OIE u Srbiji: pravni okvir i potencijalna tržišta

20.12.2021

solarni_paneli — Photo-illustration: Pixabay

U organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE), održan je vebinar o potencijalu sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji, namenjen španskim kompanijama koje su zainteresovane za ulaganje i razvoj energetskog sektora u Srbiji.

Novi pravni okvir i potencijalne projekte u oblasti obnovljivih izvora energije predstavile su Jovanka Atanacković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije i pomoćnica ministarke Natalija Luković, dok su potencijal tržišta iz perspektive privatnog sektora predstavili Veljko Ožegović i Danijela Isailović, ispred udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Razvoj zelene energije je jedan od prioriteta za Ministarstvo rudarstva i energetike, a na svom putu ka uspehu u energetskoj tranziciji, Srbija računa na pomoć svojih partnera iz Evropske unije i njenih država članica. Plan je da se udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora do 2040. podigne na 40 odsto, dok paralelno Srbija radi na procesu dekarbonizacije, sa ciljem da do 2050. postane ne samo ugljenično neutralna, već „ugljenično pozitivna“.

Pročitajte još:

Sa druge strane, Španija je jedan od evropskih i svetskih lidera u ovom sektoru, budući da već sada od ukupne količine potrebne energije, iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto, a prema dugoročnoj nacionalnoj strategiji predviđeno je da do 2050. u potpunosti podmiruje sve energetske potrebe na osnovu obnovljivih izvora. Prosečno, zahvljajući zelenoj energiji, Španija uspeva da smanji svoju emisiju ugljen-dioksida za preko 50 miliona tona godišnje, dok ovaj sektor u Španiji zapošljava preko 80.000 ljudi.

Na vebinaru su prisustvovali predstavnici preko 20 španskih kompanija – od onih koje su zainteresovane za direktne investicije, preko kompanija čija tehnologija i iskustvo mogu pomoći prioritetnim projektima u Srbiji, pa do konsultantskih kuća angažovanih na razvoju ekološki svesvne, održive ekonomije.

Izvor: OIE Srbija

Crna Gora: Ubijen kormoran u NP, potreban moratorijum na lov

20.12.2021

puška_lov — Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pociecha)

Najnoviji primer krivolova u Nacionalnom parku “Skadarsko jezero”, gde je odstrijeljen kormoran, još jednom ukazuje na hitnu reakciju nadležnih, odnosno na hitno uvođenje moratorijuma na lov, ističu u Građanskom pokretu URA, prenosi RTCG.

“Svedočimo najnovijem primeru krivolova koji opominje da se to pitanje mora hitno rešiti. Naime dva lovca su ubila kormorana, naočigled lokalnog stanovništva, radnika i malobrojnih turista u Virpazaru. Tačno naspram Centra za posetioce koje pripada NP “Skadarsko jezero” i TO Bar. Kormoran je, inače, vrsta koja je bila jedan od razloga zašto je prostor Skadarskog jezera prepoznat i uvršten u IBA područje, područje od međunarodnog značaja za boravak ptica“, saopštila je Ljiljana Jokić ispred Građanskog pokreta URA.

Kako je kazala, ukoliko se neko pita zašto je moratorijum potreban Crnoj Gori, neka pogleda još jednu situaciju u kojoj lovci dođu sa puškom u zaštićeni prostor bez bojazni da će biti uhvaćeni, za nešto što je zakonom propisana kazna zatvora.

“Upravljači ovih prostora su dugogodišnjim nečinjenjem i odnosom prema zaštiti prirode doveli do toga da ne postoji bojazan da će neko bitnije odgovarati. Moraju se doneti stroži zakoni, ali mora se početi i sa izmenom strukture ljudi koje čuvaju parkove. Potrebno je zaustaviti da se na odgovornim pozicijama zapošljavaju ljudi koji nemaju dodirnih tačaka sa prirodom, pa je samim tim ne razumiju i ne odnose se prema njoj primereno”, kazala je Jokić.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, a na osnovnu stava stručnjaka iz nevladinog sektora, jedini način da se omogući dovoljno vremena da se odredi nulto stanje populacija divljači i da se sprovedu efikasne zakonodavne i institucionalne reforme je moratorijum.

“Mi iz Građanskog pokreta URA to u potpunosti podržavamo. Kako na Skadarskom jezeru postoji mnoštvo institucija, koje su zadužene za zaštitu ovog prostora, ponovo apelujemo na njihov zajednički i profesionalni rad kako bi se zaštitili ova prirodna bogastva sa kojima se naročito ponosimo”, zaključuje ona.

Izvor: RTCG

Cena struje i gasa za domaćinstva ostaje ista

20.12.2021

news-2014-March-struja_energetika_911860090 — Foto-ilustracija: Pixabay

Cena struje i gasa za domaćinstva neće se menjati ni pod kojim uslovima, dok je za privredu cilj da se naprave dugoročni ugovori kojima će održati stabilnost i konkurentnost, navodi se u saopštenju Vlade.

Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je cene gasa i struje rastu svuda u Evropi izrazivši uverenje da će građani i privreda Srbije ostati bezbedni.

Prema njenim rečima, Srbija ima dovoljno gasa, a od velikog značaja je i to što je magistralni gasovod završen i pušten u rad 1. januara 2021. godine.

“Mi danas ne bismo imali gas da to nismo uradili, naša privreda ne bi mogla da radi. Ne znam da li naši građani mogu da shvate šta to znači, prvo koliko je bilo teško da se taj magistralni gasovod završi u za godinu dana, to je investicija od oko milijardu i 500 miliona eura. Mi smo danas bezbedni, sigurni, tranzitna smo mreža za gasovod”, rekla je Brnabić.

Pročitajte još:

Ona je, takođe, naglasila da i dalje veruje u to da je havarija u Termoelektrani “Nikola Tesla”, posledica sabotaže, što ipak ne oslobađa odgovornosti ljude u lancu Elektroprivrede Srbije.

“Meni je neverovatno da su svi kontrolni mehanizmi zakazali, od kopanja uglja, do stavljanja uglja na deponiju, gde je neko morao da vidi koja je količina tu jalovine, blata, do utovara toga. Čudno mi je da niko nije zapazio nedeljama pre i niko nije rekao ništa resornom ministarstvu i državnom vrhu”, istakla je premijerka.

Ona je rekla da će direktor EPS-a podneti ostavku čim se uspostavi sistem.

Upitana ima li Srbija dovoljno struje, ona je izrazila uverenje da će snabdevanje biti stabilno i da će ljudi imati i struju i grejanje.

Energetski portal

Kragujevčani počinju sa reciklažom baterija i sijalica

20.12.2021

sijalice_svetlo — Foto-ilustracija: Pixabay

Potrošene baterije i sijalice u Kragujevcu više ne moraju da završavaju u komunalnom otpadu, jer su posude za sakupljanje ovog opasnog otpada dostupne na čak sedam lokacija u gradu.

Inicijativu su u saradnji sa Gradskom upravom Kragujevca, pokrenuli NALED i partneri iz reciklažne industrije, uz finansijsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, kako bi se sprečilo dalje širenje opasnih materija na deponijama i zagađivanje zemljišta i voda.

Govoreći o značaju projekta za grad Kragujevac, Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine je naglasio da je gradu Kragujevcu očuvanje životne sredine među najvišim prioritetima.

“Kragujevac je među prvim gradovima u Srbiji dobio 150 kontejnera za odlaganje staklene ambalaže u okviru projekta ”Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu“ u okviru koga smo dobili 120 staklenih zvona sa ciljem da povećamo stopu reciklaže u Kragujevcu. Prvi rezultati govore da smo za 20 odsto povećali stopu reciklaže stakla. Sada krećemo u odlučnu inicijativu da smanjimo i količinu opasnog otpada i omogućimo građanima efikasan i lak metod kojim mogu da recikliraju istrošene baterije i sijalice. Pozivam sve građane da odgovorno recikliraju”, kaže Stefan Nikezić.

Pročitajte još:

On je dodao da građani mogu da pronađu posude u zgradi Gradske uprave, na u JKP „Vodovod i kanalizacija“, na naplatnim mestima JSP „Kragujevac“ u naseljima Stanovo, Pivara, Aerodrom, Erdoglija i Dom samoupravljača i Gradskoj poreskoj upravi.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira između 70 i 100 tona sijalica, što je manje od 10 odsto ukupne količine uvezenih sijalica. Kada su u pitanju baterije, procena je da svaki građanin godišnje iskoristi kilogram baterija, dok je prošle godine na reciklažu u Nemačku izvezeno tek malo više od 17 tona otpadnih baterija.

“Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste da se poveća količina sakupljenih baterija i sijalica za 20 odsto i na bazi prikupljenih informacija planira dalji razvoj sakupljačke mreže za ove tokove otpada, uz obezbeđivanje podsticajnih sredstava za izvoz baterija na dalji tretman i reciklažu. Postrojenja za reciklažu baterija su neisplativa za mala tržišta, zbog čega moramo nastaviti da radimo na izvozu ovog otpada, ali s obzirom na njegovu cenu, bez određene državne pomoći, najverovatnije je da će i on dalje u najvećoj meri završavati na obližnjim deponijama“, izjavila je Sanja Knežević Mitrović, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u.

Sanela Veljkovski Mandić, menadžerka projekata u GIZ-u, istakla je da se ovaj projekat sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. Ovakvi projekti daju značajan doprinos naporima Srbije da svoje razvojne politike uskladi sa zahtevima za pridruživanje EU, naročito nakon otvaranja poslednjeg klastera, u kome se nalazi i ključno Poglavlje 27“- izjavila je Sanela Veljkovski.

Izvor: Grad Kragujevac

Rumunija počinje da vadi gas iz Crnog mora za pet godina

19.12.2021

gas_pipeline_gasovod — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Danil Sorokin)

Ministar energetike Rumunije Virdžil Popesku rekao je da bi ta zemlja mogla da postane gotovo energetski nezavisna kada kompanije Romgaz i OMV Petrom počnu da vade gas iz Crnog mora.

Odluka o investiciji još nije doneta, ali je Popesku optimista da će gas početi da stiže za pet godina i to deset milijardi kubnih metara godišnje.

“Ukoliko investiciona odluka bude doneta 2022, sudeći prema razgovorima koje smo imali sa Romgazom i OMV Petromom, investicija bi trajala četiri-pet godina i gas bi počeli da vadimo 2026. godine”, rekao je rumunski ministar u intervjuu za EURACTIV.

Rumunska državna kompanija za gas Romgaz preuzeće učešće američke kompanije EksonMobajl (ExxonMobil) u perimetru Neptun dip (Deep), gde su rezerve gasa procenjene na oko 100 milijardi kubnih metara.

Transakciju treba da odobre Vrhovni savet za nacionalnu odbranu i Nacionalna agencija za mineralne resurse, a Popesku se nada da će sve biti završeno početkom 2022.

Proizvodnja gasa u zoni vađenja mogla bi da dostigne, prema procenama, deset milijardi kubnih metara godišnje, što je gotovo dovoljno da se pokrije ukupna rumunska godišnja potrošnja tog energenta od 12 milijardi.

Romgaz i OMV Petrom inače nisu jedine energetske kompanije koje investiraju u toj oblasti. Kompanija rival Crno more nafta i gas (Black Sea Oil and Gas) uskoro će početi proizvodnju u drugom perimetru.

Prvobitno se očekivalo da vađenje gasa počne ove godine ali su neki radovi kasnili. “Mislim da će početi da pumpaju gas u prvom kvartalu 2022… Proizvodiće se milijardu kubnih metara, oko 8-9 odsto rumunske godišnje potrošnje”, rekao je Popesku.

I ministar i investitori kažu da Rumunija ima priliku da postane vodeći “ofšor” proizvođač gasa u EU. Međutim, da bi počela investicija, potrebne su promene zakona o “ofšor” proizvodnji, ukazuju ulagači.

Popesku veruje da će izmene zakona biti brzo usvojene. “U (vladajućoj) koaliciji smo raspravljali amandmane na (zakon o) ‘ofšor’ (proizvodnji). Uskoro ćemo predstaviti izmene (zakona) u parlamentu”, rekao je rumunski ministar.

Pročitajte još:

I Crno more nafta i gas i Petrom kažu da su izmene zakona ključne za nastavak njihovih investicija na području Crnog mora.

Direktorka OMV Petroma Kristina Verkere (Christina Verćere) rekla je da su “neočekivane promene u vladi” dovele do kašnjenja izmena zakona i istakla da je gas iz Crnog mora od strateškog značaja za Rumuniju.

“Svako kašnjenje amandmana na zakon znači pritisak na projekat, predstavlja pretnju energetskoj bezbednosti Rumunije i vodi povećanju uvoza gasa”, upozorila je ona.

Kako je rekla, bez projekta Neptun dip, uvoz gasa biće povećan na 50 odsto potrošnje u 2030.

Rumunija je jedna od članica EU koja se zalaže da Unija prizna nuklearnu energiju i prirodni gas kao prelazne investicije na putu ka klimatskoj neutralnosti do 2050.

Popesku je rekao da je optimista da će i nuklearna energija i gas biti uključeni u EU taksonomiju zelenih investicija, odnosno da će biti klasifikovane kao zelena ulaganja. Međutim, ni negativna odluka po tom pitanju neće promeniti planove Rumunije da investira u prirodni gas, dodao je ministar.

Kako je rekao Popesku, već godinama se razgovara o restrukturisanju sektora energije iz uglja a pregovori o izbacivanju uglja iz upotrebe zasnovani su na Fondu za modernizaciju EU koji je Brisel lansirao za finansiranje energetske tranzicije u deset članica sa najmanjim prihodima.

Međutim, Rumunija insistira na uključivanju gasa i nuklearne energije u EU taksonomiju zelenih finansija kako bi osigurala investicije.

“To bi poslalo signal tržištu da prirodni gas još može da se finansira… To je signal investitorima da mogu da nastave sa ulaganjima na tom planu”, rekao je Popesku.

Izvor: EURACTIV Romania/EURACTIV.rs

Od 1. marta brzom prugom od Beograda do Novog Sada

19.12.2021

U toku su radovi na izgradnji podvožnjaka u Kisačkoj ulici u Novom Sadu, u okviru pruge za velike brzine Beograd–Novi Sad–Subotica, navodi se u saopštenju Vlade.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović obišao je radove i tom prilikom istakao da je cilj da se pruga od 1. marta iduće godine pusti u saobraćaj za relaciju Beograd– Novi sad.

“Ovako zahtevni građavinski poduhvati kakav je izgradnja brze pruge od Beograda do Novog Sada zahtevaju zatvaranje ulica u jednom vremenskom periodu. Ovo je projekat koji traje nekoliko godina, za sada nema kašnjenja, ali i svi daju sve od sebe kako bi se maksimalno ubrzali radovi”, naglasio je Momirović.

Prema njegovoj oceni, pruga koja će za nekoliko godina spojiti Novi Sad i Suboticu, sa Budimpeštom i Mađarskom, najverovatnije je najkompleksniji investicioni poduhvat.

Pročitajte još:

“Mi očekujemo da za nekoliko meseci od Beograda do Novog Sada putujemo 30 minuta i da vozovi na ovoj deonici saobraćaju brzinom od 200 kilomerara na čas. Kada pustimo ovu brzu prugu ona će baciti potpuno drugačije svetlo na saobraćajnu komunikaciju između Beograda i Novog Sada. Vi ćete moći da u Beogradu sednete u voz i da za pola sata dođete do centra Novog Sada, u vozovima kakvi postoje samo u Švajcarskoj, Nemačkoj, Španiji i u još nekoliko zemalja u svetu”, izjavio je ministar.

Radovi na izgradnji podvožnjaka u Kisačkoj ulici se realizuju u okviru izgradnje treće deonice brze pruge, na relaciji Novi Sad–Subotica. Imajući u vidu da dosadašnji most u Kisačkoj ulici nije zadovoljavao standarde za saobraćaj vozova za velike brzine do 200 km/sat, projektom je predviđeno rušenje postojećeg i izgradnja novog mosta na ovoj lokaciji.

Energetski portal

Širom Srbije održani protesti protiv “Rio Tinta”

18.12.2021

268095348_277289161110188_5986150346936151740_n — Foto: Fejsbuk/ Ne davimo Beograd

Kao i prethodne subote i danas su u tačno 14 časova počeli protesti protiv kompanije “Rio Tinto” koja planira da otvori rudnik litijuma u Srbiji.

Pokret Ekološki ustanak pozvao je građane na mirne proteste, koji su trajali sat vremena. Okupljeni ispred Vlade Srbije poručili su ukoliko se do Božića ne izbriše projekat “Jadar” – slede blokade i “opšta mobilizacija”.

Među okupljenim građanima bili su i glumica Svetlana Ceca Bojković, Aleksandar Jovanović Ćuta, Dejan Atanacković, profesor Ratko Ristić.

Svetlana Ceca Bojković okupljenim građanima je poručila ”da nema stajanja, jer je u pitanju naš opstanak i zdravlje”.

Kako je istakao Aleksandar Jovanović Ćuta, do Božića iz Prostornog plana mora biti izbrisan projekat “Jadar”, u suprotnom sa blokadama se nastavlja.

Pročitajte još:

“Bićemo tamo gde nam je mesto – da branimo ovu zemlju, jer ona pripada svima nama. Zahtevamo da se odmah povuku sve prijave protiv građana koji su učestvovali u ranijim blokadama, kao i da policija prestane da dolazi na vrata ljudima i da ih maltretira”, kaže Jovanović.

Učesnici protesta u Beogradu nosili su transparente na kojima je pisalo „Sa koliko nula se piše izdaja?“, „Sindikate na blokade“, „Istinu progovori državo“, “Rio Tinto napolje iz Srbije”, “Stop investitorima spasimo prirodu”

Protesti su održani i u Nišu, Boru, Somboru, Vranju, Gornjem Milanovcu, Zlatiboru…

Milica Radičević

Radinac dobio automatsku mernu stanicu vazduha

18.12.2021

Ralja_Železara_Smederevo,_01 — Foto: Wikipedia/Lošmi

U naselju Radinac u neposrednoj blizini Železare u Smederevu počela je s radom automatska merna stanica vazduha, koju je donirala kompanija “HBIS Srbija”. Na stanici, čija je vrednost 12 miliona evra, pratiće se i meteorološki podaci, a ostaće i manuelna merenja suspendovanih čestica kako bi se i dalje analizirala prisutnost teških metala u njima.

Direktor za tehničke poslove železare “HBIS Srbija” Čao Kaising i direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Srđan Lalić potpisali su Ugovor o donaciji kojim je Agenciji predata automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha.

Nova stanica sadrži analizatore za praćenje koncentracija sumpor-dioksida, azot-dioksida, ozona, ugljen-monoksida i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.

Na stanici će se pratiti i meteorološki podaci, a ostaće takođe i manuelna merenja suspendovanih čestica kako bi se i dalje analizirala prisutnost teških metala u njima.

Pročitajte još:

“Njenim puštanjem u rad dobićemo bolju i kvalitetniju sliku o stanju vazduha u Smederevu. Ona po specifikaciji odgovara svemu što smo tražili, tako da ćemo moći da pratimo satne vrednosti traženih parametara. Sa ovom stanicom Agencija vrši monitoring vazduha na 39 mesta u Srbiji”, zaključio je Srđan Lalić.

Izvor: RTS

Srbija dobija osam regionalnih centra za upravljanje otpadom

18.12.2021

Moderni regionalni i reciklažni centri ka kojima će gravitirati više od 50 gradova i opština biće izgrađeni širom Srbije. Njihovu izgradnju zajednički finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Francuska agencija za razvoj (AFD), za šta je potpisan ugovor o kreditu u iznosu od 150 miliona evra, odnosno 75 miliona sa EBRD i 75 miliona sa AFD.

Time su stvoreni uslovi za realizaciju prve faze projekta za izgradnju četiri moderna regionalna i reciklažna centara u Valjevu, Užicu, Novoj Varoši i Somboru.

Ugovore o realizaciji prve faze projekta potpisala je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan i predstavnici javno komunalnih preduzeća koja će upravljati regionalnim centrima.

Ministarka je iskazala zahvalnost partnerima iz EBRD-a i AFD-a jer ćemo na osnovu potpisanih ugovora u narednoj godini u četiri lokalne samouprave realizovati najveće ekološke projekte, četiri regionalna i reciklažna centra za upravljanje čvrstim otpadom, navodi se u saopštenju.

“Ka tim centrima će gravitirati približno 30 gradova i opština. Trenutno se priprema tenderska dokumentacija, a radovi će početi početkom sledeće godine. Srbija je posvećena rešavanju pitanja upravljanja otpadom i ciljevima Zelene agende, a otvaranje Poglavlja 27 je dodatni podsticaj za to da se još brže radi. Benefiti ovakvih projekata su višestruki, a zelene investicije su važne za budućnost Srbije”, naglasila je Vujović.

Pročitajte još:

Kolanđeli je poručio da EBRD podržava Srbiju da unapredi svoju ekološku infrastrukturu.

Prema njegovim rečima, modernizacija sistema upravljanja otpadom i povećanje stope recikliranja ključni su za smanjenje zagađenja, stvaranje mogućnosti u cirkularnoj ekonomiji i približavanje Srbije standardima EU.

“Zadovoljstvo nam je što ćemo proširiti saradnju sa Ministarstvom zaštite životne sredine, nadovezujući se na iskustvo sa projektima izgradnje deponije i sistema za proizvodnju energije iz otpada u Vinči, i što udružujemo snage sa ADF-om na ovom važnom projektu”, poručio je on.

Direktor AFD za Evropu, Bliski istok i Aziju Filip Orlianž preneo je da je AFD ponosna na efikasno partnerstvo uspostavljeno sa Vladom Srbije i EBRD-om u cilju povećanja investicija u zelenu infrastrukturu.

“Ovaj projekat će građanima Srbije doneti konkretne rezultate u smislu poboljšanja usluga upravljanja otpadom i očuvanja životne sredine. Nastavićemo da energično ulažemo u narednom periodu u ova ključna pitanja u Srbiji i regionu, kroz sve finansijske i tehničke alate koje nudi Grupa AFD”, rekao je Orlianž.

Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar podsetio je na to da je ovo treća kreditna linija koju je AFD potpisao u Srbiji, a deo je šireg pristupa Francuske podršci Zelene agende Srbije, u skladu sa njenom EU perspektivom.

Energetski portal

Koje sve ptice stradaju od sudara sa žicama dalekovoda?

18.12.2021

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od oktobra 2020. sprovodi Međunarodni projekat za sprečavanje stradanja ptica na dalekovodima „LIFE Danube Free Sky“. Strujni udari (elektrokucija) i sudari sa žicama dalekovoda (kolizija) koji uzrokuju značajno veliki broj smrtnih slučajeva i povreda koje predstavljaju jednu od najvećih pretnji divljim pticama, a cilj projekta upravo je smanjenje stradanja.

Projekat takođe predstavlja jedinstveni primer široke međunarodne saradnje organizacija civilnog društva i elektroprivrednih preduzeća iz sedam evropskih zemalja i duž jednog od najvažnijih selidbenih koridora u Evropi – reke Dunav. Na projektu se rade obilasci opasnih stubova i beleženje stradanja ptica usled elektrokucije i kolizije, razvija baza podataka o stradanju na dalekovodima, sprečavaju sudari ptica sa električnim vodovima, radi se na zaštiti od strujnog udara na distributivnim i železničkim vodovima.

Stradanje ptica na dalekovodima slabo je poznata problematika u javnosti. Te nadzemne konstrukcije koje svima nama dostavljaju električnu energiju mogu biti veoma opasne po ptice ako nisu dobro obezbeđene.

„Možda ste čuli da ptice stradaju od strujnog udara nakon što slete na žicu ili stub dalekovoda, ali da li ste čuli za koliziju sa dalekovodima? Kolizija sa dalekovodima predstavlja sudar ptica sa provodnicima koje se nalaze između dva stuba dalekovoda. Mnoge ptice tokom leta ne vide ove žice koje se nalaze baš u njihovoj visini, a tome doprinose i loši uslovi koji smanjuju vidljivost, poput magle ili zagađenja vazduha“, objašnjava Milica Krmar, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Krmar takođe navodi da najčešće stradaju ptice koje imaju ograničeno vidno polje, veliko telo i koje su slabo okretne, te zbog toga ne mogu brzo da reaguju i promene visinu ili preusmere svoj let kako bi zaobišle žice. S toga, od kolizije najčešće stradaju ptice vodenih staništa – labudovi, čaplje, guske, ždralovi.

Pročitajte još:

U Srbiji se još uvek ne zna koliki procenat ptica strada od kolizije sa dalekovodima. Terenska istraživanja na projektu počela su početkom 2021. godine, a do kraja godine sakupljeni su prvi značajni podaci o ovom do sad zanemarenom problemu.

„Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima koji se rasprostiru duž Međunarodno značajnih područja za ptice (IBA) duž Dunava. Najviše žrtava bilo je u okolini IBA „Koviljski rit“, a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci. Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno 8 jedinki“, navodi Krmar.

Tokom rada na terenu zabeležene su i neke retke, neočekivane vrste:

Barski petlić (Porzana porzana) – U martu ove godine, jedan barski petlić pronađen je nakon što je stradao u koliziji sa visokonaponskim dalekovodom u IBA „Deliblatska peščara“. Ono što nas je najviše pogodilo jeste to što se ova vrsta retko viđa, malo se zna o njoj i tokom seobe i tokom gnežđenja. Pretpostavljamo da je ovaj barski petlić stradao tokom noćne seobe kada su žice dalekovoda gotovo nevidljive.

Mala carska šljuka (Numenius phaeopus) – U julu ove godine ostaci jedne male carske šljuke pronađeni su na pašnjaku ispod visokonaponskog dalekovoda u IBA „Koviljski rit“. Ova malobrojna prolaznica sa severa do sada nije bila beležena na prostoru ovog IBA, što ukazuje na opasnost koju predstavlja kolizija za stradanje retkih vrsta. Ptica je najverovatnije stradala tokom noćne seobe kada su žice dalekovoda gotovo nevidljive.Kašičar (Platelea leucorodia) – U avgustu ove godine ostaci jednog mladog kašičara pronađeni su na strnjici ispod visokonaponskog dalekovoda u IBA „Koviljski rit“. Iako se na ovom području kašičari ne gnezde, gotovo svakodnevno koriste priobalje Dunava za seobu i prehranu. Glavne hranidbene zone nalaze se kod Kovilja i na Krčedinskoj adi. Ovo je prvi zabeleženi slučaj stradanja ove malobrojne vrste u Srbiji usled sudara sa dalekovodima.

Šumska šljuka (Scolopax rusticola) – U novembru ove godine jedna šumska šljuka pronađena je ispod visokonaponskog dalekovoda u IBA „Koviljski rit“. Ova malobrojna, skrovita vrsta retko se viđa, ali i gnezdi na prostoru SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“. Ptica je najverovatnije stradala tokom noćne seobe kada su žice dalekovoda gotovo nevidljive. Ovo je prvi zabeleženi slučaj stradanja ove malobrojne šumske vrste od sudara sa dalekovodima, dok je do sada već više puta bilo zabeleženo stradanje od udara u staklene zgrade i prozore.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Prekretnica – Pežo od 2030. u Evropi isključivo na struju

17.12.2021

car-auto-Pežo — Foto-ilustracija: Pixabay

Proizvođači automobila masovno idu ka tome da u budućnosti proizvode vozila isključivo na električni i hibridni pogon. U stalnoj borbi za tržište mnogi od njih najavljuju da će uskoro predstaviti nove e-modele koji imaju bateriju većeg dometa, boljeg kvaliteta.

Čini se da automobilski gigant iz Francuske Pežo (Peugeot), koji posluje kao deo grupacije Stellantis, pravi nagli preokret, jer iz ove kompanije najavljuju da će od naredne decenije u Evropi prodavati samo električna vozila.

Kako prenose svetski mediji, ovu vest potvrdila je izvršna direktorka kompanije Linda Džekson.

Međutim, Pežo će nastaviti da proizvodi neke modele sa motorima na unutrašnje sagorevanje (SUS motori) koji će se prodavati na tržištima van Evrope.

Evropska komisija donela je odluku da se od 2035. godine mogu proizvoditi vozila samo sa nultom emisijom gasova, što znači – automobili na električni i hibridni pogon.

Pročitajte još:

Najava Pežoa sugeriše da su oni odlučili da ubrzaju ovu tranziciju ka elektromobilnosti i da će cilj ispuniti pet godina pre roka.

Kompanije koje se nalaze pod okriljen Stellantisa ( Fijat, Krajsler, Alfa Romeo, Maserati, Džip (Jeep), Pežo, Sitroen, Opel i drugi) imaju jedan zajednički cilj, a to je da u budućnosti proizvode isključivo električna vozila.

Prema ranije predstavljenom planu cilj im je električna i hibridna vozila čine 70 odsto prodaje u Evropi i 40 odsto u SAD do 2030. godine.

Milica Radičević

Ekološki protest u Jagodini – Pomoravlje neće biti rudnik

17.12.2021

tunnel-tinel-rudnik-rudari-mine-miners — Foto-ilustracija: Pixabay

Jagodinska “Eko brigada” zajedno sa predstavnicima drugih ekoloških organizacija u Srbiji organizovala je u centru Jagodine mirni protestni skup pod nazivom “Pomoravlje neće biti rudnik”.

Građani i ekološki aktivisti protestovali su večeras na gradskom trgu u Jagodini protiv otvaranja rudnika litijuma u Pomoravlju.
Skup organizovali SEOS i “Eko Brigada”.??? pic.twitter.com/VnqC7tBN6g

— Miodrag Bebić (@miodrag_bebic) December 17, 2021

Blokade i obustave saobraćaja u Jagodini nije bilo i učesnici skupa, koji je uredno prijavljen, su se po završetku mirno razišli.

Saopšteno je da su istražne licence na području Pomoravskog okruga izdate za područje od čak 27 hiljada hektara, i to u atarima 20 sela na teritoriji grada Jagodine kao i u velikom delu Levča.

Učesnici skupa naglašavaju da nisu samo protiv Rio Tinta, već i svih drugih stranih rudarskih kompanija koje bi da plodne oranice pretvaraju u rudnike i jalovišta.

Pročitajte još:

Na protestnom skupu pod sloganom “Ne rudniku” govorili su ekološki aktivisti iz Gornjih Nedeljica, Pranjana, Dobrinje i Rekovca.

Izvor: RTS

Potpisan prvi komercijalni PPA ugovor u Hrvatskoj

17.12.2021

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Otvoreno je novo poglavlje u energetskoj tranziciji Balkana, prvi put je potpisan PPA ugovor između dva nedržavna učesnika na tržištu.

Developer i operater projekata obnovljviih izvora energije WPD i kompanija “Danske Commodities”, trgovac energijom, potpisali su PPA ugovor s fiksnom cenom za Vetroelektranu “Orlice”. Ova vetroelektrana izašla je iz sistema podsticaja fid-in tarifom.

VE “Orlice” je druga najstarija vetroelektrana u Hrvatskoj koja je puštena u rad 2009. godine. Nalazi se u blizini Šibenika i energijom snabdeva oko 5.000 domaćinstava.

Kako je dogovoreno “Danske Commodities”, trgovac energijom, biće odgovoran za trgovinu i balansiranje kapaciteta od 9,6 MW instaliranih u Orlicama.

Generalni direktor WPD Adria, Zoran Obradović istakao je da je potpisivanje ugovora značajno za razvoj energetskog tržišta u regionu i da mu je drago što su oni, kao lideri u razvoju vetroelektrana u Hrvatskoj, prvi i potpisali PPA ugovor sa nedržavnim učesnikom na tržištu.

Kako se navodi u saopštenju kompanije, u Evropi je sve prisutnija energetska tranzicija koja stvara mogućnosti za energetsko tržište.

Pročitajte još:

“U Hrvatskoj energijom trgujemo više od 10 godina i deo smo tranzicije zemlje ka zelenijoj ekonomiji. Kako povećavaju svoje zelene ambicije, biće im potrebno još više obnovljive energije. Sa ovim prvim komercijalnim PPA ugovorom, nadamo se da ćemo proširiti razvoj obnovljivih izvora energije jačanjem investicione klime za buduće energetske projekte”, rekao je Tor Mosegard, direktor za trgovanje električnom energijom u Evropi kompanije “Commodities”.

Hrvatska ima zacrtan cilj, a to je da do 2030. godine smanji emisiju ugljenika za 45 odsto. A da udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji od 2030. godine iznosi 39 odsto.

Energetski portal

EU pooštrava borbu protiv ekološkog kriminala

17.12.2021

šuma forest posečena — Foto-ilustracija: Unsplash (Jamie Morris)

Evropska komisija 15. decembra je usvojila predlog nove direktive EU za suzbijanje ekološkog kriminala, uključujući prekogranično zagađenje vazduha, vode i tla, ispunjavajući time ključnu obavezu iz Evropskog zelenog dogovora.

Cilj predložene direktive je efikasnija zaštita životne sredine tako što će članice imati obavezu da u borbi protiv zagađenja preduzimaju mere iz oblasti krivičnog prava.

U predlogu se definišu nova krivična dela u zaštiti životne sredine, utvrđuju minimalne sankcije i jača efikasnost saradnje organa za sprovođenje zakona.

Takođe se članice EU obavezuju da podrže i pomognu ljudima koji prijavljuju prekršanje u vezi sa životnom sredinom i sarađuju sa organima za sprovođnje zakona. Taj predlog će, kako je navela Komisija, pomoći da se zaštite priroda i prirodni resursi, kao i javno zdravlje i blagostanje.

U predlogu direktive se navode nova krivična dela u vezi sa životnom sredinom, uključujući ilegalnu trgovinu drvetom, recikliranje brodova ili zahvatanje vode.

Komisija je, kako je navela, predložila da se odrede zajedničke minimalne sankcije za ekološki kriminal – npr. da kada krivično delo izaziva ili može da izazove smrt ili ozbiljnu povredu neke osobe, članice EU moraju da predvide najmanje zatvorsku kaznu do deset godina.

U nacrtu su predviđene i dodatne sankcije, uključujući obavezu obnavljanja prirode, uskraćivanje pristupa javnim fondovima i javnim nabavkama ili povlačenje dozvola.

Pročitajte još:

Predlog za cilj ima i da se unapredi efikasnost istraga i krivičnih postupaka i obezbeđuje podršku inspektorima, policiji, tužiocima i sudijama kroz obuke, koordinaciju i saradnju, kao i bolje prikupljanje podataka i statistike.

Navodi se da će nova direktiva doprineti poboljšanju prekograničnih istraga i gonjenja. Naime, ekološki kriminal često pogađa više zemalja, kao kod ilegalne trgovine divljim životinjama, ili ima prekogranične efekte, kao kod prekograničnog zagađenja vazduha, vode ili tla.

Komisija je saopštila i da će i dalje podržavati članice EU na brojne načine, kao i da će, s obzirom da je ekološki kriminal globalni fenomen, nastaviti da podržava međunarodnu saradnju u toj oblasti.

Potpredsednik Komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans rekao je da nekažnjavanje onih koji krše zakon podriva kolektivne napore da se zaštite priroda i biodiverzitet, kao i borbu protiv klimatskih promena, za smanjenje zagađenja i eliminisanje otpada.

“Na ozbiljne zlouputrebe se mora ozbiljno odgovoriti a novi predlog postavlja osnovu za to”, istakao je Timermans.

Predlog zakona sada će biti upućen u Evropski parlament i Savet.

Izvor: EURACTIV.rs

Srbija i Crna Gora – zajednički projekti u oblasti energetike

17.12.2021

Predstavnici Srbije i Crne Gore razgovarali su o potencijanim zajedničkim projektima u oblasti energetike. Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike i Mladen Bojanić, ministar kapitalnih investicija Crne Gore, istakli su da su u stalnoj komunikaciji i da iz te saradnje mogu da proisteknu i zajednički projekti.

“Cilj Srbije je da se povezuje sa svim zemljama u regionu, i u prenosnoj mreži, i u gasovodima, tako da smo razgovarali o projektu gasne interkonekcije sa Crnom Gorom i o zaključivanju određenih protokola o saradnji”, navela je Mihajlović, navodi se u saopštenju.

Ona je podsetila na to da je ovo treći sastanak sa resornim ministrom iz Crne Gore, zahvalivši mu na dobroj saradnji u okviru Energetske zajednice.

Bojanić je istakao da su u kriznim vremenima za energetski sektor prepoznate nove mogućnosti za saradnju, da se prate svetski trendovi u oblasti energetike, kao i da je potrebno obezbediti stabilno snabdevanje.

Pročitajte još:

“Najvažnija tema razgovora bila je projekat gasovoda ka Srbiji, koji je važan za što bezbolniju energetsku tranziciju Crne Gore”, rekao je Bojanić.

On je dodao da je na sastanku dogovorena dinamika koju će dva ministarstva pratiti u svojoj saradnji, napomenuvši da nema dilemu da će iz toga proisteći rezultati za privredu i građane.

Energetski portal

1...490491492...1,671 Page 491 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM