Poslednja sezona grejanja na ugalj u Kragujevcu

24.12.2021

toplana, dimnjaci — Foto-ilustracija: Pixabay

U toku su pripremni radovi na konstrukciji za buduće postrojenje u Kragujevcu koje će kao glavni energent koristiti prirodni gas, navodi se u saopštenju Grada.

Projekat modernizacije sistema daljinskog grejanja u Kragujevcu vredan je oko 18 miliona evra, a finansira se iz kreditne linije Evropske banke za obnovu i razvoj.

Osim prve faze, u okviru koje će kotlovi na ugalj biti zamenjeni kotlovima na prirodni gas, planirana je i druga faza koja predviđa sanaciju pepelišta u krugu “Energetike”.

“Bilo mi je jako važno da danas obiđem ove vredne ljude koji na ovako niskim temperaturama rade na izvođenju svih pripremnih radova konstrukcije stopa koje treba da nose samo postrojenje. Vidim da to ide u dobrom pravcu. Po završetku božićnih praznika, predstavnici Energetike odlaze u fabriku da se uvere da kotlovi koji se šalju jesu oni koji su i poručeni. Posle 15. januara očekuje se isporuka tih kotlova. Sam sistem će na svojim dimnjacima imati u svakom trenutku merenja zagađenja vazduha i u slučaju da se bilo šta neplanirano desi, istog trenutka se reaguje i svi parametri postrojenja se prilagođavaju, kako bismo bili zaštićeni. Ovo je poslednja sezona u kojoj se grejemo na ugalj, i već krajem sezone očekujemo da kompletan pogon bude pušten u probni rad”, rekao je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić tokom obilaska matične lokacije kragujevačke „Energetike“.

Pročitajte još:

“Danas smo sa gradonačelnikom obišli radove na betoniranju temeljnih stopa koje će držati metalnu konstrukciju za postavljanje novih kotlova. Takođe, danas su nam stigla i četiri šlepera cevi kojima ćemo zameniti glavni toplovod, koji vodi od matične lokacije ka gradu. Očekujemo da nam do kraja godine stignu i izmenjivači toplote, ventilatori i veći deo krupne opreme. Od 15. januara, kako je dogovoreno, počeće isporuka kotlova koji će biti prethodno testirani i provereni u samoj fabrici. Do kraja grejne sezone očekujemo da novo postrojenje bude pušteno prvo u probni rad, a u narednoj sezoni će biti potpuno spremno”, precizirao je Andreja Ilić, direktor “Energetike”.

Izvođač radova na ugradnji novog kotlovskog postrojenja je preduzeće „Južna Bačka“ iz Novog Sada.

Energetski portal

Istraživanje – da li su indirektne emisije električnih automobila veće u odnosu na konvencionalna vozila?

24.12.2021

punjenje_električnih_automobila — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Iako su električni automobili trenutno najbolji izbor kada je reč kupovini novog vozila, barem u pogledu zaštite životne sredine, najavljena milionska ulaganja u proizvodnju i subvencije za kupovinu četvorotočkaša na baterije kod mnogih bude zabrinutost.

I dok električni automobli sami po sebi ne emituju štetne gasove, energija neophodna za njihovu proizvodnju, transport vozila od proizvođača do kupaca i napajanje baterija ima značajan ekološki otisak budući da mahom dolazi iz upotebe fosilnih goriva.

Takođe, proces iskopavanja litijuma i proizvodnje baterije dodatno „prljaju“ industriju električnih automobila, pa se postavlja pitanje u kojoj meri su vozila na baterije zaista ekološka i da li su možda njihove indirektne emisije veće nego u slučaju vozila na fosilna goriva?

Pročitajte još:

Istraživači sa Univerziteta Jejl rešili su da odgovore na ovo pitanje te su uporedili indirektne emisije električnih automobila sa indirektnim emisijama vozila na fosilna goriva.

Studija, koju su objavili u Nature Communications, ukazije na to da električni automobili imaju drastično manje indirektne emisije u odnosu na konvencionalna vozila, čak i kada se celokupan proces proizvodnje, transporta i napajanja baterija uzme u obzir.

Budući da će se u industrijskoj proizvodnji sve više koristiti obnovljivi izvori energije, time će se električna vozila dodatno osloboditi ugljenika i postati još ekološki prihvatljivija, veruju istraživači.

Prema tome, kada bismo automobile na baterije i vozila na fosilna goriva podjednako opteretili karbonskim taksama, to ne bi dovelo do pada kupovine električnih automobila već, naprotiv – do porasta, jer bi karbonske takse u slučaju konvencionalnih vozila bile daleko veće.

Milena Maglovski

Prijavite se za startap program Raising Starts

24.12.2021

Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd), raspisao je uz podršku Vlade Švajcarske i u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Niš (NTP Niš) i Naučno-tehnološkim parkom Čačak (NTP Čačak), poziv za Raising Starts koji je otvoren od 28. decembra.

Program Raising Starts donosi i stručnu i finansijsku podršku za razvoj inovativnih proizvoda i usluga, bez uzimanja učešća u vlasništvu! Timovi će raditi 1 na 1 sa vrhunskim lokalnim i međunarodnim mentorima, a za najbolje je obezbeđena i podrška do 15.000 CHF po timu!

Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo, izradu prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.

Na ovaj poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Naučno-tehnološki park Beograd

Pomoću aplikacije Scan4Chem do sigurne kupovine

24.12.2021

80193102_2519404868179157_2544059186988187648_o-1024x683 — Foto: ALHem

Gotovo svi predmeti u našem okruženju, koje svakodnevno koristimo, sadrže neki procenat štetnih supstanci. Nažalost one, pre ili kasnije, završe na deponijama i veoma dugo ostaju u našoj životnoj sredini, jer se, uglavnom, veoma teško razlažu.

Svi mi imamo pravo da znamo šta se tačno nalazi u proizvodima koje kupujemo i koristimo, a zahvaljujući aplikaciji Scan4Chem, to možemo i da proverimo na veoma jednostavan i lak način.

Naime ova aplikacija korisnicima daje mogućnost da skeniranjem barkoda proizvoda, pošalju upit snabdevaču i saznaju da li taj proizvod sadrži neke od tzv. „supstanci koje izazivaju zabrinutost“, a koje su navedene na listi Evropske agencije za hemikalije.

O tome kako izgleda upotreba ove aplikacije i kako se u praksi ostvaruje pravo građana na informaciju o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost propisanu odredbama Zakona o hemikalijama, razgovaralo se na regionalnoj konferenciji “Ostvarivanje prava potrošača na informaciju o štetnim supstancama u proizvodima”, koju je organizovala Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem).

Jasmina Ranđelović iz ALHema podsetila je da se hemikalije nalaze u gotovo svim proizvodima, da dugotrajno ostaju u životnoj sredini, ali i da je zakonom vrlo jasno definisano u kom procentu se one mogu naći u proizvodima.

Kako je istakla, aplikacija Scan4Chem je na srpskom jeziku i kao takva “vidljiva” je u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovni i Hrvatskoj.

“Na jednostavan način korisnici mogu da provere sastav određenog proizvoda, kada dobiju rezultate, donose odluku da li će ga kupiti ili ne”, kaže ona.

Prema rečima Jelene Milić (ALHem) neophodno je popuniti bazu podataka kako bi potrošači mogli odmah da dobiju željenu informaciju za određeni proizvod, a ne da svaki put šalju zahtev.

“Svaki proizvođač je u zakonskoj obavezi da odgovori svakom kupcu na poslati zahtev. Do sada se u bazi podataka nalazi 369 kompanija. Cilj je da se baza podataka svakodnevno uvećava”, zaključila je Milić.

Pročitajte još:

Kako su učesnici konferencije istakli, najviše briga im zadaje sezonska roba, poput novogodišnjih ukrasa, rekvizita za plažu, jer se za njih teško dobijaju informacije o tome da li sadrže štetne supstance.

Svi su se složili u tome da i dalje treba raditi na implementaciji ove aplikacije. Kako u Srbiji, tako i u regionu, i to kroz organizovanje radionica, edukacija i raznih akcija, jer samo tako građani mogu informisati, kako o samoj aplikaciji, tako i o štetnim supstancama koje izazivaju zabrinutost.

Aplikacija Scan4Chem može da se koristi širom sve Evrope i dostupna je na Google Play Store, kao i na App Store.

Supstance koje izazivaju zabrinutost

To su supstance koje mogu da izazovu rak, mutaciju gena, da smanje plodnost i utiču na razvoj ploda (karcinogene, mutagene ili toksične po reprodukciju), kao i supstance koje su perzistentne (dugotrajne, sporo s razgrađuju u životnoj sredini), bioakumulativne (nakupljaju se u živim organizmima). U ovu grupu spadaju i supstance koje ometaju rad endokrinog sistema (tzv. endokrini disruptori).

Najpoznatije supstance koje izazivaju zabrinutost a koje se mogu naći u proizvodima su: ftalati, usporivači gorenja, bisfenol A i perfluorovane supstance. Ftalata najčešće ima u proizvodima od plastike i oni mogu da štetno utiču na reproduktivno zdravlje. Usporivači gorenja nalaze se u sunđerastim delovima nameštaja, tepisima, sedištima u automobilima, prenose se vazduhom i preko kože, utiču na rad endokrinog sistema. Bisfenol A, globalno najkomercijalnija hemikalija, nalazi se u plastičnim bocama za vodu, dokazano štetno utiče na rad endokrinog sistema. Perfluorovane supstance najčešće nalazimo u kuhinji, na posuđu od teflona koji je oštećen, jer se tada na tim posudama oslobađa ova supstanca.

Milica Radičević

Niška Toplana traži privatnog partnera za grejanje na biomasu

24.12.2021

biomasa_olive_bone — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat javno-privatnog partnerstva kojim bi tri kotlarnice u Nišu prešle sa mazuta i lož-ulja na biomasu naći će se pred niškim odbornicima, a ukoliko ga oni odobre, niška Gradska toplana će moći da raspiše javnu nabavku za privatnog partnera. Predviđeno je da partnerstvo traje 30 godina, procena da će za investiciju biti potrebno oko 2,4 miliona evra, a iz Toplane obrazlažu da bi ovaj projekat osim čistijeg vazduha doneo i uštedu.

Ukoliko se ovaj projekat javno-privatnog partnerstva ostvari, na biomasu bi mogle da pređu kotlarnice PMF, Mika Antić i Krivi vir.

Iz Toplane procenjuju da je neto vrednost projekta 2.411.084 evra, a da je period povraćaja novca 13,8 godina.

U obrazloženju piše da bi to smanjilo cene grejanja i troškove proizvodnje toplotne energije, omogućilo sigurnije snabdevanje korisnika, rasteretilo opštinske resurse i smanjilo emisiju štetnih gasova.

Pročitajte još:

“Zamenom postojećeg energenta mazuta sa novim energentom biomasom (drvnom sečkom) u proizvodnji toplotne energije u količini od oko 54.300 MWh godišnje ostvaruje se ušteda za nabavku energenta u iznosu od oko 90.132.558 dinara, odnosno 766. 562 evra uzimajući u obzir aktuelne cene energenata”, navedeno je u dokumentima.

Kako je istaknuto, očekuju se uštede u troškovima električne energije od 35 odsto, a realizacija projekta dovela bi i do angažovanja lokalnih firmi, dok bi privatne investicije u javnu infrastrukturu sprečile dalje zaduživanje.

Direktor Toplane Predrag Milačić ranije je pojasnio da je ideja da privatni partner izradi postrojenja i da se ugovorom obaveže za količinu toplotne energije koju bi predavao javnom preduzeću, a ono bi snabdevalo korisnike.

Osim toga, napomenuo je da su svi energenti koji se danas koriste iz izvoza, a da bi drvnu masu kupovali od fabrika iz okoline Niša, čime bi se razvijala lokalna zajednica.

Podsetimo, niška Toplana trenutno ima 16 toplotnih izvora. Sedam koristi gas kao energent, osam mazut i jedna lož-ulje. Prvih sedam proizvodi oko 95 odsto toplotne energije, a ostalih devet ispod 5 odsto.

Izvor: Južne vesti

Četiri javne zgrade u Beogradu uskoro će postati energetski efikasne

24.12.2021

Beograd-zagadjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Evropska banka za obnovu i razvoj kreditiraće grad Beograd u uvođenju mera energetske efikasnosti u četiri javne zgrade u glavnom gradu.

Ugovor o finansiranju su u Starom dvoru potpisali su gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli.

Kako se navodi u saopštenju, zgrade koje će postati energetski efikasne su Hitna pomoć, Gradska biblioteka, Studentska poliklinika i Stacionar, koji će biti rekonstruisani i termalno rehabilitovani, što znači da će, kada radovi budu završeni trošiće manje energije.

Ovaj projekat vredan je 16 miliona evra, od čega je 11 miliona evra obezbeđeno iz bespovratnih sredstava Evropske unije, a preostala sredstva su zajam koji Grad Beograd uzima od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, rekla je da je ovaj projekat iniciran pre četiri godine, kada je programiran IPA-u za 2018. godinu, kada energetska efikasnost još nije bila u toj meri relevantna u programiranjima koja smo tada radili.

Pročitajte još:

“Pokazalo se da smo u sinergiji sa EU još tada prepoznali šta će biti glavna tema u narednim decenijama, što je potvrdilo i otvaranjem Klastera 4, u kojem je jedan od važnih segmenata upravo energetika i energetska efikasnost”, rekla je Joksimović.

Ministarka je napomenula da Srbija, kao zemlja koja je u pristupnom procesu EU, ima pravo na određena sredstva iz Unije.

“Do sada smo projekte na vrlo odgovoran način sprovodili i sigurna sam da ćemo to i u budućnosti raditi. Kako budemo napredovali u procesu evrointegarcija, sve više i više će se mogućnosti otvarati, posebno za Zelenu agendu”, objasnila je Joksimović.

Ona je ukazala na to da IPA 3 perspektiva za period od 2021. do 2027. godine nosi značajna sredstva za Zapadni Balkan, a samim tim i za Srbiju.

U skladu sa tim, ministarka je precizirala da će više od 42 odsto od ukupnih sredstava namenjenih za kandidate i zemlje u pristupnom procesu biti namenjeno upravo za Zelenu agendu i projekte u vezi sa životnom sredinom, održivi razvoj, energetsku efikasnost, prečišćavanje otpadnih voda, separaciju otpada.

Kolanđeli je rekao da je potpisani ugovor izuzetno značajan za Beograd iz tri aspekta koji se uvek uzimaju u obzir kada Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava zajmove.

“Ako odgovaramo na pitanje „šta“, radimo na energetskoj efikasnosti koja na sistematski način doprinosi dobrobiti svih, u ovom slučaju Beogradu i zato je bilo izuzetno značajno koje zgrade će biti odabrane. Drugi aspekt je „način“, odabran je novi model odobravanja dugoročnog finansiranja kroz dve trećine granta koje je dala EU i jednu trećinu koja se daje uz dugoročni zajam”, precizirao je on.

Kolanđeli je rekao da je treći aspekt, odnosno „kontekst“, izuzetno važan jer je Beograd jedan od zelenih gradova.

Šef Delegacije EU Emanuel Žiofre podsetio je na značaj energetske efikasnosti, naročito u kontekstu klimatskih promena.

Prema njegovim rečima, kada podignemo energetsku efikasnost javnih zgrada, to istovremeno znači i bolju životnu sredinu, manju potrošnju energije, smanjenje troškova.

On je ukazao na to da je EU od 2000. godine izdvojila 830 miliona evra grantova i pomoći za aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena i, između ostalog, jačanja energetske efikasnosti.

Energetski portal

Implementacija i finansiranje projekata obnovljivih izvora energije

23.12.2021

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Na dan kada su otvoreni pregovori o Klasteru 4 sa Evropskom unijom, u rezidenciji Norveške ambasade u Beogradu održana je konferencija “Srbija i budućnost obnovljive energije“ gde su učesnici imali priliku da razgovaraju o obnovljivim izvorima energije, tome gde Srbija želi da bude kada je o ovoj temi reč, uslovima, implementaciji i finansiranju.

U sklopu ove konferencije održana je i panel diskusija pod nazivom „Implementacija i finansiranje obnovljivih izvora energije“, koju je moderirala direktorka Nordijske poslovne alijanse Iva Petrović.

Petrović je na samom početku izrazila zadovoljstvo činjenicom da je Srbija posvećena realizaciji zelene tranzicije i naglasila da je saradnja ključnih aktera iz različitih sektora presudna kako bi prelazak na obnovljive izvore energije bio uspešan.

Jedan od učesnika panela bio je i Nikola Bertolini, šef odseka za saradnju iz Delegacije EU, koji je izrazio spremnost Evropske komisije da ulaže u zelenu tranziciju Srbije i regiona. Kada je u pitanju investicioni okvor za Zapadni Balkan, Bertolini je istakao da je od svih zemalja članica Norveška najveći donator i pozvao kompanije ove zemlje da razmotre ulaganja u projekte OIE u Srbiji.

Prema njegovim rečima, Investicioni okvir za Zapadni Balkan podrazumeva finansiranje projekta u iznosu od 20 odsto od ukupnih troškova, kao i pokrivanje troškova studija neophodnih za izradu projekta.

„Važno je naučiti kako se razvijaju projekti. Naša uloga je da poguramo pripremu dobrih projekata“, dodao je.

Neda Lazendić, direktorka kompanije WindVision Serbia, istakla je, vođena sopstvenom uspešnom pričom koja traje duže od jedne decenije, da je pravo vreme za investiranje u Srbiju.

„Mi smo počeli pre 12 godina kada Srbija nije imala Zakone iz oblasti OIE. Stoga je najpre trebalo napraviti nekakvu atrakciju za investitore, kako bi oni došli, investirali, a njihova investicija bila stabilna. Sada imamo novi Zakon kojim se uvode fid-in tarife i aukcije, tako da smo sada spremni za nove investicije“, rekla je Lazendić i izrazila uverenje da će Srbija postati lider u regionu kada je reč o energetskom sektoru.

Kada je reč o finansiranju projekata OIE, Milica Sredanović, glavni bankar za infrastrukturne projekte na Zapadom Balkanu Međunarodne finansijske korporacije IFC i Pavle Milekić iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) upoznali su okupljene sa preduslovima za finansiranje projekata i trenutnim dešavanjima na tom polju.

Sredanović je navela da je IFC radio na prvom setu regulativa za aukcije i finansirao pola od ukupno 500 MW kvota za fid-in tarife.

Pročitajte još:

„Sada se sve odvija brže, imali smo nekada veoma robustnu podršku peivatnom sektoru, a sada imamo sve konkurentnije šeme i nadamo se da ćemo u budućnosti imati sve više korporaivnih PPA ili projekata koji delimično izlaze na tržište“, rekla je Sredanović.

Milekić se složio sa ostalim učesnicima panela da je sada pravi trenutak da se ulaže u Srbiju, a da nam prve aukcije donose veoma uzbudljiv i značajan period.

EBRD je, kako je naveo, jedan od najvećih investitora u Srbiji i regionu koji sarađuje kako sa privatnim, tako i sa državnim sektorom kao što je EPS. On je naglasio da je neophodno podjednako ulagati u celokupnu infrastrukturu za obnovljive izvore energije koja podrazumeva kako izgradnju elektrana, tako i elektrodistributivne mreže.

Upitan zbog čega je realizacija projekata obnovljivih izvora energije još uvek relativno slaba, uprkos drastičnom pojeftinjenju tehnologije za OIE, Milekić objašnjava da nije sve u ceni, već da finansiranje projekata zavisi od legislative zemlje, pitanja koliko će taj projekat biti isplativ u datim uslovima i ostalih elemenata koji moraju da se slože.

On je pozvao sve kompanije, koje razmišljaju o ulaganju u OIE projekte u Srbiji, da se obrate EBRD-ju koji će ih spremno dočekati sa savetima i predlozima za dugoročnu saradnju.

Moderatorka panela Iva Petrović za kraj je istakla da je važno čuti mišljenja različitih aktera koji su ključni za finansiranje i realizaciju projekata obnovljive energije, te da je izvesno da su mogućnosti za Srbiju u ovom sektoru velike.

„Sa svim investicijama, koje će iznositi blizu 17 milijardi evra u narednih 20 godina, nadam se da ćemo biti u stanju da unapredimo energetski portfolio naše zemlje i povećamo udeo OIE u energetskom miksu“, zaključila je Petrović.

Energetski portal

Identifikovano novih 1.319 parcela napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu

23.12.2021

polje - field - green - poljoprivreda — Photo-illustration: Unsplash (Jordan Opel)

Ove godine identifikovano je 1.319 parcela napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u dvanaest jedinica lokalnih samouprava, a takva vrsta analiza sprovodi se u cilju što boljeg korišćenja raspoloživih resursa, privlačenja novih investicija i razvoja poljoprivrednog sektora.

Jedinice lokalnih samouprava u kojima su spovedene terenske provere u 2021. godini su: Pančevo, Pećinci, Ljubovija, Krupanj, Sopot, Barajevo, Veliko Gradište, Bojnik, Mali Iđoš, Srbobran, Bačka Topola i Doljevac.

Broj parcela koje su bile predmet terenske provere je 1.806 odnosno 1.572,535 hektara, od kojih je pronađeno 1.319 koje su napuštene ili korišćene na terenu. Analize su pokazale da je u gradskim opštinama Grada Beograda, Pančevu i Velikom Gradištu identifikovano najviše parcela koje mogu da se iskoriste na adekvatan način, dok u Srbobranu nema slobodnih parcela.

Identifikacija napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu sprovodi se u okviru projekta „Jačanje ruralne konkurentnosti i produktivnosti u agrobiznis sektoru“ koji Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede realizuje u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Pročitajte još:

Do sada, nakon tri godine realizacije tog projekta obuhvaćeno je 29 jedinica lokalnih samouprava i identifikovano je preko 2.000 parcela koje mogu pružiti dodatnu mogućnost poljoprivrednicima da prošire ili započnu rad u poljoprivredi, kao i potencijalnim investitorima.

Sveobuhvatna analiza statusa napuštenog zemljišta, trenutnog stanja parcela i važećih propisa u ovoj oblasti pružiće osnov za preporuke za poboljšanje politika koje regulišu upravljanje napuštenim poljoprivrednim zemljištem. Pravilna iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta, predstavlja važan cilj resornih institucija u Republici Srbiji jer zajedno sa valjanim tretiranjem i raspolaganjem zemljišta doprinosi jačanju konkurentnosti poljoprivrede i poljoprivrednih proizvoda.

Procene, koje nisu zadovoljavajuće, pokazuju da svake godine ostane neobrađeno između 200 i 350 hiljada hektara obradivog zemljišta i livada, dok je površina napuštenih pašnjaka znatno veća. Upravo zbog ovakvih podataka, Uprava za poljoprivredno zemljište ulaže svoje postojeće resurse u identifikaciju napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kao velikog potencijala za privlačenje novih investicija i razvoj poljoprivrednog sektora, pre svega u delu koji se bavi organskom proizvodnjom, ali i pošumljavanjem u svrhu uspostavljanja vetrozaštitnih pojaseva koji štite tlo.

Izvor: Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije

Bez dozvole posekli šumu, pa Ziđin izgradio rudnik

23.12.2021

posečena-šuma — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Caspari)

Pera Stanimirović je imao šumu i zemlju u selu Krivelj kod Bora. U martu 2019. godine saznao je da mu je šuma posečena, a zemlja oduzeta. Na tom mestu danas se nalazi rudnik u vlasništvu kineske kompanije Ziđin. Istraživanje CINS-a pokazuje kako je kineska kompanija otpočela radove na izgradnji rudnika Cerovo 2 pre nego što je za to imala dozvolu.

Bio je snežan martovski dan 2019. godine kada je Pera Stanimirović krenuo u obilazak svoje šume u selu Krivelj, kod Bora. Umesto usamljenog šumskog bogatstva, zatekao je drvoseče i isečeno drveće. Radnici privatne firme Forest 014 nisu znali da mu kažu po čijem nalogu krče šumu, ali je Stanimirović pretpostavio o kome se radi – kineskoj kompaniji Ziđin (Serbia Zijin Copper).

U ovom kraju je kompanija, koja je preuzela RTB Bor 2018. godine, trebalo da investira u otvaranje rudnika Cerovo 2, koji je danas poznat i kao Novo Cerovo.

Stanimirović je i sam deo radnog veka proveo na kopovima rudarskog basena u okolini Bora, a onda je dočekao da se jedan takav nađe na mestu njegovog imanja.

Pročitajte još:

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je krčenjem Stanimirovićeve šume kompanija Ziđin otpočela radove na izgradnji površinskog kopa rudnika Cerovo 2 pre nego što je za to imala dozvolu. Naime, Ministarstvo finansija dozvolilo je Ziđinu da zbog „hitnosti radova“ uđe na Stanimirovićev posed tek u aprilu 2019. godine – mesec dana nakon seče šume.

Iz Ziđina su za CINS potvrdili da je firma Forest 014 otkupila i isekla drveće na teritoriji Cerova 2.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jamie Morris)

„Odluka kompanije o prodaji šume, i to izvođaču koji će sam seći i izvlačiti drva, pored toga što je finansijski opravdana, znatno je i olakšala posao, bar kada je reč o pripremnim aktivnostima za otvaranje Cerova 2.“

Obaveza Ziđina bila je da radnicima firme Forest 014 pokaže granice katastarskih parcela gde smeju da seku šumu. Iz kineske kompanije tvrde da je u slučaju Stanimirovića u pitanju greška.

„Katastarske parcele Pere Stanimirovića nisu bile predmet ugovora, ali je kupac greškom posekao i stabla koja se nalaze na njegovoj parceli. Prema navodima kupca, posao je obavljao po snegu, dakle u uslovima koji mu nisu dozvolili da jasno sagleda granice do kojih sme da seče.“

Kada se zbog seče obratio Ziđinu, Stanimirovića je sačekalo još jedno neprijatno iznenađenje. Tvrdi da je na sastanku sa njima saznao da 5,5 hektara šume (veličina oko osam fudbalskih stadiona) i livada više nije u njegovom, već u vlasništvu kineske kompanije. Stanimiroviću je imovina oduzeta bez njegovog znanja.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: CINS

Javni poziv – “Digitalna rešenja za zelenu ekonomiju”

23.12.2021

nature-priroda-zemlja — Photo-illustration: Pixabay

Kako bi podržao razvoj inovativnih ideja i poslovnih modela koji primenom digitalizacije mogu da ubrzaju prelazak na zelenu ekonomiju, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) otvara javni poziv „Digitalna rešenja za zelenu ekonomiju“.

Digitalizacija može da olakša prelazak poslovnog sektora u Srbiji na zeleni, cirkularni model poslovanja koji doprinosi smanjenju otpada, zagađenja vazduha i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Na taj način digitalne tehnologije imaju značajnu ulogu u sistemskoj zelenoj tranziciji privrede i društva.

Na javni poziv „Digitalna rešenja za zelenu ekonomiju“ mogu da se prijave privredna društva i preduzetnici, kao i organizacije civilnog društva registrovani u Republici Srbiji, a posebno se ohrabruje prijavljivanje preduzetnica.

Predložena inovativna rešenja mogu da budu primenjena u različitim segmentima poslovanja, poput proizvodnih procesa, unapređenja unutrašnje organizacije, nabavke, logistike, praćenja proizvoda, odnosa sa kupcima, prodaje.

Pročitajte još:

Rok za podnošenje prijava je 21. januar 2022. godine do 17 časova, za više imformacija pogledajte ovde.

Prijave koje prođu tehničku evaluaciju oceniće nezavisna komisija. Tri najinovativnija predloga biće izabrana za nagradu u vrednosti do 5.000 američkih dolara za dalji razvoj digitalnih rešenja koja doprinose prelasku na zelenu ekonomiju.

Izvor: UNDP

Evropa nije spremna za zimu, cena struje skočila u nebesa – megavat sat košta 500 evra

23.12.2021

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Još jedan skok cena energenata. Cena gasa je oko 2.000 dolara, megavat sat struje premašuje 470 evra, a u Fracuskoj je koštao 500 evra. Neizvesnost snabdevanja je sve veća. U EPS-u tvrde da je elektroenergetski sistem sada stabilan. Od četvrtka na Kosovu i Metohiji počinju dvosatne restrikcije, saopštava kosovski operater.

Rekordne cene struje na bezama pogurao je tehnički zastoj u radu nuklernih elektrana u Francuskoj, koja se sprema i za eventualne restrikcije.

“Ukoliko budu velike potrošnje koje budu diktirane zbog vremenskih uslova, velike hladnoće i zime moguće je da se primeni određeni vid redukcija. Imamo smanjenu proizvodnju i celom regionu, tako da se sve ovo složilo sa ovom energetskom krizom i polako situacija postaje histerična”, istakao je Željko Marković, rukovodilac za energetiku i resurse u “Dilojtu”.

Restrikcije ne isključuju ni druge zemlje jer cenu struje diktira sve skuplji gas. Zbog nedostatka vetra mnogi se oslanjaju na proizvodnju struje iz gasnih centrala. Tu neizvesnost snabdevnja podgreva i obustva tranzita ruskog gasa – gasovodom Jamal-Evropa.

Zbog toga drugi dan Nemačka Poljskoj isporučuje gas iz svojih skladišta. Zvanična Varšava optužuje “Gasprom” da time vrši pritisak na Nemačku i Evropsku uniju da pusti u rad gasovod “Severni tok 2”.

“Sada je situacija takva da iako Rusija izvršila svoje ugovorene i obaveze ali ništa ne radi preko toga da da dopunske količine gasa koje su potrebne Evropi i stiče s sa pravom utisak da Rusija ucenjuje Evropu gasom. Zbog budućnosti Evrope mislim da bi bilo dobro da se pronađe rešenje i za Severni tok 2″, kaže Srećko Đukić, ekonomista i bivši diplomata.

Nepredvidiva energetska situacija zbunjuje i stručnjake. Sa cenama energenata koje obaraju istorijske rekorde, teško je praviti analize, pa sve prognoze o daljim kretanjima padaju u vodu.

Pročitajte još:

Nameće se nekoliko pitanja: koliko ova situcija može da traje jer je cena struje i gasa sada 10 puta veća nego letos, koji cenovni udar potrošači mogu izdržati jer većina evropskih zemlja od Nove godine najavljuje nova poskupljenja struje, gasa i grejanja, i čemu sve ovo vodi.

Bojan Bilbija, urednik političke rubrike u listu “Politika” rekao je da će to uništiti evropske ekonomije, ukoliko bude potrajalo.

“Oni koji moraju da kupuju na berzi – to je sada sve skočilo u nebesana. Na duži rok to je apsolutno neodrživa situacija za Evropu i prosto svaka roba će da poskupi. Evropska privreda će postati nekonkurentna, izgubiće se desetine stotine hiljada radnih mesta u perspektivi milioni radnih mesta”, kaže Bilbija.

Naša zemlja je za zimski period za ugovorene količine obezbedila cenu gasa od 270 dolara, a u toku su pregovori sa Rusima i za dodatne kubike gasa neophodne privredi.

U EPS-u tvrde da je elektroenergetski sistem sada stabilan i da struju uvoze samo po potrebi – kada dnevna potrošnja premaši domaću proizvodnju.

Izvor: RTS

Za ekološke projekte u opštini Varvarin 21 milion evra

23.12.2021

U opštini Varvarin su počeli radovi na izgradnji 45 kilometara nove kanalizacione mreže, kao i četiri nova postrojenja za preradu otpadnih voda.

Prema rečima Tomislava Momirovaća, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, projekat “Čista Srbija” je značajan projekat komunalne infrastrukture koji je veoma značajan za celu zemlju.

Kako je precizirao, 21 milion evra je izdvojeno za ekološke projekte u Varvarinu, a pored mesne zajednice Obrež, na još tri lokacije u toj opštini biće izgrađena postrojenja za preradu otpadnih voda, ali i kanalizaciona infrastruktura, navodi se u saopštenju.

Ministar je ukazao na to da se trenutno ulaže u izgradnju potpuno nove kanalizacione i kolektorske mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u više od dvadeset lokalnih samouprava.

Pročitajte još:

“Plan je da se u naredne četiri godine uloži više od četiri milijarde evra kako bi Srbija dobila komunalnu infrastrukturu kakvu imaju Francuska, Nemačka i Austrija”, naglasio je on.

Predsednica Opštine Varvarin Violeta Lutovac Đurđević navela je da je planirano da se za godinu dana završi kanalizaciona mreža i do 2023. godine celokupna izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda.

U opštini Varvarin u okviru projekta „Čista Srbija“ biće izgrađeno 44.738,63 metara kanalizacione mreže i četiri postrojenja za preradu otpadnih voda (Varvarin, Varvarin selo, Obrež i Gornji Katun).

Energetski portal

Kako će ostrva u Grčkoj postati “zelena”?

22.12.2021

Grčka_zastava — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Artz)

Fosilna goriva i dalje su glavni izvor energije koja napaja ostrva u Grčkoj. Međutim, čini se da će ubrzo doći do značajne promene i da će se ova poznata turistička zemlja okrenutni ka zelenim energijama.

Naime, Evropska komisija je odobrila 1,4 milijarde evra za razvoj obnovljivih izvora energije koji će napajati 29 ostrva koja nisu povezana na eletromrežu ove zemlje.

Planom je predviđeno postavljanje tzv. hibridnih elektrana na ostrva koja nisu u mreži. U solarnim i vetroelektranama proizvodiće se i skladištiti zelena energija koja je potrebna za normalno funkcionisanje lokalnog stanovništva i turista u toku sezone.

Trenutno se za proizvodnju električne energije na ostrvima u Grčkoj koristi dizel i nafta koji u znatnoj meri utiču na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Upotrebom obnovljvih izvora energije emisija bi se smanjila, a sve to bi uticalo i na povećanje udela OIE u elektroenergetskom sistemu na ovim ostrvima.

Implementacijom ovog projekta do kraja 2026. godine Grčka bi trebalo da dobije 264 MW iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Prema procenama na ostrvu Krit neophodno je što pre izgraditi nove kapacitete obnovljivih izvora, jer postoji veliki rizik od prekida snabdevanja. Zbog toga će na ovom ostrvu projekti iz obnovljivih izvora biti stimulisani kroz fid-in tarifu.

Evropska komisija zaključuje će ovaj paket pomoći Grčkoj u razvoju solarnih i vetroelektrana, što će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, a to će doprineti ispunjenju ciljeva koji su zacrtani Evropskim zelenim dogovorom.

Da Grčka krupnim koracima ide ka tome da sva ostrva postanu “zelena” pokazuje i transformaciju ostrva Astipalea na kom sve pokreće obnovljiva energija. Kako je ranije najavljivano, većina automobila na ostrvu biće zamenjena električnim vozilima i biće postavljenje stanice za njihovo punjenje, što će, kako se čini, biti slučaj i sa svim ostalim ostrvima.

Milica Radičević

Beograd među pet najzagađenijih gradova po kvalitetu vazduha u svetu

22.12.2021

Beograd_zgrade_zagađenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Beograd je ponovo među pet gradova na svetu sa najlošijim kvalitetom vazduha. Prema podacima sajta IQAir, glavni grad Srbije je oko 9 časova bio na četvrtom mestu po zagađenosti vazduha sa 185 jedinica PM 2,5 čestica. Ispred Beograda su pakistanski grad Lahore, zatim Delhi i Daka.

Prema sajtu Beoeko, jako zagađen vazduh udišu stanovnici naselja Zemun, Lazarevac i Veliki Crljeni.

Zbog jako zagađenog vazduha, prema tom indeksu, zdravstvene tegobe se mogu očekivati i kod zdravih osoba i u osetljivim grupama populacije kakve su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Zagađen vazduh u Beogradu izmeren je na stanicama u Despota Stefana, Obrenovac Ušće, i Beograd Vinča, dok je odličan kvalitet vazduha izmeren u stanici Beograd Ovča.

Pročitajte još:

Kada je reč o drugim gradovima Srbije, jutros je oko 9 sato veoma zagađen vazduh izmeren i u Valjevu. Sajt IQAir navodi da je jutros u tom gradu registrovana 221 jedinica PM 2,5 čestica. Ispred Valjeva su, prema tom indeksu, Lahore sa 360 i Delhi sa 332 jedinice PM 2,5 čestica.

Iza Valjeva jutros u bili Lazarevac, Čačak, Zemun i Gornji Milanovac.

Preporuke za građane

Zdravstvene tegobe se, zbog zagađenog vazduha, kako navodi Beoeko, mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod osetljivih grupa mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego kod zdravih osoba.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Jotham Sutharson)

Tamo gde je vazduh jako zagađen, preporuka je za celokupu populaciju: izbegavati sve fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini, skratiti boravak na otvorenom, preusmeriti obavljanje uobičajenih aktivnosti u zatvoren prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

U mestima sa zagađenim vazduhom preporučuje se osetljivim grupama da se izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini i preusmeri obavljanje aktivnosti u zatvorenom prostoru dok se ne poboljša kvalitet vazduha, dok je preporuka za ostale u populaciji – skratiti dužinu i smanjiti intenzitet napornih aktivnosti, praviti češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Izvor: RTS

Energija ne poznaje granice

22.12.2021

ohrid-Severna-Makedonija — Foto-ilustracija: Pixabay

Na nedavno održanoj konferenciji OIE Srbija 2021. Viktor Andonov, savetnik za energetiku makedonskog premijera Zorana Zaeva, bio je jedan od najzapaženijih gostiju. Po njegovoj oceni, takav utisak je rezultat napornog rada Vlade Republike Severne Makedonije i svih institucija vezanih za energetski sektor, budući da su preduzeli ozbiljne korake napred i imaju mnogo toga da kažu na temu energije i energetske tranzicije. Sa Viktorom Andonovim razgovarali smo o reformama u energetskom sektoru Republike Severne Makedonije koje su usledile nakon donošenja novog Zakona o energetici, o projektima u oblasti obnovljivih izvora energije koji se trenutno realizuju u ovoj susednoj zemlji, a pitali smo ga i kako ocenjuje energetsku tranziciju Srbije.

EP: Koliko je važna regionalna saradnja i da li imate u planu realizaciju nekih projekata koji uključuju zemlje bivše Jugoslavije?

Viktor Andonov: Regionalna saradnja je izuzetno važna jer doprinosi očuvanju bezbednosti snabdevanja energijom u našem regionu. Energija ne poznaje granice. Veoma je pozitivno što ova saradnja godinama odlično funkcioniše, posebno među operatorima prenosnih sistema koji svakodnevno komuniciraju i sarađuju u cilju očuvanja stabilnosti i pouzdanosti naših prenosnih sistema. Trebalo bi napomenuti saradnju u uspostavljanju kontrolnog bloka u cilju osiguranja sistemskih usluga i funkcionisanja prenosnog sistema, kao i zbog sigurnosti u snabdevanju po najnižoj ceni među operatorima Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Ovo je primer puta koji treba slediti u pogledu buduće saradnje, posebno imajući u vidu planove za veća ulaganja u obnovljive izvore energije i način njihovog balansiranja.

Nadalje, imamo zajedničku inicijativu u okviru Open Balkan za izgradnju zajedničke velike fotonaponske elektrane; ovo bi mogao biti odličan projekat koji će ojačati saradnju. Trenutno sprovodimo odgovarajuću analizu u Severnoj Makedoniji kako bismo definisali najbolje potencijalne lokacije za realizaciju takve investicije. Ako bih regionalnu saradnju sažeo u samo nekoliko reči, rekao bih da to nije samo važno, već je potrebno, jer su naša energetska tržišta mala, zavisna od uvoza i moramo sarađivati radi boljeg života svih građana u regionu.

EP: Reforme u Severnoj Makedoniji počele su novim Zakonom o energetici 2018. Kakve promene je ovaj zakon doneo u oblasti obnovljivih izvora energije?

Viktor Andonov: Novi Zakon o energetici, koji je obuhvatio treći paket direktiva EU koje se odnose na unutrašnje energetsko tržište, kao i usvajanje brojnih podzakonskih akata koji su bili potrebni za potpunu primenu Zakona, bili su povod da nam Sekretarijat Energetske zajednice dodeli status šampiona u sprovođenju energetskih reformi u jednom od svojih poslednjih izveštaja o primeni evropskih zakona u nacionalnom zakonodavstvu. Prilikom sprovođenja reformi fokusirali smo se na promenu koncepta za podršku izgradnje novih fotonaponskih elektrana, što je sasvim normalno ako se uzme u obzir činjenica da je Severna Makedonija zemlja sa dosta sunčanih dana i da ima odgovarajuće sunčevo zračenje, mnogo veće u poređenju sa nekim zapadnoevropskim zemljama.

U fokusu:

Šteta je što ovaj potencijal u prošlosti nije bio dovoljno iskorišćen; nažalost, nismo iskoristili jedan od glavnih prirodnih resursa kojima smo raspolagali koliko smo mogli. Prethodni koncept podrške u obliku fid-in tarifa imao je nekoliko nedostataka, a najviše taj što su one dodeljivane po principu ko pre devojci, njegova devojka. Nadalje, sve troškove otkupa električne energije snosili su krajnji korisnici. Novi, trenutni koncept zasnovan na premijskim tarifama, definiše jasnu i transparentnu proceduru za dodeljivanje premijskih tarifa putem elektronske aukcije i negativnih ponuda koje su imale odlične rezultate na prve dve aukcije sprovedene 2019. Koristeći samo ove pilot-projekte za izgradnju fotonaponskih elektrana, po premijum principu, uspeli smo da povećamo kapacitet fotonapona 3,5 puta. Nažalost, ovo je rezultiralo sa samo 18 MW; međutim, sa pozivima iz 2019. u toku su projekti za 60 MW instalirane snage.

Foto- Vlada Republike Severne Makedonije

EP: Koji se projekti u oblasti obnovljivih izvora energije trenutno realizuju u Severnoj Makedoniji i koji je najznačajniji?

Viktor Andonov: Fokusiramo se na obnovljive izvore energije. Oni su neophodni kako bismo mogli da dovršimo proces pravedne tranzicije koji je već započeo i koji znači prelazak sa konvencionalnih izvora energije na obnovljive; fokusiramo se na dobijanje energije iz prirodnog gasa. Jedan od prvih značajnih projekata je izgradnja prve fotonaponske elektrane u starom rudniku uglja u termoelektrani Oslomej. Ovo je uradila nacionalna kompanija ESM za kapacitet od 10 MW. Elektrana će biti puštena u rad krajem oktobra, a zahvaljujući ovom prvom projektu, EBRD je obezbedila grant za pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju još jedne fotonaponske elektrane od 10 MW u Oslomeju i dodatnih 20 MW u REK Bitola.

Tokom 2020. godine, uz podršku EBRD-a, sproveden je transparentan tenderski postupak za izgradnju dve fotonaponske elektrane na preostalom mestu od starog rudnika uglja u Oslomeju. Ovim će kapacitet od 120 MW termoelektrane na ugalj biti u potpunosti zamenjen fotonaponskom elektranom, odnosno dve elektrane od 10 MW u vlasništvu ESM-a i dve privatne investicije od 50 MW koje su realizovale turska kompanija FORTIS ENERJI i Solarpro Holding iz Bugarske. Ovaj projekat je prvi te vrste na Balkanu i u ovom delu Evrope, i pokazuje posvećenost Vlade ciljevima Zelenog dogovora, a to je nulta emisija do 2050. Prošlog meseca kompanija EFT Group, sa sedištem u Londonu, dobila je status investitora za izgradnju fotonaponske elektrane od 80 MW.

Planiramo izgradnju jedne od najvećih fotonaponskih elektrana na Balkanu, snage 350 MW, na mestu ranije planiranog teretnog aerodroma u Štipu. Ovo može biti veoma atraktivna investicija za sve zainteresovane kompanije, uslovi izgradnje su odlični, sunčevo zračenje je dobro, a veza sa prenosnim sistemom je prilično dostupna i laka za izvođenje. Najznačajniji projekat za Republiku Severnu Makedoniju i u regionu je svakako hidroelektrana Čebren (instalisane snage od 330 do 450 MW) za koju je predviđeno da bude izgrađena na najvećoj pritoci Vardara, Crnoj Reci. Realizacija ovog projekta je od suštinskog značaja za uspešnu energetsku tranziciju Severne Makedonije, imajući u vidu da bi ovaj projekat trebalo da obezbedi balansiranje našeg elektroenergetskog sistema. Trenutno se sprovodi tenderska procedura u skladu sa Zakonom o koncesijama i javno-privatnom partnerstvu.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Hrvatska – predstavljene studije za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije

22.12.2021

U Hrvatskom državnom arhivu održana je promocija dve stručne studije o obnovljivim izvorima energije čiju je izradu pokrenulo udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske, a finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj u iznosu od 1,1 miliona kuna (146.000 evra).

Akcioni plan za potrebna pojačanja elektroenergetske mreže u cilju integracije obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj izradili su stručnjaci sa Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu i Energetskog instituta Hrvoje Požar, dok su Vodič za razvoj i implementaciju projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj izradili stručnjaci predvođeni konsultantskom kompanijom EnergoVizija.

Ove dve studije postaju temelj ulaganja u projekte obnovljivih izvora energije i njihovu integraciju u elektroenergetski sistem Hrvatske, kao i značajna potpora ostvarivanju ciljeva utvrđenih Strategijom energetskog razvoja Republike Hrvatske do 2030. s pogledom na 2050. godinu.

U celom svetu, pa i u Hrvatskoj, prisutna je tranzicija energetskog sektora prema čistijim tzv. zelenim tehnologijama. To je najvidljivije u elektroenergetskom sektoru u kojemu je u poslednjih nekoliko godina većina investicija vezana za izgradnju obnovljivih izvora energije.

„Za EBRD je ulaganje u obnovljive izvore energije ključno, stoga nam je drago što smo imali priliku da sarađujemo sa udruženjem Obnovljivi izvori energije Hrvatske i ostalim akterima u realizaciji ova dva važna projekta koji će pomoći da se Hrvatska stavi na kartu ulaganja svih međunarodnih i domaćih investitora i podržati zelenu tranziciju u Hrvatskoj”, rekla je Viktorija Zinčuk, direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj.

Republika Hrvatska postavila je ambiciozne ciljeve za veći udeo obnovljivih izvora energije i podstakla veliki interes za razvoj i ulaganje u vetroelektrane i solarne elektrane, a kako bi se to realizivalo, bitno je ulagati u elektroenergetsku mrežu, regulatorne i operativne promene.

„Vlada RH poboljšala je legislativu koja olakšava procese, između ostalog i nedavno donesenim novim Zakonom o tržištu električne energije i Zakonom o obnovljivim izvorima energije“, rekao je Ivo Milatić, državni sektetar u Ministarstvu privrede i održivog razvoja, naglasivši kako je već mnogo učinjeno, ali i da pred Vladom predstoji donošenje podzakonskih akata i akata za implementaciju, dok pred investitorima i svim ostalim akterima predstoji veliki posao za dobijanje energetskih odobrenja za izgradnju novih kapaciteta kako bi se dostigao cilj od 3.000 MW iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine.

„U Hrvatskoj verovatno nema područja privredne delatnosti za koju vlada veći interes investitora od obnovljivih izvora energije. Trenutno je u razvoju više od 200 projekata, ukupne snage veće od 13.000 MW, što predstavlja ukupne potencijalne investicije verovatno i veće od 10 milijardi evra. Iako je jasno da se mnogi projekti neće do kraja realizovati, ipak je reč o izuzetno velikom i važnom investicijskom ciklusu“, rekao je Goran Majstorović iz Energetskog instituta Hrvoje Požar.

Pročitajte još:

„Celi državni energetski sektor, kao i javne komunalne kompanije, uglavnom su promene ka zelenim tehnologijama dočekale nespremne, zbog čega je realizovano znatno manje projekata od planiranog te se iznenada pojavilo skoro 15.000 MW zahteva za priključenje novih proizvodnih postrojenja u EES-u Hrvatske čije je vršno (maksimalno) opterećenje malo veće od 3.000 MW“, objasnio je Igor Kuzle s Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu.

Kako bi se nastavio trend investicija i bolja integracija obnovljivih izvora energije, potrebna su značajna ulaganja u izgradnju i modernizaciju prenosne infrastrukture. Predstavljeni „Akcioni plan za potrebna pojačanja elektroenergetske mreže u cilju integracije obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj“ analizira postojeće stanje hrvatskog elektroenergetskog sistema i ukazuje na glavne prepreke koje usporavaju integraciju obnovljivih izvora energije i predlaže mere za njeno ubrzanje kako bi od države, koja u poslednjih 10 godina svakodnevno uvozi oko 30 odsto električne energije, Hrvatska postala država izvoznica zelene električne energije.

Osim zakonodavnih i regulatornih izmena, studija sadrži i akcioni plan za tehničke, tehnološke i operativne mere, gde između ostaloga predlaže kako da HOPS i HEP ODS ubrzaju pojačanje mreže, mrežna ulaganja potrebna za prenosnu i distributivnu mrežu, tehničke zahteve za priključenje i pogon varijabilnih obnovljivih izvora energije, a na posletku i mere za jačanje ljudskih resursa i kapaciteta.

„Ovo su prve ovakve studije u Hrvatskoj i dokaz su izvrsnosti, a ova sinergija privrede i akademske zajednice, koja je inače retkost, pokazala se izuzetno kvalitetnom,“ rekla je Maja Pokrovac, direktorka udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), izrazivši zadovoljstvo i zahvalnost svim saradnicima na projektu, posebno EBRD-u koji je prepoznao važnost i potrebu za izradom ovih studija u Hrvatskoj, ali i prepoznao OIEH kao pokretača promena u sektoru.

„Drago mi je da najavim da smo u OIEH-u pokrenuli izradu dve nove studije o plutajućim elektranama i o agrosolarima, a njihovu će izradu opet finansirati EBRD,“ dodala je Pokrovac.

Izvor: OIE Hrvatska

1...489490491...1,672 Page 490 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM