ABB realizuje projekat solarne elektrane u Hondurasu

25.12.2014

Kompanija ABB nedavno je pobedila na tenderu za realizaciju projekta najveće solarne elektrane u Hondurasu snage 100MW. Investitor ove elektrane, energetska kompanija „Larach“ odlučila se za ABB zbog sposobnosti ove kompanije da obezbedi kompletno i potpuno integrisano rešenje napajanja i automatizacije koje sadrži električni balans postrojenja, daljinsku kontrolu elektrane i sistema za monitoring, kao i usaglašenost sa energetskom mrežom.

Projekat će biti izveden po principu „ključ u ruke“, i to kao dva postrojenja snage po 50MW koja će zajedno činiti jednu od najvećih solarnih elektrana u Hondurasu i u Latinskoj Americi. Predviđeno je da će se električnom energijom iz ove solarne elektrane napajati oko 45 hiljada domaćinstava u Hondurasu.

Kompanija ABB će uraditi inženjering i projektovanje ove solarne elektrane, kao i isporuku opreme i njeno puštanje u rad. Oprema koju će isporučiti ABB biće sklopljena i fabrički testirana, tako da će njena instalacija biti veoma brza. Električni moduli će sadržati invertore, sklopke srednjeg napona i transformatore, dok automatizacijski modul sadrži Symphony plus SCADA sistem koji prati i kontroliše rad elektrane, a prikuplja i podatke kako bi se osiguralo ispunjenje ciljeva solarne elektrane.

Sandra Jovićević

izvor: ABB

foto: iet.jrc.ec.europa.eu

Svečanost povodom desetogodišnje primene srpskog DCS sistema u TE „Morava“

25.12.2014

U prostorijama Instituta „Mihajlo Pupin“ 24. decembra 2014. godine održana je svečanost povodom deset godina od puštanja u rad prvog srpskog sistema za upravljanje termoelektranom. Ovaj sistem koji je projektovan i proizveden u Republici Srbiji prvo je ugrađen u termoelektranu „Morava“, a zatim i u drugim termoelektranama i hidroelektranama.

U saopštenju TE „Nikola Tesla“ navedeno je da je DCS sistem Instituta „Mihajlo Pupin“ doprineo stabilnijem i pouzdanijem snabdevanju električnom energijom, kao i znatnim uštedama prilikom remonta postrojenja i u toku njihove eksploatacije i održavanja.

U okviru ove svečanosti, direktor Instituta „Mihajlo Pupin“ gospođa prof. dr Sanja Vraneš uručila je i plaketu za uspešnu saradnju direktoru TE „Morava“ gospođi Mariji Stevanović. Ona je ovom prilikom istakla i da je instalacija ovog sistema u TE „Morava“ predstavljala prvi korak ka osvajanju tržišta elektroenergetike u Srbiji.

Sandra Jovićević

foto: sindikattent.rs

U Požarevcu predstavljen projekat realizacije trećeg bloka TE „Kostolac“

25.12.2014

U Skupštini grada Požarevca 24. decembra 2014. godine prezentovana je druga faza projekta TE „Kostolac B“ predstavnicima ove lokalne samouprave.

Potpredsednik Skupštine Republike Srbije gospodin Veroljub Arsić izjavio je da je ovaj projekat značajan za požarevački kraj i državu. On je istakao da je ovo jedan od projekata gde država ulaže u proizvodnju uz pomoć sredstava koja će biti vraćena. Dodao je i da je grejs period od 7 godina i rok otplate kineskog kredita od 20 godina veoma povoljan, pre svega zbog toga što će se sa vraćanjem sredstava početi kada termoelektrana bude počela sa radom.

Direktor PD „TE-KO Kostolac“ gospodin Dragan Jovanović rekao je da je ukupna vrednost projekta 715,6 miliona dolara, dok je iznos kredita 608 miliona dolara. On je najavio da će se sledeće godine početi sa izgradnjom novog bloka termoelektrane „Kostolac“, a rok za završetak projekta iznosi 58 meseci. Gospodin Jovanović je naglasio i da će realizacijom ovog projekta biti otvoreno preko 500 novih radnih mesta, kao i da će Požarevac godišnje imati dobit od oko 200 miliona dolara od eko takse.

Podsetimo, u sredu 17. decembra 2014. godine potpisan je sporazum između Kine i Srbije o zajmu za drugu fazu projekta TE „Kostolac B“ u vrednosti od 608 miliona dolara. Zajam je uzet na 20 godina, sa 7 godina grejs perioda i kamatom od 2,5 odsto. Ratifikacija ovog sporazuma između Kine i Srbije očekuje se u januaru 2015. godine, a nakon toga počeće se sa realizacijom projekta.

Termoelektrana „Kostolac B3“ imaće snagu od 350MW, a za njenu realizaciju predviđeno je 58 meseci. Sporazumom je predviđeno i proširenje kapaciteta kopa „Drmno“ sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje, što bi trebalo da bude završeno za 47 meseci.

Sandra Jovićević

foto: te-ko.rs

Predstavljen CEDEF vodič za upravljanje otpadom

25.12.2014

U sredu 24. decembra 2014. godine Centralno evropski forum za razvoj predstavio je svoj vodič „Preporuke za upravljanje komunalnim i industrijskim otpadom u Beogradu i Republici Srbiji“.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije gospodin dr Branislav Blažić izjavio je da ovaj vodič predstavlja dokument koji će pomoći u rešavanju pitanja Akcionog plana upravljanja otpadom.

Predstavnik ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospodin Željko Pantelić istakao je da je u toku revizija Strategije upravljanja otpadom koja će biti usklađena i sa predlozima koji dolaze iz industrije otpada.

Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda gospodin Goran Trivan izjavio je da je Sekretarijat napravio plan upravljanja otpadom grada Beograda koji je ocenjen kao jedan od najboljih u Evropi.

Vodič sadrži najbolja rešenja za unapređenje sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji, a sve u cilju postizanja visokih ekoloških standarda i kvalitetnije životne sredine, navodi se u saopštenju CEDEF-a. Između ostalog predstavljen je i regulatorni okvir u oblasti upravljanja otpadom, pregled stanja deponija u Srbiji, potencijali reciklaže, uloga lokalnih zajednica i reforma javnih komunalnih preduzeća, tehnologije za upravljanje otpadom i tretman opasnih voda.

CEDEF vodič „Preporuke za upravljanje komunalnim i industrijskim otpadom“ izrađen je nakon sedam javnih debata (od decembra 2013. do jula 2014. godine) čije je glavni organizator bio Centralno evropski forum za razvoj.

Na predstavljanju CEDEF vodiča za upravljanje otpadom bilo je prisutno oko 120 predstavnika industrije, stručne javnosti, državnih institucija i medija.

Sandra Jovićević

foto: cedeforum.org

EPS zatražio saglasnost na ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u TE „Nikola Tesla B“

25.12.2014

Početkom ove nedelje JP „Elektroprivreda Srbije“ podnelo je Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine zahtev za saglasnost na ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru termoelektrane „Nikola Tesla B“.

Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru TE „Nikola Tesla B“ izradila je kompanija „Energoprojekt-Hidroinženjering“ 2012. godine, a njeno ažuriranje je potrebno zbog toga što je u februaru ove godine od Ministarstva građevinarstva i urbanizma dobijena lokacijska dozvola.

Sva zainteresovana lica u narednih 20 dana mogu imati uvid u ovu Studiju, a javna rasprava i prezentacija iste biće održana 12. januara 2015. godine u Obrenovcu.

Sandra Jovićević

foto: elektrovat.net

Neophodna reciklaža ambalažnog otpada

25.12.2014

Nacionalni operator upravljanja ambalažnim otpadom kompanija „Sekopak“ nedavno je objavila istraživanje koje je pokazalo da je u odnosu na period od pre 5 godina sakupljanje otpada povećano čak 6 puta. Osim toga, ovim istraživanjem došlo se i do podatka da je skoro jedna trećina stanovnika Republike Srbije ekološki svesna i spremna da razdvaja otpad, a edukacijom bi moglo da se utiče na 67 odsto stanovnika da počnu sa ovom praksom.

Generalni direktor kompanije „Sekopek“ gospođa Violeta Belanović Kokir izjavila je da se u Srbiji godišnje preradi oko 90 hiljada tona ambalažnog otpada. Ona je istakla i da se očekuje usvajanje uredbe koja će propisati nove ciljeve za period od 2015. do 2019. godine, kao i da postoji predlog da ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada u Srbiji postepeno raste, od 38 odsto 2015. godine do 60 odsto 2019. godine. Takođe je dodala da je potrebno učiti na iskustvima zemalja Evropske unije kako bi ovaj proces što pre bio završen i dostignuti evropski standardi.

Kada je reč o susednim zemljama, Slovenija ima najveći stepen iskorišćenja ambalažnog otpada; Hrvatska primenjuje depozitni sistem; u Makedoniji, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini na snazi su zakoni slični našim, dok Crna Gora još uvek primenjuje jednostavan sistem primarne selekcije otpada.

Sandra Jovićević

foto: ambalaza.hr

Sledeće godine počinje izgradnja Regionalne deponije „Keleš“

25.12.2014

Direktor Regionalne razvojne agencije „Jug“ gospodin Bojan Avramović izjavio je da će ova agencija u narednih šest meseci raspisati međunarodni tender za izgradnju Regionalne deponije „Keleš“. On je dodao da će deponija biti izgrađena po sistemu javno-privatnog partnerstva, a sa realizacijom projekta bi trebalo da se započne u julu 2015. godine. Prema njegovim rečima, potencijalni investitor trebalo bi da uloži oko 50 miliona evra u ovaj projekat, a presudni kriterijum za izbor investitora biće tehnologija koju će on ponuditi.

Kako se navodi na sajtu Regionalne razvojne agencije „Jug“ cilj ovog projekta je uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom kroz sagledavanje svih opcija tretmana otpada u cilju smanjenja zagađenja životne sredine i degradacije prostora.

Sandra Jovićević

foto: pressonline.rs

Slovenija dobija prve stanice za brzo punjenje električnih automobila

24.12.2014

Od maja 2015. godine u Sloveniji će početi sa radom prve stanice za brzo punjenje električnih automobila.

U okviru postojeće infrastrukture, odnosno na benzinskim stanicama, odmorištima i u okviru postojeće elektroenergetske mreže biće postavljeno 26 ovakvih stanica. Projekat postavljanja ovakvih stanica predstavlja pilot projekat uspostave osnovne mreže stanica za brzo punjenje električnih automobila.

Ove stanice omogućiće vozačima električnih automobila da brzo napune automobile, a očekuje se i da će povećati prodaju ovakvih automobila što će doprineti smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu.

Sandra Jovićević

foto: seebiz.eu

Srpska pametna brojila za slovačku elektrodistribuciju

24.12.2014

Beogradska kompanija „Sitel“ pobedila je na tenderu za isporuku pametnih brojila u Slovačkoj.

U saopštenju ove kompanije navodi se da će realizacijom ovog projekta biti ostvarena saradnja sa elektrodistribucijom ZDS u Slovačkoj, koja je u vlasništvu nemačke energetske kompanije E.ON. Istaknuto je da je jedan od ključnih parametara za pobedu na tenderu za isporuku pametnih brojila taj što kompanija „Sitel“ ima mogućnost da ispuni dodatne uslove koje je propisala slovačka distribucija, tačnije razvijanje novih uređaja na bazi zahteva ZDS-a.

Kompanija „Sitel“ istakla je i da je jedan od njenih osnovnih ciljeva izlazak na evropsko tržište, a da bi se to ostvarilo neophodno je dostići evropske standarde kvaliteta. Navedeno je i da su proizvodi ove kompanije u skladu sa evropskim zahtevima, ali i u istom rangu sa najvećim svetskim proizvođačima.

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

Ispunjen plan proizvodnje uglja iz ugljenokopa „Veliki Crljeni“

24.12.2014

RB „Kolubara“ izdao je saopštenje u kojem se navodi da je prve nedelje decembra ispunjen plan proizvodnje uglja iz ugljenokopa „Veliki Crljeni“. Istaknuto je da će ova godina biti završena sa iskopanih pet miliona tona lignita uprkos majskim poplavama.

U saopštenju je rečeno i da je do polovine maja 2014. godine, odnosno do majskih poplava iz kopa „Veliki Crljeni“ iskopano 1,6 miliona tona lignita, kao što je i planirano. Nakon poplava, iz ovog kopa ispumpano je 27 miliona kubika vode, izvršena je sanacija potopljenih proizvodnih elemenata, montirane su nove pogonske stanice, postavljene mreže za dovod električne energije, a urađene su i nove trase za transportere.

Iskopavanje uglja iz kopa „Veliki Crljeni“ ponovo je započeto 6. avgusta 2014. godine. U avgustu je proizvedeno oko 480 hiljada tona lignita, a planom je predviđeno da svakog narednog meseca bude iskopano oko 600 hiljada tona. Međutim, u oktobru je iskopano 750 hiljada tona uglja, a u novembru čak 850 hiljada tona ovog nergenta što je doprinelo da već početkom decembra bude ispunjen plan proizvodnje uglja za 2014. godinu iz ugljenokopa „Veliki Crljeni“.

Sandra Jovićević

U planu izgradnja toplane na biomasu u Novom Pazaru

24.12.2014

Odbornici gradske Skupštine u Novom Pazaru na sednici koja je održana 23. decembra 2014. godine odobrili su JKP „Gradska toplana“ da učestvuje u projektu izgradnje kotlarnice na biomasu.

U planu je da se sa realizacijom ovog projekta počne sledeće godine, a kotlarnica bi trebalo da bude puštena u rad 2018. godine. Umesto mazuta, kao energent će biti upotrebljena biomasa što će doprineti znatnom smanjenju troškova.

Vrednost ove investicije iznosi 15 miliona evra, a sredstva će biti obezbeđena kreditom Nemačke razvojne banke (KfW) koji će uzeti Vlada Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: m.cdm.me

U toku sanacija samozapaljenja uglja na „Polju D“

24.12.2014

U utorak 23. decembra 2014. godine u Direkciji RB „Kolubara“ održan je sastanak između direktora PD „Kolubara“ gospodina Milorada Grčića i predstavnika ekološkog društva „Medoševac“.

Predstavnici ekološkog društva „Medoševac“ došli su na sastanak zbog toga što selo Medoševac, koje se nalazi na obodu površinskog kopa „Polje D“, ima velikih problema sa aerozagađenjem. Oni su naveli da je velika zadimljenost rezultat samozapaljenja uglja na delu ugljenog bloka. Takođe su istakli da su zadovoljni komunikacijom sa menadžmentom RB „Kolubara“ koje pokušava da što pre pronađe rešenje za ovaj problem.

U saopštenju RB „Kolubara“ navedeno je da će problem samozapaljenja uglja biti rešen do kraja ove nedelje, s obzirom da radnici, bageri i buldožeri rade na zatrpavanju ovog ugljenokopa. Osim toga, RB „Kolubara“ demantovao je informaciju da je do samozapaljenja došlo zbog toga što se jalovina mimo tehničkih propisa i standarda žičarom odvozi i skladišti u neposrednoj blizini otkrivke uglja na „Polju D“. Iz ovog privrednog društva su istakli da je došlo do samozapaljenja dela ugljenog bloka na obodu fronta rudarskih radova proizvodnje uglja.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

Sektor voda kritičan za pregovaračko Poglavlje 27

24.12.2014

U utorak 23. decembra 2014. godine održan je sastanak Pregovaračke grupe za Poglavlje 27.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović podsetila je da je u novembru ove godine u Briselu delegacija Srbije predstavila stanje aproksimacije u oblastima horizontalnog zakonodavstva, kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom, kvaliteta vode, zaštite prirode, kontrole industrijskog zagađenja, hemikalija, zaštite od buke, klimatskih promena i civilne zaštite. Ona je istakla i da je održano 65 prezentacija kroz koje je objašnjen nacionalni pravni sistem u konkretnim oblastima, status implementacije, postojeći administrativni kapaciteti, kao i osnovni nedostaci i planovi u pogledu dalje aproksimacije. Osim toga, naglasila je i da je sektor voda posebno kritičan i da je bitno da se ojačaju kapaciteti ovog dela ministarstva.

Na sastanku je rečeno i da je Evropska komisija iznela procenu da je delegacije Republike Srbije pokazala dobro poznavanje pravnih tekovina Evropske unije, a informacije koje su dostavljene ocenjene su kao dobre i jasne. Istaknuto je i da je potrebno u što kraćem roku finalizovati pripremu dokumentacije i doneti odluku o osnivanju Fonda iz koga će se finansirati projekti iz oblasti zaštite životne sredine, kao i rešiti pitanje kapaciteta Odeljenja za upravljanje projektima.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Ukrajina izmirila dug za gas za 2014. godinu

24.12.2014

Ukraine Russia Gas

Ukrajinska kompanija „Naftagas“ uplatila je ruskom „Gaspromu“ drugu ratu za gas u iznosu od 1,65 milijardi dolara. Ovom uplatom Ukrajina je izmirila dug za gas koji joj je isporučen u 2014. godini.

Podsetimo, 29. oktobra 2014. godine počeli su pregovori između Rusije, Ukrajine i Evropske unije o snabdevanju gasom koji su uspešno završeni 30. oktobra 2014. godine. Tada je evropski komesar za energetiku gospodin Ginter Etinger izjavio da će Ukrajina otplatiti dug za gas Rusiji koji iznosi 3,1 milijardu dolara, kao i 1,5 milijardi avansa za buduće snabdevanje. Za otplatu ovog duga garantovaće Evropska unija i međunarodne finansijske institucije.

Nakon toga, premijer Rusije gospodin Dmitrij Medvedev potpisao je 1. novembra 2014. godine dekret kojim se Ukrajini obezbeđuje popust na gas. Dekretom je predviđeno da će Ukrajina imati popust od 100 dolara na 1000 kubika gasa, ako cena za ovu količinu bude 333,3 dolara ili više. Popust je dat na ime izvoznih carinskih taksi, a važiće od 1. novembra 2014. godine do 31. marta 2015. godine.

Inače, Rusija je od 11. decembra 2014. godine počela ponovo da isporučuje gas Ukrajini.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

1...1.4301.4311.432...1.517 Page 1.431 of 1.517

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM