Home Blog Page 32

Vetropark „Kostolac” ulazi u završnu fazu

Foto: EPS

Izgradnja prvog vetroparka „Elektroprivrede Srbije” – „Kostolac” snage 66 megavata – ulazi u završnicu, a ovih dana počelo je testiranje priključnog razvodnog postrojenja.

Kako je saopštio rukovodilac projekta Predrag Đorđević, testove sprovode ekipe „Elektromreže Srbije”, a ovaj korak predstavlja ključni preduslov za povezivanje vetroparka na prenosnu mrežu.

Prvo puštanje pod napon očekuje se krajem septembra, nakon čega sledi puštanje napona u trafostanici i strujnim krugovima. Posle toga će se obaviti ispitivanje i probni rad svake turbine, a potom i celog postrojenja.

Pročitajte još:

Vetropark „Kostolac” prostire se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, na prostoru nekadašnjeg rudarskog odlagališta, koje je sada dobilo novu namenu – proizvodnju zelene energije, uz značajno smanjen uticaj na životnu sredinu.

Planirana godišnja proizvodnja iznosi oko 187 miliona kilovat-časova, što će biti dovoljno da se zelenom energijom snabde oko 30.000 domaćinstava.

Projekat vredan više od 140 miliona evra finansira se kombinacijom kredita nemačke razvojne banke KfW (110 miliona evra), bespovratnih sredstava EU iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (30 miliona evra), kao i sredstvima EPS-a.

Energetski sastanak

Subotica rešava višedecenijski problem nesanitarne deponije

Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

Za treću fazu radova na zatvaranju i sanaciji nesanitarne deponije Aleksandrovačka bara u Subotici potpisan je ugovor.

Prema rečima Sare Pavkov, ministarke zaštite životne sredine, na ovaj način biće rešen najveći ekološki izazov na severu Srbije.

Procene pokazuju da se na ovoj lokaciji svake godine odlagalo više od 50.000 tona otpada, a problem nesanitarne deponije traje duže od 45 godina.

Pročitajte još:

— Zatvaranje nesanitarne deponije je moguće zato što u Subotici postoji alternativa: već funkcioniše regionalni centar za upravljanje otpadom, izgrađen uz podršku EU i Ministarstva koje vodim, kojem gravitira još šest opština – Bačka Topola, Mali Iđoš, Senta, Čoka, Kanjiža i Novi Kneževac — izjavila je ministarka. 

Dodala je da, pored regionalne sanitarne deponije, u ovom kraju funkcioniše više transfer stanica, reciklažnih dvorišta i postrojenja za sekundarno odvajanje otpada, a građanima je obezbeđena i oprema za primarno odvajanje u domaćinstvima.

Energetski portal

TE Pljevlja u završnoj fazi ekološke rekonstrukcije

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

Na Termoelektrani Pljevlja u toku su radovi na ekološkoj rekonstrukciji, a kako ističu iz Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), oni teku planiranom dinamikom i ulaze u završnu fazu.

Na sastanku kojem su prisustvovali Admir Šahmanović, ministar energetike i rudarstva, i menadžment EPCG-a, istaknuto je da su ključni sistemi u visokom stepenu realizacije.

Kanal dimnih gasova završen je više od 78 odsto, spajanje starog i novog cirkulacionog sistema vode realizovano je 97 odsto, dok adaptacija dimnjaka teče planiranom brzinom i biće završena do sredine oktobra. 

— Adaptacija kotla ulazi u završnu fazu, dok se istovremeno izvode radovi na remontu generatora i prateće opreme, čime se obezbeđuje dugoročna pouzdanost rada — navodi se na sajtu EPCG-a.

Pročitajte još:

Projekat toplifikacije Pljevalja, u okviru kojeg je završeno preko 90 odsto primarnog toplovoda, ima poseban značaj.

Istovremeno, u toku su i radovi na izmeštanju korita reke Ćehotine, pri čemu je do sada završeno oko 60 odsto posla. Prema rečima Nemanje Lakovića, izvršnog direktora Rudnika uglja Pljevlja, time će se obezbediti ne samo nesmetana proizvodnja, već i zaštita životne sredine na prostoru Pljevalja. Kako je naglasio, reč je o složenom i odgovornom poduhvatu, ali se sve aktivnosti odvijaju u skladu sa planiranom dinamikom.

Zajedničkim naporima EPCG-a, Rudnika uglja Pljevlja i države, najveći energetsko-ekološki projekti u Crnoj Gori realizuju se predviđenom dinamikom. Ekološka rekonstrukcija Termoelektrane i toplifikacija grada, uz projekat izmeštanja reke Ćehotine, potvrđuju da su Pljevlja centar savremenih energetskih ulaganja, ali i primer kako se odgovorno gradi sigurnija i zdravija budućnost za celu Crnu Goru — navodi se na sajtu EPCG-a.  

Energetski portal

Letnje temperature Jadrana su sve više: Nekada je na površini mora bilo oko 25 °C, danas prelazi i 29 °C

Foto: EP

Krenimo od početka: temperatura Jadranskog mora danas je viša nego što je bila nekada – i taj porast se nastavlja.

Naučnici već decenijama beleže postepeno zagrevanje mora širom Mediterana, uključujući i Jadran, i to ne samo na površini već kroz čitav vodeni stub.

Od sredine 20. veka do danas zabeležen je porast temperature od 0,5 do 1,5 °C, zavisno od lokacije i dubine. Ali ono što posebno zabrinjava je činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina taj trend ubrzao. Nekada su letnje temperature na površini mora bile oko 25 °C, dok danas često prelaze 27 °C, a sve češće dosežu vrednosti veće od 29 °C u plićim područjima, piše za Klima101 dr Natalija Dunić sa Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu, u Hrvatskoj.

Promene u temperaturi mora beleže se tokom cele godine, ali su najizraženije leti – što i nije teško primetiti na sopstvenoj koži.

More je prijatnije za kupanje, ali sve češće noći ostaju tople bez osveženja, a i ponašanje morskih organizama se menja. Danas su letnje površinske temperature u Jadranu čak 1 do 2 °C više nego pred kraj prošlog veka.

I mora doživljavaju sve češće toplotne ekstreme, pa i morske toplotne talase

Pritom nas posebno zabrinjavaju tzv. morski toplotni ekstremi, kada se more ne hladi čak ni noću. Takve pojave nekada su bile retke, a sada gotova da nema leta bez njih.

Primera radi, poslednje tri godine su bile među najtoplijima od kad postoje merenja, što potvrđuju i satelitski i in situ (terenski) podaci.

Sve češće se uočava pojava tzv. morskih toplotnih talasa (engl. MHW – marine heatwaves). Reč je o epizodama neuobičajeno visokih temperatura mora koji znaju trajati danima ili nedeljama. Ova pojava snažno utiče na morske mikroogranizme, koji su izuzetno osetljivi na temperaturne promene, a posledično i na veće organizme, cele ekosisteme, pa i na ribarstvo. 

Zagrevanje mora se nije zaustavilo u površinskim slojevima. I u dubljim slojevima, iako sporije, beleže se jasni porasti temperature.

U nekim delovima južnog Jadrana, na dubinama između 200 i 1000 metara, temperatura se povećala za 0,8 °C u poslednjih desetak godina. Za duboko more koje se inače sporo menja, ovo je izrazito brzo. Takve vrednosti su zabeležene na stanici koja se nalazi na najdubljoj tački Jadranskog mora. 

Promene koje uočavamo, i na površini i u dubinama Jadrana, jasno premašuju prirodnu varijabilnost kakvu poznajemo. Štaviše, vremenski se poklapaju s globalnim trendovima porasta temperature vazduha i koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi.

Više je razloga zbog kojih sa sigurnošću znamo da klimatske promene igraju ključnu ulogu u ovome:

  1. Promene su prostorno i vremenski konzistentne – beležimo ih u celom Jadranu, Mediteranu i šire. Istovremeno se povećava temperatura, učestalost toplotnih talasa i menja se dinamika morskih struja i vertikalnog mešanja – upravo onako kako su predviđali klimatski modeli.
  2. Zagrevanje se beleži i u dubokim slojevima mora, gde prirodni uticaji, poput dnevnog ili sezonskog zagrevanja, ne mogu dopreti. To znači da je reč o dugoročnoj akumulaciji toplote – svojevrsnom otisku klimatskih promena u morima i okeanima.
  3. Klimatski modeli koji uključuju samo prirodne faktore (npr. vulkanska i solarna aktivnost), ne mogu objasniti brzinu i intenzitet zagrevanja koje mi opažamo. Tek kad se u modele uključi antropogeni uticaj, tj. uticaj čoveka, kroz povećanje emisije ugljen-dioksida i promena u korišćenju zemljišta – simulacije uspešno repliciraju stvarne promene koje danas opažamo u atmosferi i morima širom sveta.

Pročitajte još:

Novo otkriće – Jadran se zagreva i na velikim dubinama, što stvara nove probleme

U najnovijem istraživanju, sprovedenom u saradnji hrvatskih, italijanskih i slovenačkih naučnika, prvi put je potvrđeno da se duboki Jadran – ne samo površina – ubrzano zagreva i zaslanjuje.  

Kombinacijom istorijskih merenja (od 1957. godine, a koje je vršio Institut za oceanografiju i ribarstvo u Splitu), Argo bova i sidrenih instrumenata, dokumentovan je jasan zaokret u dinamici dubokog Jadrana.

Nakon decenije relativno stabilnih uslova, od sredine 2000-ih zabeležen je ubrzan porast temperature do +0,8 °C i saliniteta do +0,2.

Osim toga, promenjena su fizička svojstva gustih vodenih masa koje iz severnog Jadrana dopiru prema jugu. One su sada toplije i slanije nego pre, što neposredno utiče na stratifikaciju (raslojenost mora) i dinamiku celog vodenog stuba.

Međutim, ono što nas je najviše iznenadilo je brzina promena. Procesi koji su se ranije odvijali decenijama sada se događaju u svega nekoliko godina.

Zanimljiv je i tzv. „preokret” gustine. Iako bi se višim temperaturama očekivalo smanjenje gustine mora, povećan salinitet je na neki način to poništio, pa je gustina i dalje ostala visoka. Dotok izrazito slanih voda iz severnog Jadrana dodatno smanjuje stratifikaciju i menja svojstva gustih voda.

Ovakvo ubrzano menjanje fizičkih svojstava Jadrana je najmanje pet puta brže nego što se predviđalo klimatskim projekcijama s visokim emisijama. I može imati velike posledice – na biogeohemiju mora, na organizme koji u njemu žive, na nivo mora i mnoge druge povezane procese.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Google objavio prvi detaljan izveštaj o potrošnji energije svojih AI aplikacija

Foto-ilustracija: Unsplash (Igor Omilaev)

Google je objavio tehnički izveštaj u kojem po prvi put precizno navodi koliku energiju troše Gemini modeli veštačke inteligencije prilikom obrade upita. Prema podacima kompanije, prosečan upit zahteva 0,24 vat-sata električne energije – što odgovara potrošnji standardne mikrotalasne pećnice u trajanju od jedne sekunde.

Osim podataka o potrošnji energije, Google je objavio i procene potrošnje vode i emisija ugljen-dioksida po jednom tekstualnom upitu, čime je postao prva velika tehnološka kompanija koja je na tako transparentan način predstavila svoj ekološki otisak.

Prema izveštaju, prosečan upit generiše oko 0,03 grama ugljen-dioksida. Ova vrednost dobijena je množenjem ukupne energije potrebne za obradu upita sa prosečnim faktorom emisije električne energije.

Istovremeno, data centri koji pokreću veštačku inteligenciju troše vodu za hlađenje. Procene pokazuju da se za jedan upit potroši oko 0,26 mililitara vode – što je približno pet kapi.

Pročitajte još:

Analiza takođe otkriva da AI čipovi (TPU-ovi) čine 58 odsto ukupne potrošnje električne energije, dok procesor i memorija host mašina učestvuju sa 25 odsto. Rezervna oprema u stanju mirovanja troši oko 10 odsto, a preostalih osam odsto odlazi na režijske troškove poput hlađenja i konverzije energije u data centrima.

– Želeli smo da budemo sveobuhvatni u svemu što smo uključili – izjavio je glavni naučnik Googla, Džef Din, u razgovoru za MIT Technology Review.

Stručnjaci ocenjuju da je ovakav izveštaj važan iskorak ka boljem razumevanju ekološkog otiska veštačke inteligencije.

Ipak, navedeni podaci odnose se na „srednji upit”. Kompleksniji zadaci – poput obrade i sinteze sadržaja iz desetina knjiga ili rada naprednih modela rezonovanja – mogu zahtevati znatno veću količinu energije.

Osim toga, izveštaj se odnosi isključivo na tekstualne upite, dok generisanje slika i videa zahteva znatno više energije, pokazuju ranije analize.

Googla navodi i da je potrošnja energije za prosečan Gemini upit u maju 2025. bila čak 33 puta manja nego godinu ranije, zahvaljujući unapređenju modela i softverskim optimizacijama.

Energetski portal

Ponovo izdata ekološka dozvola za hidroelektranu na Plivi

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske dalo je ekološku dozvolu za izgradnju MHE „Jovići” na reci Plivi.

Ekološka dozvola za ovu MHE poništena je u julu ove godine nakon tužbe Centra za životnu sredinu i Fondacije ACT protiv rešenja  Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, ali je sada izdato novo rešenje.

Ekološka dozvola za MHE „Jovići” izdata je „Prirodna energija” d.o.o. Šipovo. Kako se navodi u rešenju ovo hidroenergetsko potrojenje planirane je snage 0,6 MW s pregradnim pragom, dovodnim kanalom, ribljom stazom i mašinskom zgradom s dve turbine.

Pročitajte još:

Inače, grupa građana „Čuvari Plive”  u aprilu je održala proteste protiv izgradnje hidroelektrana na Plivi. Na protestu u Šipovu, bio je i Milan Kovač, načelnik opštine koji podržava zahteve meštana, a sada je za Energetski portal promentarisao izdavanje ekološke dozvole.

— Nastavljamo pravnu borbu za zabranu izgradnje hidroelektrane na Plivi, Pokrenućemo upravni spor pred nadležnim sudom — rekao je Kovač.

Projekat izgradnje mini hidroelektrane „Jovići” planiran je u zoni zaštite prirodnog pejzaža, a za potrebe investitora oko 120 metara obale je izuzeto iz zaštitnog pojasa.

Za takvu intervenciju zakonski je obavezna izrada Studije uticaja na životnu sredinu, ali je Ministarstvo dalo prednost realizaciji privatnog energetskog projekta nad očuvanjem prirode, piše Gerila.info.

Energetski portal

Podrška maloj privredi – Promene od 1. oktobra za preduzetnike, mala i mikro preduzeća

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ugovor na garantovanom snabdevanju električnom energijom od 1. oktobra moći će da zaključe i preduzetnici, mala i mikro preduzeća. Ovoj grupi kupaca omogućiće se da bez obzira na potrošnju, kupuju električnu energiju po cenama definisanim na garantovanom snabdevanju, navodi se u saopštenju Elektroprivrede Srbije.

Ovakvo rešenje omogućava preduzetnicima, malim i mikro firmama da, u skladu sa sopstvenom potrošnjom električne energije, smanje svoje troškove, ali i da odluče da li će energiju obezbeđivati na komercijalnom tržištu ili kroz regulisane uslove.

Promenom će se povećati i broj malih kupaca na garantovanom snabdevanju jer preduzetnici, mala i mikro preduzeća sada stiču pravo da se snabdevaju po istim cenama kao i građani, bez obzira na godišnju potrošnju električne energije i naponski nivo na koji su priključena njihova merna mesta.

Energetski portal

Ambrozija guši Srbiju: Pokrenuta peticija za hitno zaustavljanje širenja korova

Foto: pixabay.com

Prem podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koncentracija polena trenutno je osam puta iznad granice, a ovakvo stanje očekuje se i narednih mesec dana. Posebno je velika koncetracija polena ambrozije koja poslednje dve decenije beleži naglu ekspanziju u celoj Srbiji i regionu.

Pokret Kreni-promeni pokrenuo je peticiju kojom se od države zahteva hitna i sistemska reakcija na problem najopasnijeg korova.

„Tražimo hitnu reakciju nadležnih institucija zbog nedovoljno koordinisanih, neredovnih i neefikasnih mera suzbijanja ambrozije u Srbiji, uprkos njenim sve ozbiljnijim posledicama po zdravlje ljudi, kvalitet života i životnu sredinu”, navode oni.

Ističu da se ova korovska biljka brzo oporavi, zbog čega nije dovoljno jednom tretirati površinu na kojoj se nalazi, već dva do tri puta kako bi se sprečilo ponovno nicanje i cvetanje te biljke.

Pročitajte još:

U zahtevima traže da se: 

  1.  Predvidi godišnji nacionalni budžet za suzbijanje ambrozije, sa jasno raspodeljenim sredstvima po lokalnim samoupravama.
  2.  Uspostavi funkcionalni Nacionalni centar ili međuresorna radna grupu za borbu protiv ambrozije, sa jasnim ovlašćenjima, odgovornošću i obavezom godišnjeg izveštavanja   javnosti.
  3.  Uspostavi i redovno ažurira nacionalna GIS bazu podataka o prisustvu ambrozije.
  4. Razvije i primeni veb-platforma i mobilna aplikacija za građane, putem kojih će moći da prijavljuju lokacije sa ambrozijom i da prate gde se tretmani vrše.
  5. Unapredi mehaničko suzbijanje (košenje, čupanje, preoravanje) kao primarna i bezbedna mera, uz kontrolisanu i stručnu upotrebu hemijskih sredstava.
  6. Pokrene nacionalna kampanja za podizanje svesti i uključivanje građana, uključujući edukaciju u školama, spotove, letke i saradnju sa domovima zdravlja.
  7. Povežu zdravstveni podatci (alergije, bolovanja, posete lekarima) sa planovima suzbijanja ambrozije, kako bi se merama upravljalo prema stvarnom uticaju na ljude.
  8. Razmotri i primeni biološka metoda kontrole, poput korišćenja prirodnih neprijatelja biljke, u saradnji sa naučnoistraživačkim institucijama u Srbiji.

Energetski portal

Ponovo aktiviran program subvencija za kupovinu električnih vozila u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da se nastavlja postupak dodele subvencija za kupovinu novih vozila koja imaju isključivo električni pogon za 2025. godinu. Postupak će se, kako je precizirano, sprovoditi prema redosledu prijema urednih zahteva.

Subvencije su namenjene fizičkim licima, preduzetnicima i pravnim licima, a iznos podrške države zavisi od tipa vozila – od 250 evra za električne mopede i skutere, do 5.000 evra za putnička električna vozila.

Podsećamo, ovaj program je bio privremeno obustavljen 8. avgusta zbog iscrpljenih budžetskih sredstava. Tada je prestao prijem novih zahteva, iako je prvobitno bilo predviđeno da građani i firme subvencije mogu tražiti do 31. oktobra 2025. godine.

Iz Ministarstva su tada naveli da će program biti nastavljen zahvaljujući dodatnim sredstvima iz budžeta, dok će o eventualnim novim izmenama i rokovima zainteresovani građani i firme biti blagovremeno obavešteni.

Energetski portal

Avijacija i klima: Kondenzacioni tragovi jednako opasni kao CO₂

Foto-ilustracija: Unsplash (Brigitte Elsner)

Nova pravna analiza, koju su sproveli vodeći advokati za zaštitu životne sredine, stavlja pred zemlje potpisnice Pariskog sporazuma jasno pitanje: da li su njihove klimatske obaveze potpune ako ignorišu emisije koje nisu CO₂ iz avijacije?

Prema podacima naučne organizacije Contrails, avijacija je odgovorna za dva do tri odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, ali njen stvarni uticaj na klimu je znatno veći. Naučna istraživanja pokazuju da emisije koje nisu CO₂ – pre svega kondenzacioni tragovi koje avioni ostavljaju na nebu – imaju efekat zagrevanja koji je barem jednak emisijama CO₂, a često i snažniji. Posebno zabrinjava podatak da je manje od tri odsto globalnih letova u 2019. generisalo čak 80 odsto zagrevanja izazvanog kondenzacionim tragovima.

Uprkos tome, ove emisije gotovo da nisu zastupljene u nacionalnim klimatskim planovima (NDC), iako pravni eksperti tvrde da su zemlje na to obavezne.

Pročitajte još:

Pravni argumenti – obaveza, a ne izbor

Analizu su naručile organizacije Transport & Environment (T&E) i Opportunity Green, a zaključak je da Pariski sporazum ne ostavlja prostor za selektivni pristup.

  1. Ciljevi zasnovani na temperaturi – Sporazum obavezuje zemlje da ograniče rast globalne temperature. To je nemoguće bez adresiranja efekata koji nisu povezani sa CO₂, jer oni značajno doprinose zagrevanju.
  2. Kompletna „korpa” gasova staklene bašte – Obaveze se ne odnose samo na ugljen-dioksid, već i na sve druge faktore koji utiču na zagrevanje.
  3. Pristup predostrožnosti – Kada nauka ukazuje na rizik, zemlje su dužne da deluju, čak i ako postoji određena neizvesnost. U slučaju avijacije, dokazi su već snažni i jasni.

„Naučnici već 25 godina upozoravaju na zagrevanje izazvano kondenzacionim tragovima. Sada i pravna analiza potvrđuje da je vreme da se te emisije uključe u nacionalne planove, jer u suprotnom zemlje neće ispuniti svoje obaveze iz Pariza”, poručuje Dajan Vitri iz T&E.

Za razliku od sporog procesa dekarbonizacije, ublažavanje kondenzacionih tragova moguće je sprovesti relativno brzo i jeftino. Male promene rute kod malog broja letova mogle bi značajno da smanje njihov efekat, čime bi se ostvarile kratkoročne klimatske koristi. Upravo takva rešenja mogla bi da budu ključna u narednoj deceniji, dok svet pokušava da održi cilj od 1,5 °C.

Međunarodne emisije avijacije i dalje retko ulaze u nacionalne klimatske planove. Ipak, predstojeći rokovi menjaju situaciju. EU će svoj ažurirani NDC podneti do septembra 2025. godine, a ekološke organizacije poručuju da je to prilika da Unija potvrdi svoju klimatsku ambiciju i uključi i kondenzacione tragove i druge emisije koje nisu CO₂.

Ako EU pred COP30 u Brazilu pokaže da je spremna da ide korak dalje, to bi moglo da postavi novi globalni standard – i da razdvoji zemlje koje se zaista bore protiv klimatskih promena od onih koje još uvek kalkulišu.

Energetski portal

Turska razmatra održiviji turizam: All-inclusive doručak kao luksuz ili otpad kojem dolazi kraj?

Foto-ilustracija: Freepik (kroshka__nastya)

Kada se moji prijatelji vrate sa godišnjeg odmora, uživam u dugim kafama na kojima prepričavaju dogodovštine. Čak i oni manje prijatni momenti postanu smešni kada se prepričavaju. Oni koji se vrate iz Turske uvek budu puni utisaka, ali ove godine glavni utisak mog komšije bio je – izgleda da više neće biti all-inclusive hotela. Iskreno, zbunjena zbog toga što jedan ovakav turistički pristup, koji se godinama pokazivao kao veoma atraktivan, sada može da se menja, odlučila sam da istražim zašto.

Sve je zapravo povezano sa globalnim problemom koji oslikava današnje potrošačko društvo – svet ga često vidi kroz ružičaste naočare i ne želi da ih skine. Rasipanje hrane postaje jasno tek kada ih skinemo: socijalno, jer veliki deo društva nema pristup osnovnoj hrani; ekološki, jer zanemarujemo prirodu koja nam omogućava život; i ekonomski, jer posledice pogađaju oba prethodna aspekta. Kako prenose svetski mediji, Turska godišnje baca preko 20 miliona tona hrane, dok trećina voća i povrća nikada ne stigne do potrošača.

Foto-ilustracija: Freepik (stockking)

Kraj za all-inclusive doručak?

Upravo hoteli sa all-inclusive sistemom, posebno oni koji nude obilne doručke, značajno doprinose ovom problemu. Tradicionalni turski doručak, poznat kao Serpme Kahvalti, često uključuje između 15 i 20 različitih jela – od sireva i džemova, do jaja, bureka i drugih specijaliteta. Nažalost, veliki deo ove hrane često završi u smeću.

Jedan od predloga za drugačiji pristup jeste fleksibilnije serviranje – recimo, tri gosta mogu podeliti obrok za dvoje, ili grupe mogu naručivati manje porcije po osobi. Drugi predlog je prelazak na sistem a la carte, gde gosti biraju samo ono što žele da jedu. Na ovaj način ne samo da se smanjuje rasipanje hrane, već se doprinosi smanjenju nastanka biootpada i štede resursi, energija i radni sati.

Iako mere još uvek nisu zakonski obavezne, razmatraju se u okviru Predsedničkog saveta za poljoprivredu i politiku hrane, a predlozi će biti predstavljeni predsedniku države. Hoteli možda nisu najveći izvor otpada od hrane, ali imaju snažan uticaj na širenje svesti, kako kod lokalnog stanovništva, tako i kod turista koji će utiske poneti nazad u svoje zemlje.

Ono što ostaje izazov jeste kako ćemo mi, turisti, prihvatiti ovakvu ponudu. Da li možemo da shvatimo da fleksibilnije porcije i izbor hrane zapravo ne smanjuju kvalitet usluge, već je čine odgovornijom i održivijom? Male promene u navikama – biranje onoga što jedemo i ne preuzimanje više nego što možemo da pojedemo – prvi su koraci ka tome da naš odmor bude i luksuzan i odgovoran. Na ovaj način, dobićemo upravo onoliko hrane koliko nam je potrebno, bez preteranog uzimanja koje završava u smeću, a pritom doprinosimo očuvanju resursa i planete.

Katarina Vuinac

Kako početni grantovi mogu da pokrenu energetski preporod Afrike

Foto-ilustracija: Freepik (lachetas)

Oko 600 miliona ljudi širom Afrike i dalje nema pristup električnoj energiji. Iako je neophodno da stanovništvo dobije struju, podjednako je važno da se to postigne planski, kroz razvoj čiste energije, kako se ne bi povećale emisije i dodatno doprinelo klimatskim promenama, čije posledice ovaj kontinent već snažno oseća.

Afrika raspolaže velikim potencijalom obnovljivih izvora energije – solarne, vetro, hidro i geotermalne – ali on ostaje nedovoljno iskorišćen. Uz to, kontinent privlači svega tri odsto globalnih energetskih investicija.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) pokazao je da i relativno mali grantovi mogu da imaju veliki značaj za otključavanje ogromnog potencijala obnovljivih izvora na kontinentu. Mehanizam koji se izdvaja jeste Seed Capital Assistance Facility (SCAF). Reč je o ranoj finansijskoj podršci za projekte obnovljive energije, usmerenoj na fazu kada je investitorima najteže da obezbede kapital. U zavisnosti od tipa podrške, grantovi mogu biti bespovratni ili povratni, pri čemu se sredstva vraćaju kada projekat dostigne finansijsko zatvaranje i postane održiv, kako bi se ponovo koristila za nove inicijative.

Pročitajte još:

SCAF podržava privatne investitore u podsaharskoj Africi i jugoistočnoj Aziji, smanjujući rizik ulaganja čime se podstiče veća zainteresovanost za investicije. Na ovaj način ne samo da se obezbeđuje pristup električnoj energiji, već se stvaraju i dodatne koristi za zajednice. Pored otvaranja novih radnih mesta, projekat podržava i izgradnju bunara u ruralnim područjima kako bi se poboljšao pristup čistoj vodi i smanjio teret za žene, koje su najčešće zadužene za donošenje vode.

Prema podacima UNEP-a, svaki dolar uložen kroz SCAF privukao je dodatnih 88 dolara privatnih investicija. Na globalnom nivou, ovakvi projekti doprinose cilju utrostručavanja kapaciteta obnovljivih izvora do 2030. godine, što je neophodno za ostvarenje međunarodnih klimatskih ciljeva. Kako se navodi, kada svi projekti koji su dobili povratne grantove budu pušteni u rad, očekuje se da će imati kapacitet od 3.573 megavata, otvoriti 26.000 radnih mesta i smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 6,4 miliona tona godišnje – što je ekvivalent uklanjanju 1,5 miliona automobila sa puteva.

Mandat SCAF-a traje do 2026. godine, a UNEP je u pregovorima sa donatorima o pokretanju naredne faze fonda, koja bi trebalo da nastavi da podržava projekte čiste energije upravo tamo gde su najpotrebniji.

Energetski portal

Vanredna kontrola tržišta biocida – otkrivene nepravilnosti u prometu proizvoda

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Kako bi se proverilo da li kompanije koje prometuju biocidnim proizvodima poseduju važeća rešenja Ministarstva zaštite životne sredine, inspektori sprovode vanrednu kontrolu ovog tržišta.

Na spisku za kontrolu nalazi se 280 privrednih subjekata i 786 biocidnih proizvoda. Do 22. avgusta 2025. godine inspekcijskim nadzorom je utvrđeno da 285 biocidnih proizvoda nisu stavljani u promet nakon isteka roka važenja rešenja.

Inspektori su izdali dva rešenja o zabrani stavljanja biocidnih proizvoda u promet, podnete su tri prijave za privredni prestup zbog prometa biocidnih proizvoda bez važećeg akta i dve prekršajne prijave, jedna zbog onemogućavanja inspekcijskog nadzora, a druga zbog neregistrovanog subjekta.

Pročitajte još:

Kako je objašnjeno na sajtu Ministarstva, biocidni proizvodi su hemikalije koje su namenjene za uništavanje i kontrolu organizama koji su nepoželjni ili imaju štetan efekat na ljude, životinje i životnu sredinu. Njihov značaj svakodnevno raste zbog široke primene u svakodnevnom životu.

Koriste se, između ostalog, za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha u domaćinstvima, u objektima javnog zdravlja i u drugim javnim objektima, u industrijskim objektima, u prehrambenoj industriji, na farmama. Osim toga, koriste se i za održavanje lične higijene i za dezinfekciju zdrave kože ljudi, kao i za održavanje higijene životinja.

Zbog sposobnosti da unište ili neutrališu štetne organizme, biocidni proizvodi mogu predstavljati rizik za ljude, životinje i životnu sredinu. Zato je njihovo stavljanje na tržište i upotreba regulisano posebnim Zakonom o biocidnim proizvodima, kojim se obezbeđuje visok nivo zaštite.

Energetski portal

Imaju li zelena energija i e-mobilnost budućnost u jugoistočnoj Evropi?

Foto: Green Energy Fair

Odgovore će ponuditi ZG Green Energy Fair, prvi u Hrvatskoj i najveći u regiji sajam posvećen obnovljivim izvorima energije i e-mobilnosti. Događaj će se održati 29. i 30. oktobra 2025. godine u Areni Zagreb, pod pokroviteljstvom Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture Republike Hrvatske. Okupiće vodeće svetske proizvođače, ali i kompanije iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Mađarske. Posebnu važnost sajmu daje činjenica da će biti prisutni svi ključni brendovi koji zajedno drže više od 90 odsto globalnog tržišta solarne industrije i baterijskih spremnika, dok je Krannich generalni partner događaja.

Najnovija tehnološka dostignuća na dohvat ruke

Sajam će prikazati najnovija tehnološka rešenja, s posebnim naglaskom na baterijska skladišta kao temelj stabilnih elektroenergetskih sistema. Posetioci će imati priliku da vdie jedinstvene primere poput Rimac Nevere i Tesla Cybertrucka, koji simboliziraju smer budućeg razvoja. ZG Green Energy Fair sastoji se od izlagačkog i konferencijskog programa, s naglaskom na B2B segment i poslovno umrežavanje kompanija i stručnjaka iz celog regiona.

Foto: Green Energy Faižr

Izrazito jak B2B segment i sadržaj za sve dobne skupine

Uz poslovni deo koji uključuje izlagačke štnadove vodećih svetskih kompanija i konferencijski deo s ključnim pitanjima i relevenatnim govornicima, veliki naglasak stavljen je na edukaciju. U saradnji sa studentskim udruženjem EESTEC održaće se hackathon, dok će udruženja FS Alpe Adria i MUZZA organizovati radionice i STEM sadržaje za najmlađe. Poseban atraktivni deo čine i studentske formule, koje demonstriraju inovativna rešenja mladih u području e-mobilnosti. Na ovaj način događaj povezuje industriju, akademsku zajednicu i širu javnost, pripremajući teren za buduće generacije stručnjaka.

Posebne pogodnosti i nagrade

Posetiocima su osigurane posebne pogodnosti smeštaja u partnerskim hotelima Maistra i Le Premier. Neki od registrovanih učesnika imaće priliku da osvoje i vredne nagrade – vikend za dvoje u luksuznom hotelu Miramare 5* u Crikvenici ili vikend korišćenje vozila Tesla.

Besplatno se prijavite na vreme

Ulaz na događaj je besplatan, uz obaveznu registraciju na www.zg-gef.com. Organizatori pozivaju profesionalce iz industrije, istraživače, ali isto tako i generalnu publiku, uz zanimaciju za celu porodicu, da iskoriste priliku i budu deo najveće regionalne smotre zelene energije i e-mobilnosti. Istovremeno, kompanijama se otvara mogućnost da kroz izlaganje i sponzorstva aktivno doprinesu oblikovanju energetske budućnosti jugoistočne Evrope.

Energetski portal

Zahtev za povećanje cene struje uz povlastice za energetski ugrožene – kako se ostvaruje popust

Foto-ilustracija: Pixabay (Thomas)

U petak je EPS zvanično podneo zahtev za povećanje cene struje od 1. oktobra. Zahtev treba da odobri Agencija za energetiku. U međuvremenu su predstavljene i nove mere koje donose dodatne povlastice za plaćanje struje. Jedna od njih odnosiće se na građane i domaćinstva koji imaju status energetski ugroženog kupca. Radoš Popadić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, rekao je da trenutno 69.514 domaćinstava ostvarilo ovaj status i da je u planu da se taj broj poveća.

Radoš Popadić je istakao da će primena povlastica početi od 1. oktobra, predviđeno je da svi građani i domaćinstva koji imaju status energetski ugroženog kupca dobiju neke povlastice na svojim računima.

„Energetski ugroženi kupac je jedna vrsta statusa kojim domaćinstvo dobija pravo na umanjenje ili računa za električnu energiju ili za prirodni gas ili za toplotnu energiju. Potrošač ostvaruje mogućnost na umanjenje računa ako ispuni određene kriterijume, koji su propisani Uredbom o energetskim ugroženim kupcima”, rekao je Popadić.

Pomoćnik ministra je objasnio da postoje tri grupe kriterijuma.

„Jedna je materijalni status i tu se sagledava prosečan prihod domaćinstva na mesečnom nivou u odnosu na broj članova domaćinstva. Dok je drugi kriterijum da li oni primaju već neku novčanu pomoć od države. Ako primaju, na primer, novčanu socijalnu pomoć, uvećanu novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećeni dodatak za pomoć negu drugog lica, oni već automatski na neki način mogu da dobiju ovaj status”, naglasio je Popadić.

Postoji i treća grupa, koja je ređe zastupljena. Tu spadaju domaćinstva koja zbog bolesti člana porodice zahtevaju da imaju upotrebu određenih medicinskih pomagala za koje nije moguće isključiti električnu energiju.

Pročitajte još:

Za koliko računi mogu biti manji i gde se podnosi zahtev

Procene Ministarstva rudarstva i energetike je da oko 40 odsto popusta ostvaraju domaćinstva koja imaju popust na električnu energiju, a do 60 odsto oni koji imaju popuste na račune za toplotnu energiju i gas.

Zahtev za status energetski ugroženog kupca se podnosi u opštinama, odnosno mestu prebivališta i mogu se podneti tokom cele godine, a rešavaju se u roku od 30 dana, navodi zamenik ministra.

„Poslednji podaci za jun govore da je 69.514 domaćinstava ostvarilo ovaj status i imaju ga već neko vreme. Planiramo da povećamo ovaj broj”, istakao je Popadić.

Promena crvene zone    

Popadić je rekao da je najavljena promena crvene zone rezultat duže analize i da je doneta radi unapređenja energetske efikasnosti.  

„Svi zajedno treba da radimo da se smanji potrošnja električne energije tamo gde je moguće. Ova mera se neće odnosti na one koji su u zelenoj zoni, što je više od polovine građana Srbije. U januaru je sedam odsto potrošača bilo u crvenoj zoni, a u maju jedan odsto”, rekao je Popadić.

Pomoćnik ministra savetuje da se koriste dnevne i noćne tarife, kao i tajmeri na novim uređajima za gašenje i da se mašine za pranje veša i suđa pretežno koriste noću.

Izvor: RTS

Ponovo odložene američke sankcije NIS-u: posebna licenca važi do 26. septembra

Foto: Naftna industrija Srbije

Ministarstvo finansija SAD izdalo je 26. avgusta novu posebnu licencu kojom se kompaniji NIS omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 26. septembra 2025. godine.

Kako se navodi u saopštenju NIS-a, ovom licencom kompaniji je omogućeno bavljanje sledećih aktivnosti:

  • Održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva
  • Izvršenje svih transakcija sa NIS i njegovim operativnim zavisnim društvima, koje su usmerene na ispunjenje ugovora
  • Otuđenje ili prenos, ili omogućavanje otuđenja ili prenosa duga ili kapitala izdatih ili garantovanih od strane NIS-a ili operativnih zavisnih društava („Pokriveni dug ili kapital”) na lice koje nije iz SAD
  • Zvanični poslovi diplomatskih ili konzularnih predstavništava van Ruske Federacije koji uključuju NIS ili operativna zavisna društva.

„Ovo je šesta posebna licenca Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država kojima je odložena puna primena sankcija prema NIS-u. Kompanija podseća da je 14. marta podnela i zahtev za uklanjanje NIS-a sa SDN liste (Specially Designated Nationals) što predstavlja kompleksan proces”, navode iz kompanije.

Pročitajte još:

Dodaju i da je NIS spreman na nastavak dosledne saradnje sa Ministarstvom finansija SAD povodom podnetog zahteva za uklanjanje kompanije sa SDN liste sankcija, kao i da će nastaviti da blagovremeno obaveštavaju javnost o svim relevantnim faktorima koje mogu uticati na poslovanje kompanije.

Povodom odlaganja primene sankcija oglasila se i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović koja je istakla da će NIS i u otežanim okolnostima nastaviti da obezbeđuje stabilno snabdevanje domaćeg tržišta naftom i naftnim  derivatima.

„Krajnji cilj je uklanjanje NIS-a sa liste sankcija Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD, što je proces koji ne zavisi od Srbije. Nadamo se da će nastavak razgovora na visokom nivou između SAD i Rusije doprineti napretku za ceo paket američkih sankcija ruskim kompanijama, kao i dogovoru koji bi mogao pozitivno da utiče na otklanjanje neizvesnosti i u vezi sa Naftnom industrijom Srbije i uklanjanja kompanije sa liste sankcija”, rekla je ministarka.

Ona je ukazala da je dosadašnjim odlaganjem sankcija Srbija uspela da sačuva energetsku sigurnost.

„Uprkos složenim okolnostima na koje ne možemo da utičemo, obezbeđeno je da rafinerija ima dovoljno sirove nafte i da nastavi sa radom i zahvalni smo američkoj administraciji na dosadašnjem razumevanju. Situacija ostaje složena i država nastavlja da ulaže maksimalne napore i da vodi aktivan dijalog i sa američkom i sa ruskom stranom”, naglasila je Đedović Handanović.

Energetski portal

1...313233...1,672Page 32 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs