Gotovo polovina svetske prirodne baštine ugrožena je zbog štetnih industrijskih aktivnosti, navodi se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu WWF. Ta mesta pružaju vitalne usluge za ljude i životnu sredinu, ali su širom sveta dovedena u opasnost zbog aktivnosti kao što su istraživanje nafte i gasa, rudarstva, ilegalne seče šuma, neodrživog saobraćaja kao i ekspanzije turizma.
Izveštaj pod nazivom „Zaštita ljudi kroz prirodu: mesta svetske prirodne baštine kao pokretači održivog razvoja“, koji je za WWF izradila kompanija „Dalberg Global Development Advisors“, pokazuje da mesta svetske prirodne baštine doprinose ekonomskom i društvenom razvoju kroz zaštitu životne sredine, ali sa druge strane ističu i globalne propuste u zaštiti tih područja koja su od izuzetne važnosti.
Prema studiji, u 114 od ukupno 229 prirodnih i mešovitih lokaliteta svetske baštine postoje koncesije za naftu, gas ili rudarstvo, ili su pak ugrožene najmanje jednom od navedenih štetnih industrijskih aktivnosti.
„Mesta svetske prirodne baštine trebala bi da dobiju najviši stepen zaštite, ali nažalost mi često nismo u prilici da zaštitimo svaki mali ali važan deo Zemljine površine“, rekao je Marco Lambertini, direktor WWF. „Svi smo saglasni da su to veoma vredni i zaista posebni predeli na planeti stoga moramo udruženo delovati kako bi ova mesta i dalje doprinosila ljudima i prirodi.“
Više od jedanaest miliona ljudi – što je na primer više od ukupnog stanovništva Mađarske – zavisi od svetske prirodne baštine zahvaljujući kojoj oni i njihove porodice imaju hranu, vodu, dom i lekove. Upravo bi ti ljudi mogli biti ugroženi uticajem štetnih industrijskih aktivnosti koje se sprovode u velikim razmerama.
Mesta svetske baštine igraju ključnu ulogu u ostvarivanju globalnih ciljeva održivog razvoja usvojenih prošle godine na skupštini UN-a. Prema navodima WWF-ovog izveštaja, 90 odsto lokaliteta svetske prirodne baštine direktno obezbeđuje radna mesta stanovništvu ali i brojne pogodnosti lokalnim zajednicama i kompanijama.
Vesna Vukajlović
Izvor: www.wwf.rs
Ekološke organizacije među kojima su i Grinpis (Greenpeace) i Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) podnele su danas Evropskoj komisiji žalbu na plan poljske vlade da seče drveće u Bjalovješkoj šumi, jednoj od poslednjih prašuma u Evropi. Poljski ministar životne sredine Jan Šiško (Szyzsko) najavio je kontroverzni plan da poveća broj stabala predviđenih za seču u ovoj šumi koja se nalazi između Belorusije i Poljske, a kao razlog navodi invaziju insekata drvnih štetočina iz reda potkornjaka. Šuma postoji već 12.000 godina. Ekolozi i naučnici su odmah uputili protest, Evropska komisija je izrazila zabrinutost, a Grinpis je za poziv da se odluka povuče sakupio 140.000 potpisa. Ekološke organizacije tvrde da ova se ovom odlukom poljskog ministra krši evropska direktiva o očuvanju prirodnih staništa i divljeg životinjskog i biljnog sveta.
Udeo korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora unutar kompanije H&M povećan je na 78 odsto u protekloj godini, a svake godine povećava se i korišćenje materijala iz održivih izvora, koje je dostiglo 20 odsto od ukupno iskorišćenog materijala. To se navodi u izveštaju o održivom razvoju za 2015. godinu, koji je objavila kompanija H&M. U izveštaju se navodi da je kompanija smanjila ukupne emisije prošle godine za 56 odsto u odnosu na 2014, upravo zbog korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Udeo korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora unutar kompanije iznosio je 27 odsto u 2014. godini.
Cena nafte u svetu je u pala posle neuspešno završenih pregovora najvećih proizvođača nafte u Dohi, gde učesnici nisu uspeli da se dogovore o zamrzavanju proizvodnje crnog zlata. Analitičari smatraju da će predstojeći rast cena crnog zlata verovatno biti nivelisan, navodi agencija „Market voč“. Nakon nafte, padom je danas otvorena i ruska berza. Prema podacima Moskovske berze indeks MMVB (Moskovske međubankarske monetarne berze) opao je za 0,8 odsto (do 1.892 poena), a na berzi RTS — za 3,8 odsto (do 871 poena).
U petak je u Leskovcu zaključena saradnja između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Grada Leskovca povodom donatorske podrške za izradu projektno tehničke dokumentacije za tender za radove na rekonstrukciji i izgradnji novog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu. Kao domaćin skupa, prisutnima se obratio gradonačelnik Leskovca, gospodin Goran Cvetanović, istakavši važnost koji će ovaj projekat imati za grad.
Mesec mart ove godine bio je najtopliji u poslednjih 136 godina, a prosečne temperature skočile su širom sveta za 1,28 stepeni, saopštio je NASA svemirski centar Godar u Merilendu. U martu 2010. godine zabeležen je porast prosečnih temperatura širom sveta za 0,92 stepena. Porast temperatura posebno je izražen na ekstremnim severnim geografskim širinama, regionu koji je najosetljiviji na toplotu. Skok temperature na 7 stepeni iznad proseka znači intenzivnije topljenje leda, dužu sezonu topljenja, nestanak tankog leda, a ono što najviše zabrinjava je ulivanje milijardi tona vode u slane okeane, što će poremetiti sposobnost kretanja toplih struja. NASA upozorava da su oktobar, novembar, decembar, januar, februar i mart srušili rekorde u globalnim temperaturama, kao i da se taj trend nastavlja.