EPS investira u zaštitu životne sredine

15.03.2021

Urovci,_Termoelektrana_Nikola_Tesla,_12 — Foto: https://en.wikipedia.org/ Miroslav Loci

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” uložiće stotine miliona evra u projekte kao što je sistem za odsumporavanje dimnih gasova TE „Nikola Tesla A“, najavljeno je na sajtu ovog preduzeća.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović obišla je radove na izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani i tom prilikom je izjavila da je to važan korak ka unapređenju zdravlja svih građana.

“Pola milijarde evra ulažemo zajedno samo u projekte odsumporavanja. Uslov broj jedan je da smo energetski bezbedni, da imamo dovoljno gasa i električne energije, ali jednako važan uslov je i zaštita životne sredine”, izjavila je ministarka u TENT A.

V. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ Milorad Grčić istakao je gradnja sistema za odsumporavanje u TENT A jedan od najvažnijih i najkrupnijih projekata u EPS-u koji se sprovodi u cilju zaštite životne sredine.

“Sistem odsumporavanja koji gradimo je za blokove A3, A4, A5 i A6. Blokovi A1 i A2 doći će na red nakon velikog kapitalnog remonta, a gradi se i sistem za TENT B. U prethodnom periodu smanjili smo emisije praškastih materija do 10 puta. Do sada je uloženo oko 500 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a planovi za naredni period su ulaganje od 1,2 milijarde evra”, rekao je Grčić i dodao da očekuje da bi sistem za odsumporavanje u TENT A mogao da bude završen i nešto pre maja 2022. godine.

Izgradnja sistema za odsumporavanje važno je i za privredni razvoj naše zemlje, a ministarka se nada da će sa ulaganjem u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost doći i nove investicije.

Pročitajte još:

“Iskreno verujem da ćemo do kraja ove godine imati nacionalni plan za klimu i energetiku i da ćemo već sledeće godine biti energetski zeleniji. Vredno ćemo raditi na energetskoj tranziciji koja je, uslov privrednog razvoja naše zemlje” istakla je Mihajlović.

Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Kacumata takođe je obišao radove na izgradnji postrojenja, i tom prilikom je istakao da je postrojenje za odsumporavanje u TENT A prvi projekat za zaštitu životne sredine koji se realizuje u okviru sporazuma vlada Srbije i Japana, kako bi se Srbiji pružila podrška na putu ka EU.

Energetski portal

Obeležen Međunarodni dan reka

15.03.2021

landscape-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nomvula Moepya)

Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta u gotovo 60 zemalja sveta. Reke su jedan od najosetljivih i najugroženijih ekosistema u Evropi i zato se na ovaj dan poziva na odgovornost prema njima, kao i na pravo svih nas na čiste vodotokove.

Veliki je broj ugrožavajućih faktora koji utiču na reke, kao što je eksploatacija rečnog nanosa (šljunak), gradnja i širenje infrastrukture u zoni obala, ali i sve veći turistički pritisak na reke, posebno u vreme reproduktivnog ciklusa životinjskih grupa koje su vezane tokom celog ili većeg dela životnog ciklusa za reke i druge vodene ekosisteme, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Kada je reč o zaštiti vode kao prirodnog resursa, posebna pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta.

Zavod za zaštitu pirode Srbije vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti u okviru sistema zaštićenih područja više od 72 godine.

Pročitajte još:

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.

Reka i njihovog velikog značaja svi se setimo nekoliko puta godišnje, a stalno bi trebali da brinemo o njima.

Energetski portal

Kia i Dačija predstavile nove električne automobile

14.03.2021

Globalna politika ide na ruku električnim automobilima, a moguće je da ćemo do 2050. godine vozila na fosilna goriva moći da vidimo samo u muzejima. Svetske autokompanije jedna za drugom ponosno predstavljaju svoje modele električnih vozila (EV), a uskoro će se i modeli Kie i Dačije naći u prodaji.

Kada je reč o južnokorejskom brendu, Kia je nedavno podelila uvid u Krosover EV6, prvi isključivo električni model.

EV6 će biti zasnovan na hjundaijevoj E-GMP platformi što znači da će moći da pređe preko 500km sa punim punjenjem i napuniti se do 80 odsto za samo 18 minuta.

Krosover EV6 moći će da ubrza do 100 km/h za manje od 3,5 sekundi, a maksimalna brzina ovog vozila je 260 km/h.

Ovaj model biće sličan hjundaijevom modelu Ajonik 5 koji je i sam nedavno predstavljen, mada će EV6 imati drugačiji stil iznutra i spolja. Baš kao i Ajonik 5, i Kia će predstaviti dve verzije ovog modela – sa jednim i sa dva motora.

Iako još uvek nisu otkrili mnogo detalja, na slici EV6 jasno se vidi elegantna linija koja veoma podseća na najnovije Kiine modele, a ostatak

sa nestrpljenjem čekamo da vidimo.

Za južnokorejski brend ovo je samo početak jer Kia planira da predstavi još 11 modela električnih vozila do 2026. godine, a njihov prvenac EV6 naći će se u salonima ove jeseni.

I Dačija je predstavila svoj prvi električni model

Ovaj rumunski brend nedavno je predstavio Dačiju Spring, čija će prodaja početi na proleće, kako joj i samo ime kaže.

Električna Dačija biće najjeftiniji električni automobil trenutno dostupan u Evropi pa očekujemo da će ovaj model biti među prodavanijim EV.

Za jeftin auto, baterija i nije tako loša jer je sa jednim punjenjem moguće preći oko 225 km. Punjenje je jednosmerno, a punjač od 30 kV može da napuni bateriju do 80 odsto za manje od sat vremena.

Pročitajte još:

Ipak, maksimalna brzina koju Dačija Spring može da razvije je 78 km/h što ovaj model čini nepogodnim za daleki put, ali ukoliko ste u potrazi za ekološkim vozilom za gradsku vožnju, onda je električna Dačija pravi izbor.

Da je Spring namenjen gradskog vožnji govori i njegov kompaktan izgled kao i njegova okretnost. Budući da je poluprečnik okretanja 4,8 metara, parkiranje bi trebalo da bude veoma lako.

Uz električne automobile, Dačija priprema i aplikaciju za mobilne telefone koja će korisnicima omogućiti da nadgledaju status punjenja, lociraju vozilo i zagrevaju ili hlade kabinu kontrolišući klima uređaje.

Milena Maglovski

Otvara se banka hrane u Nišu

14.03.2021

povrće_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Na konferenciji za medije koja je bila održana 11. marta, predstavljen je projekat „Banka hrane Niš“ koji sprovodi centar za razvoj građanskog društva PROTECTA.

Projekat “Banka hrane Niš” je odobren za finansiranje u okviru javnog konkursa za organizacije civilnog društva (OCD) koji je grad Niš raspisao u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDPSerbia) u okviru inicijative platforme za odgovorno upravljanje javnim finansijama.

Osnivanje banke hrane planirano je do kraja aprila, a korisnici će biti socijalno ugrožena lica kojima će hrana biti distribuirana posredstvom lokalnih udruženja i socijalnih ustanova koje rade sa siromašnom populacijom, navodi se u saopštenju na fejsbuk stranici Banka Hrane Niš.

Cilj ovog projekta je stvaranje uslova za održivo upravljanje otpadom od hrane u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kako bi se sprečilo rasipanje i bacanje hrane.

Banke hrane snabdevaju se uz striktno poštovanje higijenskih imperativa tako što prikupljaju poljoprivredne viškove, proizvodne viškove u agro-prehrambenom sektoru, viškove u menzama i donacije šire javnosti.

Pročitajte još:

Kada je reč o distribuciji, banke hrane su udruženja koja deluju u službi drugih udruženja, čiji je cilj smanjenje gladi među socijalno ugroženim stanovništvom. Ove banke ne vrše distribuciju direktno ugroženim licima, već to čine posredstvom drugih udruženja.

Banke hrane opstaju zahvaljujući raznim humanitarnim udruženjima, volonterima i donatorima. Na taj način one svedoče o mogućnosti jedinstva različitih entiteta, kako bi zajedno bili u službi onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Evropska federacija banke hrane (FEBA) osnovana je 1986. godine. Od 1998. Godine FEBA je podržala razvoj banaka hrane u Španiji, Italiji, Irskoj, Portugalu i mnogim drugim zemljama, a od 2004. godine mreži banaka hrane pridružila se i Srbija.

Energetski portal

Poribljavanje na ribolovnim vodama JVP “Vode Vojvodine”

14.03.2021

порибљавање 1 — Foto: JVP "Vode Vojvodine"

U okviru redovne godišnje akcije poribljavanja koju organizuje JVP “Vode Vojvodine“ danas je u reku Dunav, kod Sremskih Karlovaca, pušteno oko 800 kilograma jednogodišnje mlađi šarana. Današnjoj akciji poribljavanja prisustvovao je i v.d. direktora „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević, navodi se u saopštenju.

On je tom prilikom najavio da će u narednom periodu biti pojačan nadzor ribočuvara JVP „Vode Vojvodine“, odlučniju borbu sa ribokradicama, ali i novi pristup u očuvanju ribljeg fonda jer je tendencija da se on dodatno obogati većom količinim riblje mlađi.

Takođe je rekao i da je u planu zabrana privrednog riblova na prirodnim mrestilištima, na delu Dunava kojim upravlja JVP „Vode Vojvodine“, kako bi se divljoj ribi iz Dunava omogućilo prirodno mrešćenje.

Napominjemo da će ova akcija trajati još narednih nekoliko dana, a biće sprovedena na 20 lokacija na kanalima hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, zatim na delu Dunava koji je u nadležnosti našeg preduzeća, na vodotoku Krivaja, kao i na zaštićenim prirodnim dobrima Jegrička i Beljanska bara. Ukupno će biti pušteno oko 14 tona jednogodišnje mlađi šarana.

Pročitajte još:

Osim radnika JVP „Vode Vojvodine“ poribljavanju su prisustvovale i nadležne inspekcijske službe, kao i predstavnici lokalnih ribolovačkih udruženja.

Ovakve akcije doprinose poboljšanju kvaliteta ribljeg fonda, na veliku radost pecaroša i svih ljubitelja prirode.

Izvor: JVP “Vode Vojvodine”

Divlja deponija u Markovcu pretvorena u park

14.03.2021

Kao rezultat ponašanja neodgovornih pojedinaca, zapuštena parcela na kraju sela Markovac predstavljala je svojevrsno ruglo. Divlja deponija na parceli do pre samo nekoliko dana bila je leglo insekata, zmija i pacova, navodi se na sajtu grada Vršca.

Ipak, sve se može kad se hoće, pa je pod organizacijom saveta Mesne zajednice Markovac, u saradnji sa Gradom Vršcem i Šumskom uravom Vršac, divlja deponija u ovom naseljenom mestu pretvorena u park.

Kako navode na sajtu, parcela je sada potpuno sanirana i ovaj prostor je iz divlje deponije pretvoren u zelenu površinu. Uz pomoć mehanizacije Šumske uprave Vršac urađena je kultivacija zemljišta, a angažovanjem samih meštana Markovca posađeno je preko 100 sadnica topole. Pored toga, urađeno je i krčenje samoniklog šiblja i drugog rastinja u neposrednoj blizini saniranog terena.

“Na ovom mestu u budućnosti planiramo da postavimi i klupe kao i druge sadržaje za zabavu i odmor svih generacija u našem selu. Želimo ovim primerom da podstaknemo druga naseljena mesta da povedu više računa o svojoj životnoj sredini. Zahvaljujem se meštanima na nesebičnoj podršci i učešću u ovoj akciji”, izjavio je prilikom obilaska terena član Gradskog veća za ruralni razvoj Slaviša Maksimović.

Pročitajte još:

On je dodao i da će se u toku godine još intenzivnije raditi na ozelenjavanju i uređenju naseljenih mesta grada Vršca, a nastaviće se i sa uklanjanjem i sanacijom divljih deponija po naseljenim mestima.

“Na Mesnoj zajednici i svim meštanima Markovca je sada da ovaj prostor očuvaju, a jedan od načina su svakako akcije ovakve i slične vrste. Čuvajmo naš grad i prostor koji nas okružuje” zaključio je Maksimović.

Energetski portal

Električni bicikli zaludeli zapad

13.03.2021

Proglašenje pandemije koronavirusa mnogo toga je promenilo, ljudi širom planete mesecima nisu u mogućnosti da izlaze iz svojih domova, većina gotovo godinu dana radi od kuće, a oni koji moraju na posao, traže alterativna rešenja za javni prevoz.

Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, prodaja električnih bicikli u Sjedinjenim Američkim Državama prošle godine porasla je za neverovatnih 145 odsto, proglašenje padnemije je ključni pokretač tog naleta. Za čak 85 odsto stanovnika ove države vožnja električnim biciklima sigurnija je od javnog prevoza.

Kada je u pitanju Evropa, tržište električnih bicikli poraslo je za 23 odsto, a predviđanja su takva da će se do 2030. svake godine kupiti dvostruko više bicikli od automobila. Stručnjaci navode da je sada neophodno razvijati infrastrukturu za ove dvotočkaše.

Električni bicikl je lako voziti, izgleda kao obični dvotočkaš, međutim, oni imaju ugrađenu bateriju i motor. Ekološki su prihvatljivi. Kako vlada sve veće interesovanje za njih polako se razvija i sistem javnih električnih bicikala.

Pročitajte još:

Kopenhagen je jedan od gradova u kom ima mnoštvo biciklističkih staza, dobro je razvijen i sistem finansijskih podsticaja, a postoje i poreske olakšice za bicikliste.

Kada je reč o regionu, Ljubljana je proglašena za jedan od najboljih gradova za bicikliste na svetu, nadležni mnogo ulažu u razvoj biciklističke infrastrukture. U ovom gradu je veoma popularan i sistem iznajmljivanja bicikala – BicikeLJ, koji je umnogome doprineo popularizaciji vožnje ovih dvotočkaša.

Milica Radičević

Zatvorena opasna deponija u Kovinu

13.03.2021

Na deponiji u Kovinu, prošle nedelje izbio je požar, koji je nakon nekoliko dana ugašen. Nadležni su, nakon sanacije požara, zatvorili ovu deponiju i trenutno se traži trajno rešenje za otpad iz ovog grada.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sazvala je hitan sastanak sa predsednicom opštine Kovin Sanjom Petrović i gradonačelnikom Pančeva Aleksandrom Stevanovićem, na kojem je dogovoreno da se otpad iz ovog grada od ponedeljka vozi na deponiju u Pančevu.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva, u Pančevu će se procenjivati količina i vrsta otpada, kako bi se u što kraćem roku došlo do održivog i dugoročnog rešenja za otpad u Kovinu.

“Nakon saniranja požara, kapija deponije u Kovinu je zatvorena. Međutim, ono što je potrebno za opštinu Kovin i za ceo Banat jeste dugoročno rešenje, koje Vlada Srbije priprema u saradnji sa kineskim partnerima kada je reč o proširenju kasete u Pančevu. Na sastanku su razmatrana sva rešenja. Primera radi, izgradnja transfer stanice u Kovinu, nakon čega bi se uradila sanacija i rekultivacija nesanitarne deponije u toj opštini”, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da je u prvom momentu bilo najvažnije da se spreči ekološka katastrofa, nakon što je nedavno izbio požar na toj deponiji, što je dovelo do pojačanog zagađenja vazduha.

Prema njenim rečima u proteklom periodu zatvorena je nesanitarna deponija “Stanjevina”, jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. Izdvojena su sredstava za sanaciju deponije u Čačku, Trsteniku, za izgradnju transfer stanica u Novoj Varoši i Knjaževcu, za Regionalne deponije u Pirotu i Užicu.

Biće izgrađeno i osam novih Regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će nakon izgradnje biti obuhvaćeno više od 50 lokalnih samouprava u Srbiji.

Energetski portal

Ministarstvo zaštite životne sredine odbacilo zahtev Ziđina, neophodna izrada procene uticaja na životnu sredinu u Boru

13.03.2021

1280px-Bor_-_panorama — Foto: Wikipedia/Grozni Laki

Na osnovu primedbi Društva mladih istraživača iz Bora i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Ministarstvo zaštite životne sredine je odbacilo zahtev kompanije “Srbija Ziđin Koper” (Serbia Zijin Copper doo Bor) za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta, i ukazalo investitoru da je potrebno da izradi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za ceo projekat, a ne parcialno, za pojedine radove u sklopu tog projekta.

Društvo mladih istraživači Bora i RERI skretali su pažnju javnosi i nadležnom ministarstvu da se u ovom slučaju radi o „salami slicingu“ odnosno, veštačkom razdvajanju projekta na manje celine kako bi se sakrio uticaj na životnu sredinu.

Naime, kompanija “Srbija Ziđin Koper” obratila se Ministarstvu zaštite životne sredine 10. decembra 2020. godine sa zahtevom za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta pripremnih radova koji podrazumevaju iskop za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju zbog povećanja kapaciteta topionice bakra u okviru kompleksa investitora.

Investitor je u zahtevu istakao da „za projekat pripremnih zemljanih radova nije potrebna izrada Studije uticaja na životnu sredinu“, propuštajući da navede da svi radovi obuhvaćeni zahtevom predstavljaju pripremne radove za građenje objekata i postrojenja, poput postrojenja za odsumporavanje, fabriku sumporne kiseline i skladište sumporne kiseline. Čiji uticaj na životnu sredinu je neophodno utvrditi u postupku procene uticaja.

Pročitajte još:

Zakonom o planiranju i izgradnji jasno je utvrđeno značenje pojma izgradnja objekta koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta. Dakle, pomenuti zemljani radovi nisu projekat sam po sebi niti samostalno imaju bilo kakvu svrhu osim što su pripremni radovi za izgradnju drugih objekata.

Društvo mladih istraživača iz Bora i RERI su istakli da je zbog nepotpunih i nepreciznih podataka i razdvajanja jedinstvenog projekta, na više manjih, neophodno da se postupak procene uticaja sprovede od samog početka za ceo projekat povećanja kapaciteta topionice bakra, a ne samo za izvođenje pripremnih radova.

Investitor ovakvim aktivnostima pribegava podeli jedinstvenog projekta na više zasebnih celina, izbegavajući da se projekat u celini ocenjuje, budući da bi u tom slučaju nesumnjivo proizišao zaključak o očiglednim negativnim uticajima na životnu sredinu i neophodnosti izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Opravdanost ovih navoda potvrdilo je i Ministarstvo zaštite životne sredine koje je navelo da zemljani radovi ne predstavljaju samostalni projekat, nisu sam sebi cilj već da su sastavni deo realizacije šireg, celokupnog projekta te da je stoga potrebno uraditi procenu uticaja za ceo projekat povećanja kapaciteta topionice bakra Bor, a ne parcijalno.

Društvo mladih istraživača iz Bora i RERI pozdravljaju ovu odluku Ministarstva zaštite životne sredine i podsećaju da ovo nije jedinstven postupak u kojem investitori pokušavaju da cepkanjem projekta na više manjih izbegne procenu uticaja na životnu sredinu, te naglašavaju da je izuzetno važno da Ministarstvo zaštite životne sredine nastavi sa ovakvom praksom i dosledno sprovodi propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Izvor: RERI

Solarni paneli na 9 objekata u Subotici

13.03.2021

Subotica će na devet objekata javne namene i obrazovne ustanove postaviti solarne panele sa ciljem da poveća njihovu energetsku efikasnost i ostvari značajnu uštedu u potrošnji energije. Za postavljanje solarnih panela biće investirano 727.000 evra, a ovaj projekat se realizuje u okviru Interreg Programa Prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske, navodi se na sajtu ovog grada.

“Projekat koji zajednički realizujemo sa Opštinom Satnica Đakovačka je od velikog značaja za naš grad. Drago mi je što i pored otežanih uslova rada u svim oblastima društva, ovaj i ovakvi projekti se ipak realizuju, jer su usmereni na budućnost kroz podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i korišćenja potencijala energetske efikasnosti i solarnih elektrana odnosno obnovljivih izvora energije“, naglasio je Srđan Samardžić, član gradskog veća.

Kako je objasnila Božidarka Golubović, vodeći partner na ovom projektu je Opština Satnica Đakovačka. Projekat zasnovan je na uspostavljanju energetski efikasnih javnih zgrada kroz primenu elektrana na obnovljive izvore energije kao primer energetski održive i ekološki prihvatljive javne politike.

U okviru ovog projekta Grad Subotica i opština Satnica Đakovačka žele da izgrade solarne sisteme, solarne elektrane na javnim ustanovama –0,45 MW i mreže energetski efikasne javne rasvete. Ovo će podići svest o važnosti zaštite životne sredine i potencijala za korišćenje energetske efikasnosti i solarnih elektrana.

Pročitajte još:

Opština Satnica Đakovačka solarne panele postavlja na nekoliko javnih zgrada, u planu je izgradnja javne rasvete u opštini i postavljanje solarnih drva. Dok će kroz ovaj projekat, Subotica, uraditi energetsku sanaciju dve škole, Osnovne škole “Matko Vuković” i Osnovne i srednje škole “Žarko Zrenjanin” u vrednosti od nešto više od 150.000 evra.

“U Osnovnoj i srednjoj školi Žarko Zrenjanin završeni su radovi na zameni prozora i vrata čime smo povećali energetsku efikasnost same zgrade. Radovi na školi ‘Matko Vuković’ se privode kraju, čime će ova zgrada koja je stara preko jednog veka zasijati drugim sjajem, a decenijski problem starih prozora napokon će biti rešen dok će ukupni troškovi energije biti smanjeni. S obzirom da je ova škola i naše kulturno blago, prilikom izvođenja radova vodili smo se uslovima koje je propisao Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica“, podvukla je Božidarka Golubović.

Kroz ovaj projekat na devet objekata javne namene u Subotici biće postavljeni, solarni paneli, a to su Tehnička škola „Ivan Sarić“, Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka”, „Naša radost”, Nova opština, Otvoreni univerzitet, Osnovna i srednja škola „Žarko Zrenjanin”, bazen „Prozivka”, Politehnička škola, Osnovna škola „Sonja Marinković”.

Javna nabavka za navedene radove je u toku, a rok za njihovo postavljanje je novembar 2021. godine.

Energetski portal

Naučnici pronašli 47 miliona godina staru muvu

12.03.2021

Foto 2_Fossil Hirmoneura — Foto: © Senckenberg

Međunarodni tim naučnika na čelu sa Fridgeir Grimsonom sa Bečkog univerziteta pronašao je do sada nepoznatu fosilnu vrstu muve u jami Mesel u Nemačkoj koja se nalazi pod zaštitom Uneska.

U stomaku muve pronađen je polen različitih biljaka čime su naučnici dobili uvid u način ishrane, tadašnju ekologiju i ulogu muve kao oprašivača. Studija je objavljena u stručnom časopisu „Current Biology“.

Polen u stomaku pronađene muve iz roda Hirmoneura omogućila je naučnicima da rekonstruišu njeno okruženje, biološku interakciju između biljaka i muve, kao i ponašanje muve pri uzimanju hrane.

Pročitajte još:

Danas se u tipične oprašivače ubrajaju pčele, leptiri i bumbari koji se delimično hrane polenom. Manje je poznato da i muve igraju ulogu u procesu oprašivanja.

„Sadržaj polena u stomaku fosilne muve dovodi do zaključka da su se muve pre 47 miliona godina hranile polenom i bile značajne za širenje polena različitih biljnih taksona“, objašnjava Grimson sa Odeljenja za botaniku i istraživanje biodiverziteta. „U starim suptropskim i tropskim ekosistemima muve su verovatno bile značajniji oprašivači od pčela“, dodaje naučnik.

U stomaku muve pronađen je dominantno polen vodene vrbe i devojačkog grožđa. Vodena vrba raste u močvarnom i priobalnom području jezera, dok je devojačko grožđe puzavica koja se nalazi na drveću.

Pretpostavlja se da muva nije prelazila velike razdaljine u potrazi za hranom i da je tražila polen biljaka u okruženju.

Izvor: Eurocomm-PR

Gas stiže do većeg broja kupaca

12.03.2021

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović potpisala je danas anekse ugovora o poveravanju delatnosti od opšteg interesa sa kompanijama “Sigas“ iz Požege i “Bos konstrakšen“ iz Trstenika, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Ovi ugovori odnose se na distribuciju i upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas i javno snabdevanje prirodnim gasom, a kompaniji „Sigas“ koji već snabdeva kupce prirodnog gasa u opštini Požega, biće omogućeno da preuzme bavljenje ovom delatnošću i u opštinama Varvarin i Ćićevac.

“Srbija je puštanjem u rad gasovoda Balkanski tok dobila još jedan pravac snabdevanja gasom i priprema se za izgradnju još jednog gasovoda Niš-Dimitrovgrad za koji je raspisan tender i koji će omogućiti da do Srbije stiže gas i od drugih snabdevača.” istakla je ministarka i dodala da bi radovi na izgradnji gasne interkonekcije Srbije i Bugarske, od Niša do Dimitrovgrada, trebalo da budu završeni za dve godine, a nedavno je objavljen i tender za izbor izvođača radova.

Ona je dodala da je gasom trenutno snabdeveno oko 60 odsto teritorije Srbije, ali vrlo neujednačeno. Potrebno je da se mnogo brže nego do sada realizuju projekti snabdevanja gasom, kako bi gas stigao i u druge delove naše zemlje kao i do dovećeg broja kupaca, bilo da se radi o domaćinstvima ili o industriji.

Pročitajte još:

“Izgradnja magistralnih gasovoda znači veću sigurnost u snabdevanju i povoljniju cenu gasa, ali je podjednako važno da se razvija i distributivna mreža koja je uslov da gas stigne do većeg broja opština, većeg broja građana i da se ovaj energent više koristi u industriji”, navela je Mihajlovićeva.

Ona je istakla da će Srbija u budućnosti biti gasno stabilna zemlja što je naročito važno sada kada krećemo u energetsku tranziciju, koja će podrazumevati izabacivanje prljavih tehnologija i izvora energije

Energetski Portal

Za drugu fazu sanacije deponije u Trsteniku 36,7 miliona dinara

12.03.2021

deponija (2) — Foto-ilustracija: Pixabay

Za finansiranje druge faze projekta sanacije i rekultivacije deponije “Osaonica” država je izdvojila 36,7 miliona dinara. Kada druga faza radova bude gotova, na ovoj deponiji biće zatvoreno i sanirano 65 odsto prostora na kom je odlagano smeće, dok će na preostalih 35 odsto biti otvorena sanitarna kaseta za privremeno odlaganje otpada. Ovo privremeno rešenje biće u funkciji do izgradnje regionalne deponije u Kraljevu, na kojoj će se u budućnosti odlagati otpad iz opštine Trstenik.

Prema planovima, druga faza radova na sanaciji deponije “Osaonica” biće gotova u oktobru ove godine.

Kako je navele ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, sufinansiranjem ovakvih projekata pruža se podrška lokalnim samoupravama u gašenju nesanitarnih gradskih i opštinskih deponija.

“Zatvaranjem i rekultivacijom takvih deponija štitimo životnu sredinu, a istovremeno rešavamo decenijski problem neadekvatnog odlaganja otpada, koje će se u budućnosti vršiti po ekološkim standardima”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Trenutno se u Srbiji radi na sanaciji i rekultivaciji deponija “Stanjevina” u Prijepolju, “Prelić” u Čačku, a planirana je izgradnja transfer stanica u Novoj Varoši i Knjaževcu.

U planu je izgradnja i osam novih regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom sa pratećom opremom, čime će biti rešen problem odlaganja otpada za veliki broj lokalnih samouprava.

Energetski portal

EU pod pritiskom da odredi rok za ukidanje benzinaca i dizelaša

12.03.2021

carsharing-4382651_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay

U Evropskoj uniji čak četvrtina ukupne emisije štetnih gasova potiče od saobraćaja, pa je rešavanje ovog problema ključno kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine.

Da bi se ostvario cilj nulte emisije, devet zemalja Evropske unije, predvođene Holandijom i Danskom, insistiraju na tome da Evropska komisija (EK) odredi tačan rok do kojeg se mora obustaviti proizvodnja i prodaja vozila na fosilna goriva.

Ukoliko uzmemo u obzir trajanje pojedinačnog vozila, neophodno je obustaviti proizvodnju benzinaca i dizelaša do 2030. godine kako bi do 2050. godine na putevima bili pretežno električni automobili, navodi ovih devet zemalja u pismu upućenom Evropskoj komisiji.

Ambiciozan cilj EK je da do 2030. godine bude najmanje 30 miliona električnih automobila na putevima u regionu, a trenutno ih je oko 1,4 miliona.

Kako bi se ubrzalo uvođenje automobila sa nultim emisijama, neophodno je da Evropa obezbedi efikasniju infrastrukturu punjenja širom regiona, a punjenje vozila na struju trebalo bi biti lako kao i punjenje telefona, prenose svetski mediji.

Ovih devet zemalja, među kojima su i Austrija, Belgija, Grčka, Irska, Litvanija, Luksemburg i Malta, pozivaju Evropsku komisiju da mora dati jasan i nedvosmislen znak proizvođačima i potrošačima da ubrzaju prelazak sa petrol i dizel vozila na električna vozila.

Dosadašnji cilj Evropske komisije bio je da se emisija CO2 umanji za 40 odsto u odnosu na nivo ovog gasa u 1990. godini, ali u decembru prošle godine postavljen je ambiciozniji cilj, a to je da se emisija CO2 umanji za 55 odsto. Kako bi se ovaj cilj ostvario, doneće se zakonodavni paket pod nazivom „Pogodno za 55“ koji će uključivati odredbu o postupnom ukidanju vozila na fosilna goriva.

Da stvari idu dobrim tokom govori i podatak da je 2020. godina bila najpovoljnija za prodaju električnih vozila u EU sa preko milion prodatih automobila. Do ovog povećanja došlo je usled pooštravanja ekoloških standarda i subvencija koje su pomogle autoindustriji da se oporavi od pandemije.

Mnoge auto kompanije su na dobrom putu da svoju proizvodnju usmere isključivo na električna vozila. Podsetimo da brendovi poput Jaguara i Bentlija planiraju da u potpunosti obustave proizvodnju automobila na fosilna goriva do kraja 2030. godine.

Pročitajte još:

Ovaj model prate i švedska kompanija Volvo i evropski Ford, dok nemački Folksvagen želi da prodaja električnih automobila do 2030. godine čini 70 odsto ukupne prodaje u Evropi.

Ovom trendu priključuo se i južnokorejski proizvođač Kia jer će krajem meseca biti predstavljen njihov prvi model iskljičivo električnog vozila.

Takođe, ide se i ka proizvodnji automobila na struju za svačiji džep.

Nedavno smo objavili vest da je Kina počela da proizvodi Honguang mini – električni automobil po ceni od samo 4.500 dolara, a ovaj model uskoro bi se mogao naći i na evropskom tržištu.

Lepa vest stiže nam i iz komšiluka jer je rumunska Dačija predstavila svoj prvi model automobila na struju koji će biti pogodan za gradsku vožnju. Očekuje se da će ga njegova pristupačna cena učiniti popularnim širom Evrope.

Milena Maglovski

Borba građana za čistiji vazduh potpisima i sadnicama u Ečkoj

12.03.2021

sadnja_drveća — Foto-ilustracija: Unsplash (Aiokr Chen)

Udruženje građana “Srbija u pokretu” pokrenulo je kampanju “Potpiši prodiši”, kojom se traži zabrana prodaje sirovog lignita i prelazak na kvalitetnije vrste energenata.

Jedan od glavnih ciljeva kampanje je pokretanje narodne inicijative i prikupljanje 30.000 potpisa građana, uživo, kako bi se predlog zakona direktno uručio Narodnoj Skupštini RS.

U okviru kampanje, danas će se održati akcija sađenja na sportskom aerodromu Ečka u saradnji sa Aeroklubom Zrenjanin. Sledeća akcija sadnje najavljena je za ponedeljak 15. mart u privatnom vrtiću u Beogradu “Povratak prirodi”.

Kako piše u saopštenju, simbol inicijative biće zeleni baloni, koje će osobe, kod kojih se inicijativa može potpisati, nositi sa sobom uz liste, kako se ne bi pravilo okupljanje ispred štandova.

Organizacije koje su se priključile ovoj inicijativi u borbi za čistiji vazduh su “Irevolucija” iz Valjeva, “ProTok” iz Smedereva, “Odbranimo Teslu” iz Pančeva, “Dom omladine” Bor, “Lokalni odgovor” iz Valjeva, inicijativa “Vazduh nije roba” iz Zrenjanina, “Ekostraža”, “Udahni ako smeš” i startup “Taraba”.

Pročitajte još:

Prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu traje od 8. do 15. marta širom Srbije, uz strogo poštovanje svih epidemioloških mera koje je propisao Krizni štab.

Stručni tim inicijative čine profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, gospodin Aleksandar Jovović , i profesorka sa Univerziteta u Sidneju Sandra Popović Cowan, kao i nekoliko profesora sa katedre za zaštitu životne sredine sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: Tim za zaštitu životne sredine

Ujedinjeni Arapski Emirati otvoreni za proizvode iz Srbije

12.03.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Wael Hneini)

Tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata apsolutno je otvoreno za sve poljoprivredne prozivode iz Srbije, posebno u sektoru voća, mleka i vina, izjavio je juče ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović prilikom posete Abu Dabiju.

Ova zemlja svega 25 odsto svojih potreba pokriva sopstvenom proizvodnjom, istakao je Nedimović i dodao da je to neograničeno tržište i jedno od najbogatijih za našu organsku poljoprivrednu proizvodnju.

Već mnogo proizvođača iz Srbije izvozi na tamošnje tržište, pre svega jabuke, mleko i kukuruz, a sada su traženi proizvodi od meda, tvrdi sirevi, vino, testenine, kukuruz i stočna hrana, navodi se na sajtu Vlade.

“Srbija je prošle godine izvezla stočnu hranu i hranu za kućne ljubimce u vrednosti od 125 miliona dolara” istakao je Nedimović, a na pitanje koji su proizvodi najtraženiji u Emiratima i gde je šansa Srbije, ministar je odgovorio da jabuke apsolutno dominiraju u poslednjih nekoliko godina zato što smo ispunili posebne standarde i našli se na tržištu UAE i Zalivskih zemalja.

Pročitajte još:

On je dodao da se danas susreo sa ministrom poljoprivrede UAE, sa kojim je razgovarao o pravcima u kojima će se kretati ova privredna delatnost nakon pandemije koronavirusa.

“Kolege iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su nam ponudile da budu logistički ‘hab’ za izvoz naših proizvoda u najbogatije zemlje Zaliva – Bahrein, Katar, Oman i Saudijsku Arabiju.”, istakao je Nedimović i dodao da su do sada investicije iz UAE donele približno 400 miliona dolara finansijskih sredstava u Srbiju.

Energetski portal

1...582583584...1,670 Page 583 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM