Potpisan sporazum o saradnji NIS-a i 12 lokalnih samouprava

11.06.2021

zajednici zajedno 2021 nis 100621 (1) — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Memorandum o zajedničkoj realizaciji ekoloških projekata i sporazume o saradnji sa 12 lokalnih samouprava za podršku ekološkim projektima potpisali su generalni direktor kompanije NIS Kiril Tjurdenjev, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Razmenjeni su i sporazumi o saradnji između NIS-a i lokalnih samouprava širom Srbije, koje su partneri NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“. Ove godine, sporazumi su fokusirani na podršku ekološkim projektima koji će biti realizovani u 12 gradova i opština u Srbiji u kojima kompanija sprovodi najveći deo svojih poslovnih aktivnosti – Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Nišu, Čačku, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Kanjiži, Novom Bečeju, Srbobranu i Žitištu.

Kako se navodi u saopštenju ukupna sredstva u iznosu od 107,5 miliona dinara biće usmerena na unapređenje zaštite životne sredine u ovim gradovima i opštinama kroz uvođenje sistema solarnog napajanja i osvetljenja, zamenu kotlova, uređenje javnih gradskih parkova i parkovskih površina, sadnju autohtonih vrsti biljaka, postavljanje inovativnih ekoloških parkovskih elemenata, solarno osvetljenje parka, postavljanje reciklažnih kanti i kontejnera.

Pročitajte još:

Tjurdenjev je rekao da kompanija NIS nastoji da bude primer u biznisu, kao i u efikasnoj zaštiti životne sredine.

Prema njegovim rečima, ova kompanija je u ekološke projekte uložila približno 120 miliona evra, pri čemu su efekti, zahvaljujući kapitalnim projektima u kojima se vodi računa o zaštiti životne sredine, višestruko veći.

Mihajlović je na svečanosti u Palati Srbija istakla da zelena agenda i zelena ekonomija treba da budu model rasta i da svi projekti koje realizuje država, kao i lokalne samouprave i društveno odgovorne kompanije, treba da doprinesu da Srbija ide putem održivog razvoja.

Potpisivanjem sporazuma o saradnji između NIS-a i 12 lokalnih zajednica započeo je ovogodišnji konkurs „Zajednici zajedno“. Konkurs je otvoren do 5. jula, a rezultati će biti objavljeni do 15. septembra.

O izboru projekata odlučivaće komisija sastavljena od predstavnika kompanije NIS, lokalnih samouprava, Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

Ne davimo Beograd i građani Obrenovca uputili peticiju za očuvanje šume Duboko

11.06.2021

posečena-šuma — Foto-ilustracija: Pixabay

Lokalna grupa Ne davimo Beograd iz Obrenovca podnela je nadležnima u opštini Obrenovac i JP „Srbijašume“ peticiju za prestanak seče šume u Dubokom. Podsećamo da je u prethodne dve godine, na području Duboko, između Beograda i Obrenovca, posečeno je preko 11 hektara stare hrastove šume.

Visoka, prohodna hrastova šuma, mesto za šetnju, odmor i rekreaciju, planski je zamenjena niskim, neprohodnim bagremarom koji je pokrio nastalu golet.

Prethodne nedelje, lokalna grupa pokreta Ne davimo Beograd je na komšijskom sastanku povodom stanja šume u Dubokom, sa građanima Bariča i Male Moštanice dogovorili da nadležnim postave zahteve za koje veruju da mogu da dovedu do rešenja dugogodišnjeg problema seče i uništavanja ove šume.

Pročitajte još:

Građani zahtevaju:

1. Da se obustavi dalja seča višedecenijskih hrastova.

2. Da nezavisno stručno lice izvrši procenu zdravstvenog stanja šume i istu da na javni uvid.

3. Da se u skladu sa članom 39 Zakona o šumama koji definiše zadatak JP „Srbijašume“ da čuva šume u državnoj svojini, zaposli čuvar šume Duboko, a koji će sa već pripadajućim statusom službenog lica čuvati šumu od protivpravnog korišćenja, uništavanja, odlaganja otpadnih i otrovnih materija, uništavanja graničnih znakova i ostalih nezakonitih radnji.

4. Da se granični znakovi, tj. postojeće rampe stave u funkciju i time spreči ulaz licima koja traktorima i drugim vozilima istovaruju otpad ili odnose bespravno posečena stabla za lični upotrebu. Takođe, da se sa istim ciljem sprečavanja nezakonitih radnji, postave kamere za nadzor mogućih kolskih prilaza kod predajnika TV Mag i u ulici Aleksandra Ace Spasića u neposrednoj blizini dečjeg igrališta.

5. Da se sprovede akcija uklanjanja deponija, urede staze kroz šumu koje vode ka restoranu Duboko i početku ulice Aleksandra Ace Spasića, kao i da se postave klupe.

6. Da se prostor na kome su posečeni hrastovi zamenjeni mladicama bagrema propisno uredi kako bi bagremova šuma bila prohodna.

7. Da se u ulici Aleksandra Ace Spasića obnovi dečje igralište i drveni mobilijar namenjen najmlađima, postave kante za otpatke, a da JKP “Obrenovac” ubuduće odvozi otpad i redovno održava zelene površine oko igrališta.

Navedeni zahtevi imaju za cilj da se šuma Duboko proglasi zaštićenim prirodnim dobrom i u svoj svojoj lepoti i raskoši opstane za buduće generacije. Ove zahteve je do sada podržalo preko stotinu građana Bariča, Male Moštanice i Obrenovca. Pokret Ne davimo Beograd će nastaviti da se zajedno sa građanima bori za dobar grad za sve, što podrazumeva očuvanje i žaštitu naših zelenih površina.

Izvor: Ne davimo Beograd

Hrvatska – Udruženja nezadovoljna predlogom Zakona o upravljanju otpadom

11.06.2021

plastic-plastika — Foto-ilustracija: Pixabay

Uoči sednice Hrvatskog sabora, predstavnici mreže udruženja i inicijativa „Zero Waste Hrvatska“, kao i platforme organizacija udruženih u borbu protiv zagađenja plastikom, održali su akciju na Markovu trgu, piše Ekovjesnik.

Pozvali su saborske zastupnike da stanu u obranu javnog interesa i zaštite životne sredine upozoravajući da zakonski predlog ministra Tomislava Ćorića neće doprineti rešavanju nagomilanih problema, već osigurati nastavak neodrživih praksi,

S obzirom da je Hrvatska na evropskom dnu u ispunjenju ciljeva smanjenja nastanka otpada i povećanja recikliranja i njegove ponovne uporabe, novi zakon trebalo bi da bude vetar u leđa dobrim lokalnim praksama, smatraju udruženja.

„Nažalost, ministar Ćorić nastavlja u lošem pravcu i opet nameće obvezu gradovima i opštinama da mešani otpad predaju u regionalne centre, iako se na primeru Marišćine i Kaštijuna pokazalo se da su oni društveno, ekološki i ekonomski neprihvatljivi“, rekao je Marko Košak iz Zelene akcije.

On je dodao da zabrinjava i nova odredba da Planove upravljanja otpadom više ne donose jedinice lokalne samouprave, već županije, što ukazuje na pogodovanje radu regionalnih centara, umesto potrebne decentralizacije sistema.

Pročitajte još:

Nadalje, uz uporno forsiranje dokazano promašenih ideja i nedostatak ambicije, udruženja smatraju da se derogira čak i postojeća ambicija. Na primer, cilj od 60 odsto recikliranja do 2022. godine, koji je propisan važećim Planom upravljanja otpadom RH, zamenjuje se slabijim ciljem od 55 odsto do 2025. godine.

„I pticama na grani je jasno da ministru Ćoriću ciljevi predstavljaju samo mrtvo slovo na papiru, uprkos samohvalama o napretku koje ne drže vodu”, dodao je Košak.

Branka Genzić-Horvat iz udruženja UZOR naglasila je da je drastično povećanje cena računa, kakvo se već dogodilo u Istri i na Kvarneru zbog kolapsa centara za smeće, sudbina koja čeka građane u ostatku Hrvatske.

„Otpad se mora pretvarati u vredne sirovine za nove proizvode, a ne u smeće za deponije ili spaljivanje uz velike ekološke i zdravstvene štete”, poručila je Genzić-Horvat. Pojasnila je kako su zbog neusklađenosti s EU direktivama i neadekvatnih studija, udruženja i inicijative podnele prijave protiv centara za smeće pred hrvatskim i evropskim pravosudnim telima.

Izvor: Ekovjesnik

Austrija je lider u eko-proizvodnji hrane

10.06.2021

tractor-traktor-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Na četvrtoj radionici u sklopu projekta “CAP for Us“, 50-tak učesnika imalo je priliku da sazna kroz primere dobre prakse kako je Austrija postala jedan od najvećih ekoloških proizvođača u Evropskoj uniji.

U prvom planu našla se njena najistočnija i najmlađa savezna država – Gradišće (Burgenland) u kojoj eko poljoprivreda neprestano raste. Trenutno je čak 31 odsto pod ovom proizvodnjom od ukupne poljoprivredne površine sa prosečnom veličinom gazdinstva od 55 hektara.

Napomenimo samo da je to već sada više od cilja Zelenog plana, odnosno da do 2023. godine u EU 25 odsto površina bude pod eko proizvodnjom.

Rast je, objasnio je predsednik Poljoprivredne komore Gradišća Nikolaus Berlakovič, započeo pre 40 godina uvođenjem subvencija za ekološku poljoprivredu, a koja je za ratarske kulture 2020. godine iznosila 230 evra po hektaru, povrtarske 450, a za voćarstvo i vinogradarstvo 700 evra po hektaru. Što se tiče pčelarstva, korisnik dobije 25 evra po košnici (maksimalan broj košnica za koje se može dobiti podrška je 1.000 po jednom gazdinstvu).

“Vodimo se motom ZPP-a, a to je ako poljoprivrednik radi na zaštiti životne sredine, dobiće veće premije. Isto tako ako svoju proizvodnju želi da preusmeri na ekološku, dobiće podsticaje“, ističe dodajući da se podrške finansiraju 60 odsto iz državnog proračuna dok 40 odsto pokriva sama pokrajina.

Pročitajte još:

U Gradišću, kao i u samoj Austriji, mala je struktura porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a kako je rekao predsednik komore, “forsira” se direktna prodaja od poljoprivrednika.

Najveći deo takve proizvodnje u zemlji odvija se u unutrašnjosti gde preovladavaju ravnice, a najzastupljenije je vinogradarstvo sa 25 odsto od ukupnih ekoloških površina, zatim ratarstvo sa deset dok je voćarstvo prisutno sa osam do devet odsto.

Od povrtarskih kultura najviše se uzgajaju paradajz, paprike, krastavci i salate. Iako je stočarstvo u senci, ova savezna država proizvodi najviše mleka u zemlji, a u proizvodnji pilića su samoodrživi. Ipak, primetno je smanjenje broja farmi koje sve više zamenjuju vinogradi.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

Izvor: Agroklub

Rusija gradi nuklearnu elektranu nove generacije

10.06.2021

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)

Nuklearni energetski kompleks nove generacije biće izgrađen u gradu Seversku na platformi “Sibirskog hemijskog kombinata“ (SHK) ruske državne korporacije „Rosatom“.

Ovaj, prvi na svetu, energetski blok BREST-OD-300, prema rečima stručnjaka, biće napravljen tako da havarije koje su se dogodile u Černobilju i Fukušimi neće biti moguće.

Snaga energetskog bloga od 300 megavata biće deo eksperimentalnog demonstracionog energetskog kompleksa (ODEK) koji se gradi u okviru projekta “Proboj”.

Prema planovima reaktor BREST sa radom bi trebalo da počne 2026. godine. Pogon za proizvodnju goriva biće izgrađen do 2023. godine, a izgradnja modula za preradu ozračenog goriva treba započeti do 2024. godine

“Baza resursa nuklearne energije praktično će postati neiscrpna zahvaljujući beskonačnoj preradi nuklearnog goriva. Istovremeno, buduće generacije biće pošteđene problema akumuliranja istrošenog nuklearnog goriva“, rekao je Aleksej Lihačov, generalni direktor korporacije “Rosatom”.

Pročitajte još:

Prema rečima stručnjaka, projekat “Proboj” će obuhvatati razvoj inovativnih reaktora, kao i uvođenje novih generacija tehnologija nuklearnog gorivnog ciklusa.

Slični projekti već postoje, ali BREST je prvi koji zadovoljava sve bezbednosne i ekonomske zahteve nuklearne energetike, te kao takav, usmeren je na rešavanje problema stabilnog razvoja. On predstavlja prototip reaktora sa brzim neutronima BR-1200 i sa olovnim rashladnim sredstvom, koji će postati osnova za komercijalni energetski blok velike snage od oko 1200 megavata.

Nuklearna elektrana će biti sastavni deo kompleksa od tri međusobno povezana objekta i to postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva (za proizvodnju i preradu), pogonsku jedinicu BREST-OD-300 i postrojenje za preradu ozračenog goriva.

Milica Radičević

Šta je klimatska anksioznost i kako se leči?

10.06.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Patric Mueller)

I dok se naša pluća, digestivni trakt i imuni sistem svakodnevno suočavaju sa gomilom toksina i mikroplastike, klimatske promene očekivano su dovele do toga da ni sa živcima ne stojimo baš najbolje.

Skrhani osećajem krivice zbog ekoloških katastrofa i u neprestanoj strepnji zbog neizvesne budućnosti, sve je više onih koji nemaju drugu opciju nego da potraže pomoć stručnjaka.

Klimatska ili eko-anksioznost nije nekakva izmišljena boljka savremenog doba već i te kako opravdan strah jer je u klimatski neizvesnom svetu neizvestan i naš opstanak, kažu psihoterapeuti.

Osim toga, diskutabilan je i kvalitet života budućih generacija pa pojedini tvrde da je stvaranje potomstva u vremenu klimatskih promena nemoralno. Parovi širom sveta stoga su rastrzani između željenog proširenja porodice i straha da svoju decu ne osude na život u svetu koji je na korak do propasti.

Eko-anksiost prati i osećaj krivice i besa zbog životinja koje se valjaju u naftnim mrljama i guše plastikom, a za neke je pomisao da polako gubimo dragocene životinjske vrste jednostavno previše.

Iako je tačno je da je za nezavidno stanje naše mile planete kriv isključivo čovek, neprestano etiketiranje ljudi kao „pošasti“ ili „kuge“ može navesti pojedinca da zažali što se uopšte rodio. Neki su otišli toliko daleko da su optužili svoje roditelje jer su se usudili da na svet donesu još jednog homo sapiensa koji je, kako veruju, po svojoj prirodi destruktivan.

Ima li leka?

Prvi susreti psihoterapeuta sa onima koji su se žalili na eko-anksioznost uglavnom nisu prolazili slavno. Nakon nekoliko sati slušanja o naftnim mrljama, plastici i ubijenim slonovima u Bocvani, većina psihoterapeuta bila bi zatečena onim što su upravo čuli. Dosadašnja praksa podrazumevala je lečenje trauma iz detinjstva i posttraumatskih poremećaja, dok im na fakultetu niko nije spominjao da će jednog dana morati da barataju ekološkim pojmovima.

Na sreću, od prvih susreta mnogo se toga promenilo, a na pojedinim fakultetima u sklopu obavezne edukacije psihoterapeuta sada je i učenje o klimatskim promenama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Darya Tryfanava)

Danas je većina terapeuta bolje „naoružana“ da se uhvati u koštac sa ovom savremenom boljkom, a za ublažavanje eko-anksioznosti na raspolaganju im je nekoliko metoda.

Pre svega, „guranje pod tepih“ nikome nije od koristi. Psihoterapeuti savetuju da o klimatskim promenama treba otvoreno govoriti, a tendencija da se njene razmere umanje kako bi se utešio pacijent primer je loše prakse.

Jedan od načina da se prevaziđe ovaj parlališući problem svakako su i eko-akcije. Možda smo nemoćni da sprečimo velike korporacije da zagađuju reke ili da spasimo kitove koji su se upravo nasukali u Australiji, ali možemo poboljšati ekološku sliku na mikro-nivou. Uređujući svoje okruženje demantujemo onu tvrdnju da smo „pošast“ na planetu, dok se u nama rađa novi osećaj svrhe i nada u bolje sutra.

Osim toga, od pomoći su još i meditacija, boravak u čistoj, netaknutoj prirodi i grupne sesije na kojima oni koji pate od eko-anksioznosti pružaju podršku jedni drugima.

U svom tom ekološkom „ludilu“ ipak je moguće da pronađemo sebe. Uz pomoć ovih metoda ( a verujem da će psihoterapija iznedriti još efikasnih pristupa ovom problemu) moguće je da ponovo uspostavimo mentalni balans i živimo onako kako želimo iako je svet i dalje takav kakav jeste – vazduh zagađen, reke zatrovane, a ljudi pohlepni.

Milena Maglovski

Za unapređenje dunavske regije 165 miliona evra

10.06.2021

Ulaganje od 165 miliona evra u dunavski region u narednih šest godina planira Interreg Evropske unije, kroz Dunavski transnacionalni program.

Cilj je da se taj region integriše na ekonomskom i socijalnom planu. Takvu investiciju je na završnoj konferenciji Danube Energy+ projekta pod nazivom „Innovation ecosystem in the Danube macro region” predstavio Amir Kalajdžini, predstavnik Dunavskog transnacionalnog programa za Nemačku.

Kako je naveo, prvi prioritet njihovog novog programa jeste da ovaj region postane pametniji kroz razvoj istraživanja, kao i povećavanje inovativnih kapaciteta i prihvatanje napredne tehnologije, koje će uticati na industrijsku transformaciju i preuzetništvo. Drugi prioritet je smanjenje ispuštanja ugljen-dioksida, kroz promovisanje obnovljivih izvora energije, očuvanje prirode i izgradnje zelene infrastrukture u gradovima. Takođe je važno ekološko upravljanje vodama i otpadnim vodama. Kao treći i četvrti cilj su navedeni bolja socijalna inkluzija i pristupačnost obrazovanju, razvoj koncepta celoživotnog učenja, kao i unapređenje saradnje samih vlada i ostalih državnih organa u regionu.

Pročitajte još:

Gde mladi inovatori iz Srbije mogu pronaći podršku za ideje usmerene na održivi razvoj?

„Za učešće će moći da se prijave univerziteti, instituti, privredne komore, regionalne agencije za razvoj, klasteri, neprofitne organizacije, mala i srednja preduzeća. Potrebno je da programi traju 30-36 meseci, da imaju 8-15 partnera iz 8-11 zemalja, a budžet po projektu će biti 1,5 do 2,5 miliona evra. To će svakako zavisiti od veličine projekta, pa je moguće da neki dobije i 3 miliona, ali ovo je prosek”, objasnio je Kalajdžini.

Novac će se donirati projektima kako bi se doprinelo razvoju institucionalnih kapaciteta, pomoglo daljim ulaganjima, podržao razvoj zajedničkog okvira za sprovođenje politika u različitim oblastima kao i njihovo usklađivanje, te nalaženje inovativnih rešenja za zajedničke probleme. Biće važno da projekti pored regionalnog umrežavanja, imaju i partnere iz različitih sektora. Ovaj region čine Nemačka, Češka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Ukrajina, Moldavija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Rumunija i Bugarska.

Kroz raniji Danube Energy+ projekat, koji traje već tri godine, srpski Startit je s partnerima iz devet zemalja radio na promeni regionalnog ekosistema.

Organizovano je 3.732 poseta i iznedreno 25 mladih inovatora. Uz to su osnovani i hub-ovi kako u Srbiji tako i u ostalim državama za mlade lidere u ovim oblastima. U okviru Startita osnovan je hub sa ciljem da omogući podršku razvoja mladih inovatora. Novi projekat bi do kraja godine trebalo da usvoji Evropska komisija, pa se njegovo pokretanje očekuje na proleće 2022. godine.

Izvor: Startit

Zahtev za poništavanje građevinske dozvole Linglongu

10.06.2021

gradilište_radovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Blake)

Foto – ilustracija: Unsplash (Josue Isai Ramos Figueroa)

Građanski preokret je Upravnom sudu podneo tužbu protiv Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj kojom se traži poništavanje građevinske dozvole izdate kompaniji Linglong za izgradnju objekata u okviru fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu, piše u saopštenju ove organizacije.

Kako navode, građevinska dozvola je nezakonita kao preuranjen akt jer je izdata pre odluke o Studiji procene uticaja na životnu sredinu, kao prethodnom pitanju o kojem se još uvek odlučuje pred drugim državnim organom.

Tužba ukazuje na to da je svrha davanja saglasnosti na studiju prevencija negativnog uticaja na životnu sredinu. Time što Pokrajinski sekretarijat nije sačekao odluku o studiji, građevinska dozvola omogućava izgradnju fabričkog postrojenja čiji uticaj po životnu sredinu nije prethodno ispitan u okviru zakonom propisanog postupka.

Pročitajte još:

Osim toga, za izdavanje građevinske dozvole investitoru bilo je neophodno i pribavljanje Uslova zaštite prirode koje izdaje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, jer se u neposrednoj blizini katastarske parcele na kojoj se gradi fabrika guma, na samo dva kilometra, nalazi Specijalni rezervat prirode „Carska bara“. Linglong nije priložio dokaz da je takve uslove tražio i dobio, što je Pokrajinski sekretarijat zanemario.

Građanski preokret naglašava da Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj izdavanjem nezakonite građevinske dozvole pokušava da pravno “pokrije” dosadašnju bespravnu gradnju i krivično delo građenje bez građevinske dozvole koje je na više od 47 hiljada kvadratnih metara izvršio Linglong, a ustanovio građevinski inspektor.

Izvor: Građanski preokret

Rekordno krčenje šuma u brazilskoj Amazoniji

10.06.2021

Amazonija — Photo-illustration: Unsplash (Lucian Dachman)

Preliminarni podaci brazilskog Državnog instituta za svemirska istraživanja ukazuju na to da će predstojeća sušna sezona doneti još više krčenja šuma u brazilskom delu Amazonije od prošlogodišnjeg naleta seče.

Područje iskrčeno šumom u maju, kako je utvrđeno na osnovu satelitskih snimaka, veće je za čak 41 odsto u poređenju sa istim mesecom 2020. godine.

Maj je početak sušne sezone u Amazoniji, kada seča šuma naglo raste. Krčenje je prošlog meseca dostiglo 1.180 kvadratnih kilometara, najviše za maj u poslednjih pet godina.

Podaci za april i mart takođe su bili najveći za te mesece od početka prikupljanja podataka 2015. godine.

Pročitajte još:

Vlada predsednika Žaira Bolsonara je pod pojačanim nadzorom jer se sumnja u njena nedavna obećanja da će obuzdati krčenje šuma, a službenici Vlade, uključujući i ministra zaštite životne sredine, su pod istragom zbog mogućeg olakšavanja izvoza nelegalno sečenog drveta. Odvojeno se istražuje i da li je ministar zaštite životne sredine Rikardo Sales ometao zaplenu ilegalne drvne građe.

“Klimatska opservatorija”, mreža neprofitnih organizacija za zaštitu životne sredine, upozorila je da podaci o seči u maju najavljuju zabrinjavajuću sušnu sezonu koja je najjača od početka juna do kraja avgusta.

“Ako se trend nastavi u naredna dva meseca, krčenje šume 2021. godine moglo bi se završiti neviđenim rastom”, navodi se u saopštenju te grupe.

Malo kiše u nekim delovima Amazonije od novembra do aprila pojačalo je izglede za uništavanje šume koja se seče, a zatim spaljuje da bi se očistilo zemljište uglavnom za napasanje domaćih životinja.

Izvor: Beta zelena Srbija

U susret novoj generaciji baterija

09.06.2021

lithium-ion-battery-baterija — Foto-ilustracija: Pixabay

Za litijum-jonskim (Li-lon) baterijama vlada prava tehnološka glad. Međutim, njihova masovna primena ograničena je resursima litijuma, kao i problemima koji se tiču troškova i bezbednosti baterije zbog prisustva litijuma, kobalta i opasnog organskog elektrolita. Naučni istraživači širom sveta pokušavaju da pronađu bolje rešenje koje bi bilo zasnovano na održivijim tehnologijama skladištenja energije.

Jedan domaći tim pridružio se tim naporima. Istraživači iz naučno-istraživačkih institucija kao što su Fakultet za fizičku hemiju, Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti i Institut nuklearnih nauka Vinča, pokušavaju da razvojem inovativnih elektrodnih i elektrolitnih materijala smanji kako cenu Li-Ion baterije, tako i njenu težinu i zapreminu, a poveća energiju. Oni žele da naprave multivalentne-jonske baterije, za čiji razvoj je neophodno dobiti materijale koji će moći da skladište veliku količinu multivalentnih jona tokom višestrukog procesa punjenja i pražnjenja.

Materijali bi trebalo da imaju visoke specifične kapacitete koji bi omogućili baterijama da skladište veliku količinu energije. Naziv projekata je HiSuperBat, a finansira ga Fond za nauku Republike Srbije kroz Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS), a naša sagovornica je Milica Vujković, rukovodilac pomenutog projekta.

EP: Svedoci smo naglog porasta interesovanja javnosti za električna vozila. Kakvo je vaše mišljenje o elektromobilnosti i koliko smo mi na Balkanu blizu ili daleko od elektrifikacije saobraćaja?

Milica Vujković: Razvoj elektromobilnosti je od velikog značaja zbog smanjenja emisije štetnih gasova i naše zavisnosti od fosilnih goriva. Zbog velikih ulaganja u ovompolju, broj proizvedenih električnih automobila poslednjih godina eksponencijalno raste i skoro je izvesno da će taj trend obuhvatiti i balkanske zemlje. Nadmetanje proizvođača u cilju što veće kilometraže koju vozila mogu da pređu između dva punjenja baterije je zapravo takmičenje u inovacijama koje razvijaju istraživački sektori datih kompanija. Generalno, istraživanja su usmerena ka tome da se razvojem inovativnih elektrodnih i/ili elektrolitnih materijala smanji cena Li-Ion baterije, njena težina i zapremina, a uveća energija. Međutim, moramo biti svesni i činjenice da masovna proizvodnja električnih automobila nosi sa sobom probleme deficitarnosti litijuma, čije se rezerve konstantno smanjuju.

U fokusu:

EP: Koji je odnos cene i bezbednosti kada je reč o automobilskim baterijama? Kako pronaći put do novih jeftinih materijala visoke bezbednosti?

Milica Vujković: Problemi vezani za cenu i bezbednost baterije ograničavaju masovnu proizvodnju elektromobila. Ograničenja zapravo potiču od samih materijala od kojih su baterije sastavljene, odnosno od prisustva litijuma i kobalta u katodnom materijalu (svaka baterija sastoji se od anodnog, katodnog materijala i elektrolita) i organskog elektrolita koji je zapaljiv i toksičan. Stoga je neophodan materijala koji ne bi sadržali litijum i kobalt, dok bi bezbedni elektroliti zamenili one opasne. HiSuperBat će odgovoriti na ove izazove, tako što će razviti nove i isplative elektrodne materijale visokog kapaciteta, za njihovu primenu u multivalentnim jonskim baterijama (Ca, Mg ili Al-jonskim) i superkondenzatorima.

EP: Na koje izazove će još odgovoriti HiSuperBat projekat?

Milica Vujković: Krajnji cilj projekta je razvoj novog, isplativog i održivog hibridnog modela za skladištenje energije, primenjujući koncept hibridizacije baterijske i superkondenzatorske komponente u jedan uređaj, odnosno ćeliju. Konstruisani model u obliku novčića bi bio baziran na multivalentim katjonima (Ca, Mg ili Al) koji su veoma zastupljeni na Zemlji i vodenom elektrolitu koji bi poboljšao bezbednost, redukovao cenu i pojednostavio proizvodnju samog sistema za skladištenje. Razvijena baterijska ćelija ne bi sadržala skupi i oskudni litijum, zapaljivi i toksični organski elektrolit, a isporučila bi specifičnu energiju veću od odgovarajuće litijum-jonske ćelije i komercijalnih vodenih baterija (olovnog akumulatora, nikal-kadmijumskih i nikal-metal hidridnih baterija…).

EP: Da li postoje još neke prednosti multivalentne-jonske baterije u odnosu na litijum-jonske?

Milica Vujković: Visoka cena, ograničeni resursi litijuma i bezbednost Li-Ion baterija predstavljaju faktore koji su pokrenuli istraživače širom sveta, pa i u Srbiji, ka razvoju alternativnih rešenja za skladištenje energije. Multivalentne-jonske baterije bi mogle biti odlično rešenje. Dvovalentni Mg i Ca joni ili trovalentni Al joni mogu da prenesu više elektrona u toku punjenja/pražnjenja baterije u odnosu na monovalentni Li-Ion, što daje mogućnost multivalentnim baterijama da imaju veći kapacitet od Li-Ion baterija. Sa druge strane, interakcija elektrolitnih jona i elektrodnog materijala tokom punjenja/pražnjenja baterije je izraženija u slučaju multivalentnog naelektrisanja (Mg2+, Ca2+ ili Al3+), što može da prouzrokuje kolaps strukture i samim tim pad kapaciteta baterije. To su i prepreke koje ćemo pokušati da savladamo u okviru projekta HiSuperBat.

Intervju vodila: Jovana Canić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.

Naučnici otkrili materijal koji generiše energiju iz svog okruženja

09.06.2021

atom energija struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Halgatewood Com)

Naučna otkrića ne prestaju da nas iznenađuju, a stručnjaci sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) predstavili su upravo jedno takvo otkriće – novi materijal koji može da generiše struju kada je u kontaktu sa tečnošću koja ga okružuje.

Reč je o šupljim cevima koje su izgrađene od atoma ugljenika, a još je 2010. godine ustanovljeno da ove cevi mogu da generišu termoenergetske talase. Naime, naučnici su otkrili da, kada se nanocevi premažu polimerom koji je sličan teflonu, elektroni putuju od premazanog ka nepremazanom delu stvarajući struju. Kombinovanjem nanocevi i organskog rastvora koji je “gladan” za elektronima stvara se električno polje koje može imati široku primenu, piše Phys.org

Pre svega, uz pomoć ovako dobijene energije moguće je pokretanje elektrohemijskih reakcija bez velikih reaktora ili dodatnih žica. Jedna od reakcija je i alkoholna oksidacija, veoma važna u hemijskoj industriji, gde se alkohol pretvara u aldehide ili ketone.

Pročitajte još:

Takođe, na ovaj način moguće je napajanje mikro i nano robota, a laboratorija sa MIT-a je već počela da projektuje jedva vidljive robote koji bi jednog dana mogli da se koriste kao dijagnostički ili ekološki senzori.

Za stvaranje struje, naučnici su kasnije napravili specijalan materijal od nanocevi koji je sličan papiru. Jedna strana ovog materijala premazana je polimerom dok driga nije, a za stvaranje električnog polja neophodno je da se materijal nađe u organskom rastvoru.

Prema rečima profesora Majkla Strenoa, ovaj mehanizam je potpuno nov način da se generiše struja. Sve što je potrebno jeste da spojite rastvor i nanocevi ugljenika čime se stvara elektrohemijski proces, dok vam prateća oprema poput žica i baterija nije potrebna.

U planu je da se kao polazni materijal koristi ugljenik iz ugljen-dioksida, a za njegovu fiksaciju naučnici će koristiti solarnu energiju. Ovaj proces inspirisan je skupom hemijskih reakcija koje biljke koriste za izgradnju šećera od ugljen-dioksida koristeći energiju sunca.

Milena Maglovski

Sve se može kad se ruke Markovčana slože

09.06.2021

markovac akcija čišćenja — Foto: Grad Vršac

Stanovnici Markovca na dobrom su putu da svoje selo nadomak Vršca učine jednim od najuređenijih u Srbiji. U organizaciji saveta MZ Markovac, meštani su sproveli još jednu akciju uklanjanja divljih deponija, čišćenja ulica i uređenja zelenih površina, piše na sajtu Grada Vršca.

Savet MZ Markovac se zahvalio svojim meštanima i ovom prilikom uputio još jedan apel na sve meštane Markovca da smeće odlažu na za to predvidjena mesta.

“Akcija ne samo da daje lepši i čistiji izgled sela, već i podstiče decu da vode računa o svom selu. Mnogo vam hvala na podršci u ovakvim akcijama i računamo na vas u našim budućim akcijama” izjavio je predsednik saveta Jablan Lazić.

Pročitajte još:

Član Gradskog veća za ruralni razvoj Slaviša Maksimović istakao je da ovakve akcije imaju za cilj podizanje svesti stanovnika o zaštiti životne sredine te da je ovo primer dobre prakse koju bi trebalo da slede i ostale Mesne zajednice.

Donedavno divlju deponiju vredni Markovčani pretvorili su u uređen prostor sa novim sadnicama topole, a redovnim održavanjem ovaj prostor će u narednom periodu prerasti u lep park sa klupama i zanimljivim sadržajima za sve generacije.

Energetski portal

Evropska komisija predlaže uvođenje digitalnog identiteta za sve Evropljane

09.06.2021

iphone-mobile phone - mobilni telefon — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Robin Worrall)

Evropska komisija predstavula je okvir za evropski digitalni identitet koji će biti dostupan svim građanima, stanovnicima i preduzećima u Evropskoj uniji. Građani će putem telefona moći da dokažu svoj identitet i dele elektronske dokumente, kao i da pristupe mrežnim uslugama sa nacionalnom digitalnom identifikacijom, koja će biti prepoznata u celoj Evropi, saopštila je Evropska komisija.

„Evropski digitalni identitet će nam omogućiti da radimo u bilo kojoj državi članici kao kod kuće bez dodatnih troškova i sa manje prepreka, bilo da je to iznajmljivanje stana ili otvaranje bankovnog računa van naše zemlje. Ceo proces biće siguran i transparentan, a na korisnicima je da odluče koliko informacija žele da dele o sebi, sa kim i u koje svrhe. Ovo je jedinstvena prilika da nas sve odvedemo dalje i iskusimo šta znači živeti u Evropi i biti Evropljanin“, rekla je Margret Vestager, izvršna potpredsednica za Evropu prilagođenu digitalnom dobu.

Pročitajte još:

Evropski okvir digitalnog identiteta

Prema novoj uredbi, države članice će građanima i preduzećima ponuditi digitalne novčanike koji će sadržati sve informacije o identitetu uključujući i ostala dokumenta poput vozačke dozvole, diplome i bankovnog računa.

Evropski digitalni identitet biće:

Dostupan svima koji žele da ga koriste: Svaki građanin, stanovnik ili preduzeće u EU imaće priliku da koriste evropski digitalni identitet.
Široko upotrebljiv: Novčanici evropskog digitalnog identiteta biće široko upotrebljivi kao način identifikovanja korisnika ili dokazivanja određenih ličnih svojstava u svrhu pristupa javnim i privatnim digitalnim uslugama širom EU.
Korisnici kontrolišu svoje podatke: Novčanik za digitalni identitet omogućiće građanima da odaberu koje aspekte svog identiteta, podataka i sertifikata žele da podele sa trećim licima kao i da prate takvo deljenje. Korisnička kontrola osiguraće da se dele samo željene informacije.

Da bi se ovaj projekat što pre ostvario, Evropska komisija pozvala je države članice da uspostave neophodne uslove do septembra 2022. godine i odmah započnu pripremne radove. Cilj je da do 2030. godine sve ključne javne usluge postanu dostupne onlajn, da svi građani imaju pristup elektronskim medicinskim kartonima, a da 80 odsto stanovništva koristi e-identitet.

Izvor: Evropska komisija

75 miliona dinara za uklanjanje diviljih deponija u Srbiji

09.06.2021

čišćenje_deponije_otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradovi i opštine mogu da kandiduju projekte za prevenciju nelegalnog odlaganja i uklanjanje otpada, koje će Ministarstvo zaštite životne sredine u ovoj godini sufinansirati sa 75 miliona dinara.

Kako je objasnila ministarka Irena Vujović sredstva će biti dodeljena u maksimalnom iznosu od 80 odsto opravdanih troškova, a najmanje 20 odsto troškova snosiće grad ili opština, pri čemu će glavni kriterijumi za dodelu sredstava biti stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu, kao i spremnost projekata.

“Rok za prijavu počeo je 7. juna, a trajaće do 22. juna ove godine. Lokalne samouprave i gradske opštine koje imaju problem s divljim deponijama na svojoj teritoriji, treba da iskoriste priliku i prijave projekte kako bi dobile podršku države”, kaže Vujović.

Prema njenim rečima, resorno ministarstvo je po prvi put raspisalo ovakav konkurs, jer u Srbiji, na žalost, ima veliki broj divljih deponija, koje su često u blizini reka ili u gradskim zonama blizu naselja.

Pročitajte još:

“Odlučni smo u nameri, da zajedno sa lokalnim samoupravama, rešavamo ovaj višedecenijski problem, a konkurs je prvi korak u tom smeru. Planirane su i pojačane kontrole, kako jednom očišćene i revitalizovane lokacije, ne bi ponovo postajale deponije”, ističe ministarka.

Dokumentacija potrebna za konkurs dostupna je na internet stranici Ministarstva i na portalu e-Uprava. Konačne rang liste biće objavljene na internet stranici Ministarstva i Portalu e-Uprave, dodaje se u saopštenju.

Energetski portal

Bogatić najbolji primer kako koristiti geotermalne izvore energije

09.06.2021

chile-geotermalna-energija — Photo-illustration: Pixabay

Bogatić je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja koristi geotermalnu energiju za grejanje devet javnih ustanova. Država će pomoći svim opštinama u kojima postoji potencijal za korišćenje ove energije, najavila je ministarka Zorana Mihajlović prilikom obilaska geotermalne bušotine u Bogatiću.

“Procena je da godišnja emisija ugljen-dioksida treba da se smanji za 500 tona. Razgovarali smo i o tome kako da se geotermalna energija dalje koristi, ali i kako da se započnu istražne radnje u Vladimircima. Država će naći način da jednim delom finansira obe opštine. Poruka svim ostalim lokalnim samoupravama je da je pred nama drugo vreme i velika šteta je da ne iskoristimo ono što imamo i što je veliki potencijal. Pričali smo i o dva važna zakona – o racionalnoj upotrebi energije i energetskoj efikasnosti”, rekla je ministarka, navodi se u saopštenju.

Prema njenim rečima Bogatić je ogledni primer, ne samo u Srbiji, već je prepoznat i u svetu. Ovo je važna godina za energetiku i sve što radimo je za brže okretanje zelenoj ekonomiji.

Kako je istakla suština zakona o energetskoj efikasnosti i o obnovljivim izvorima energije je zelena enegija i zdravija životna sredina, ali i jeftinija električna energija za domaćinstva.

Pročitajte još:

Načelnik Mačvanskog okruga Vladan Krasavac ocenio je da donošenje četiri nova zakona u energetici i rudarstvu predstavlja revoluciju jer oni donose velike promene okruzima i opštinama u Srbiji.

Predsednik Opštine Bogatić Milan Damnjanović preneo je da je na sastanku razmatrana saradnja u oblasti obnovljivih izvora energije i korišćenju geotermalnih izvora za javne ustanove.

Predsednik Opštine Vladimirci Goran Zarić precizirao je da su definisani naredni koraci i mogućnosti saradnje, objasnivši da će se kroz zdravo korišćenje energije napraviti uštede u budžetu, ali i očuvati životna sredina.

Energetski portal

Slovenija okreće “novi list” u upravljanju vodnim resursima

08.06.2021

Bled_Slovenija_čamci — Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Ghisletti)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mikita Karasiou)

Jedan od prioriteta Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Slovenije jeste zaštita vodnih resursa i snabdevanje stanovništva zdravom vodom za piće. U cilju jačanja i zaštite ustavnog prava na pristup kvalitetnoj pijaćoj vodi, Ministarstvo je pripremolo izmenu Zakona o vodama koju je Narodna skupština usvojila krajem marta, piše na sajtu Ministarstva.

Amandman, s jedne strane, pruža veću zaštitu vodnih resursa i priobalnog pojasa, a s druge strane, značajno povećava sredstva za sigurnost od poplava. Stupanjem na snagu izmene i dopune, na obalnom pojasu biće sprečena izgradnja fabrika i drugih industrijskih objekata, kao i privatnih objekata.

Pod strožim uslovima zaštite vode, na priobalnim zemljištima biće moguće graditi samo jednostavne javne objekte (na primer, dečija i sportska igrališta, pristaništa za čamce i drugo), ali samo tamo gde prostorni akti opština to dozvoljavaju.

Pročitajte još:

Uz niz mera zaštite predviđenih izmenama Zakona o vodama, gradnja na obalnom zemljištu neće biti dozvoljena u slučaju većeg rizika od poplava, opasnosti od pogoršanja kvaliteta voda ili ukoliko bi to bilo u suprotnosti sa odgovornim i održivim upravljanjem vodama. Takođe neće biti dozvoljeno da bilo koji novoizgrađeni objekat na bilo koji način ograniči pristup vodi.

Odluka o mogućim građevinskim intervencijama u priobalnom pojasu doneće se pod pokroviteljstvom stručnjaka iz Direkcije za vode. Vlada više neće imati pravo da utvrđuje izuzetke, a o inicijativama opština u potpunosti će odlučivati struka.

Energetski portal

1...550551552...1,671 Page 551 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM