Nekada smo učili da je vazduh smeša gasova, bez boje, mirisa i ukusa, ali možda bi sada trebalo promeniti tu definiciju jer se u Srbiji vazduh već dugi niz godina može videti, pomirisati, a bogami i okusiti.

Naširoko se priča o prekomernom zagađenju, a svakodnevno smo zatrpani alarmantnim vestima i savetima stručnjaka kako da se zaštitimo.

Zato sam odlučila da objedinim neke od ključnih informacija o zagađenju vazduha kako bismo se što efikasnije borili sa ovim problemom, a ko zna, možda jednog dana nađemo i rešenje.

Ko nam to truje vazduh?

Možda nas truju i neprijatelji iz aviona, šuškalo se u narodu. Danas, naročito na društvenim mrežama, brojne su grupe koje sve glasnije zastupaju ovu tezu. S tim ste sigurno dobro upoznati.

Ipak, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) glavni zagađivači naše male zemlje su termoelektrane, toplane i individualna ložišta.  Slede industrija, saobraćaj i poljoprivreda.

Nažalost, upotreba obnovljivih izvora energije u Srbiji nije dominantna, a procenjuje se da samo 5 odsto od ukupne energije potiče iz korišćenja solarne i geotermalne energije, energije vetra i biomase. Ostaje da vidimo da li će se na ovom polju nešto promeniti jer termoelektrane i toplane oslobađaju najveću količinu štetnih čestica, među kojima su najopasnija jedinjenja sumpor-dioksida i azotnih oksida, teški metali, živa i mnogi drugi.

Ali štetne čestice ne izlaze samo iz dimnjaka termoelektrana. Milion domaćinstava u Srbiji greje se na drva i ugalj, a tu se uglavnom radi o neefikasnim šporetima koji ne sagorevaju drvo do kraja i nedovoljno akumuliraju toplotu.

Takođe, našim putevima i ulicama cirkuliše oko 2 miliona vozila. Od toga je tek oko 300 ekoloških električnih automobila, dok je hibrida- vozila koja kombinuju električni pogon i fosilna goriva, ima oko 3.500.

Dakle, možemo reći da gotovo sva vozila u Srbiji sagorevaju goriva i emituju štetne gasove, a kako vozači u Srbiji uglavnom voze automobile koji su odavno punoletni, emisija ovih gasova kod starih automobila znatno je veća.

Industrija je takođe na lošem glasu. Smederevo je, na primer, često „okupano“ crvenom prašinom koja dolazi iz dimnjaka smederevske železare, a u Boru je zabeležena najveća koncentracija sumpor-dioksida (SO2) u Srbiji.

Svi spominju PM čestice, ali šta je to?

Ne bih da se pridružujem dežurnim zastrašivačima, ali PM čestice zaista ne želite da imate u svojoj okolini. To su sitne čestice prašine koje zagađuju naš vazduh, i one nastaju kombinovanim uticajem grejanja, saobraćaja i industrije. U našem vazduhu prisutne su čestice veličine 10 mikrona, pa otuda naziv PM10, ali daleko opasnije su one manje, promera 2.5 mikrona.

Kada ove čestice stignu do pluća, one smanjuju mogućnost unosa kiseonika pa se može javiti vrtoglavica, mučnina i kratak dah.  PM2.5 izazivaju veću opasnost jer zbog svojih malih dimenzija prodiru dublje u organizam pa su skoro svi organi izloženi njihovom štetnom uticaju.

Maksimalna dozvoljena koncentracija PM čestica u vazduhu je 50 mikrograma po kubnom metru, a u Srbiji je koncentracija proteklih godina bilo čak tri puta veća.

Koje su posledice za zdravlje ljudi?

Prvi na udaru nemilosrdnih PM čestica je respiratorni sistem. Moguće je da dođe do infekcije i nadraženosti pluća, pogoršanja postojećih oboljenja kao što su astma i smanjena funkcija pluća, a povećan je i rizik od raka pluća.

Nažalost, ni kardiovaskularni sistem nije pošteđen jer PM2.5 prodiru u alveole, pa smo u opasnosti od infarkta, angine pectoris, a moguć je i povećan krvni pritisak.

Procenjeno je da zagađenje utiče i na nervni sistem, pa oni koji su izloženi velikoj koncentraciji PM čestica često pate od glavobolja. Prekomerna izloženost zagađenju može uzrokovati Alchajmerovu bolest i moždani udar, dok su kod male dece mogući neurorazvojni poremećaji.

Situacija je toliko loša da vam najobičnija šetnja može ugroziti zdravlje, jer su PM čestice maltene neizbežne, ali postoji par načina kako da pomognete sebi i umanjite njihovo štetno dejstvo:

• Na jutarnji džoging ni ne pomišljajte ukoliko želite da sačuvate zdravlje, jer je u zimskim mesecima koncentracija PM čestica najveća rano ujutru. Takođe, ukoliko baš morate da izađete napolje, izbegavajte naporne aktivnosti koje dovode do ubrzanog disanja, jer se u tom slučaju unosi mnogo veća količina ovih čestica.
• Možda ste navikli na večernje šetnje sa prijateljicom ili volite da uveče prošetate psa, ali bilo bi poželjno da izbegavate boravak napolju u kasnije sate dok zagađenje vazduha ne popusti. Znatno pogoršanje kvaliteta vazduha može se osetiti već oko 17 časova.
• Redovno pratite nivo zagađenja u vašem gradu i nemojte luftirati prostorije ukoliko je koncentracija PM čestica veća od dozvoljene, a svoje aktivnosti obavljajte u zatvorenom prostoru.
• Trudite se da ostanete zdravi i, ukoliko je moguće, budite fizički aktivni kod kuće. Ovo je prilika da probate pilates, jogu, dizanje tegova ili neki ples, a sve to treba da prati zdrava ishrana bogata vitaminima.
• Sačuvajte i svoje mentalno zdravlje. Mnogo toga nas je „strefilo“ u 2020. godini, a ni tekuća godina nas još uvek nije obradovala, pa smo bili primorani da većinu vremena provodimo u četiri zida. Zato je važno da održite mentalnu higijenu kako biste se što pre vratili normalnom životu kada sve ovo uskoro prođe (da, možda sam optimistična). Na raspolaganju su takođe onlajn psihoterapije, razne platforme kako biste održali kontakt sa prijateljima, a možete se okrenuti i meditaciji, molitvi, ili pronaći neki novi hobi.

I za kraj, postoji li spas za nas?

Ja sam od onih koji veruju da za svaki problem postoji rešenje. Ipak, mnogo je faktora koji utiču na loš vazduh u Srbiji, a da bi se situacija popravila, neophodno je izdvojiti mnogo novca.

Kako bismo ponovo „prodisali“ punim plućima, potrebno je ulagati u obnovljive izvore energije, dok se na postojeće termoelektrane i industrijska postrojenja moraju ugraditi filteri za prečišćavanje izduvnih gasova. Naravno, potrebno je i da rade oni koji su već ugrađeni.

Ne verujem da će se ove velike investicije odigrati preko noći, ali njihovo ostvarenje svakako će doneti puno nade i veliku promenu.

Takođe, u Srbiji se preko milion ljudi greje na drva ili ugalj, a i ja sam jedna od onih koji su jutros naložili šporet. Verujem da niko nije preterano oduševljen kada mora da pakuje drva ili kada se načađavi ugljem, ali većina naših sugrađana nema drugi izbor. Ulaganje u grejanje na gas ili u obnovljive izvore energije je nešto što prosečan stanovnik u Srbiji nije mogao da priušti. Ovih dana se priča o smanjenju cena priključka na gas, što pozdravljam, ali sačekaću da to bude i zvanično objavljeno. Verujem da smo svi sumnjičavi jer nam je poverenje često bilo izigrano.

Isto važi i za vozila na našim putevima. Džep prosečnog Srbina je plitak, a kad bi bio dublji, i četvorotočkaši bi bili savremeniji pa bi manje zagađivali vazduh.

Dakle, bolji standard znači i čistiji vazduh. Do tada, čuvajte se, boravite u prirodi kad god vam se ukaže prilika i podržite lokalne akcije za borbu za čistiji vazduh.

Milena Maglovski