Rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav“ upisan na listu Uneska

16.09.2021

european_reindeer_jelen — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jon Flobrant)

U sklopu Uneskovog programa “Čovek i biosfera” (MAB) dodato je 20 novih lokacija u Svetsku mrežu rezervata biosfere, koja sada broji 727 rezervata biosfere u 131 zemlji, uključujući 22 prekogranične lokacije. Uneskovi rezervati biosfere sada pokrivaju više od 5 odsto kopnene mase zemlje, u kojoj se kombinuju očuvanje biodiverziteta, obrazovanje o životnoj sredini, istraživanje i održivi razvoj, navodi se u saopštenju Uneska.

Jedan od novoupisanih rezervata prirode je i područje koje obuhvata koridor Mure, Drave i poplavno područje centralnog dela toka Dunava u pet država. Rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav“ postao je najveće priznato prirodno dobro na svetu pod međudržavnom zaštitom.

Međunarodni koordinacioni savet Uneskovog programa „Čovek i biosfera“, proglasio je ovo područje na 33. sednici koja se održava u Abudži, u Nigeriji, a na zajednički predlog Srbije, Mađarske, Austrije, Slovenije i Hrvatske.

Pročitajte još:

Ovo je jedna od najznačajnijih inicijativa u poslednjih 30 godina koja se odnosi na zaštitu prekograničnog područja. Rezervat je primer očuvanog rečnog ekosistema punog različitih biljnih i životinjskih staništa i vrsta. Uz podršku Uneska, proglašenje Rezervata biosfere će dodatno naglasiti prednosti zaštićenih područja, kao globalno prepoznatih za razvoj turizma, očuvanje prirode i restauracije, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Područje se prostire na 931.820 hektara i u njemu živi blizu 900.000 ljudi. Države na čijoj je teritoriji već ulažu napore u njegovo očuvanje, a imaju i iskustva u zajedničkoj implementaciji velikih međunarodnih projekata u oblasti zaštite prirode koje sufinansira Evropska unija.

Nosilac procesa nominacije u Republici Srbiji je Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Energetski portal

“OIE Srbija 2021”- energetska tranzicija i zelene energije put kojim Srbija ide

15.09.2021

najava-za-sajt_srp_final — Foto: Promo OIE Srbija

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Konferenciju “OIE Srbija 2021”, koju organizuje Udruženje obnovljivi izbori energije Srbije u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), pod pokroviteljstvom Ministartsva rudarstva i energetike, danas su otvorili Gregor Zelinski, direktor energetskog tima EBRD-a i ministarka Zorana Mihajlović.

Dekarbonizacija, energetska tranzicija, upotreba obnoljivih izvora energije i zelena energetika samo su neke od tema o kojima je bilo reči.

Kako je rekao Gregor Zelinski, nulta emisija gasova je jedan od najvažnijih ciljeva koji su zacrtani za 2050. godinu, a kako bi se to ostvarilo neophodna je veća upotreba tehnologije za čistu energiju. Važnu ulogu u tome ima kapital kao i aktivacija privatnog sektora, te i investitori.

“Nadležni moraju doneti zakone kao i jasna pravila, koja će pratiti zelenu tranziciju. Srbija je zemlja koja ide ka tome, pokrenute reforme, donošenje novih zakona to jasno pokazuju”, kaže Zelinski.

Pročitajte još:

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, istakla je da je kroz zakonski okvir pokrenut proces energetske tranzicije.

“Moramo da budemo brzi i efikasni kada je u pitanju dekarbonizacija, bez obzira na otpore koje osećamo. Ako polako, korak po korak, idemo ka tome da zamenimo prljave elektrane koje koriste najgori ugalj i da imamo što više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, možemo da budemo važan faktor u trgovini električnom energijom u ovom delu Evrope“, rekla je ona.

Kako je dodala pitanje dekarbonizacije, zelene energetske tranzicije je globalno i generacijsko pitanje, i kao takvo traži jedinstven odgovor i zajedničko delovanje.

“To je pitanje zdravlja i životne sredine i ljudi, ona je i potencijal i mogućnosti koje pruža su gotovo nemerljive. To je i novi model rasta, jedna nova industrijska revolucija. Govorim o novim investicijama, novim zelenim radnim mestima. Vrednost projekata novog investicionog ciklusa je 17 milijardi evra, od čega će najmanje pet biti za OIE“, poručila je Mihajlović.

Kako je ministarka istakla u toku je izrada podzakonskih dokumenata koja će odediti put kojim Srbija treba da ide u narednim decenijama u energetici. Kao i da će prve aukcije biti održane u decembru ove godine.

“Naš cilj je da do 2040. godine imamo najmanje 40 odsto energije dobijene iz OIE, a do 2050. i više od 50 odsto. Očekujemo i da emisije štetnih gasova narednih 10 godina prate prosek u EU. Pred nama su veliki izazovi, ali sve što radimo, radimo zajedno sa lokalnim samoupravama, biznis zajednicom i građanima, što se najbolje vidi kroz projekte povećanja energetske efikasnosti i solarnih panela“, istakla je Mihajlović.

Konferencija “OIE Srbija 2021” održava se u Beogradu, a Energetski portal je generalni medijski pokrovitelj ovog događaja. Neveni Đukić, glavnoj urednici, uručena je zahvalnica za podršku Konferenciji.

Milica Radičević

Šta nam savetuju nordijske zemlje u prelasku na cirkularnu ekonomiju?

15.09.2021

circular-economy — Foto-ilustracija: Pixabay

U razvijenim zemljama Evrope cirkularna ekonomija odavno je iz teorije prevedena u veoma uspešnu praksu, dok je u Srbiji ovaj termin široj javnosti još uvek potpuno stran. Ipak, ova slika uskoro će morati drastično da se promeni jer građani Srbije, kao i ostalih evropskih zemalja, očekuju da se u našoj zemlji otpadom upravlja na održiv i ekonomski isplativ način.

Zato je u Privrednoj komori Vojvodine održana je konferencija pod nazivom „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ u partnerstvu sa Privrednom komorom Vojvodine, Nordijskom poslovnom alijansom i Naled-om, a u saradnji sa Skupštinom AP Vojvodine, Gradom Novim Sadom i Privrednom komorom Srbije.

Biootpad – problem ili potencijal?

Gostujući i domaći panelisti pozabavili su se temom biootpada koji se u našoj zemlji neadekvatno odlaže na nesanitarnim deponijama. Kako je objasnila Sandra Dokić iz Sektora za strateško planiranje, projekte, međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu zaštite životne sredine, biootpad čini 50 odsto komunalnog otpada koji dospe na deponije, odnosno preko milion tona godišnje.

Jasno je da, ako uspostavimo adekvatan sistem upravljanja organskim otpadom, ne samo što ćemo smanjiti količinu smeća na deponijama, već ćemo moći da ga iskoristimo za proizvodnju biogasa i kvalitetnog poljoprivrednog đubriva.

Jens Moge, stručnjak za upravljanje otpadom iz Norveške, pojasnio je da prirodan proces razgranje organske materije podrazumeva nastajanje metana, a Norveška je dobar primer kako se ovaj proces može iskoristiti za cirkularnu ekonomiju.

Moge je naveo primer biogasnog postrojenja u sklopu proizvodnje paradajza te kako se đubrivo iz biogasnih elektrana koristi u obližnjim plastenicima.

Čini se da smo i mi na dobrom putu kada je reč o korišćenju biogasa jer, prema rečima Aleksandre Vučinić, šefice Grupe za cirkularnu ekonomiju u Ministarstvu zaštite životne sredine, u Srbiji već postoji 21 biogasno postrojenje.

Panelisti su se složili da je biootpad glavni krivac za požare na deponijama i dodali da je važno sprečiti njegov nastanak. Pre svega, neophodno je zaboravimo na bacanje hrane, a Vučinić dodaje da moramo ustanoviti da li pojedine namirnice mogu imati produženi rok trajanja jer se u našoj zemlji mnogo hrane kojoj je zvanično prošao rok trajanja, ali je i dalje savršeno pogodna za ljudsku upotrebu, baca.

Pročitajte još:

Kakve promene nas očekuju?

Da bi u Srbiji zaživela cirkularna ekonomija, izvesno je da ćemo morati da promenimo navike u upravljanju otpadom. Dokić je navela da će domaćinstva uskoro morati da vrše primarnu separaciju otpada i to će, kako kaže, u početku podrazumevati dve kante, a kada usvojimo ovu praksu, broj kanti će se povećati.

Moge je dodao da je u Norveškoj primarna separacija u domaćinstvima već ustaljena praksa, a otpad se baca u nekoliko odvojenih kanti: za opasan otpad, biootpad, plastiku, papir i druge vrste otpada, napomenuvši da svaka lokalna samouprava može odrediti na koji način i u koliko kanti će građani odlagati otpad.

Mikael Hansen iz javnog komunalnog preduzeća “Odense” u Danskoj rekao je da bi građani Srbije trebalo da očekuju drastično povećanje cene komunalnih usluga kako bi projekti cirkularne ekonomije funkcionisali. Najlakše je, složili su se panelisti, odložiti mešani otpad na deponiju bez ikakve separacije, a u tom slučaju građani plaćaju samo cenu transporta otpada. Daleko je zahtevnije sortirati otpad i tretirati ga po ekološkim standardima, a to, kako napominju, dosta košta.

Panelisti su zaključili da cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za razvoj brojnih startapova, otvaranje novih radnih mesta, ali i kvalitetniji život svih građana. Srbija će na ovom, nimalo lakom putu, imati nesebičnu pomoć nordijskih zemalja koje će nam pomagati kako savetima, tako i finansijskim sredstima, ali i ministarstava i lokalnih samouprava koji su prepoznali značaj i potencijal cirkularne ekonomije.

Milena Maglovski

Upravljanje vodama po evropskim standardima

15.09.2021

river-reka-voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

Nacrt Plana upravljanja vodama na teritoriji Srbije za period od narednih šest godina je u finalnoj fazi i njegov ključni cilj je zaštita i unapređenje vodnih resursa naše zemlje. Šta nam donosi ovaj strateški okvir za upravljanje vodama, kakvi su planovi za navodnjavanje, koje mere preduzimamo za zaštitu od poplava i kako zaustaviti zagađenje voda, razgovaramo sa v.d. direktorkom Republičke direkcije za vode Natašom Milić.

EP: Prošle godine počela je izrada Strategije navodnjavanja Srbije. Šta je do sada urađeno i ko će sve imati koristi od nje?

Nataša Milić: Republika Srbija i Evropska banka za obnovu i razvoj potpisali su 2019. godine Ugovor o zajmu kojim je predviđeno da se iz sredstava bespovratne pomoći finansira izrada Strategije za navodnjavanje, sa petogodišnjim akcionim planom. Strategija za navodnjavanje je planski osnov za izgradnju i eksploataciju sistema za navodnjavanje u Republici Srbiji čime će se obezbediti održivo korišćenje prirodnih resursa i njihovo kvalitetno unapređenje. Projektom je predviđena i izrada ukupno sedam tehničkih dokumenata koji će analizirati različite aspekte navodnjavanja – cenu vode za navodnjavanje, raspoloživost vodnih resursa zemlje, upravljanje navodnjavanjem i dr. U narednom periodu planirano je da se održi veći broj vebinara i radionica na temu navodnjavanja, a u cilju punog uključivanja javnosti u proces izrade Strategije. Prvi Nacrt strategije može se očekivati u septembru, nakon čega će se pristupiti izradi petogodišnjeg akcionog plana.

U fokusu:

EP: Kolika površina zemljišta i u kojim delovima Srbije se navodnjava? Da li se trenutno prave sistemi za navodnjavanje i gde?

Nataša Milić: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini 69.695 ha površine bilo je obuhvaćeno sistemima za navodnjavanje, od čega je navodnjavano ukupno 50.366 ha. Na osnovu ugovora o zajmu, stvoren je pravni osnov da se iz sredstava zajma Fonda za razvoj Abu Dabija finansira izvođenje radova na vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini Republike Srbije, u iznosu od 97.000.000 dolara. U cilju nastavka realizacije projekta Razvoj sistema za navodnjavanje – I faza, u 2020. godini zaključeni su ugovori o izvođenju radova na izgradnji, sanaciji i uređenju vodnih objekata na području Bačke, Banata i Srema, a u ovoj godini planira se nastavak finansiranja izvođenja tih radova. Izgradnjom, sanacijom i uređenjem vodnih objekata, čija je realizacija u toku, stvaraju se uslovi za navodnjavanje još oko 67.000 ha dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta. Na osnovu Ugovora o zajmu, u toku 2021. i 2022. godine finansiraće se izgradnja i rehabilitacija infrastrukture za navodnjavanje u području istočne Srbije (opština Negotin) i centralne Srbije (opština Svilajnac) u iznosu od 15.000.000 evra.

EP: Da li je završen Plan upravljanja vodama i kakve konkretne promene on donosi?

Nataša Milić: Plan upravljanja vodama je osnovni instrument kojim se implementiraju principi EU Okvirne direktive o vodama i predstavlja strateški okvir za integralno upravljanje vodama. Plan upravljanja vodama propisuje ciljeve životne sredine za sva vodna tela površinskih i podzemnih voda koje je potrebno dostići uz sprovođenje aktivnosti zaštite i unapređenja vodnih resursa. Plan se donosi sa periodom važenja od šest godina, nakon čega se vrši njegova revizija. To konkretno znači da će se pratiti stanje svakog vodnog tela (segmenta vodotoka) i preduzimati mere da se ono zadrži u dobrom statusu ili da se obezbedi dobar status, kroz smanjenje ili zaustavljanje daljeg zagađivanja. Ovo je prvi ovakav plan u našoj zemlji koji je urađen prema svim standardima EU zakonodavstva u oblasti voda i prema odredbama naših zakona. U toku su aktivnosti na finalizaciji Nacrta Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021–2027, posle čega ćemo ući u proces javnog uvida i javne rasprave.

EP: Prema zvaničnim informacijama, vode u Srbiji ima dovoljno. Da li znamo da je pravilno koristimo i, još važnije, čuvamo? Koliko su naše reke zagađene?

Nataša Milić: Vodosnabdevanje stanovništva je zadovoljavajuće u većem broju gradova i opština u Republici Srbiji. Savremenim sistemima za vodosnabdevanje obuhvaćeno je više od 75 odsto stanovništva, dok se ostali snabdevaju iz manjih vodovodnih sistema koji ne pripadaju javnom vodosnabdevanju, gde se ne vrši svakodnevna kontrola kvaliteta vode. Zagađivanje voda se generalno može svrstati u dve kategorije: iz koncentrisanih izvora i iz rasutih izvora. Koncentrisane izvore uglavnom čine ispusti iz kanalizacionih sistema i iz industrije. Iz rasutih izvora nastaju tzv. prostorna zagađivanja poreklom od stanovništva koje nije priključeno na kanalizacione sisteme, od neodgovarajuće obrade zemljišta, ispiranja šumskih i ostalih površina, od stočnog fonda, neuređenih komunalnih deponija i smetlišta i drugih ljudskih aktivnosti. Ne bi trebalo govoriti o tome koliko su zagađene naše reke, naglasak treba staviti na mere koje treba preduzeti da se vode ne zagađuju ljudskom aktivnošću. To se, pre svega, odnosi na sakupljanje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i prečišćavanje industrijskih otpadnih voda, na primenu dobre poljoprivredne prakse, uključujući i sistematsko praćenje i kontrolu upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja, sanaciju, remedijaciju i zatvaranje neuređenih i divljih deponija/smetlišta, koja su u velikom broju na obalama reka. Jedna od najbitnijih i inicijalnih mera je podizanje svesti svih subjekata, uključujući i stanovništvo, o važnosti i potrebi očuvanja i poboljšanja kvaliteta voda.

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Više od 200 miliona ljudi moglo bi da migrira do 2050. zbog klimatskih promena

15.09.2021

Planeta_ljudi_trejler1 — Foto: YouTube (screenshot)

Klimatske promene bi mogle da primoraju više od 200 miliona ljudi da napuste domove u naredne tri decenije ako ne bude preduzeta hitna akcija na smanjenju emisije štetnih gasova i razlika u nivou razvijenosti, navodi se u izveštaju Svetske banke.

U drugom delu izveštaja, danas objavljenom, autori ispituju kako bi uticaji klimatskih promena, kao što su nestašica vode, smanjenje produktivnosti useva i porast nivoa mora, mogli da dovedu do miliona “klimatskih migranata” do 2050. godine i predstavljaju tri različita scenarija.

Prema najpesimističnijem scenariju, koji podrazumeva visok nivo emisija štetnih gasova i nejednak razvoj, autori predvidjaju da će do 216 miliona ljudi migrirati unutar njihovih zemalja u šest analiziranih regiona. Ti regioni su Latinska Amerika, Severna Afrika, Podsaharska Afrika, Istočna Evropa i Centralna Azija, Južna Azija i istočna Azija i Pacifik.

Pročitajte još:

Najpovoljniji scenario, sa niskim nivoom emisija štetnih gasova i inkluzivnim, održivim razvojem, broj migranata bi mogao biti i 80 odsto manji, ali bi se i u tom slučaju preselilo 44 miliona ljudi.

Najugroženiji region je Podsaharska Afrika, u kojem bi, prema najlošijem scenariju, moglo da bude do 86 miliona “klimatskih migranata” unutar granica njihovih zemalja.

Najveći udeo “klimatskih migranata” u odnosu na ukupan broj stanovnika imala bi Severna Afrika, gde se predvidja pomeranje 19 miliona ljudi, odnosno devet odsto populacije.

U Južnoj Aziji, gotovo polovina “klimatskih migranata” bila bi u Bangladešu, teško pogodjenom poplavama i neuspelim usevima, gde se predvidja mogućnost kretanja 19,9 miliona ljudi.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Inovacija u vazduhu – novo srednjenaponsko postrojenje sa prečišćenim vazduhom i naprednom digitalnom tehnologijom

15.09.2021

zagađenje vazduha - air pollution — Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Potreba da se hitno reaguje na klimatske promene je veća nego ikada, a napori koji se ulažu u smanjenje emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte prevazilaze tradicionalne metode poput upotrebe obnovljivih izvora energije. Zato je kompanija Schneider Electric razvila AirSeT – nove verzije srednjenaponskih postrojenja u kojima je gas koji zamenjuje korišćeni SF6 – prečišćeni vazduh.

Gas SF6 se od 70-tih godina prošlog veka koristi zbog svojih odličnih dielektričnih karakteristika u visokonaponskoj i srednjenaponskoj opremi za izolaciju sabirnica, ali i kao medij za prekidanje električnog luka. Ovaj gas nije toksičan, niti zapaljiv, ali oslobođen u atmosferu doprinosi efektu staklene bašte. Iako u normalnom radu nema emisije ovog gasa, prestanak njegove upotrebe značajan je korak napred na polju održivosti. Iz tog razloga smo razvili rešenje koje koristi gas odličnih tehničkih performansi, a ne utiče na okolinu u slučaju oslobađanja – prečišćeni vazduh.

Novo Schneider Electric srednjenaponsko razvodno postrojenje SMAirSeT tipa AIS (vazduhom izolovano), koristi se inovativnom tehnologijom na bazi prečišćenog vazduha u kombinaciji sa vakuumskim prekidačima nove generacije, zadržavajući iste dimenzije radi lakše nadogradnje postojećih transformatorskih stanica.

Pročitajte još:

„S obzirom na to da se elektrifikacija širi u celom svetu i da se sve više koriste obnovljivi izvori, potrebno je i više srednjenaponskih razvodnih postrojenja. Uvođenjem nove tehnologije bez SF6 gasa, koja ovaj gas sa efektom staklene bašte zamenjuje pročišćenim vazduhom, ostvarili smo ključan korak napred u dekarbonizaciji električne mreže”, izjavio je Dragan Buača, direktor prodaje u kompaniji Schneider Electric Srbija i Crna Gora.

Nova Schneider Electric srednjenaponska postrojenja SMAirSeT su već instalirana u nekoliko transformatorskih stanica kod korisnika širom Evrope, među kojima su npr. E.ON u Švedskoj i GreenAlp u Francuskoj. Broj lokacija na kojima se koristi stalno raste, uključujući mreže privatnih industrijskih i komercijalnih korisnika.

„Mi u Schneider Electric-u smatramo da je najbolji gas onaj koji se već nalazi u prirodi. Razvili smo razvodno postrojenje budućnosti bez SF6 gasa zato što ono omogućava ogroman napredak u održivosti, a u isto vreme obezbeđuje podršku za moćnu digitalnu tehnologiju. Naša nova tehnologija sa prečišćenim vazduhom predstavlja idealnu alternativu i čast nam je što smo imali priliku da je predstavimo na konferenciji Cired”, kaže Buača.

SMAirSeT rešenje ima iste funkcije kao srednjenaponsko postrojenje prethodne generacije SM6, uz novinu da nema potrebe za odlaganjem gasa na kraju radnog veka.

Izvor: Represent

Kvalitet vazduha: Novi izveštaj pokazuje da je Bor sve opasniji po zdravlje ljudi

14.09.2021

fog-magla-vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Jones)

Novi izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pokazuje da je kvalitet vazduha u više mesta u Srbiji prošle godine bio loš zbog prekomernog zagađenja.

Vazduh u Boru, najviše zagađen sumpor dioksidom (SO2), materijom koja dovodi do učestalog kašlja i utiče na rad pluća i srca, toliko je bio štetan prošle godine da je označen kao „opasan po zdravlje ljudi“.

Najviše ugroženi ovakvim vazduhom u Boru su deca, stariji i osobe za hroničnim bolestima pluća. Podaci pokazuju i da je vazduh u Boru prošle godine bio ukupno 25 dana opasan po zdravlje, što je skoro duplo više nego godinu dana pre toga kada je takvih dana bilo 13.

Sa druge strane, PM2,5 čestice koje su još opasnije i mogu da dovedu do kancerogenih oboljenja, su pored Valjevčana najviše gušile ljude u Novom Pazaru i Nišu.

Međutim, može se desiti da prisutnost PM čestica u vazduhu ne pređe dozvoljenu vrednost, ali da one i dalje budu opasne po zdravlje. Takva je situacija u Boru gde su PM čestice u okviru dozvoljenog, ali kako SEPA u izveštaju zaključuje, sadržaj teških metala arsena, kadmijuma i olova u njima prevailazi dozvoljene vrednosti.

Pročitajte još:

Kvalitet vazduha se meri preko takozvanih mernih stanica koje su, kako smo ranije pisali, godinama propadale pa je većina izmerenih podataka bila neupotrebljiva. Ovo je dovodilo do toga da građani Srbije nemaju realnu sliku o zagađenju u njihovom mestu. Međutim, poslednja dva izveštaja Agencije pokazuju da se kvalitet merenja poboljšava pa je prošle godine bilo upotrebljivo 90 odsto podataka sa mernih stanica, u odnosu na 85 odsto godinu dana ranije.

Ono što i dalje ostaje kao problem je što u nekim od najzagađenijih mesta podaci kasno upozore ljude na štetan vazduh. U nekim od najzagađenijih gradova u zemlji PM čestice SEPA ne meri automatski, pa građani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku, o čemu je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) već pisao. Rezultate saznaju sa zakašnjenjem od godinu i više dana jer Agencija te podatke objavljuje tek u godišnjem izveštaju. Tako građani sredinom septembra 2021. saznaju kakav su vazduh disali 2020.

Smederevo je u prošlosti zbog problema sa merenjem ostajalo ispod radara zvanične statistike. Merenja se jesu poboljšala poslednjih godina, međutim ljudi koji žive u neposrednoj blizini Železare tokom 2020. nisu znali koliko zagađenje udišu svakog dana, a dodatno, nema ni dovoljno merenja zagađenja PM česticama.

Recimo prošle godine u selu Radinac, prepoznatljivom po crvenoj boji od zagađenja iz Železare, kvalitet vazduha SEPA nije merila oko dva i po meseca, zbog čega se uzorak sa te stanice ne smatra dovoljno relevantnim. I pored toga, u Radincu je vazduh bio štetan za zdravlje ljudi jer je prekoračena godišnja koncentracija PM10. Onda kada se merilo zagađenje, vazduh nije bio dobar za disanje u proseku svaki drugi dan, odnosno ukupno 148 dana godišnje.

Izvor: CINS

Ministarstvo i EBRD: Pametna brojila za 205.000 domaćinstava

14.09.2021

Pametno brojilo, Pametni merač električne energije, Strujomer — Foto-ilustracija: Eon Energy

Ministarstvo finansija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su ugovore o garanciji i zajmu za projekat „Pametna brojila“, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Ministarka Zorana Mihajlović ovom prilikom je istakla da je cilj države da svaki deo Srbije ima konstantno i stalno napajanje kvalitetnom električnom energijom, te da će ulaganja u distributivnu mrežu tome doprineti.

„Srbija danas pravi gubitke u distributivnoj mreži, oko 200 miliona evra godišnje, i šteta je da taj novac ide u gubitke, umesto da ga ulažemo u dalji razvoj. Instaliranje pametnih brojila jedan je od načina da te gubitke smanjimo”, rekla je Mihajlović i napomenula da su ulaganja u distributivnu mrežu osnova za energetsku bezbednost.

Nandita Paršad, generalna direktorka EBRD-a za održivu infrastrukturu, izjavila je da je reč o 40 miliona evra zajma i da će ovaj projekat doprineti modernizaciji cele mreže i dovesti do smanjenja emisija CO2.

„Ovo je samo početak naše saradnje na ovom projektu, koji pruža podršku prozjumerima, omogućava im da kontrolišu i smanje svoju potrošnju i doprinosi smanjenju tehničkih i komercijalnih gubitaka. Drago nam je da možemo doprineti modernizaciji i povećanju efikasnosti energetike u Srbiji“, rekla je ona.

Pročitajte još:

Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, istakao je da je potpisivanjem ovih ugovora načinjen ozbiljan korak ka daljoj realizaciji energetske politike Srbije.

„Reč je o novom načinu merenja utroška električne energije. Ukupna vrednost projekta je 80 miliona evra, danas smo potpisali ugovore za 1A fazu – nabavku i instalaciju sistema i softvera, te zamenu oko 205.000 pametnih brojila. Ova faza će biti završena do 2025. godine, a čitav projekat do 2027. godine“, rekao je Stevanović.

Direktor poslovnog sistema „Elektrodistribucije Srbije“ Saša Stefanović rekao je da će se kroz ovaj projekat nabaviti savremeni sistem upravljanja potrošnjom električne energije u tri grada – Čačku, Nišu i Kraljevu.

„Benefiti su veliki, kako za ‘Elektrodistribuciju Srbije’, tako i za građane. Moći ćemo da pratimo kvalitet isporučene energije i da građanima isporučimo energiju kakvu zaslužuju, a moći ćemo i da identifikujemo svako oštećenje i smanjimo gubitke“, poručio je on.

Energetski portal

Konferencija “OIE Srbija 2021” održava se sutra – interesovanje biznis elite, ali i građana ogromno

14.09.2021

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), održaće sutra konferenciju “OIE Srbija 2021”. Konferenciju će otvoriti potpredsednica Vlade Srbije prof.dr Zorana Mihajlović. Na konferenciji će govoriti zvaničnici Energetske zajednice, WindEurope, EBRD, IFC grupacije Svetske banke, kao i čelnici komercijalnih banaka i privatnih kompanija.

Menadžer OIE Srbija Danijela Isailović kaže da je interesovanje za konferenciju ogromno, te da će onlajn učešće biti omogućeno svima koji nisu uspeli da dobiju mesto u sali.

“Velika zainteresovanost biznis elite, ali i običnih građana pokazuje da radimo dobru stvar za Srbiju i za promociju zelene energije. Na panelima će se diskutovati o energetskoj tranziciji, o dolazećim aukcijama, o integraciji OIE u tržište električne energije, ali i o položaju žena u zelenom biznisu. Biće to prilika da diskutujemo o stanju tržišta zelene energije u doba pandemije, o rizicima koje aukcije nose i spremnosti banaka da finansiraju nove projekte, o mogućnostima da dovedemo u Srbiju proizvođače opreme za vetroturbine i solarne panele i tako otvorimo nova radna mesta. Sudeći po interesovanju, konferencija je već postala regionalna i internacionalna, a na nama je da postane tradicionalna”, kaže Danijela Isailović.

Matteo Colagneli, direktor EBRD za Zapadni Balkan potvrđuje da je EBRD podržao osnivanje Asocijacije i da su ponosni što vide da je OIE Srbija za kratko vreme postala ključni činilac u srpskom energetskom sektoru.

Pročitajte još:

“Konferencija je drugi važan korak u razvoju Sektora i zadovoljstvo nam je da smo partner OIE Srbija u organizaciji konferencije. Zvaničnici EBRD pridružiće se konferenciji kao govornici da potvrde naše opredeljenje da podržimo Srbiju u zelenoj energetskoj tranziciji”, poručio je Colagneli uoči konferencije.

Giles Dickson, direktor Wind Europe, vodeće evropske asocijacije koja okuplja više od 400 članova iz oblasti vetroindustrije, prvi put dolazi u Srbiju, na poziv svog člana Udruženja OIE Srbija.

“Današnja perspektiva za našu industriju je odlična. EU želi 50 posto energije iz vetra do 2050. godine. I države čitave Evrope žele da se dekarbonizuju jeftinom i čistom energijom iz vetra koja donosi poslove, rast i investicije. Konferencija je odlična prilika da diskutujemo koliko je Srbija odmakla u korišćenju energije vetra. Biće mi zadovoljstvo da govorim o široj evropskoj perspektivi i primerima dobre prakse”, poručio je Giles Dickson.

Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, ima nedvosmislenu poruku.

“Budućnost će se temeljiti na obnovljivim izvorima ili je neće biti. Za mnoge razvijenije zemlje tu nema nikakve dileme, ali na Zapadnom Balkanu, gde je ugalj još uvek iluzorno jeftin zbog nedostatka cene na emisije ugljen-dioksida o tome još treba pričati”, poručuje gospodin Kopač pre dolaska na konferenciju OIE Srbija.

Konferencija se održava uz poštovanje epidemioloških mera, maske su obavezne, a nevakcinisani gosti su zamoljeni da urade antigenski ili PCR test i da prilože dokaz o tome.

Izvor: OIE Srbija

Učešće javnosti u izradi Nacrta programa za zaštitu vazduha u Srbiji sa akcionim planom

14.09.2021

landscape-zagađenje-vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Nacrt Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom ima za cilj da definiše ciljeve kvaliteta vazduha i mere za njihovo postizanje. Ovaj strateški dokument, koji se izrađuje uz podršku Evropske unije u okviru projekta IPA 2014 „Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja“, pružiće osnovu za dalji razvoj i usvajanje podzakonskih akata i nastavak primene evropskog zakonodavstva u oblasti zaštite vazduha.

“Pozivamo javnost da da doprinos, tako što će i za ovu fazu izrade Programa, uputi predloge i pitanja do 27. septembra 2021. godine, na adresu PZV-sugestije@eas3.rs. Svi pristigli predlozi će biti uzeti u razmatranje u daljim fazama izrade ovog važnog dokumenta”, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročijate još:

Upitnik možete pogledati ovde.

Zainteresova javnost može da učestvuje u procesu višekriterijumske analize tri scenarija sa dodatnim merama (WAM A, WAM B i WAM C) izrađene za Nacrt programa zaštite vazduha u Republici Srbiji.

Više o ovome pogledajte ovde.

Izvor: EU za tebe

Prvi ugovori sa građanima o zameni stolarije sledeće nedelje

14.09.2021

prozor_cveće_dom — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Prvi projekat povećanja energetske efikasnosti, odnosno zamene stolarije, privodi se kraju, te se krajem naredne nedelje očekuje prvo potpisivanje ugovora sa građanima, navodi se u saopštenju Vlade.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Milan Macura izjavio je da su 52 jedinice lokalne samouprave raspisale pozive ka građanima, dok će ovih dana to učiniti i preostalih 15, ističući da je interesovanje kompanija i građana za ovaj projekat bilo ogromno.

Kada je reč o solarnim panelima, Macura je pojasnio da će procedura biti ista kao za zamenu stolarije i podsetio da je javni poziv za subvencije za solarne panele raspisan 3. septembra i trajaće do 1. oktobra.

Prema njegovim rečima, nakon toga će opštine i gradovi raspisati dva javna poziva – ka kompanijama koje će ugrađivati panele i ka građanima.

Pročitajte još:

“Da bismo uopšte pričali o ovoj temi, bilo je potrebno da Ministarstvo rudarstva i energetike donese nove zakone”, predočio je Macura i napomenuo da je Vlada usvojila uredbu o kupcu-proizvođaču, čime su skraćene administrativne procedure za ugradnju solarnih panela.

Građani mogu da očekuju drastično smanjenje računa za utrošenu električnu energiju, rekao je on, napominjući da prosečna potrošnja po domaćinstvu iznosi približno 400 kilovat-sati.

“Ako se ugradi solarni panel snage pet kilovata, koji proizvodi 430 kilovat-sati, građani će plaćati samo fiksni deo koji iznosi približno 700 dinara mesečno. Takav solarni panel košta 4.000 evra, polovinu sume daje država, što znači da se investicija od 2.000 isplati za šest do sedam godina, a radni vek solarnih panela je i do 25 godina”, objasnio je pomoćnik ministra.

Macura je ponovio da će Ministarstvo i u narednim godinama raspisivati nekoliko javnih poziva godišnje za subvencionisanje zamene stolarije i postavljanja solarnih panela, te da će u tu svrhu biti odvojeno više od 150 miliona na godišnjem nivou.

Energetski portal

Niko kao Tesla – Model S Plaid najbrže EV na Nirburgringu (VIDEO)

13.09.2021

Kompanija Tesla, poznata po postavljanju novih rekorda i zadavanju muka konkurenciji, još jednom je obradovala svoje obožavaoce vešću da je na čuvenoj nemačkoj stazi Nirburgring Model S Plaid oborio dosadašnji rekord i osvojio titulu najbržeg električnog automobila.

Stazom, dugačkom 20,8 km, Model S je projurio za samo 7,35 minuta postigavši maksimalnu brzinu od 279 km/h, a neustrašivom mašinom sa tri motora i 1.020 KS upravljao je švedski vozač Andreas Simonsen, navodi se na zvaničnoj stranici Nirburgringa.

Dovoljno je reći da „Zeleni pakao“, kako još nazivaju stazu od 20,8 km, predstavlja najzahtevniju trkačku stazu na svetu koja vozače dočekuje sa 73 zavoja i visinskom razlikom od 300 metara. Baš zato je vreme postignuto ovde posebno merilo za automobilsku industriju, a kompanija Tesla ima razloga da bude ponosna.

Pročitajte još:

Na nešto kraćoj stazi, dužine 20,6 km, Model S je ostvario još bolji rezultat prešavši je za 7,30 minuta. Ovime je Tesla sa trona svrgao dosadašnjeg rekordera brzine, Porsche Taycan Turbo, koji je istu stazu 2019. godine obišao za 7,45 minuta.

I vlasnik kompanije Tesla, Ilon Mask, oglasio se povodom ovog trijumfa navodeći da je reč o potpuno nemodifikovanom vozilu, koje je na Nirburgring dospelo direktno iz fabrike.

Milena Maglovski

Železnički samit Zapadnog Balkana – “Budućnost je na šinama“

13.09.2021

voz - železnica — Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)

Izgradnja moderne, digitalizovane železničke mreže, sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju najznačajnije gradove u regionu će doprineti uspostavljanju bolje povezanosti, obezbediti sigurniji oblik transporta za poslovna i privatna putovanja na Zapadnom Balkanu i doprineti održivosti životne sredine. Ova odluka je prepoznata kao osnovni prioritet dokumenta pod nazivom Posvećenost železnici koji su potpisali ministri saobraćaja u regionu na prvom Železničkom samitu Zapadnog Balkana koji je održan u Beogradu.

Samit je održan u organizaciji Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a pod okriljem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Učesnici su bili ministri saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana i graničnih zemalja, predstavnike Evropske komisije i profesionalaca iz oblasti železničkog saobraćaja koji su razgovarali na temu unapređenja regionalne i evropske saobraćajne politike i doprinosa izgradnji digitalizovanih i održivih sistema železničkog saobraćaja u regionu. Oni su se saglasili i odredili prioritete koji uključuju ponovno uspostavljanje mreže vozova u cilju bolje povezanosti u regionu i EU, unapređenje procesa digitalizacije sistema železnica u oblasti razmene podataka kod prekograničnog prevoza putnika i robe, poboljšanje bezbednosti pružnih prelaza kao i otvaranje železničkog tržišta.

„Siguran sam da će prvi Železnički samit Zapadnog Balkana odigrati ulogu pokretača i uticati na pozitivne promene u oblasti investicija u železnički saobraćaj i reformu politika vezanih za železnicu. To će učiniti da železnički saobraćaj ponovo postane atraktivan za građane i poslovne ljude u regionu. Ovo se može postići istovremenim radom na dva koloseka – kroz usvajanje standarda i izgradnju i poboljšanje postojeće infrastrukture. Drago mi je da vidim da je samit okupio i kreatore politika i predstavnike finansijskih institucija koji zajedno mogu da dovedu do pozitivnih promena. Imajući u vidu da železnički saobraćaj ima najmanje štetan uticaj na životnu sredinu, on je odgovoran za izuzetno mali postotak emisija gasova sa efektom staklene bašte i ima veliki potencijal da doprinese ekonomskom napretku celog regiona“, izjavio je gospodin Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne Zajednice.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Balazs Busznyak)

„Evropska investiciona banka (EIB) rado podržava sve inicijative koje doprinose održivom transportu i modernizaciji železnice u skladu sa standardima Evropske unije. Pametnija, bezbednija i digitalizovana železnica u celom regionu će doprineti da odgovorimo na probleme životne sredine i pređemo na održivije oblike transporta. Kako bi se postigao ovaj cilj, železničkom sektoru su neophodne velike investicije i tehnička podrška. EIB će podržati implementaciju Ekonomsko-investicionog plana i pružiti pomoć lokalnim partnerima kako bi pristupili raspoloživim fondovima. Uz svoje više decenijsko prisustvo u regionu i kao lider u oblasti investicija u železnički saobraćaj, EIB je samo do danas uložila preko pet milijardi evra u transportni sektor“, izjavila je Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB za region Zapadnog Balkana.

„EBRD pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana u procesu ozelenjavanja svojih privreda i nešto manje od polovine naših investicija je usmereno ka projektima koji podržavaju Zelenu agendu. Obzirom na činjenicu da se svet okreće zelenijim i odgovornijim oblicima transporta, a uz dostupna finansijska sredstva, ovo je prilika koju zemlje Zapadnog Balkana ne smeju da propuste da investiraju u svoje železnice. Zajedno sa EU i EIB, mi smo posvećeni pružanju kontinuirane podrške u vidu struktuiranih i priuštivih finansijskih sredstava za razvoj železnice kao održivog, zelenijeg i bezbednijeg oblika transporta u zemljama Zapadnog Balkana“, izjavila je Nandita Paršad, direktorka Grupe za održivu energiju, EBRD.

Samit je organizovan da koincidira sa dolaskom voza „Connecting Europe Express“. Osmišljen u okviru Evropske godine železnice, ovaj voz, koji će proći kroz 26 evropskih zemalja, je doputovao u Beograd 12. septembra odakle će nastaviti svoj put ka Skoplju i dalje.

Izvor: Evropska investiciona banka

Za čistiji vazduh “Orka” – “usisivač” ugljen-dioksida

13.09.2021

co2-zagadjenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Najveće svetsko postrojenje za usisavanje ugljen-dioksida iz vadzuha i njegovo skladištenje pod zemljom “Orka” otvoreno je na Islandu.

Delivered the Opening Speech at the inauguration of #Orca, the largest #CO2 air capture plant in the world. Landmark #Climate event. ⁦@Climeworks⁩ and ⁦@CarbFix⁩ cooperation. Addition to the global role of #Iceland. pic.twitter.com/hrLema2viz

— Ólafur Ragnar Grímsson (@ORGrimsson) September 9, 2021

Naime, ovo postrojenje, koje se još uvek testira, napravljeno je od osam velikih kontejnera u koje su smešteni filteri i ventilatori. Iz usisanog vazduha izvlači se ugljen-dioksid (CO2) meša se sa vodom i skladišti na dubini od 1.000 metara ispod tla u stenu gde se mineralizuje.

“Orka” funckioniše zahvaljujući geotermalnoj energiji i pokreće je obližnja geotermalna elektrana. Kako je reč o ovoj novoj skupoj tehnologiji, faze ispitivanja i testiranja su veoma bitan deo celokupnog razvoja. Stručnjaci očekuju da će visoka cena ove tehnologije vremenom postati jeftinija, jer mnogi smatraju da će ona u jednom trenutku biti jedan od glavnih instrumenata u naporima da se ograniči globalno zagrevanje Planete Zemlje.

Pročitajte još:

Kako se za pokretanje ovog sistema koristi geotermalna energija “Orka” je, trenutno, najefikasniji sistem na svetu.

Postrojenje na Islandu, u trenutku kada bude radilo punim kapacitetom, godišnje će “usisavati” 4.000 tona ugljen-dioksida, što je jednako količini koju emituje 870 automobila, prenose svetski mediji.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), tokom prošle godine u svetu je emitovano oko 31,5 milijardi tona ugljen-dioksida. Širom sveta postoji 15 postrojenja ovog tipa koja godišnje usisaju 9.000 tona ugljen-dioksida.

Da li će ove tehnologije postati vodeće u borbi protiv klimaskih promena, pokazaće vreme.

Milica Radičević

U planu železnički projekti vredni više od šest milijardi evra

13.09.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Silver Ringvee)

Srbija u narednom periodu može da očekuje kompletnu modernizaciju železničkog saobraćaja koja podrazumeva i povezanost prugama sa svim zemljama u regionu i EU kako bi srpske železnice postale primarni vid putničkog i teretnog saobraćaja, navodi se na sajtu Vlade.

Prema rečima predsednice Vlade Ane Brnabić, 2021. godina je godina železnice u Evropskoj uniji, kao i godina Zelene agende, a ova dva cilja idu ruku pod ruku budući da je železnički saobraćaj, pored vodnog saobraćaja, najzeleniji vid transporta.

Premijerka je na železničkoj stanici Beograd Centar – Prokop, dočekala voz “Connecting Europe Express”, čiji dolazak se poklapa sa današnjim održavanjem Železničkog samita Zapadnog Balkana 2021 u Beogradu i navela da su u Srbiji planirani železnički projekti vredni više od šest milijardi evra.

Pročitajte još:

Ona je istakla da je Srbija od 2014. godine, kada su počela ozbiljna ulaganja u železnicu, u rekonstrukciju i modernizaciju pruga i nabavku vozova, uložila više od 600 miliona evra.

Dolaskom voza “Connecting Europe Express”, koji je osmišljen od strane Evropske komisije u okviru Evropske godine železnice, a koji će preći kontinent i Zapadni Balkan kao njegov sastavni deo, označen je početak Železničkog samita u Beogradu.

Samit organizuju Transportna zajednica, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a domaćin je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Energetski portal

Ubrzavanje i pojeftinjenje postupaka za ugradnju solarnih panela

13.09.2021

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)

Građani će moći bez plaćanja administrativnih taksi i bez izrade tehničke dokumentacije da postavljaju solarne panele i proizvode električnu energiju za svoje potrebe, do 50 KW.

Kako je istakao Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ovo je prilika za građane da pokažu ekološku svest i realno doprinesu smanjenju ugljeničnog otiska.

Novim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je stupio na snagu 30. aprila 2021. godine, u cilju povećanja korišćenja energije iz obnovljivih izvora, i posebno aktivnog uključivanja građana u energetsku tranziciju, po prvi put je uveden i institut kupca-proizvođača. Na ovaj način je omogućeno da građani budu aktivni učesnici u proizvodnji električne energije što je praksa u celoj Evropi.

Ministar je dodao da borba za održivu budućnost polazi od svakog od nas, od odluke da se nešto učini u tom pravcu.

“Vlada Srbije je odlučna da obezbedi pokolenjima odgovarajuću infrastrukturu za preradu otpadnih voda i selekciju i reciklažu otpada, što je prioritet ako želimo čistu vodu i vazduh”, naveo je Momirović, piše u saopštenju.

Pročitajte još:

On je naglasio da su nadležne službe izmenile neophodne procedure, baš da bi se smanjili troškovi za građane i da bi podržali u praksi ideju o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

“Svaki građanin, sada kao kupac-proizvođač, može praktično bez ijednog papira da postavi i proizvodi za svoje sopstvene potrebe električnu energiju iz energije sunca. Želja nam je da svaki građanin pored toga što će uštedeti novac, učestvuje u zaštiti životne sredine korišćenjem solarne energije. U Srbiji danas ima, prema dostupnim procenama, oko 600 km2 krovova, a cilj je da bar 10 odsto navedene površine bude iskorišćeno za postavljanje solarnih panela na krovovima, što bi značilo da će biti proizvedeno 6.000 MW energije iz solarnih panela, odnosno iz energije sunca kao obnovljivog izvora energije. Ako znamo da Srbija trenutno ima samo 11 MW instalisane snage iz energije sunca, značaj je više nego očigedan”, objašnjava Momirović.

Prema njegovim rečima jedino što građani, kupci – proizvođači treba da urade jeste da potpišu ugovor sa nadležnom distribucijom, čime će biti garantovana i tehnička ispravnost izvedenih radova.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izmenilo je Pravilnik (Službeni glasnik broj 087/2021) što će za posledicu imati da za radove na postavljanju solarnih panela, kao jednostavnih objekata u smislu Zakona o planiranju i izgradnji nije potreban nikakav akt nadležnog organa, a da se za objekte čija je proizvodnja energije preko 50 kw ubrzaju i pojeftine svi postupci. Pravilnik je objavljen dana 10. septembra 2021. godine i stupio je na snagu dan po objavljivanju u „Službenom glasniku”.

Energetski portal

1...520521522...1,672 Page 521 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročijate još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM