Home Blog Page 1479

Međunarodna konferencija o pametnim mrežama u Sloveniji

dalekovodEnergetski časopis portala Energetika.net i slovenačka tehnološka platforma za pametne mreže (Slovenian Technology Platform for Smart Grids) održaće Međunarodnu konferenciju o pametnim mrežama 4. februara 2014. godine u Kristalnoj palati u Ljubljani.

Na konferenciji će biti predstavljeni radovi na tri teme: regulacija napona, „demand response“ tehnologija i ICT sistemska integracija.

Poznavni su stručnjaci da pošalju abstrakte svojih radova na zadate teme (300-500 reči) najkasnije do 20. decembra 2013. godine na projekti@energetika.net.

Od svih dospelih radova stručnjaci iz slovenačke tehnološke platforme za pametne mreže i energetskog časopisa će napraviti selekciju radova koji će biti predstavljeni na konferenciji, najkasnije do 6. januara 2014. godine, a koji će biti objavljeni na portalu energetika.net i u konferencijskoj publikaciji.

Inače, Evropska unija podstiče izgradnju pametnih električnih mreža koje bi trebalo da olakšaju dovod energije vetra, solarne energije i bioenergije.

N.R.

Slovački investitori planiraju ulaganje u reciklažu otpada i proizvodnju biogasa u opštini Ada

imaoSlovačka kompanija „Imao” namerava da uloži oko 5 miliona evra u održivi razvoj opštine Ada ulaganjem u industrijsku zonu. Predstavnici opštine Ada 13. decembra ove godine su se treći put sastali sa predstavnicima firme „Imao“ iz Slovačke, koji su po prvi put još u maju posetili ovu opštinu sa namerom da investiraju u Industrijsku zonu, tj. u reciklažu otpada i biogas.

Predsednik opštine Ada, gospodin Zoltan Bilicki, preneo je medijima da je planirana investicija od 4,5 do 5 miliona evra i zapošljavanje 10 radnika.

Referent kabineta predsednika opštine Ada, Valentina Peter, izjavila je za Energetski Portal, da su investitori pregledali industrijsku zonu opštine Ada, da su zadovoljeni kriterijumi investitora, nakon čega im je poslata katastarska mapa, i sada se čeka odgovor, tj. detaljnije pismo o namerama od strane investitora.

Slovačka kompanija „Imao” se bavi projektovanjem i postavljanjem solarnih elektrana, vetroelektrana i hidroelektrana, realizacijom bioplinskih postrojenja, pribavljanjem potrebne projektne dokumentacije, pribavljanjem potrebnih dozvola nadležnih institucija, montažom elektrana i monitoringom rada elektrana.

S.J.

EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije

DusanZivkovicPomoćnik direktora Direkcije za obnovljive izvore enerije EPS-a gospodin Dušan Živković izjavio je na konferenciji „Balkanski sektor i investicije u OIE” da je EPS otvorio prostor projektima OIE i da su, u tom smislu, preduzete značajne aktivnosti kroz obnavljanje postojećih proizvodnih kapaciteta, podizanja njihove efikasnosti i proizvodnje, i kroz realizaciju projekata proizvodnje energije iz OIE, finansiranih od strane međunarodnih institucija, poput EBRD, EIB, KfW, Svetske banke i ruskih investitora.

Kroz revitalizaciju postojećih proizvodnih kapaciteta hidroelektrana „Đerdap“, „Bajna Bašta“, uskoro i „Zvornika“, stvorili su se uslovi i za revitalizaciju malih hidroelektrana tačnije obnavljanje 15 malih hidroelektrana ukupne snage oko 20MW, naglasio je Živković i dodao da EPS redovno konkuriše sa svojim projektima na konkursima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

U prethodnom periodu stvorena je kontinuirana proizvodnja električne energije zahvaljujući ulaganju EPS-a u proizvodnju energije iz uglja, a sa druge strane EPS je prepoznao značaj ulaganja u projekte OIE.

Planirani su projekti iskorišćenja energije vetra u Kostolcu i izgradnje jedne solarne elektrane, što je u fazi izrade tehničke dokumentacije, merenja i analiziranja isplativosti projekata; a planirano je i ulaganje u projekte biomase odnosno kogeneracije između TE-TO Novi Sad i TE-TO Sremska Mitrovica.

Živković je istakao da je važno razmišljati o dugoročnoj isplativosti investicija, time i održivosti projekata, jer su postojeće „fid-in“ tarifе podsticajne samo u određenom vremenskom periodu. Održivost „fid-in“ tarife, smatra on, dugoročno nije rešenje, već je potrebno da se nađe balans između „inputa” troška investicije i cene električne energije kako bismo imali dugoročno optimalno rešenje.

EPS partnere na tržištu može naći za svaki dobar projekat i posvećen je razvoju OIE segmenta pa je, s tim u vezi, otvorio i preduzeće za obnovljive izvore energije koje treba da proizvodi energiju iz obnovljivih izvora, prodaje je i tako se samostalno finansira.

Značajna stavka za investitore, navodi Živković, je da je EPS stvorio uslove da se 400kW mrežom i investicijom sa 11 trafostanica omogućio veći priliv proizvodnje i lakši tranzit energije kroz Srbiju i van nje.

Energetski Portal
foto: Danas

Vetroelektrane u Hrvatskoj

vetroparkU Hrvatskoj je planirana izgradnja 37 vetroelektrana sa procenjenom snagom 1400MW.

Planirane vetroelektrane su Bili Brig-Vaganj, Boraja, Bradarića kosa, Brdo umovi, Čemernica, Debelo Brdo-Vrdovo, Dugobabe, Glunča, Kamenjak, Katuni, Kočinje brdo, Kostanje (Kom-Orak-Greda), Lećevica, Lukovac, Marasovo brdo, Moseć, Movran, Njivice (Jelinjak), Ogorje, Opor, Orlovac, Osoje, Plane, Pometeno brdo-Projini doci, Proložac, Ričipolje, Ruda-Otok, Runjevac, Sitno Gorenje, Svilaja, Trnošćak, Visoka-Zelovo, Vilinjak, Voštane, Vrgorac, Vučipolje-Hrvace i Zelovo.

Među najvećim vetroelektranama u Hrvatskoj izdvajaju se Brda Umovi u blizini Novih Sela i Blata na Cetini snage 90MW, Dugobabe u zaledju Kozaka snage 70MW, Visoka-Zelovo snage 80MW, Osoje snage 85MW na tromeđi opština Zagzvod, Zmijavci i Runovići, kao i većim delom izgrađene vetroelektrane Voštane i Pometeno brdo. Deo vetroelektrane Brda-Umovi je izostavljen iz prostornog plana na zahtev opštine Ciste Provo, koja je predala peticiju protiv izgradnje vetroelektrane.

Prilikom planiranja izgradnje elektrana koje koriste snagu vetra moraju se strogo poštovati unapred propisani pravilnici i standardi o minimalnoj udaljenosti od naseljenog mesta, turističkog centra, autoputa i drugih objekata, udaljenosti naseljenog mesta na minimum od 500m. Pored toga značajno je predvideti negativne uticaje vetroelektrana na međunarodno zaštićene pripadnike leteće faune, ornitofaunu i hiropterofaunu.

Inače, cilj Hrvatske je da 20% ukupne potrošnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora, a nedavna statistika kaže da koristi 710GWh električne energije iz vetroelektrana.

N.R.

Leskovac dobija reciklažno postrojenje

reciklazno postojanjeOdbornici gradskog veća Leskovca nedavno su doneli odluku o saglasnosti sa elaboratom o opravdanosti korišćenja građevinskog zemljišta preduzeća „Green Lesko Recycling“ čija je delatnost reciklaža. Elaborat o opravdanosti davanja u zakup zemljišta za ovu namenu izadila je Agencija za lokalni ekonomski razvoj iz Leskovca.

Reciklažni centar će biti izgrađen na parceli od 4 hektara i 10 ari u industrijskoj zoni „Sever“. Ukupna vrednost ulaganja u reciklažno postrojenje u Leskovcu, sa upravnom zgradom, proizvodnom halom i pristupnim prilazima, je 4,6 miliona evra, što će biti finansirano iz sopstvenih sredstava investitora „Green Lesko Recycling, kompanije koja u Srbiji postoji od avgusta ove godine i ogranak je kompanije „Life s.r.l.” iz Italije.

Osnovni proizvod reciklažnog centra „Green Lesko Recycling“ biće sirovina dobijena tretmanom otpada, a izvoziće se u Italiju, Holandiju, Austriju i druge zemlje EU. Preostala neupotrebljena sirovina služiće za ispunjanje rudarskih okna i tome slično.

U novom reciklažnom centru će se reciklirati i selektovati papir, karton, plastika, stako, guma, akomulatori, istrošeni medicinski uredjaji po evropskim standardima.

Upravo podsticajna mera lokalne samouprave koja je privukla italijanskog investitora je davanje građevinskog zemljišta u zakup na 99 godina bez nadoknade, dok je obaveza investitora zapošljavanje najmanje 71-og radnika u prvoj godini rada, sa bruto zaradom od 300 do 350 evra. Period realizacije ulaganja je od 6 do 18 meseci.

N.R.

Problemi investitora. Rizici finansijera. Nedostaci zakona.

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Konferencija „Bankarski sektor i investicije u OIE”, održana juče u hotelu „Hajat” u Beogradu u organizaciji „Danas Conference Center“, protekla je u znaku problema sa kojima se suočavaju investitori u obnovljive izvore energije, rizika finansijera i potreba da se izdejstvuju promene u Zakonu o energetici i Ugovoru o otkupu električne energije.

Otvarajući konferenciju, direktor konferencijskog centra dnevnog lista „Danas“ Željko Pantić naglasio je da se već osećaju opipljive promene u oblasti obnovljivih izvora energije i skrenuo pažnju na to koliko energetika može da bude faktor budžetskog deficita jedne zemlje zbog čega je važno predstaviti oblast OIE iz ugla isplativosti projekata i uslova kreditiranja jer svaka investicija, ma kako društveno opravdana i ekološki ispravna, mora pre svega da bude isplativa investitoru.

Pomoćnik direktora Direkcije za obnovljive izvore energije EPS-a Dušan Živković istakao je da je EPS otvorio prostor projektima OIE i da su, u tom smislu, preduzete značajne aktivnosti kroz obnavljanje postojećih proizvodnih kapaciteta, podizanja njihove efikasnosti i proizvodnje, i kroz realizaciju projekata proizvodnje energije iz OIE, finansiranih od strane međunarodnih institucija, poput EBRD, EIB, KfW, Svetske banke i ruskih investitora.

Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom Erste banke, predstavio je portfolio banke koja se priključila finansiranju projekata OIE već u aprilu 2010. godine, samo pet meseci nakon uvođenja prvh „fid-in“ (feed in) tarifa, a što je bio njihov preduslov da se uključe u ovakve projekte. Erste banka finansirala je 18 projekata OIE od čega je polovina već na mreži, i to 13 projekata malih hidroelektrana snage oko 15MW, 2 biogasna postrojenja snage 1,5MW i 1 projekat solarne elektrane snage 1WW. Savić je istakao da je finansiranje projekata iskorišćenja energije vetra komplikovanije i zahteva učešće kluba banaka i međunarodnih finansijskih institucija; da je svako finansiranje vrsta rizika i da se Erste banka oslanja na iskustva svojih članica iz okruženja Češke, Austrije i Rumunije. Predstavnik ove banke naglasio je da su glavni problemi finansiranja projekata nemogućnost investitora da participira u projektu sopstvenim sredstvima ili nedostatak kvalitenih projekata.

Ekspert za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije i pomoćnik ministra energetike u periodu 2001-2002, Maja Turković, je pored pohvala zakonskoj regulativi i dobroj komunikaciji resornog ministarstva sa investitorima, skrenula pažnju na goruće probleme u „zelenoj“ energetici, i primetila podsticaj razvoja malih i srednjih projekata, a velike probleme u realizaciji velikih projekata OIE. Turković je naznačila u kojoj meri se tokom realizacije projekata investitori pozivaju na Zakon o energetici i na Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da ti zakoni imaju različite rokove koji investitorima prave probleme. U svom izlaganju, Turković se osvrnula na probleme finansiranja projekata vetroparkova, Ugovora o otkupu električne energije, neraspoloživosti mreže, likvidnosti projekata, problematici izgradnje priključaka, zaštiti investitora od retroaktivnih izmena zakona i podzakonskih akata, vremenskom trajanju tehničkog prijema itd.

Savetnik ministra energetike, Ljubomir Aksentijević, tokom prezentacije naglasio je da će 90% postojećih problema biti rešeno, da je za to potreban proces i da je Ministarstvo energetike učinilo dosta da stvori sistem za investitore, koji ranije nije ni postojao.

Tokom javne rasprave, Aksentijević je najavio da će se do 8. januara 2014. godine u 3 grada u Srbiji održavati javne rasprave na temu izmena Zakona o energetici koji će se nakon toga po hitnom postupku naći u parlamentu. Prva javna rasprava zakaza je za sutra u Kragujevcu. Što se tiče usvajanja revidiranog Ugovora o otkupu električne energije, on očekuje da će do iniciranja tih promena doći do kraja ove godine.

B.R.

PREDSTAVLJAMO Solarni park u Opštini Kladovo

solaris1Domaće preduzeće „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova završilo je izgradnju svoje prve solarne elektrane. Prethodne nedelje je ishodovana upotrebna dozvola koju je izdala opštinska uprava Kladovo. Prema planu očekuje se da do kraja godine solarna elektrana bude priključena na ED mrežu preduzeća Jugoistok iz Niša, a u prvim mesecima nove godine i dobijanje statusa povlašćenog proizvođača energije, kao i potpisivanje ugovora sa javnim snabdevačem – preduzećem EPS Snabdevanje.

Izgradnja prve faze solarne elektrane snage 999kW u Velesnici kod Kladova počela je u julu ove godine. Prvo se pristupilo izgradnji lokalnog puta dužine 3 kilometara, a odmah zatim u avgustu počela je izgradnja solarnog parka i trafostanice. Gradnja je trajala sve do decembra kada je uspešno završen tehnički prijem objekata solarne elektrane. Ukupno je bilo potrebno dve godine i tri meseca da bi se realizovao plan i završila prva faza iz investicionog plana preduzeća „Solaris Energy d.o.o.“.solaris put

Generator solarne elektrane sastoji se od 4.232 fotonaponskih polikristalnih panela pojedinačne snage 245W, koji se prostire na 2 hektara. Na posebnoj parceli izgrađena je i trafo-stanica kapaciteta 2×1000 kVA, koja zadovoljava i potrebe za drugu fazu. Izgradnja druge faze, solarne elektrane iste snage, planirana je u nastavku postojeće, a očekuje se da radovi počnu već na proleće.

Proizvodnja električne energije u izgrađenoj solarnoj elektrani moći će ekvivalentno da nadomesti potrebe za strujom 1500 domaćinstva.

s5

Podrška opštine Kladovo i Ministarstva energetike

Prema rečima direktora kompanije „Solaris Energy d.o.o.“, gospodina Miloša Kostića, izgradnji prvog bloka ove solarne elektrane značajan doprinos dale su opštinske i republičke institucije, privredna društva i finansijske institucije. Na samom početku realizacije projekta najveći doprinos dala je opštinska uprava Kladovo i njeni zaposleni koji su u zakonskim rokovima završili sve što je bilo neophodno da bi se izdala građevinska dozvola, a nakon toga je „Solaris Energy d.o.o.“ uz izuzetnu saradnju sa Ministarstvom energetike uspeo da ishoduje prvi status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije u Srbiji, rekao je Kostić.

solaris1

Doprinos razvoju lokalne zajednice

Kostić je istakao i da su u periodu gradnje elektrane angažovana lokalna preduzeća i lokalna radna snaga kako bi se ovim investicionim projektom dao doprinos i razvoju lokalne zajednice. Pored toga, tokom gradnje vodilo se računa da se maksimalno uposle domaća inženjerska znanja i nabavlja domaća oprema, a da se iz inostranstva uveze samo ono što je neophodno, tj. ono što se ne proizvodi u Srbiji.

Celokupan inženjering i projektovanje radio je Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) iz Beograda, dok je menadžer projekta bilo slovenačko preduzeće „Enertec d.o.o.“ iz Maribora.

Finansiranje projekta

U periodu od jula 2012-2013. godine preduzeće „Solaris Energy d.o.o.“ pregovaralo je sa različitim finansijskim institucijama i sklopilo ugovor o finansiranju izgradnje prve faze solarne elektrane sredstvima ProCredit banke i namenske kreditne linije KfW banke koja u sebi sadrži i komponentu podrške Evropske komisije za razvoj projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Kako navodi gospodin Kostić, vrednost investicije prve faze projekta solarne elektrane u Velesnici iznosi 1,6 miliona evra.

Završna faza projekta

Naš sagovornik gdin. Kostić navodi i da je u završnim fazama gradnje objekata solarne elektrane u Velesnici učestvovalo PD Jugoistok iz Niša kao i stručan kadar ogranka ED Elektrotimok iz Zaječara.

U decembru ove godine izvršena su sva testiranja opreme i kratak probni rad u trajanju od 3 sata, čime je uz potrebna merenja i proračune dobijen rezultat koji je za 13% bolji od projektovanih parametara.

S obzirom da je ishodovana upotrebna dozvola, direktor Kostić naglasio je da je pred njima finalna faza dobijanja punog statusa povlašćenog proizvođača energije od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koje svesrdno podržava izgradnju ovakvih objekata, kao i potpisivanje ugovora na period od 12 godina sa preduzećem EPS Snabdevanje.

B.R.

Počela izgradnja solarne elektrane u Hodovu u BiH

solar starPozitivan primer korišćenja solarne energije nam stiže iz regiona, tačnije iz Hodova kod Stolca u Bosni i Hercegovini gde je počela izgradnja solarne elektrane snage 1MW.

Vrednost projekta je 2 milona evra, a investitor i izvođač radova je „Solar Star”, sa sedištem u Bugojnu, kompanija specijalizovana za savetovanje, planiranje, izgradnju i servis malih i velikih fotonaponskih elektrana. Glavni partner ove kompanije je austrijska firma „MY-PV“, koja postoji 25 godina i jedan je od lidera u ovoj oblasti u Evropi.

Radovi na izgradnji ove solarne elektrane počeli su 12. decembra, a završetak radova planiran je za kraj marta 2014. godine.

Donošenjem zakona o obnovljivim izvorima energije u BiH, koji je stupio na snagu u septembru ove godine, značajno je pojednostavljena procedura za dobijanje dozvola za gradnju i usled ovakvih povoljnih uslova očekuje se da će u narednom periodu biti još ovakvih realizovanih projekata.

N.R.

Najveća svetska vetroturbina na moru u Belgiji

Najveća svetska vetroturbina na moru u BelgijiU Belgiji je nedavno postavljena najveća svetska vetroturbina na moru, u vodama u blizini luke Ostend, u okviru vetroparka „Belvind“ (Belwind). Model turbine „Halidade 150“ snage 6MW, sačinjen je od lopatica dužine 73 metara i tornja visine 78 metara. „Haliadade 150“ izgradila je francuska kompanije „Alstom“. Očekuje se da će „Halidade 150“ generisati 15 % više energije od postojećih vetroturbina na moru.

Ovako velika vetroturbina će proizvednom električnom energijom napajati oko 5.000 domaćinstava i zahtevaće mnogo manje održavanja od do sada korišćenih modela. Ovo je moguće jer model turbine „Halidade 150“ ima manje mehaničkih delova i funkcioniše bez menjača, dok je trajni generator koji je ugrađen u telo turbine čini više pouzdanim i ekonomičnim.

Inače, prva „Halidade 150“ turbina je uspešno testirana više puta na lokaciji Le Karnet u Francuskoj i dobila je procenu IEC (International Electrotechnical Commission) energetskog učinka 2012. godine. Očekuje se da ova turbina premaši granice kada je u pitanju razvoj inovativnih tehnologija energije vetra.

S.J.
Foto: inhabitat.com

Slovenačka kompanija završila radove na hidroelektrani Britanske Kolumbije

hidroKanadsko predstavništvo (Litostroj Hydro) slovenačkog proizvođača hidroenergetske opreme (Litostroj Power) završilo je radove na kanadskoj hidroelektrani (Kwoiek Creek) u Britanskoj Kolumbiji.

U pitanju je protočna elektrana snage 49,9MW koja se nalazi na reci Frejzer (Fraser), zajednički projekat investicionog fonda (Innergex II Power Trust) i indijanske zajednice (Kanaka Bar).

Isporučene su četiri vodoravne Peltonove turbine pojedinačne snage 14,775MW, generatori, sferični ulazni ventili i ostala pomoćna oprema.

Izgradnja ove hidroelektrane počela je 2011. godine nakon 18 godina pripremne faze i prikupljanja preko 50 odobrenja, dozovola i licenci od strane 14 nadležnih organa, a nakon skoro 3 godine izgradnje hidroelektrane u pogon su puštena četiri turbinsko-generatorska agregata.

B.R.

Prva fabrika biogasa u Srbiji pustila u rad prošireni deo energane u Vrbasu

mirotin energoKompanija „Mirotin-Energo“, deo grupacije „Mirotin grupa“, pustila je u rad prošireni deo energane na biogas, tj. proširila postojeće postrojenje kapaciteta 1MW sa dodatnih 0,5MW. Pored toga, u sklopu energane izgrađena je i nova laguna od 10.000 kubnih metara što će dodatno povećati proizvodnju biogasa iz biomase za 2 miliona kubnim metara.

Svečano puštanje u rad ove proširene energane u petak 13. decembra predvodio je predsednik vojvođanske vlade, gospodin Bojan Pajtić, koji je tom prilikom istakao značaj energetskog resursa Vojvodine, tj. korišćenja biomase kao obnovljivog izvora energije; kao i da je pokrajina usmerila oko 40 miliona dinara u različite programe razvoja kompanija i da će i naredne godine nastaviti sa finansiranjem projekata igradnje postrojenja na biogas.

Pajtić je dodao da se na nivou pokrajine oko 30 miliona tona biomase ne iskoristi svake godine, a od čega bi se mogla proizvoditi i električna i toplotna energija istovremeno.

Direktor „Mirotin grupe“, gospodin Zdravko Pavićević, izjavio je za RTV Vojvodina da ova fabrika može biti dobra motivacija poljoprivrednicima i vlasnicima gazdinstava da se okrenu obnovljivim izvorima energije.

B.R.

Podrška stočarskom fondu Vojvodine kroz projekte OIE i EE

Podrška stočarskom fondu Vojvodine kroz projekte OIE i EEPrilikom sedme godišnje skupštine Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, održane u petak u Privrednoj komori Vojvodine, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospođa Nataša Pavićević Bajić je istakla značaj povezanosti energetske efikasnosti i energetike sa poljoprivrednom proizvodnjom i stočarstvom. Ona je najavila pomoć stočarskoj proizvodnji i povećanju stočnog fonda već naredne godine kroz projekte izgradnje kogenerativnih postrojenja, kojima se povećava i količina stajnjaka, što je baza za proizvodnju biogasa.

Ostvarenje energetske efikasnosti uz uvođenje novih tehnologija na farmama i poljoprivrednim gazdinstvima ima za cilj smanjenje troškova proizvodnje kroz uštedu energije.

Pavićević Bajić je podsetila prisutne o postojećim i budućim konkursima koje je sekretarijat raspisao.

Sekretarijat je takođe prihvatio predloge i sugestije od strane Asocijacije mlekara Vojvodine sa skupa „Dani energetike“ i, u budžetu za narednu godinu, planira podršku farmerima za projekte ugradnje solarnih kolektora, izmenjivača toplotne energije i zamene kotlova na fosilna goriva kotlovima na biomasu.

Ovaj otvoreni dijalog između državnih organa i asocijacija poljoprivrednika potvrdio se kao značajan i konstruktivan u definisanju potreba i mogućnosti daljeg razvoja.

B.R.
Foto: psemr.vojvodina.gov.rs

„Solarni aerodromi“ – primeri energetske održivosti

Solarni aerodromiKorišćenje obnovljivih izvora energije sve je prisutnije na aerodromima širom sveta, od kojih su neki već postali entiteti energetske održivosti. Veliki broj avio kompanija je uvideo prave razmere koristi koje obnovljivi izvori energije pružaju, a zbog svoje veličine, aerodromi predstavljaju pogodno mesto za izgradnju solarnih elektrana, što većina njih već i koristi.

Međunarodni aerodrom u San Francisku je 2007. godine uvideo značaj solarne energije kao izvora energije za potrebe dnevne rasvete na terminalu 3. Instaliranjem 2.800 panela na pomenutom terminalu, aerodrom je uspešno implementirao projekat iz energetske održivosti. Kao nastavak toga, menadžment aerodroma najavljuje nove projekte solarne, ali i energije vetra, na terminalu koji je trenutno u izgradnji.

Veliko interesovanje je na sebe skrenuo aerodrom u Long Biču u Kaliforniji. U blizini zone za preuzimanje prtljaga je formirana „solarna šuma”, koja podrazumeva šest solarnih stubova, sa ugrađenim panelima, koji imaju sposobnost rotacije shodno kretanju Sunca. Iako ova „solarna šuma” obezbeđuje svega 10 procenata ukupne potrošnje električne energije, menadžment kompanije najavljuje dalje proširenje aktivnosti na polju korišćenja solarne energije kroz implementaciju solarnih ploča na novom parkingu.

Korak dalje je otišao aerodrom „Fresno Josemajti“ (Fresno Yosemite) u Kaliforniji i pritom ostvario uštedu koju prilikom implementacije nije očekivao. Njihov sistem solarnih ploča, koji obuhvata 12.000 panela instaliranih na površini od 8 hektara, godišnje ostvari uštedu od 1.3 miliona dolara i obezbeđuje polovinu električne energije neophodne za funkcionisanje aerodroma.

Najdominantniji u ovoj oblasti je aerodrom „Inčeon“ (Incheon) iz Južne Koreje, koji već 7 godina zaredom osvaja nagradu najboljeg aerodroma na svetu (Best Airport Worldwide) od strane Međunarodnog veća aerodroma (Airports Council International).

Nova odluka i promena je da novi terminal 2 bude energetski potpuno održiv. Pored unutrašnjosti terminala, koja bi planom trebalo da podseća na prirodno planinsko okruženje, aerodrom nastoji da postavi solarne ploče kroz ceo ozelenjeni deo. Još jedan cilj je i da se smanji potreba za veštačkim svetlom kroz ugradnju velikih krovnih prozora. Zbog prirode samog aerodroma, i njegove veličine, potrošnje električne energije kao i količine smeća koja se stvora, uprava aerodroma nastoji da kroz razvoj ove ideje pokrene određenu revoluciju u poslovanju.

Upotreba solarne energije od strane areodroma nije tolika retkost, pri čemu treba istaći da je takav slučaj najčešće na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, ali i Japana. Napori da se solarna energija iskoristi za potrebe napajanja aerodroma su u Evropi najzastupljeniji u zemljama kao što su Nemačka i Švajcarska.

Đ.L.

Javna nabavka usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“ u Vojvodini

Germany Invests In Renewable Energy SourcesPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine objavio je javnu nabavku usluga izrade prethodnih studija opravdanosti sa generalnim projektom i studija opravdanosti sa idejnim projektom o mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije – „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“.

Pravo na učešće u postupku javne nabavke ima ponuđač koji je upisan u odgovarajući registar, koji nije osuđivan za neko od krivičnih dela, kome nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, koji je izmirio dospele poreze, doprinose i javne dažbine, koji ispunjava uslove finansijskog, poslovnog, kadrovskog i tehničkog kapaciteta.

Više o detaljima javne nabavke usluga pročitajte u Konkursnoj dokumentaciji.

B.R.

Solarni park u Kladovu dobio upotrebnu dozvolu

solarisSolarni park u Srbiji, investicija kompanije „Solaris Enerdži“ (Solaris Energy) iz Kladova, ishodovao je u petak upotrebnu dozvolu od strane opštinske uprave Kladovo. Do kraja godine očekuje se da solarna elektrana instalisane snage 999kW bude priključena na mrežu Jugoistoka, a u januaru 2014. godine očekuje se dobijanje statusa povlašćenog proizvođača energije.

Izgradnja prvog bloka solarne elektrane u Velesnici kod Kladova počela je u julu ove godine, a tehnički prijem završen je u decembru.

Na površini od 2 hektara prostire se solarna elektrana sa 4.232 fotonaponskih polikristalnih panela pojedinačne snage 245W, a na posebnoj parceli trafo-stanica kapaciteta 2MW, planirane snage za dva bloka solarne elektrane.

Direktor kompanije „Solaris Enerdži“, gospodine Miloš Kostić, izjavio je za Energetski Portal da je prošlo dve godine i tri meseca od početka rada na prvoj fazi projekta koji ima svoj nastavak, tj. drugu fazu projekta od dodatnih 1MW instalisane snage elektrane u nastavku već postojeće. On se nada da će kompanija „Solaris Enerdži“ u narednom periodu nastaviti sa još većim projektima obnovljivih izvora energije; jer je i jedan od ciljeva kompanije da da značajan doprinos očuvanju životne sredine kroz proizvodnju „čiste“ energije.

Opštinska uprava Kladovo podržala je izgradnju prvog solarnog parka u Srbiji i ubrzala procedure ishodovanja saglasnosti i dozvola za gradnju, svesna značaja projekta obnovljivih izvora energije, kao i benefita poslovne saradnje sa lokalnim preduzetnicima i upošljavanja radnika na gradilištu, što je za Energetski Portal potvrdio i načelnik opštinske uprave Kladovo, gospodin Jovan Stingić.

Solarni park u Velesnici kod Kladova je prvi projekat ove vrste u našoj zemlji čiji su investitori građani Srbije i koji je realizovan zahvaljujući namenskoj kreditnoj liniji „ProCredit“ banke, koja u sebi sadrži komponentu podrške EU komisije za razvoj projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Vrednost investicije prve faze projekta solarne elektrane u Velesnici je 1,6 miliona evra, a prema najavama nadležnih iz kompanije „Solaris Enerdži“, izgradnja drugog bloka elektrane počeće već na proleće.

B.R.

Evropska banka za obnovu i razvoj prestaje da finansira projekte elektrana na ugalj

Evropska banka za obnovu i razvojEvropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) usvojila je nove mere po kojima treba da ukine finansijsku podršku elektranama na ugalj, a podstakne investiranje u obnovljive izvore energije i uštedu energije. Ovom odlukom EBRD se pridružuje brojnim međunarodnim institucijama koje su tokom proteklih meseci napustile koncept ulaganja u slične projekte.

Sebastijen Godino iz Evropske kancelarije Svetskog fonda za prirodu (WWF) pozdravio je ovu „istorijsku“ odluku Evropske banke za obnovu i razvoj koja se time pridružila sve većoj globalnoj inicijativi za napuštanje investiranja u projekte elektrana na ugalj, podstaknutim razarajućim uticajima uglja na zdravlje i klimu.

Ipak EBRD već ima u planu izgradnju nove elektrane na ugalj od 600 megavati na Kosovu, a nedavno je odustala od finansiranja projekta „Kolubara B“ u Srbiji čije bi emisije godišnje premašile 8 tona ugljen-dioksida.

B.R.

1...1.4781.4791.480...1.489Page 1.479 of 1.489

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
1
2
3
4
5
Events for 1st maj
No Events
Events for 2nd maj
No Events
Events for 3rd maj
No Events
Events for 4th maj
No Events
Events for 5th maj
No Events
6
7
8
9
10
11
12
Events for 6th maj
No Events
Events for 7th maj
No Events
Events for 8th maj
No Events
Events for 9th maj
No Events
Events for 10th maj
No Events
Events for 11th maj
No Events
Events for 12th maj
No Events
13
14
15
16
17
18
19
Events for 13th maj
No Events
Events for 14th maj
No Events
Events for 15th maj
No Events
Events for 16th maj
No Events
Events for 17th maj
No Events
Events for 18th maj
No Events
Events for 19th maj
No Events
20
21
22
23
24
25
26
Events for 20th maj
No Events
Events for 21st maj
No Events
Events for 22nd maj
No Events
Events for 23rd maj
No Events
Events for 24th maj
No Events
Events for 25th maj
No Events
Events for 26th maj
No Events
27
28
29
30
31
1
2
Events for 27th maj
No Events
Events for 28th maj
No Events
Events for 29th maj
No Events
Events for 30th maj
No Events
Events for 31st maj
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs