Stara planina: Obnova šuma izgorelih u požaru

15.11.2024

Vatrogasci su se ovog leta borili sa šumskim požarima. Krajem avgusta na Staroj planini izgorelo je skoro pet hiljada hektara rastinja, od kojih 1.200 hektara bukovih i četinarskih šuma. Stručnjaci ističu da su vatrogasci sprečili da požar zahvati najvrednije šume i najavljuju da će sanacija terena početi na proleće sledeće godine.

Za ono što vatra u prirodi proguta u nekoliko sati, potrebne su decenije i vekovi da se obnovi. U biološkom smislu štete su neprocenjive, a najteže se oporavljaju četinarske šume.

„Pepeo koji se taloži, menja hemijski sastav zemljišta i čini ga alkalnim, baznim, a to značajno otežava razvoj mladica. Količina humusa u zemljištu se značajno smanjuje, zemljište nakon požara postaje izuzetno suvo, tvrdo i nepropusno za vodu. To dodatno otežava proces revitalizacije. Dugoročno gledano vi na tom terenu imate potencijalnu opasnost od klizišta i apsolutno i dokazano eroziju tla“, objašnjava Aleksandra Zdravković, biolog.

Zabeležili smo i kako izgleda borova šuma 15 godina posle sanacije od požara. Šuma kod sela Temska na Staroj planini izgorela je u katasrofalnim požarima 2007. godine. Meštani kažu da su posledice požara vidljive i danas.

Pročitajte još:

„Tokom jedne noći je to takvom žestinom sagorelo da smo jedva spasili selo“, rekao je Tomislav Pančić, iz sela Temska.

Stručnjaci su procenili da je posle avgustovskih požara neophodna sanacija 17 hektara četinarske šume. To je dugotrajan i mukotrpan proces.

„Sanaciju ćemo početi već sledeće godine, najpre sa izgradnjom putne infrastrukture, zatim na seči oštećenih stabala. Sa pošumljavanjem ćemo krenuti već 2026. godine“, navodi Miloš Stanković, direktor šumskog gazdinstva Pirot.

Autohtone sadnice četinara proizvode u Šumskom gazdinstvu u Pirotu.

„Sam proces sanacije će trajati oko pet godina, međutim, za potpuno otklanjanje svih posledica požara potrebno je puno više vremena, truda, rada i finansijskih sredstava“, ističe Miloš Stanković, direktor šumskog gazdinstva Pirot.

Stara planina je park prirode poznat po velikom broju endemskih i reliktnih vrsta. Da bi se to bogatstvo sačuvalo neophodna je stalna briga o prirodi.

Izvor: RTS

Gasne elektrane su moguće prelazno rešenje do 2050. godine

14.11.2024

gas-gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)

Srbija može da izgradi i elektranu na gas za proizvodnju električne energije, ali to nije trajno, već prelazno rešenje jer i ona emituje ugljen – dioksid, gas sa efektom staklene bašte i morala bi da se zatvori do 2050. godine, rekao je Željko Marković, član Saveza energetičara Srbije.

„Strategijom treba utvrditi optimalan energetski miks izvora električne energije. Srbija bi trebalo da razvija obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i energiju iz zelenog vodonika. Deo energije može se dobiti i gradnjom elektrana na gas, ali je to prelazno rešenje i morale bi da se ugase do 2050. godine“, rekao je Marković za Betu.

Dodao je da obim proizvodnje struje iz gasne elektrane treba da utvrdi ozbiljna studija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je juče razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim o izgradnji velike gasne elektrane u Srbiji, od koje obe zemlje mogu da imaju koristi.

Pročitajte još:

Srbija se međunarodnim aktima i Zelenom agendom za Zapadni Balkan obavezala da će do 2050. godine biti ugljenično neutralna, bez emisije ugljen-dioksida u proizvodnji energije.

Marković je naveo da gasne elektrane emituju 50 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na termoelektrane na ugalj.

Istakao je da treba imati u vidu pri došenju odluke o gradnji gasne elektrane da Srbija uvozi gas, kao i šta raditi ako iz nekog razloga nema dovoljno gasa ili ako skoči njegova cena.

U Evropi, kako je rekao, gasne elektrane proizvode 20 odsto električne energije i poslednja energetska kriza u kojoj su skočile cene gasa je posledica rada tih elektrana. Te elektrane su, kako je rekao, diktirale i cene gasa i struje u nedavnoj energetskoj krizi.

Cena trenutno proizvedene električne energije iz vetro i solarnih elektrana je niža od cene struje, dobijene iz gasne elektrane.

„Ne kažem da gasne elektrane ne treba graditi, već samo da treba biti oprezan i utvrditi u kom obimu“, rekao je Marković.

On je objasnio da je prosečna cena izgradnje gasne kongenerativne elektrane, koja proizvodi i električnu i toplotnu energiju oko 1.000 evra po kilovatu instalisane snage što je upola jeftinije od investicije u termoelektranu.

Gasna elektrana u Pančevu koju je, prema njegovim rečima, Naftna industrija Srbije skoro pustila u rad je, poređenja radi od 150 megavata, a instalisana snaga termoelektrane „Nikola Tesla B“ je 1.300 megavata.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Laboratorija L1 Računarskog centra FTN-a u Novom Sadu dobila najsavremeniju opremu

14.11.2024

L1 laboratorija, kao najveća i najaktivnija učionica Računarskog centra Fakulteta tehničkih nauka (FTN), u funkciji je svakodnevno od 7 do 21 čas, uključujući subote. Od ključnog je značaja za obuku studenata na svim smerovima, posebno na nižim godinama studija u oblastima programiranja, animacije, građevine i geodezije, gde oni rade na savremenim softverima koji zahtevaju visok nivo tehnološke podrške. Donacija kompanije Schneider Electric, omogućila je ugradnju najmodernije opreme koja studentima obezbeđuje optimalne uslove za rad, što je od presudne važnosti za podizanje kvaliteta nastave i praktične obuke.

Direktor Razvojnog centra Schneider Electric-a u Novom Sadu, Dragoljub Damljanović, istakao je otvorenost Fakulteta tehničkih nauka za primenu novih tehnologija i saradnju sa privrednim sektorom.

„Ključ uspeha našeg poslovanja su kvalitetni inžinjeri koji rade kod nas, i zato smo uvek tu da pomognemo FTN-u da održi kvalitet obrazovanja. Imamo sreću da je FTN okrenut ka primeni novih tehnologija u praksi, što svima mnogo znači. Naš uspeh umnogome zavisi od kvaliteta i obrazovanja studenata sa ovog fakulteta koji se nakon studija zaposle kod nas. Schneider u Srbiji godišnje zaposli između 50 i 100 inžinjera, kvalitetnog kadra koji dolazi sa FTN-a. Zahvalni smo dekanu i profesorima koji su spremni da se usavršavaju i edukuju mlade u oblasti novih tehnologija, kako bi kada dođu u Schneider bili uspešni u zajedničkom poslu“, naglasio je Damljanović.

Pročitajte još:

Dekan FTN-a, prof. dr Boris Dumnić, izrazio je posebnu zahvalnost kompaniji Schneider Electric i svima koji su doprineli ovom projektu.

„U sklopu naše dugogodišnje i uspešne saradnje ovo je samo još jedan pokazatelj da bez ulaganja u kvalitetan kadar i obrazovanje nema ni kvalitetnih kompanija i biznisa. Nama ovo mnogo znači jer je ovo najveća računarska laboratorija po broju sedećih mesta, tako da smo njenim renoviranjem zaokružili renoviranje svih laboratorija Računarskog centra. Naši studenti sada imaju mogućnost da uče na novoj i savremenoj opremi predmete na kojima će kasnije graditi svoje karijere, što ukazuje da bez odgovarajuće hardversko-softverske podrške nema ni kvalitetnog ulaganja u obrazovanju“, rekao je Dumnić.

Obnovom ove laboratorije, Fakultet tehničkih nauka značajno je unapredio kvalitet obrazovanja i praktične obuke za svoje studente. Donacija kompanije Schneider Electric ne samo da pruža moderno okruženje za rad i učenje, već dodatno učvršćuje saradnju akademskog i privrednog sektora, što pozitivno utiče na razvoj stručnjaka spremnih za savremeno tržište rada.

Izvor: Schneider Electric

COP29: klimatsko finansiranje postavljeno kao prioritet

14.11.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29) otvorena je 11. novembra u prestonici Azerbejdžana, Bakuu, i trajaće do 22. novembra.

Prvog dana Konferencije, COP29 Zelena zona (eng. COP29 Green Zone) otvorena je za posetioce. Organizovana je od strane predsedništva ovogodišnjeg događaja s ciljem angažovanja zajednice u zelenoj tranziciji, tehnološkim rešenjima i globalnoj saradnji. Tom prilikom, održan je događaj pod nazivom Ka nultim emisijama ugljen-dioksida: Partnerstva COP29 za održivu budućnost, koji je okupio važne učesnike iz oblasti održivosti. Panel-diskusija obuhvatila je teme o upravljanju otpadom, obnovljivim izvorima energije, čistim tehnologijama i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pored ovog panela, održani su i drugi događaji posvećeni biodiverzitetu, inovacijama u oblasti OIE, klimatskoj pravdi, značaju obrazovanja u borbi protiv klimatskih promena i drugim temama, navodi se na zvaničnom sajtu.

Tokom ovog dana postignut je i konsenzus o standardima za stvaranje ugljeničnih kredita prema Članu 6.4 Pariskog sporazuma, koji je okarakterisan kao rani uspeh. Kako je istaknuto, na ovaj način povećaće se potražnja za ugljeničnim kreditima i obezbediti integritet međunarodnog tržišta ugljen-dioksida pod nadzorom Ujedinjenih nacija.

Mukhtar Babajev, predsednik COP29, istakao je prvog dana da svet prema trenutnim politikama ide prema globalnom zagrevanju od 3°C, što bi potencijalno dovelo do ozbiljnih posledica. Kako bi se obezbedila sredstva za sprovođenje klimatskih mera, naglasio je da je prioritet konferencije postizanje takozvanog Novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG). Kroz ovaj cilj postavio bi se konkretan iznos sredstava koje bi razvijene zemlje izdvojile za pomoć zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena.

Predsednik je tom prilikom pozvao i zemlje da podnesu ažurirane klimatske doprinose usklađene sa ciljem Pariskog sporazuma o 1,5°C, kao i Nacionalne planove adaptacije do 2025. godine.

Već trećeg dana, kopredsednici kontakt grupe NCQG objavili su prvi nacrt odluke o novom cilju za klimatske finansijske doprinose. Tokom trajanja COP29 biće omogućena razmena mišljenja i davanje dodatnih inputa kako bi se postigao konačan dogovor na kraju Konferencije.

Pročitajte još:

U saradnji sa Međunarodnom agencijom za energetiku (IEA), predsedništvo COP29 izdvojilo je pet ključnih prilika za pokazivanje pozitivnog napretka prema energetskim ciljevima, koji su definisani na Konferenciji održanoj prošle godine. One su: unapređenje skladištenja energije i elektroenergetskih mreža, ubrzavanje sprovođenja politika za poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje emisija metana i fosilnih goriva, podrška čistoj energiji u zemljama u razvoju i novi ciljevi doprinosa (NDC) zasnovani na zaključcima Globalne procene napretka (GST). U tom kontekstu, predsedništvo COP29 pozvalo je države, poslovne lidere, civilno društvo, institucije i međunarodne organizacije da pruže podršku ovim prilikama.

Drugog dana Konferencije, objavljeno je da je, nakon potpisivanja ključnih dokumenata, Fond za odgovor na gubitke i štetu sada spreman da prima doprinose. Očekuje se da će finansiranje projekata početi od 2025. godine. Tokom ceremonije, Švedska je obećala 200 miliona kruna (oko 19 miliona dolara) za Fond, pod uslovom da to odobri vlada. Ovim doprinosom, ukupan iznos obećanih sredstava povećava se na više od 720 miliona dolara.

Grupa vodećih multilateralnih razvojnih banaka (MDB) podelila je procene o godišnjim finansijskim doprinosima za zemlje sa niskim i srednjim prihodima na COP29 u Bakuu. Kako je rečeno, do 2030. godine doprinosi MDB banaka dostići će 120 milijardi američkih dolara (USD), uključujući 42 milijarde USD za prilagođavanje, uz dodatnih 65 milijardi USD godišnje iz privatnog sektora. Za zemlje sa visokim prihodima doprinosi će biti 50 milijardi USD, uključujući sedam milijardi USD za prilagođavanje, uz mobilizaciju 65 milijardi USD iz privatnog sektora.

Istaknuto je i da su MDP premašile ciljeve finansiranja klime koji su postavljeni 2019. godine, i to za 25 odsto u direktnom finansiranju, kao i dupliranjem mobilizacije sredstava prošle godine.

Sjedinjene Države, Kina i Azerbejdžan organizovali su Samit koji ima za cilj da ubrza akcije u vezi sa smanjenjem emisija metana i drugih gasova koji nisu CO2. Fokus je bio na ključnim merama koje mogu da smanje kratkoročno globalno zagrevanje, kako bi se postigao cilj od 1,5°C.

Još jedan važan trenutak bio je usvajanje Bakuske deklaracije, koja naglašava ozbiljnost klimatskih promena i njihov disproporcionalan uticaj na ranjive grupe, posebno male ostrvske zemlje. Njom se poziva na hitnu akciju i snažnu međunarodnu podršku, kako bi male ostrvske zemlje mogle da osnaže svoju otpornost na klimatske promene i da obezbede održivu budućnost.

Katarina Vuinac

Zeleni koridor – Projekat za energetsko povezivanje istočne Evrope

14.11.2024

crno more — Foto-ilustracija: Unsplash (hugh-whyte)

U susret energetskim izazovima koji brinu mnoge zemlje, ministar energetike Rumunije najavio je projekat koji bi mogao promeniti energetsku mapu Istočne Evrope.

U narednih mesec dana u planu je osnivanje zajedničke projektne kompanije za realizaciju Zelenog koridora, sa sedištem u Bukureštu. Zeleni koridor nije samo pitanje energetskih veza, već i izgradnje svojevrsnog „mosta” koji će povezati Kaspijsko more sa Evropskom unijom kroz stratešku saradnju Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana.

Projekat Zelenog koridora zamišljen je kao jedan od glavnih elemenata u transformaciji regiona, kako bi ova oblast postala energetski stabilna i sigurna. Početak ovog poduhvata obeležen je potpisivanjem ugovora pre dva meseca u Bukureštu, čime je formalizovana izgradnja jednosmernog visokonaponskog podmorskog kabla koji će preći Crno more i povezati četiri zemlje. Kabl će prenositi zelenu električnu energiju između Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana, direktno preko Crnog mora, iz regiona Kaspijskog jezera, saopšteno je na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Reč je dakle o energetskoj transportnoj infrastrukturi i povezivanju ovih zemalja sa evropskim energetskim tržištem koje pati od problema nepovezanosti, što posledično dovodi do većih cena struje u istočnom delu Evrope u poređenju sa zapadnim.

Pročitajte još:

Zeleni koridor i istosmerni interkonektor Istok-Zapad predstavljaju projekte koji će omogućiti bolju povezanost i sigurnost snabdevanja, doprinoseći tako da zemlje pomenutog regiona budu energetski stabilnije.

Ukoliko projekat bude realizovan prema planu, očekuje se da će milijarde evra biti investirane u rumunsku privredu, što će stvoriti nova radna mesta i obezbediti bolji ekonomski razvoj, kao i niže račune za energiju za domaćinstva i kompanije.

Investicija u koridor ne samo da će pomoći u smanjenju troškova energije, već će takođe doprineti povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije, što je ključni korak ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu

14.11.2024

Vazduh u Beogradu je prethodnih dana bio zagađen, a prestonica svake jeseni i zime muku muči sa individualnim ložištima, kojih u gradu ima više od 300.000. Jasmina Madžgalj iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine napominje da je buđenje svesti građana o prelasku na ekološki prihvatljivije energente jedan od ključnih pravaca u procesu smanjenja zagađenja.

Grejna sezona je odavno počela, a to obično znači i veću zagađenost vazduha u Beogradu. Prestonica Srbije ima dve vrste problema, kada je reč o zagađenju vazduha – stalne zagađivače, poput TENT-a i Kostolca, ali i saobraćaj. Zimi se kao treći zagađivač priključuju individualna ložišta.

Madžgalj podrvrđuje da zagađenje vazduha ne poznaje administrativne granice, te da su veliki zagađivači, poput Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolca, koji rade tokom cele godine, značajni izvori zagađenja čak i u Beogradu.

U Beogradu je još 2021. usvojen takozvani plan kvaliteta vazduha. To je dokument u kojem su detaljno navedeni planovi i predložene konkretne akcije, kako bi vazduh koji dišemo bio čistiji.

„Grad je usvojio desetogodišnji plan za kvalitet vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Najveći izazovi su rešavanje problema saobraćaja i individualnih ložišta, kojih u Beogradu ima oko 300.000″, govori Jasmina Madžgalj.

Pročitajte još:

Ističe da, dok je saobraćajni sektor lakše regulisati kroz javni prevoz i saobraćajne strategije, rešenje za individualna ložišta je složenije, jer grad nema direktnu kontrolu nad privatnim objektima.

„Plan mera podrazumeva povećanje svesti građana i motivisanje za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Stoga, buđenje svesti i motivacija su ključne mere“, sumira sagovornica.

Naglašava da se u samo nekim slučajevima može razmotriti i kaznena politika. Cilj je, ipak, da se stanovništvo dodatno motiviše kako bi prešlo na čistije načine grejanja.

Divlje deponije

Što se tiče divljih deponija, Madžgalj objašnjava da one ne zagađuju samo zemljište i podzemne vode već i vazduh, jer oslobađaju štetne čestice.

„U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, grad je očistio brojne divlje deponije, uključujući i dugogodišnju deponiju u Dobanovcima, gde se sada gradi regionalni reciklažni centar“, ističe ona.

Ne vidi strožu kaznenu politiku kao deo rešenja u borbi protiv divljih deponija, ali je istakla važnost stalne saradnje i podrške građana u održavanju čistog okruženja.

„Ako deset čisti, a jedan prlja, ni kaznena politika neće pomoći. Ideja je da sarađujemo, a radićemo i na ozelenjavanju“, zaključuje Madžgalj.

Naglasila je i važnost praćenja saveta Gradskog zavoda za javno zdravlje, te da gradske institucije redovno prenose preporuke građanima kako bi im omogućili bolje uslove zaštite zdravlja i kvalitetniji vazduh.

Izvor: RTS

Globalna zaposlenost u energetskom sektoru porasla je za 3,8 odsto u 2023. godini

13.11.2024

solarni-paneli-radnik — Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Prema najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), ukupna zaposlenost u energetici porasla je za 3,8 odsto, premašivši 67 miliona radnih mesta. Najveći rast zabeležen je u sektoru čiste energije, koji je dodao 1,5 miliona novih radnih mesta, čineći 10 odsto ukupnog rasta zaposlenosti u ekonomijama sa vodećim tehnologijama čiste energije.

Solarna industrija prednjači sa preko pola miliona novih radnih mesta, zahvaljujući rekordnom broju novih instalacija 2023. godine. Iako je sektor vetroenergije zabeležio određene gubitke radnih mesta, ukupna zaposlenost u ovoj industriji nastavila je da raste, jer se povećava broj novih projekata u izgradnji.

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

IEA navodi i da je sektor snabdevanja naftom i gasom dodao više od 600.000 radnih mesta 2023. godine nakon perioda opreznog ponovnog zapošljavanja nakon pandemije.

Zaposlenost u proizvodnji električnih vozila i baterija takođe beleži rast, a tokom 2023. godine otvoreno je 410.000 radnih mesta imajući u vidu da električna vozila sada zauzimaju skoro 20 odsto globalnog tržišta automobila.

Rast radnih mesta u energetici predvođen je proizvodnjom – za razliku od prethodnih godina, kada je uglavnom bio vođen izgradnjom i montažom. Ovo u velikoj meri odražava porast investicija u proizvodnju čiste energije od 70 odsto u 2023. godini na 200 milijardi dolara.

Pročitajte još:

Nedostatak kvalifikovane radne snage još uvek je problem

Međunarodna agencija za energetiku ističe da je nedostatak kvalifikovane radne snage i dalje značajan izazov u mnogim sektorima energetike, posebno u visoko specijalizovanim oblastima poput mreža i nuklearne energije. Drugu godinu zaredom, većina anketiranih poslodavaca iz energetskog sektora, koji dolaze iz 27 zemalja, prijavila je planove za zapošljavanje, ali je naišla na poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih kadrova za gotovo sve pozicije.

„Ovaj izveštaj pokazuje da je veće ulaganje u veštine i obuku od ključnog značaja. Vlade, privatni sektor i obrazovne institucije moraju da rade zajedno na poboljšanju sistema zapošljavanja, koji će igrati važnu ulogu u oblikovanju naše energetske budućnosti”, rekla je Laura Koći, direktorka IEA za održivost, tehnologiju i prognoze.

Na osnovu ranih podataka, predviđeno je da zaposlenost u energetici poraste za tri odsto u 2024. godini, što je usporavanje u poređenju sa prošlom godinom zbog uticaja ograničene ponude radne snage, visokih kamatnih stopa i promena u očekivanoj realizaciji novih energetskih projekata.

Milena Maglovski

Borba sa klimatskim izazovima – Slovenija uspostavlja Klimatsku kancelariju

13.11.2024

Bled_Slovenija — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Thomas)

Kako bi se efikasno suprotstavila klimatskim izazovima, Slovenija je pokrenula inicijativu za osnivanje Kancelarije za klimu, koja će služiti opštinama i regionima širom zemlje. Projekat je finansiran sredstvima u iznosu od 199.000 evra, a plan je da otpočne sa radom u novembru 2024. i da traje do oktobra 2026. godine.

Nova Kancelarija za klimu biće ključna u prilagođavanju lokalnih zajednica ekstremnim vremenskim uslovima, poput poplava i toplotnih talasa, koje sve češće pogađaju region. Osnivanje Kancelarije odgovor je na potrebu za intenzivnijom koordinacijom i podrškom na lokalnom nivou, gde su posledice klimatskih promena najizraženije, navodi se na sajtu Vlade Slovenije.

Primer potrebe za ovakvim projektom su poplave koje su tokom avgusta prošle godine zadesile Sloveniju, uzrokujući štetu vrednu stotine miliona evra. Superćelijske oluje su izazvale obilne padavine koje su dovele do izlivanja reka i potoka, posebno pogađajući opštine kao što su Žalec, Celje i Laško. Ovi događaji su potvrdili hitnu potrebu za efikasnim sistemima upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa.

Pročitajte još:

Glavni zadatak Kancelarije biće jačanje kapaciteta lokalnih uprava, omogućavajući im efikasnije planiranje i implementaciju mera adaptacije. To uključuje preusmeravanje razvoja naselja iz potencijalno ugroženih područja, kao i poboljšanje infrastrukture kako bi izdržala različite vremenske nepogode. Pored toga, Kancelarija će aktivno informisati opštine o dostupnim nacionalnim i evropskim finansijskim resursima namenjenim za prilagođavanje klimatskim promenama.

Kancelarija će takođe organizovati edukativne i savetodavne aktivnosti, te će pružati podršku u pripremi i prijavi projekata za finansiranje iz raznih fondova. Planirana je izrada nacionalne strategije adaptacije koja će uključivati 12 regionalnih akcionih planova, čime se omogućava sveobuhvatan pristup rešavanju globalnog problema na lokalnom nivou.

Energetski portal

Šta donose promene Zakona o energetici za sektor OIE

13.11.2024

eko , oie — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici donosi značajne promene u vezi sa priključenjem elektrana na distributivni sistem, posebno za elektrane koje koriste obnovljive izvore energije.

Propisano je da se postupak priključenja pokreće podnošenjem zahteva operatoru distributivnog sistema za izradu studije priključenja, ali da studija priključenja nije potrebna za elektrane instalisane snage manje od 50 kW.

Studija priključenja mora da sadrži i privremena ograničenja snage u toku rada elektrane, za koja operator distributivnog sistema nije dužan da plati finansijsku nadoknadu proizvođaču. Ovo važi ako studija pokaže da bi priključenje elektrane u određenim vremenskim intervalima moglo rezultirati predajom ukupne aktivne snage u prenosni sistem koja bi premašila zakonski propisane granice kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije.

Propisano je i da operator distributivnog sistema i podnosilac zahteva ugovorom o izradi studije priključenja bliže uređuju prava i obaveze.

Pored toga, podnosilac zahteva dužan je da za elektranu instalisane snage preko 400 kW u propisanom roku dostavi bankarsku garanciju da će u definisanom roku izgraditi elektranu. Ukoliko je nakon isteka roka za dostavljanje bankarske garancije došlo do smanjenja ukupne zahtevane snage za elektrane, operator distributivnog sistema dužan je da po službenoj dužnosti ažurira studiju priključenja.

Operator distributivnog sistema dužan je da izda uslove za projektovanje i priključenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, ako je podnosilac zahteva obezbedio planski dokument i izradio idejno rešenje. Takođe, operator je dužan da donese i objavi proceduru za priključenje na svojoj internet stranici.

Pročitajte još:

„Što se tiče izgradnje priključka na distributivni sistem, propisano je da je operator distributivnog sistema investitor izgradnje priključka, a da je na zahtev lica koje ima studiju priključenja i lokacijske uslove, dužan da zaključi ugovor o priključenju na osnovu koga ga ovlašćuje da u ime operatora distributivnog sistema izgradi priključak“, navodi se u dokumentu.

Operator distributivnog sistema dužan je da omogući prioritetni pristup elektranama koje koriste obnovljive izvore energije sa instalisanom snagom manjom od 400 kW, kao i onima sa instalisanom snagom manjom od 200 kW, koje počnu sa radom posle 1. januara 2026. godine. Prioritetni pristup imaju i elektrane sa statusom demonstracionog projekta, ograničenim na neophodni period i obim koji je potreban da bi se ostvarila svrha tog projekta. Propisano je i kada Agencija može, na zahtev operatora, da odobri izuzeće od prioritetnog pristupa, a obaveza je da o tome obavesti Sekretarijat Energetske zajednice.

Predlogom zakona uređuje se i sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije. Uvođenje sertifikacije instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije doneće brojne koristi građanima Srbije, uključujući povećanu bezbednost i sigurnost, kvalitet instalacija koja će obezbediti optimalnu efikasnost i dugotrajnost sistema, bolju zaštitu i poverenje potrošača od neprofesionalno izvedenih instalacija koje mogu izazvati gubitke i probleme sa sistemom.

„Uspostaviće se standardi i smernice za instalaciju, što pomaže da se dostigne konsistentnost i doslednost instalacija širom industrije, a time postići i uređenost tržišta, što sve zajedno može doprineti bržem usvajanju obnovljivih izvora energije kao deo energetskog miksa i promovisanju održivih energetskih tehnologija“, navodi se u dokumentu.

Predlogom zakona, u delu energetskih dozvola, propisano je da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju objekata koji se grade prema zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije i za skladištenje električne energije.

Energetski portal

Pušteno u rad postrojenje za tretman i proizvodnju energije iz otpada u Vinči

13.11.2024

deponija — Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

Kombinovano postrojenje za tretman i proizvodnju energije iz otpada u Vinči, zvanično je pušteno u rad, a prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine, ova energana je važna pre svega zbog toga što otpad pretvara u toplotnu i električnu energiju, koja će zadovoljiti potrebe velikog broja Beograđana.

Pored toga, radom ovog postrojenja smanjuju se emisije ugljen-dioksida, čime se doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha. Postrojenje ima pametne sisteme i alarme koji će signalizirati ukoliko dođe do prekoračenja emisija.

Kako je ministarka istakla, u ovom kompleksu postoji i deponija inertnog i građevinskog otpada, a u planu je i izgradnja postrojenja za sakupljanje deponijskog gasa.

Prema njenim rečima, ovim projektom pokazano je koliko smo posvećeni Zelenoj agendi, cirkularnoj ekonomiji i zelenim infrastrukturnim projektima.

Pročitajte još:

Ministarka je iskazala zahvalnost konzorcijumu „Beo Čista Energija“, koji čine japanska ITOCHU korporacija, francuska Veolia grupa i Marguerite fond iz Luksemburga, na tome što je kompleks u Vinči izgrađen po svim savremenim standardima.

Puštanju u rad kombinovanog postrojenja za tretman i proizvodnju energije iz otpada u Vinči prisustvovali su predstavnici konzorcijuma „Beo Čista Energija“ i Grada Beograda, kao i ambasadori Japana i Francuske u Srbiji, Akira Imamura i Pjer Košar, kao i regionalni direktor za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Mateo Kolanđeli.

Energetski portal

IPARD III za srpske poljoprivrednike

13.11.2024

straw_bales_poljoprivreda_njiva — Foto-ilustracija: Pixabay

U Mionici je potpisan Finansijski sporazum IPARD III između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Sporazum služi za jačanje sektora poljoprivrede i njenu konkurentnost kroz značajnu finansijsku podršku Evropske unije, tačnije bespovratna sredstva u iznosu od 288 miliona evra.

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

U sklopu događaja, koji je uključivao i posetu poljoprivrednom gazdinstvu, učesnici su potpisali dokument. Sprovođenje IPARD III programa je već počelo rapisivanjem javnih poziva, a poljoprivrednici već pokazuju veliko interesovanje za učestvovanje u programu, što je pokazao i veliki broj podnetih zahteva.

IPARD III program donosi povećanje bespovratnih sredstava za oko 65 odsto u poređenju sa prethodnim ciklusom IPARD II. Ovo povećanje sredstava omogućava značajne investicije u ruralne oblasti, čiji će ukupni obim, uz nacionalno sufinansiranje i privatni doprinos, dostići skoro 600 miliona evra. Cilj je unaprediti infrastrukturu, povećati produktivnost i konkurentnost, te smanjiti uvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda značajno podizanjem domaćih kapaciteta.

Pročitajte još:

Akcentovan je razvoj novih prerađivačkih kapaciteta, koji će omogućiti bolje pozicioniranje srpskih proizvoda na evropskom tržištu. Ambicija je da se kroz dodatne napore u stočarstvu i ratarskoj proizvodnji stekne sposobnost da se domaće potrebe zadovolje vlastitom produkcijom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza.

Program IPARD III strateška je podrška koja će omogućiti poljoprivrednicima da se adaptiraju na standarde EU, unaprede svoje operacije i time postanu konkurentni na širem evropskom tržištu.

IPARD programi obuhvataju celu teritoriju Srbije i ciljaju na unapređenje poljoprivrednog sektora na nacionalnom nivou.

Energetski portal

1...456...1.558 Page 5 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Nedostatak kvalifikovane radne snage još uvek je problem

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Značaj sajmova za drvnu industriju BiH

Pad izvoza drvne industrije BiH

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM