciljem podizanja svesti o značaju očuvanja životne sredine.

Ovaj međunarodni praznik prilika je da se podsetimo koliko je drveće važan deo naših života i koliku mu zahvalnosti dugujemo jer se za nas bori protiv klimatskih promena, daje nam kiseonik i hlad, dom je mnogim vrstama ptica, a dodatno nas nagrađuje lepim ambijentom naročito u gradskim sredinama.

Vođeni idejom proslave ovog važnog dana, sa ciljem da imamo okruženje na koje ćemo biti ponosni, raspisujemo konkurs „Drvo na dar: Ozelenimo naš grad“, za sve stanare stambenih zgrada na teritoriji Podgorice.

Konkurs traje do 18. marta, a svi koji su zainteresovani da se prijave, potrebno je da dostave:

-Ispunjen prijavni formular
-Fotografije površine za ozelenjavanje koja je zajednička svojina etažnih vlasnika
-Saglasnost skupštine stanara

Pročitajte još:

U odnosu na pristigle prijave, biolozi CZIP-a, će obići najpogodnije lokacije i u dogovoru sa stanarima odabrati adekvatne vrste i mesta za sadnju.

CZIP će donirati ukupno 30 autohtonih sadnica, te će samim tim priliku za ozelenjavanje imati više lokacija/površina.

Cilj ovog konkursa je da se pomogne da neuređeni zeleni prostori oko zgrada postanu ambijent koji odgovara potrebama stanara i opštem poboljšanju uslova života.

Prijavite se OVDE.

Izvor: czip.me

Za revitalizaciju reke Tare potrebno od 4 do 5 godina

15.03.2021

most_na_Tari_reka_Tara_CG — Foto: Wikipedia/Cornelius Bechtler

Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Korhonen)

Nedavno je Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo optužnicu protiv kineske kompanije CRBC zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a.

Kako objašnjava Danilo Mrdak, državni sekretar Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, rečni ekosistem je teško potpuno uništiti i uz normalni pristup možemo očekivati da se za nekih četiri do pet godina stanje reke Tare vrati u ono što je nekad bilo.

“Država i kineska kompanija CRBC, koja gradi autoput moraju da ulože značajna sredstva za revitalizaciju i saniranje reke Tare. Ko god je prošao rekom uzvodno, od Mateševa, jasno mu je da se radi o užasnoj devastaciji“, naglasio je Mrdak, prenosi RTCG.

Istakao je da u Ministarstvu ne znaju na koji način je planirano da se reka vrati u prvobitno stanje.

“Neko je u nekom momentu proglasio kompletnu dokumentaciju, pa i kompletan projekat sanacije i revitalizacije Tare, državnom tajnom. Kad je projektovan autoput bilo je izvesno da će doći do devastacije, ali isto tako je moralo da se razmišlja o tome kako da se vrati Tara u prvobitno stanje”, naveo je Mrdak.

Poručio je da niko nije protiv autoputa, ali jeste protiv neodgovornog ponašanja i da što pre treba saznati plan revitalizacije reke Tare.

Pročitajte još:

“Siguran sam da je to rađeno po principu najlakšeg inžinjerskog dela – svu vodu sakupiti u betonsko korito i to nazvati saniranje. To nije saniranje, to je kao da imamo rešavanje problema poplavnih voda. Na ovaj način se uništava kompletan rečni ekosistem”, objasnio je Mrdak i dodao da će se protiv toga žestoko boriti.

Nataša Kovačević iz NVO Green Home je istakla da je Tara najzaštićenija reka u Crnoj Gori koja ima šest različitih stepena zaštite. Ona je podsetila da je u Izveštaju Evropske komisije navedeno da se moraju sprovoditi mere zaštite toga područja, te da se u Savetu Evrope vodi slučaj koji se tiče Tare.

Ova reka ima dvostruku UNESKO zaštitu – kompletno slivno područje je pod programom “Čovek i biosfera”, a deo reke koji pripada Nacionalnom parku Durmitor je pod zaštitom ove organizacije.

Energetski portal

Završena je prva generacija projekta Zelena privreda Srbije

15.03.2021

U periodu od oktobra 2020. godine do marta 2021. uspešno je realizovana prva generacija projekta Zelena privreda Srbije.

Ovaj projekat podržan je od strane EU i Beogradske otvorene škole sa ciljem da približi Zero Waste koncept lokalnim samoupravama četiri izabrane opštine u Srbiji kako bi se Srbija dodatno uskladila sa preuzetim obavezama iz Poglavlja 27 za pristupanje Evropskoj Uniji.

Prethodnih meseci su, nakon informativnih poseta i priprema vodiča „Zero Waste kroz Zelenu privredu Srbije“, održane posete gde su naši eksperti imali priliku da se uživo sastanu sa predstavnicima lokalnih samouprava iz četiri odabrane opštine – Pirota, Prijepolja, Sremske Mitrovice i Kosjerića.

Cilj poseta bio je predstavljanje problema i informacija dobijenih razgovorom sa lokalnim privrednicima, proizvođačima i građanima, kao i dobijanje povratnih informacija za unapređenje vodiča.

U sklopu ekspertskih poseta odrađena je i promotivna kampanja gde se uz pomoć edukativnih vizuala i brošura radilo na edukaciji građana o Zero Waste principu kao i načinima njegove implementacije u svakodnevni život

Održani su i onlajn okrugli stolovi sa predstavnicima lokalnih privrednika, kompanija i građana gde su imali priliku da čuju predstavljanje vodiča „Zero Waste kroz Zelenu privredu Srbije“, učestvuju u diskusiji i daju svoje predloge za unapređenje.

Kao poslednja aktivnost na projektu održano je uživo prezentovanje vodiča „Zero Waste kroz Zelenu privredu Srbije“ koji predstavlja istraživanja dobijenih kroz rad sa 20 kompanija iz četiri izabrane opštine kao i panel diskusija sa našim ekspertima.

Pročitajte još:

Uživo predstavljanju su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora kao i predstavnici 50 kompanija koje se bave prehrambenom proizvodnjom. Imajući u vidu epidemološku situaciju, predstavljanje je održano putem fejsbuk lajv opcije, a snimak možete pogledati na fejsbuk stranici – Svetionik znanja.

Projektni predlog je osmišljen tako da pruži svoj doprinos bavljenju lokalno značajnim temama u četiri lokalne samouprave na temu životne sredine, tačnije korišćenjem prehrambenog otpada.

Pored privrede, cilj je da se kroz uključivanje lokalne samouprave i građana utiče na povećanje komunikacije između administracije i građana što doprinosi povećanju transparentnosti i učešća svih zainteresovanih strana koje mogu dati svoj doprinos.

Izvor: Svetionik znanja

1...581582583...1,670 Page 582 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM