Sastanak povodom revitalizacije bloka TENT A-3

04.12.2014

U sredu 3. decembra 2014. godine održan je sastanak poslovodstva PD „TENT“ u vezi revitalizacije bloka TENT A-3. Sastanku su prisustvovali i predstavnici „Elektroprivrede Srbije“, izvođači radova i rukovodioci LOT-ova.

Direktor ovog projekta gospodin Mihailo Nikolić izjavio je da je 1. decembra 2014. godine obavljena hladna proba cevnog sistema kotla, dok se do kraja 2014. godine očekuje produvavanje cevnog sistema kotla kao preduslova za kretanje samog bloka.

Direktor Direkcije za proizvodnju JP EPS-a gospodin Zoran Božović istakao je da je revitalizacijom ovog agregata praktično promenjeno dve trećine bloka. On je dodao i da se nada da će početkom sledeće godine revitalizovani agregat biti pušten u rad.

Direktor PD „TENT“ gospodin Čedomir Ponoćko izjavio je da se revitalizacijom ovog bloka rešavaju dva ekološka problema – rekonstrukcijom elektrofiltera smanjuje se emisija praškastih materija ispod 50 miligrama po normalnom metru kubnom, dok će zamenom gorionika doći do smanjenja azotnih oksida.

Na sastanku je istaknuto i da vrednost ovog projekta iznosi oko 73 miliona evra, a da je do sada isplaćeno oko 55 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Hrvatska donosi Zakon o bezbednosti pri obalnom istraživanju i eksploataciji ugljovodonika

04.12.2014

Direktor Sektora za zaštitu životne sredine u Agenciji za ugljovodonike Republike Hrvatske gospođa Vlatka Vaniček izjavila je da će u julu sledeće godine biti donet Zakon o bezbednostiu pri obalnom istraživanju i eksploataciji ugljovodonika. Ona je dodala da će u ovaj zakon biti implementirana Offshore safety direktiva Evropske unije koja ima za cilj da unapredi racionalno korišćenje prirodnih bogatstava, očuva, zaštiti i poboljša kvalitet morske okoline.

Ovaj zakon bi trebalo da bude donesen najkasnije do 19. jula 2015. godine, a postojeća gasna infrastruktura u Jadranskom moru moraće da usaglasi svoje bezbednosne standarde sa njim najkasnije do 19. jula 2018. godine.

Zakon će važiti za sve postojeće i buduće objekte u Jadranskom moru, a njime će biti propisane odgovornosti i nadležnosti operatera, kao i sadržaj planova za hitne intervencije u unutrašnjim morskim vodama, teritorijalnom moru i epikontinentalnom pojasu.

Sandra Jovićević

foto: soundset.hr

Izveštaj sa konferencije Balkan Magazina „Balkanske strujne veze“

04.12.2014

Konferencija „Balkanske strujne veze“ u organizaciji Balkanmagazina.net pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije održana je u četvrtak 27. novembra 2014. godine u Beogradu.

Panelisti i stručna publika diskutovali su na temu predstojećeg potpunog otvaranja tržišta električne energije u Srbiji, kao i izbalansiranosti faktora bezbednosti, dostupnosti i održivosti energetskog sistema. U skladu sa tim je i poruka ministra rudarstva i energetike gospodina Aleksandra Antića koji je istakao uspeh EPS-a i Vlade zbog toga što su tokom katastrofalnih poplava ove godine obezbedili normalno snabdevanje strujom. Ipak, sa sadašnjom cenom struje i oštrom zimom ispred nas, uz bilo kakva iskakanja u regionu, mogući su problem u snabdevanju, poručuju učesnici konferencije.

Za građane je dobra vest da Vlada Republike Srbije pored mera fiskalne stabilizacije koje podrazumevaju otpuštanja u javnom sektoru i smanjenje penzija, neće odobriti povećanje cene struje, već će pokušati da napravi uštede. Ključni doprinos imaće predstojeća reorganizacija EPS-a u moderno akcionarsko društvo, sa novim mendžmentom, nadzornim odborom i efikasnijim modelom upravljanja. Kako bi 2016. godine EPS mogao da potraži strateškog partnera, biće sagledana imovina i prenesena sa države na EPS, a potom će biti procenjena i njegova vrednost. To bi ovaj kompleksni sistem sa oko 50000 zaposlenih trebalo da transformiše u lokomotivu razvoja u Srbiji.

Članica Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije gospođa Ljiljana Hadžibabić saglasna je sa ministrom rudarstva i energetike gospodinom Antićem, da je trenutna cena električne energije na istorijskom minimumu. Da bi se dostigla tržišna cena, istakla je, potrebno je da EPS češće traži povećanje cene struje kako rast ne bi bio skokovit.

Šef Odeljenja za elektroenergetiku u Sekretarijatu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, gospodin Simon Uzunov, preporučuje da, ukoliko Vlada Republike Srbije bude odobravala subvencije individualnim potrošačima one moraju doći iz vantržišnih instrumenata, kao što je budžet ili neki poseban program. Imajući u vidu predviđanja da će i potrošnja i cena električne energije rasti u periodu od 2020. do 2025. godine, gospodin Uzunov podseća na poruku novog komesara Evropske komisije za energetiku, gospodina Kanjetea, da konkurencija u snabdevanju mora stići do svakog pojedinačnog kupca koji će na taj način aktivno učestvovati u formiranju cene. To znači da bi svi mogli da biraju između ponuđača snabdevanja električnom energijom kao što danas biramo usluge, na primer, mobilnih operatera.

Deo rešenja za visoku cenu struje je i u promeni shvatanja i ponašanja aktera na tržištu. Sa liberalizacijom je u Srbiji identifikovano 4200 velikih kupaca koji imaju obavezu da izađu na tržište, od kojih je 1300 još uvek na rezervnom snabdevanju koje je najnepovoljnije. Sa potpunom liberalizacijom od 1. januara 2015. godine obavezu da učestvuju na tržištu imaće i mali kupci sa potrošnjom većom od 30000 kWh godišnje. U Agenciji za energetiku ipak ne predviđaju veliku migraciju iz regulisanog u neregulisano tržište. Tome u prilog govore i podaci EPS Snabdevanja da bi potencijalni interes imali potrošači koji su već sada u tzv. crvenoj zoni i troše preko 1600 kWh mesečno. Broj takvih potrošača se kreće od 8000 u letnjim, do 100 000 u zimskim mesecima. Prema cenama koje je EPS Snabdevanje formiralo, njima bi se mogao ponuditi paket kojim bi na godišnjem nivou mogli uštedeti preko 15000 dinara.

JMP

foto: balkanmagazin.net

Nastavak realizacije projekta gašenja kotlarnica u školama

04.12.2014

U ponedeljak 1. decembra 2014. godine Osnovna škola „Jovan Cvijić“ i vrtić „Bubamara“ iz Beograda priključeni su na sistem daljinskog grejanja. Kotlarnica je kao energent koristila lož-ulje, a njenim priključenjem na sistem daljinskog grejanja, osim stabilnog snabdevanja toplotnom energijom, doći će i do smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu. Za realizaciju ovog projekta bilo je potrebno oko 22 miliona dinara.

Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda gospodin Goran Trivan izjavio je da je do sada 11 objekata priključeno na sistem daljinskog grejanja za šta je bilo potrebno 174 miliona dinara. On je istakao da će u narednom periodu još dve škole biti priključene na ovaj sistem Takođe je dodao da je veoma zadovoljan saradnjom sa „Beogradskim elektranama“ i školama koje se priključuju na ovaj sistem.

Inače, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda od 2012. godine realizuje projekat gašenja kotlarnica u školama, a u narednom periodu će ovaj projekat biti proširen i na zdravstvene ustanove. Osim toga, biće realizovani i projekti unapređenja energetske efikasnosti i iskorišćenja obnovljivih izvora energije.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Završena izgradnja „Topaz“ solarnih polja u Kaliforniji

03.12.2014

solar panels field — Foto-ilustracija: Unsplash

Krajem novembra ove godine završena su jedna od najvećih solarnih polja na svetu „Topaz“ koja se nalaze u San Luisu u Kaliforniji.

Snaga ovih polja iznosi oko 550MW, a procenjuje se da će godišnje proizvoditi preko 1000GWh električne energije.

Realizacija ovog projekta počela je u novembru 2011. godine, a investitor je kompanija „Mid American Solar“. Na 25 kilometara kvadratnih postavljeno je oko 9 miliona solarnih panela. Projekat je razvila kompanija „First Solar Inc“, koja će i upravljati ovim solarnim poljima. Kompanija „Pacific Gas & Electric“ potpisala je ugovor na 25 godina o kupovini električne energije koju će proizvoditi ovo postrojenje.

Vrednost ovog projekta iznosi oko 2,5 milijardi dolara, a procenjuje se da će energijom iz solarnih polja moći da se snabdeva oko 180 hiljada domaćinstava. Osim toga, ova polja će doprineti smanjenju oko 377 hiljada tona ugljen dioksida godišnje.

Sandra Jovićević

foto: rts.rs

Potrebna ulaganja u energetski sektor

03.12.2014

Predstavnik „Elektrovojvodine“ gospodin Jan Klinko za „Danas“ je izjavio da bi u narednih dvadeset godina termoelektrane snage oko 1000MW mogle da prestanu sa radom ako ne ispune potrebne ekološke standarde. On je istakao da su zbog toga potrebna ulaganja u energetski sektor, ali da izgradnja istih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije ne bi predstavljala ekvivalent ovim termoelektranama. Gospodin Klinko je dodao i da se u razvijenim zemljama obnovljivi izvori energije uvode na složen način, pri čemu se uzimaju u obzir svi problemi i pridruženi troškovi.

Direktor kompanije „Continental Wind Serbia“ gospođa Ana Brnabić u intervjuu za „Danas“ podsetila je da Nacionalni akcioni plan Republike Srbije predviđa da Republika Srbija do 2020. godine poseduje 1092MW iz obnovljivih izvora energije, od čega bi energija iz vetroparkova trrebalo da čini 45 odsto. Ona je istakla da se najveći broj vetroparkova razvija na području južnog Banata (Vršac, Plandište, Alibunar, Kula, Kovačica. Kovin).

Savetnik u Prirodnjačkom muzeju gospodin Milan Paunović za „Danas“ je izjavio da je uticaj vetroparkova na prirodu manji nego kod termoelektrana ili nuklearnih elektrana ali da on ipak postoji. Prema njegovim rečima, obnovljivi izvori energije doprinosi očuvanju životne sredine, ali između nje i ekologije ipak ne može stajati znak jednakosti.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Povećanje energetske efikasnosti u BiH kroz projekat „Zeleni ekonomski razvoj“

03.12.2014

U utorak 2. decembra 2014. godine u Sarajevu u Bosni i Hercegovini potpisan je sporazum o sufinansiranju projekata energetske efikasnosti. Sporazum su potpisali ambasador Švedske u Sarajevu njegova ekselencija gospodin Fredrik Šiler i rezidentni koordinator Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini gospodin Juri Afanasijev.

Gospodin Afanasijev izjavio je da se ovaj projekat (Zeleni ekonomski razvoj) sprovodi uz pomoć Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP), Fonda za zaštitu životne sredine Federacije Bosne i Hercegovine i Fonda za zaštitu životne sredine i energetske efikasnosti Republike Srpske. On je istakao da će 60 odsto sredstava za projekat obezbediti Bosna i Hercegovina, a ostatak Ujedinjene nacije. Prema njegovim rečima ukupna vrednost projekta iznosi oko 10,7 miliona evra, a do 2017. godine biće realizovano oko 45 projekata energetske efikasnosti.

Gospodin Fredrik Šiler istakao je da je energetski sektor Bosne i Hercegovine prepoznat kao jedan od pokretača privrede, ali da ulaganja u energetsku efikasnost još uvek ne postoje.

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske gospodin Srđan Todorović izjavio je da će ovim projektom biti povećana energetska efikasnost u Bosni i Hercegovini.

Sandra Jovićević

foto: energetska-efikasnost.me

Otvoren kongres o klimatizaciji, grejanju i hlađenju

03.12.2014

Ministar privrede gospodin Željko Sertić otvorio je 3. decembra 2014. godine 45. Međunarodni kongres o klimatizaciji, grejanju i hlađenju.

On je ovom prilikom istakao da je ova oblast veoma bitna za privredni razvoj zemlje i ukazao na to da u Srbiji postoje energetski neefikasni sistemi centralnog i gradskog grejanja i zastarela energetska rešenja u industriji.

Gospodin Sertić je izjavio i da je Vlada Republike Srbije prepoznala da postoji potreba ulaganja u energetski sektor i modernizaciju energetske infrastrukture, kao i u unapređenje energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije. Ukazao je i da je nedavno osnovan Nacionalni savet za klimatske promene čiji je zadatak da sprovodi nacionalnu politiku u oblasti klimatskih promena i da predlaže mere za rešavanje problema u ovoj oblasti.

Kongres o klimatizaciji, grejanju i hlađenju održava se 45. put za redom, a neke od njegovih osnovnih tema biće primena obnovljivih izvora energije u zgradama, povratno korišćenje toplotne energije, daljinsko grejanje i hlađenje, energetska efikasnost zgrada, toplotne pumpe, zgrade koje emituju nula odsto ugljen dioksida, novi materijali u građevinarstvu.

U okviru kongresa biće organizovana i izložba koja će biti posvećena softverskim i informacionim tehnologijama, kao i zelenim programima i mrežama.

Inače, ovo je najveći kongres o klimatizaciji, grejanju i hlađenju koji se održava već 45 godina bez prekida u ovom delu Evrope. Generalni pokrovitelj kongresa je kompanija „Energy net“, dok je generalni pokrovitelj izložbe preduzeće „FLUX PRO“.

Kongres organizuje Društvo za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, a sledeći kongres o KGH biće održan od 2. do 4. decembra 2015. godine u Beogradu.

Sandra Jovićević

foto: telegraf.rs

Predstavljen projekat regionalne deponije u Zrenjaninu

03.12.2014

Predstavnici Švedske delegacije u Zrenjaninu su predstavili projekat izgradnje regionalne deponije. Regionalna deponija bi trebalo da reši problem upravljanja otpadom u opštinama Zrenjanin, Žitište i Sečanj.

Direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom u regionu Juvle u Švedskoj gospodin Tomas Nilung izjavio je da se u Švedskoj oko 99 odsto otpada ponovo koristi za dobijanje energenata ili novih proizvoda, a ponekad ga čak i uvoze. On je dodao da je Švedskoj bilo potrebno oko 40 godina da stigne do ovog nivoa prerade otpada, kao i da smatra da će Srbiji biti potrebno manje vremena za realizaciju ovakvog projekta.

Pomoćnik gradonačelnika grada Zrenjanina gospodin Duško Radišić istakao je da će izgradnja regionalne sanitarne deponije i pratećih postrojenja započeti kada bude završena projektno-tehnička dokumentacija. Prema njegovim rečima, Evropska unija će obezbediti oko 85 odsto potrebnih sredstava, dok bi ostatak trebalo da obezbedi Republika Srbija i opštine uključene u projekat.

Vrednost regionalne sanitarne deponije procenjuje se na oko 26 miliona evra.

Sandra Jovićević

Održan prvi sastanak Radne grupe za zelenu ekonomiju i održivi razvoj

03.12.2014

U utorak 2. decembra 2014. godine održan je inicijalni sastanak Radne grupe za zelenu ekonomiju i održivi razvoj u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Na sastanku je rečeno da će ova Radna grupa imati zadatak da utvrdi institucionalne i operativne modalitete koji su neophodni za reviziju i primenu Nacionalne strategije održivog razvoja. Takođe je utvrđeno da će u narednom periodu biti predložene mere i aktivnosti za sprovođenje Studije o dostignućima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju. Neke od tih mera će obuhvatiti Obuku i izgradnju kapaciteta, Obrazovanje i podizanje svesti, Podršku sprovođenju održivog razvoja u praksi.

Zelena ekonomija je bila jedna od glavnih tema o kojoj se razgovaralo na sastanku, a zaključeno je da je potrebno institucionalno i finansijski podržati ovu oblast koja je i ključni preduslov za razvoj.

Radnu grupu za zelenu ekonomiju i održivi razvoj čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine u UNDP. Formirana je na inicijativu ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođe Snežane Bogosavljević Bošković i miniistra privrede gospodina Željka Sertića.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Potpisan memorandum o izgradnji gasovoda između Rusije i Turske

03.12.2014

Ukraine Russia Gas

Ruska kompanija „Gasprom“ izdala je juče saopštenje u kome se navodi da je potpisan memorandum o izgradnji gasovoda između Rusije i Turske. Memorandum su potpisali predsednik kompanije „Gasprom“ gospodin Aleksej Miler i predsednik borda direktora naftno-gasne korporacije „Botas“ gospodin Mehmet Konu, a potpisivanju su prisustvovali i predsednici Turske i Rusije.

U saopštenju je navedeno da će kapacitet gasovoda biti 63 milijarde kubika gasa od čega će 14 milijardi kubika biti namenjeno Turskoj, a ostatak će biti namenjen evropskim potrošačima. Početak ovog gasovoda biće u gradu Krasnodarsku u Rusiji, a biće izgrađen po dnu Crnog mora.

Podsetimo, predsednik Rusije gospodin Vladimir Vladimirovič Putin 1. decembra 2014. godine izjavio je da će izgradnja gasovoda „Južni tok“ biti obustavljena ako se Evropska unija protivi realizaciji ovog projekta i da će se umesto njega graditi gasovod između Rusije i Turske.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Nedovoljna iskorišćenost geotermalnih izvora

02.12.2014

Republika Srbija ima veliki potencijal u geotermalnoj energiji, ali se ovaj resurs nedovoljno koristi. Samo oko jedne petine geotermalnih voda je iskorišćeno, i to uglavnom za banjska lečenja.

Direktor Banje Junaković gospodin Dragomir Obradović u intervjuu za dnevni list „Blic“ istakao je da ova banja od 1983. godine koristi geotermalne izvore. Prema njegovim rečima, od „Naftne industrije Srbije“ nabavlja se termomineralna voda od 51,8 stepeni Celzijusa, koja se osim za lečenje koristi i za grejanje, ali i kao sanitarna voda. On je dodao da se pomoću električne energije voda sa izvora sprovodi po sobama čime se postižu značajne uštede.

Direktor Banje Kanjiža gospođa Slobodanka Drndarski izjavila je za „Blic“ da se u ovoj banji termomineralna voda koristi i kao energent. Kako je navela, topla voda 45 i 64 stepeni Celzijusa ulazi u kotlarnicu i prolazi kroz sistem koji sa nje skida toplotu, a zatim se tom toplotom greje tehnička voda u radijatorima.

Od ukupne iskorišćenosti geotermalnih izvora preko 43 odsto koristi se za banjsko lečenje, oko 38 odsto koristi se za zagrevanje objekata, nešto više od 11 odsto koristi se za tehnološke potrebe u industriji dok se oko 6 odsto koristi za rekreaciju.

Sandra Jovićević

foto: croenergo.eu

Termocentrala Šoštanj – greška koja se ne sme ponoviti

02.12.2014

Novi izveštaj slovenačke organizacije Focus ukazuje kako su korupcija i pogrešne procene buduće održivosti dovele do situacije da TES6 postrojenje na lignit sada košta duplo više od prvobitnih procena, donoseći godišnje gubitke u desetinama miliona eura, pritom obezbeđujući samo deo radnih mesta od obećanih.

Sve države u regionu jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju su u žestokoj trci koja će država biti prva da izgradi novo postrojenje za proizvodnju struje iz uglja. Kada se uzmu u obzir dramatični pokazatelji zagađenja životne sredine i troškovi za medicinsko zbrinjavanje bolesti koje su direktno izazvane spaljivanjem uglja, oni višestruko prevazilaze “dobiti od prodaje struje“ u regionu.

Projekat izgradnje termocentrale Šoštanj u Sloveniji je već nekoliko puta zaustavljan i ponovo pokretan. Projekat je doživeo skok planirane cene izgradnje od 650 miliona EUR koja je u početku procenjena na 1.430 miliona EUR. Osim toga ovaj projekat je prema prvobitnim planovima trebao da zaposli oko 3.500 ljudi dok će u stvarnosti imati manje od 450 zaposlenih.

Od najranije faze je bilo jasno da je ovaj projekat finansijski neodrživ, te da je izložen korupciji. Navodi o korupciji su doveli do istrage protiv 10 osoba za koje se sumnja da su učestvovale u korupciji koja je donela izvođaču projekta francuskom Alstomu nedozvoljenih procenjenih 285 miliona EUR.

Osim toga već sada je jasno da će ovaj projekat ukoliko cene struje ostanu na nivoima koji su sada donositi oko 70 do 80 miliona evra godišnjeg gubitka. Ukoliko se ova činjenica poveže sa vešću koja je juče dospela u javnost da u procesu pregovora oko izgradnje termocentrale Pljevlja u Crnoj Gori kompanija koja planira da gradi centralu zahteva garantovane cene struje od države Crne Gore jasno je da se u celom regionu dešava ozbiljan pritisak korporacija na vlasti da se NEISPLATIVE ugljene termo centrale pretvore u velike usisivače novca iz nacionalnih budžeta odnosno od potrošača, jer već i sada se planira u Sloveniji da se Šoštanj (tj. njegovi gubici) finansira povećanjem struje za potrošače. Crna Gora subvencioniše Pljevlja, a Srbija garantuje ogromna sredstva za kredite koji se podižu za EPS i koji će na kraju biti plaćani iz budžeta.

Imajući u vidu sve širu naučnu evidenciju da se u periodu ne dužem od 10 godina može očekivati da će godišnje održavanje ugljenih termocentrala zbog cene ugljenika porasti, kao i nepodnošljivo visoke troškove zagađenja životne sredine, zdravstvenih troškova, veoma visokih cena planiranja i izgradnje ovakvih postrojenja, jasno je računica ovakvih postrojenja loša i da se što pre i u Srbiji i moramo okrenuti značajnom smanjenju potrošnje i uvođenju domaćih održivijih rešenja koja će dovesti do stabilizacije snabdevanja iz domaćih izvora.

Ovome još više doprinosi i najnoviji razvoj događaja oko projekta „Južni tok“ koji je mogao da bude kanal za delimičnu tranziciju sa lignitskih resursa ali je još jednom pokazano koliko je visoko politički i ekonomski rizično bazirati razvoj energetike na strateški teško dostupnim, finansijski izuzetno volatilnim resursima.

Ugalj sa svojim ogromnim troškovima investicije, ogromnim zdravstvenim, socijalnim i ekološkim troškovima proizvodnje i eksploatacije, potpunom tehnološkom ovisnošću od uvoznih tehnologija i usluga je na istom nivou rizika kao i gas kao što to vrlo slikovito pokazuje slučaj Šoštanj i još neki slučajevi u regionu.

Saopštenje za javnost

PREDSTAVLJAMO LEED sertifikacija

02.12.2014

Neprofitna organizacija Savet za zelene zgrade Sjedinjenih Američkih Država (United States Green Building Council – USGBC) 1994. godine započela je LEED standard sertifikacije zelene gradnje.

LEED (Leadership in Energy & Environmental Design) predstavlja program sertifikacije zgrada, kuća i zajednica. Ovaj sertifikat može se zatražiti za već izgrađen objekat ili za objekat koji je u izgradnji. Postoji pet različitih kategorija za koje se dodeljuje LEED sertifikat:
– Building Design and Construction (BD+C), za spoljašnji dizajn i konstrukciju (odnosi se na novoizgrađene objekte ili objekte koje prolaze kroz velike obnove)
– Interior Design and Construction (ID+C), za unutrašnji dizajn i konstrukciju (odnosi se na unutrašnjost komercijalnih objekata, maloprodaje ili objekata kao što su hoteli, moteli, kafane itd.)
– Building Operations and Maintenance (O+M); odnosi se na postojeće zgrade u kojima se vrši unapređenje rada ili konstrukcije (obrazovni objekti, maloprodajni objekti, skladišta, hoteli, moteli itd.)
– Neighborhood Development; odnosi se na nove razvojne projekte (sanacija projekata stambene namene kao što su održiva naselja)
– Homes; odnosi se na porodične kuće (projektovanje i izgradnja porodičnih kuća).

U okviru svake od ovih kategorija potrebno je ispuniti određene preduslove da bi objekat mogao biti nosilac LEED sertifikata, odnosno za svaku kategoriju dodeljuje se određeni broj bodova (lokacija i transport, korišćenje održivih građevinskih materijala i smanjenje otpada, efikasnija upotreba vode, bolje energetske performanse zgrada, održive lokacije koje smanjuju uticaj na ekosisteme i vodne resurse, kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru, inovacije i regionalni ekološki prioriteti). Kada je reč o održivim naseljima bodovanje se vrši na osnovu lokacije (koja bi trebalo da promoviše efikasne opcije transporta i otvoreni prostor), dizajna (koji povezuje naselje sa okolnim zajednicama), zelene infrastruktura (koja smanjuje ekološke posledice izgradnje i funkcionisanja objekata i infrastrukture).

Postoji četiri nivoa sertifikacije, a broj bodova određuje kojem nivou sertifikacije objekat pripada. Osnovni LEED sertifikat dodeljuje se objektima koji imaju od 40 do 49 bodova; srebrni LEED sertifikat dodeljuje se objektima sa brojem bodova između 50 i 59; zlatni LEED sertifikat poseduju objekti koji imaju od 60 do 79 bodova, dok se platinasti LEED sertifikat dodeljuje objektima koji imaju 80 ili više bodova.

Sertifikaciju vrši nezavisni međunarodni sistem za sertifikaciju, a odluka je transparentna s obzirom da su svi podaci dostupni javnosti.

LEED sertifikate poseduje preko 18 hiljada objekata u Sjedinjenim Američkim Državama, a ovakva sertifikacija primenjuje se u preko 40 zemalja sveta.

Jedna od najpoznatijih zgrada u Sjedinjenim Američkim Državama koja poseduje zlatni LEED sertifikat je Empire State Building, a u Srbiji postoji sedam objekata koji poseduju ili su u procesu dobijanja LEED sertifikata.

Sandra Jovićević

foto: ekokuce.com

Počela konferencija o klimatskim promenama u Limi

02.12.2014

U ponedeljak 1. decembra 2014. godine počela je konferencija o klimatskim promenama u Limi u Peruu koja će trajati 12 dana. Cilj ove konferencije je da se dogovori okvir za smanjenje globalnog zagađenja pre konferencije u Parizu koja će biti održana 2015. godine.

Šef Ujedinjenih nacija za pitanje klime gospođa Kristijana Figeres izjavila je da je potrebno izraditi nacrt novog klimatskog sporazuma kako bi se rast temperature ograničio na 2 stepena Celzijusa do 2100. godine. Ona je dodala i da ova godina može postati najtoplija godina u istoriji sveta.

Zemlje učesnice konferencije će izneti svoje predloge o smanjenju emisije štetnih gasova kako bi se usaglasio nacrt novog klimatskog sporazuma koji će biti usvojen u Parizu. Biće definisano šta sve ovaj sporazum mora da sadrži, ali i na koji način bi trebalo da budu uključene zemlje u razvoju.

Na ovoj konferenciji učestvuju predstavnici 195 zemalja sveta, kao i veliki broj aktivista, a događaj obezbeđuje preko 40 hiljada policajaca.

Sandra Jovićević

foto: presstv.ir

Puštena u rad trafostanica u Irigu

02.12.2014

U subotu 29. novembra 2014. godine puštena je u rad trafostanica u Irigu. Vrednost trafostanice iznosi 5 miliona dinara, a sredstva za njenu izgradnju obezbedila je opština Irig i „Elektrovojvodina“.

Predsednik opštine Irig gospodin Vladimir Petrović izjavio je da je zadovoljan što je rešeno snabdevanje električnom energijom u ovoj opštini. On je istakao i da je lokalna samouprava do sada uložila oko 8 miliona dinara u poboljšanje elektromreže u ovoj opštini, a „Elektrovojvodina“ oko 12 miliona dinara.

Puštanjem u rad ove trafostanice pojedina domaćinstva iz ove opštine su nakon 15 godina dobila električnu energiju.

Sandra Jovićević

foto: irig.rs

1...1.4331.4341.435...1.512 Page 1.434 of 1.512

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM