Kako povećati udeo obnovljivih izvora energije, uz zaštitu životne sredine i prirode, bila je tema konferencije “Razvoj vetroparkova u skladu sa zaštitom životne sredine i prirode” u organizaciji holandske kompanije Green Trust, nemačkog proizvođača vetroturbina Enercon i Hrvatske gospodarske komore (HKG).

Ivo Milatić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i održivog razvoja, u uvodnom je izlaganju istakao da je Hrvatskoj, prema Nacionalnom programu oporavka i otpornosti, do 2024. potrebno 1.500 MW iz obnovljivih izvora energije i da moramo učiniti sve da to postignemo.

“Želimo da pojednostavimo procedure. Prvi korak ka tome bio je novi Zakon o tržištu električne energije. Sada kada smo uredili taj segment, ostaje nam da uredimo deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Na početku prostornog planiranja potrebno je odrediti pozicije na kojima je moguće realizovati projekte obnovljive energije, a ne da lokalni čelnici određuju pozicije kako žele“, naglasio je državni sekretar.

To je pravac, potvrdio je Bojan Linardić, direktor Zavoda za prostorno planiranje Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i državnu imovinu, ističući da je Nacionalni prostorni plan u toku i da je potrebno temeljno sagledati prostornu distribuciju i kapacitete obnovljivih izvora energije.

Da je zahvaljujući novim tehnologijama, naprednim merama ublažavanja i saradnji sa svim zainteresovanim stranama u izgradnji vetroparkova moguće postići harmoniju između obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine i prirode, na primeru vetroparka Kramer izgrađenog u Holandiji u okviru Natura 2000. pokazao Tijmen Kesmat, direktor kompanije The trust, koji je do sada učestvovao u realizaciji više od 50 vetroparkova.

Marija Šćulac Domac, direktorka Sektora za industriju i održivi razvoj Hrvatske gospodarske komore, izjavila je da samo zajedničkim radom, uvažavajući jedni druge, možemo razviti sektor obnovljive energije u Hrvatskoj i na najbolji način iskoristiti potencijal Hrvatske bez kompromisa, a da pritom ne dovedemo u pitanje prirodu kao naše najveće bogatstvo.

“Verujem da će današnji prenos znanja, kroz predavanja renomiranih stručnjaka iz Nemačke, Švedske, Holandije i Portugala, biti iskorišćen za unapređenje naših procedura i da će doprineti većem razvoju vetroparkova ispunjavanjem strogih kriterijuma zaštite životne sredine i prirode“, rekao je Šćulac Domac.

Nakon predavanja Mie Bergstrom, menadžera projekta u Enerconu, Hein Prinsen, konsultant za životnu sredinu u Bureau Waardenburg, Augustin Rioperez, izvršni direktor DTBird & DTB, i Francisco Alvares, istraživač u Istraživačkom centru za biodiverzitet i genetičke resurse na Univerzitetu u Portu, panel diskusija o tome kako se mogu unaprediti procedure prilikom izgradnje vetroparkova uz očuvanje prirode.

Panel diskusiji su prisustvovali svi ključni akteri, predstavnici ministarstava, investitori, punomoćnici i predstavnici udruženja. Zaključeno je da samo zajedničkim radom i saradnjom možemo zadovoljiti obe komponente, s jedne strane zaštitu životne sredine i prirode, a sa druge strane razvoj OIE.

Kao jedan od glavnih problema istaknuta je činjenica da Hrvatska nema dovoljno podataka o staništima i osjetljivim područjima. Aljoša Duplić, direktor Zavoda za zaštitu životne sredine i prirode, najavio je u Ministarstvu ekonomije i održivog razvoja da se radi na kartama osetljivosti staništa koje će biti dostupne na proleće 2023. za solarne projekte širom zemlje i za vetroparkove za primorske županije.

“Cilj je da se mapira celokupna teritorija i preklopi karte sa prostornim planovima kako bi investitori znali koje su lokacije pogodne za razvoj OIE, a gde mogu da očekuju potencijalni problem sa merama zaštite životinja“, rekao je Duplić.

“Jedino što mi kao investitori želimo su jasna i nedvosmislena pravila i jedinstveni kriterijumi i mi ćemo ih poštovati. Potrebna je saradnja svih učesnika kako bi se rešili problemi tokom realizacije projekata obnovljive energije i ubrzale procedure“, rekao je Bojan Reščec, predsednik Grupacije za energiju vetra, Udruženja za obnovljive izvore energije HGK.

“Nije tačno da država ne želi da pomogne razvoj obnovljivih izvora energije ili da investitori ne žele da sprovode mere zaštite životne sredine. Međutim, potrebna je dodatna otvorenost resornog ministarstva prema novim, modernijim merama ublažavanja i dodatnom uređenju odnosa oko procene uticaja na životnu sredinu“, rekao je Dalibor Hatić, zamenik predsednika Udruženja za stručne poslove zaštite okoline HGK.

“Udruženjima nije cilj da podnose tužbe i sprečavaju razvoj OIE, to je poslednji korak koji se preduzima ukoliko se uoče nepravilnosti u odobravanju ovih zahvata. Razvoj projekata OIE mora biti u skladu sa ciljevima zaštite prirode i zbog toga je izuzetno važno da se u izradu projekata OIE blagovremeno uključe stručnjaci za životnu sredinu i prirodu“, rekla je Dunja Delić, stručnjak za zaštitu prirode i životne sredine.

Nakon panel diskusije, održani su okrugli stolovi na kojima se razgovaralo o različitim temama koje se odnose na zaštitu prirode i izgradnju vetroparka.

Na kraju konferencije potpisan je Manifest kojim su se svi učesnici konferencije obavezali da će učiniti sve što je u njihovoj moći da se vetroparkovi razvijaju i grade u skladu sa zaštitom prirode i životne sredine.

Izvor: Green Trust