Home Blog Page 1338

Preveliko zagađenje u Rimu i Milanu

zagRim i Milano naložili su povremenu zabranu automobilskog saobraćaja kako bi se izborili sa zagadjenjem koje je dostiglo nezdrave nivoe zbog odsustva kiše i vetra. Rim je danas najavio da će u ponedeljak i utorak biti uvedena šestočasovna zabrana vožnje automobila, dok je Milano zabranio vožnju i u sredu.

U Rimu se pored saobraćajnih gužvi kao razlog prevelikog zagadjenja navodi i grejanje.Vlasti Rima su tražile da se, dok ne bude poboljšan kvalitet vazduha, termostati u stanovima i kancelarijama stave na najviše 18 stepeni, dok je ukupan broj časova s grejanjem smanjen s 12 na 8 sa izuzetkom za škole i bolnice.

Mnogi Rimljani, medjutim, ignorišu ta pravila i puštaju grejanje po ceo dan.
Rim je već ove nedelje, kao i nekoliko puta tokom jeseni, ograničio saobraćaj sistemom parnih i neparnih registarskih brojeva. Vlasti Rima navode da je visoka koncentracija suspendovanih čestica i azot-dioksida pogoršana vremenskim prilikama zbog visokog pritiska i odsustva vetra.

Poboljašanje prilika nije na vidiku, pošto meteorolozi predvidjaju da do kraja meseca neće biti padavina. Stručnjaci upozoravaju da će nivoi sitnih čestica, koje su posebno štetne po zdravlje, biti dva do tri puta veći nego što dozvoljava Evropska unija, a posebno je ugrožena oblast oko Milana.

Izvor : www.beta.rs

Foto: www.beta.rs

Srbiji odobreno više od 84 miliona evra iz IPA fonda

imagesEvropska komisija i Vlada Srbije potpisale su sporazum kojim se Srbiji odobrava 84,8 miliona evra iz fondova pretpristupne pomoći EU – IPA za 2014 godinu, saopšteno je iz Vlade. Sporazum su potpisali ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i direktorka u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju EU Ketrin Vent.

Evropska komisija je decembra 2014. godine odobrila 187,1 miliona evra Srbiji, od čega su u junu 2015. godine potpisani sporazumi za sredstva u iznosu od 102,3 miliona evra.

Preostala, odobrena sredstva, namenjena su projektima u oblasti reforme državne uprave, konkurentnosti, energetike, unutrašnjih poslova, zapošljavanja. Biće finansirano unapređenje zapošljavanja mladih, inovativnost malih i srednjih preduzeća, smanjenje štetnih emisija u bloku A4 Termoelektrane „Nikola Tesla“, jačanje kontrole granice, podrška usklađivanju s propisima EU.
Najveći deo novca, 65,6 miliona evra, biće upotrebljen po modelu indirektnog upravljanja, što znači da će nacionalne institucije sprovoditi program, dok će Ministarstvo finansija biti odgovorno za sprovođenje nabavki, ugovaranje i finansijsko upravljanje.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.N1info.com

2,5 miliona evra za rešavanje problema otpada u Kragujevcu

otpad novosti.rs

U sredu 23. decembra 2015. godine potpisan je ugovor između predstavnika grada Kragujevca i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje izgradnje infrastrukture, nabavku kontejnera i kamiona za sakupljanje otpada i izgradnju autobuske stanice.

Prva tranša kredita će iznositi 10 miliona evra, a 2,5 miliona evra biće iskorišćeno za nabavku 15 kamiona i oko 2000 kontejnera za JKP „Čistoća“. Očekuje se da tender za nabavku kontejnera i kamiona bude raspisan u januaru 2016. godine.

Kako je navedeno u saopštenju grada Kragujevca, ugovor o kreditu potpisali su gradonačelnik Kragujevca gospodin Radomir Nikolić i predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj gospođa Jelena Milošević.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Počela izgradnja kanalizacije u Rakovici

goran vesic kanalizacija bg

U sredu 23. decembra 2015. godine počela je izgradnja kanalizacije u naselju Ljubiša Jelenković u opštini Rakovica u Beogradu.

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić ovom prilikom je izjavio da će u naselju biti postavljeno oko 1900 metara kanalizacionih cevi koje će biti spojene sa kolektorom koji vodi ka Topčiderskoj reci što će doprineti da oko 2 hiljade stanovnika ovog naselja dobije kanalizaciju. Kako je istakao, radovi bi trebalo da budu završeni 10. maja 2016. godine.

Gospodin Vesić je podsetio da je usvojen plan koji predviđa da do 2025. godine svi građani Beograda dobiju kanalizaciju. Dodao je da će projekat koštati oko 575 miliona evra, a da je u okviru njega predviđena izgradnja 5 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Predsednik opštine Rakovica gospodin Vladan Kocić izjavio je da je zadovoljan realizacijom ovog projekta, a izrazio je nadu da će se saradnja sa gradom nastaviti kako bi stanovnici Rakovice dobili bolje uslove za život.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Svaki treći vetrogenerator u Evropi je proizveden u Subotici

siemensSiemens fabrika u Subotici je u svojoj 12. godini poslovanja nastavila sa dobrim rezultatima, poručeno je iz ove kompanije. Tokom godine zabeležen je i porast broja porudžbina generatora za vetrenjače usled potražnje na svetskom tržištu. „Zahvaljujući tome došlo je do povećanja obima poslovanja i povećanja broja zaposlenih.

Fabrika u Subotici je jedna od najvećih u čitavom Siemens sistemu i predstavlja pravi primer uspešne proizvodnje u našoj zemlji. Siemens trenutno upošljava oko 1.500 ljudi u Srbiji“,  rekao je generalni direktor Siemensa u Srbiji, Udo Ajhlinger. Dodao je da je kompanija od jula do decembra 2015. godine zaposlila 309 novih radnika u subotičkoj fabrici koja trenutno zapošljava 1.322 radnika.
Fabrika vetrogeneratora ove godine je kompaniji Siemens u Srbiji omogućila poziciju jednog od top pet izvoznika. Siemens Srbija ulaže u lokalnu zajednicu kroz projekat dualnog obrazovanja, investirajući u edukaciju i praktičnu nastavu srednjoškolaca za poslove koji zahtevaju posebne tehničke veštine.

„Tokom 2014. godine, praćeno inicijativom Siemensa, kao i potrebama fabrike vetrogeneratora, novi obrazovni profil bravar-zavarivač uveden je u Tehničku školu „Ivan Sarić“ u Subotici. Profil je uveden u sklopu projekta uvođenja novih obrazovnih profila u školskom sistemu koji je pokrenula Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), uz podršku Vlade Nemačke i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“, ističe Ajhlinger. Počevši od septembra 2015, tokom druge godine svog školovanja, učenici su otpočeli sa praktičnom nastavom u Siemensu, ali i drugim fabrikama koje podržavaju ovaj program.

Od 17 učenika u razredu, njih 8 se nalazi na praktičnoj nastavi u Siemensu, gde dva puta nedeljno uče više o samom proizvodnom procesu u fabrici. Nakon završetka srednje škole, ove mlade osobe će predstavljati kvalifikovane radnike sa većim mogućnostima za zapošljavanje, ističu u Simensu. Dugoročni cilj ove saradnje je da učenici koji pohađaju obrazovni smer bravar-zavarivač prođu praktičnu obuku, sa mogućnošću zaposlenja u Siemensu.

Vesna Vukajlović

OPEK tvrdi da će se potražnja nafte smanjiti

OPEK-UU godišnjem izveštaju, OPEK je naveo da će morati da crpi 30,7 miliona barela dnevno do kraja godine, što je 1,7 miliona barela više nego što se predviđalo prošle godine, ali za milion barela manje nego što je naftni kartel proizveo u novembru.

Novo predviđanje ističe izazove sa kojim je suočen OPEK u nastojanju da odbrani udeo u tržištu zbog jačanja rivala kao što su SAD i Rusija, naveo je Blumberg dodajući da OPEK nastoji da obuzda širenje konkurencije, ali da krah cena nafte ukazuje na troškove tog sukoba.

Cena nafte tipa brent pala je na 36,04 dolara, što je najniže u poslednjih 11 godina.“Iako niže cene nafte i dalje podstiču rast potražnje, njihov uticaj je ograničen drugim činiocima. Ukidanje subvencija i kontrole cena za naftne proizvode u nekim zemljama, kao i poboljšanje efikasnosti, verovatno će ograničiti rast potražnje za naftom“, naveo je OPEK.

OPEK procenjuje da će do 2020. cene nafte dostići 80 dolara nominalno, a realno 70,7 dolara. Prošle godine OPEK je procenio da će vrednost nafte biti 110 dolara nominalno, a 95,4 realno.To znači da će vrednost izvezene nafte u 2020. godini biti 218 milijardi dolara manja nego što je procenjeno prošle godine.

Izvor : www.rts.rs

Rudniku Resavica biće zaplenjena imovina

resavicaRadnici rudnika „Resavica“ naplatiće dugovanja za smenski rad, ali bi zbog tužbe i isplate dugovanja od 1,2 milijarde dinara uskoro mogli da ostanu bez posla, prenose Večernje novosti u današnjem izdanju.

Prema navodima lista, doneta je sudska odluka zbog koje će se tom preduzeću od 29. decembra pleniti imovina.

Sudski izvršitelji zapleniće sav nameštaj, kompjutere, štampače i sve što se bude zateklo u 11 kancelarija, uključujući i direktorske.
Kako piše beogradski dnevni list, ovo preduzeće više neće moći da komunicira sa nadležnim ministarstvima i dobavljačima, niti će računovodstvo moći da obračuna plate, jer neće imati na čemu to da uradi.

www.beta.rs

Struja ne mora da poskupi, ukoliko EPS naplati dugove

branko-k-2-Predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije Branko Kovačević izjavio je da struja ne mora da poskupi ukoliko EPS naplati svoja dugovanja.

Kada bi EPS naplatio sve dugove od velikih industrijskih potrošača (privreda duguje 165 miliona evra), potraživanja s Kosova i Metohije, gde se struja ne plaća od Drugog svetskog rata, i svu kradenu struju, ne bi bilo potrebe za bilo kakvim poskupljenjem, iako to predviđa memorandum s MMF-om za narednu godinu“, kazao je Kovačević za Politiku.

Kovačević je rekao da će odluku o poskupljenju struje naredne godine doneti Vlada sa Ministarstvom energetike, a da će saglasnost dati Agencija za energetiku, zbog čega se o tome na sednici Nadzornog odbora nije razgovaralo.

Govoreći o memorandumu sa MMF-om, koji predviđa poskupljenje struje u maju 2016. a možda i još jedno u 2017. godini, Kovačević je rekao da je razlog više da vlada ne postupi po tom memorandumu i činjenica da struja za poslednju deceniju nije bila jeftinija na berzi nego što je sada.

„Ukoliko struja i bude poskupljivala naredne godine glavni razlog za to će biti ulaganje EPS-a u ekologiju i novu tehnologiju za proizvodnju električne energije. Sadašnji način proizvodnje struje štetan je za životnu sredinu. To iziskuje nova i skupa ulaganja u zaštitu životne sredine, što će EPS morati da plati iz veće cene struje“, dodao je Kovačević.

Izvor: www.b92.net i www.beta.rs

Ub dobio fabriku ugljenih briketa

ugljeni briketi ladjar co rs

U okviru preduzeća „Lađar transport“ otvorena je fabrika za proizvodnju ekoloških ugljenih briketa u Ubu.

Predsednik opštine Ub gospodin Darko Glišić izjavio je da je postrojenje veoma značajno zbog otvaranja novih radnih mesta. Kako je istakao, očekuje se da sledeće godine bude izgrađen još jedan objekat u okviru koga će biti otvoreno 50 novih radnih mesta.

Direktor fabrike za proizvodnju briketa gospodin Ranko Šćekić naveo je da je obezbeđen plasman briketa na inostrano tržište. Dodao je da se proizvodnja ugljenih briketa realizuje po njegovom sopstvenom patentu, a izrazio je i zahvalnost opštini Ub koja je podržala ovu investiciju.

Za proizvodnju ekoloških ugljenih briketa koristi se ugljena prašina iz RB „Kolubara“, a projektovani kapacitet fabrike iznosi 25 tona na sat, tačnije između 130 i 150 hiljada tona godišnje. Vrednost investicije bila je oko 1,5 miliona evra, a otvoreno je oko 40 novih radnih mesta.

Sandra Jovićević

foto: ladjar.co.rs

Ispunjen godišnji plan prevoza uglja

tent rs zeleznica

Predstavnici TE „Nikola Tesla“ saopštili su da je železnički transport ogranka TENT JP „Elektroprivreda Srbije“ ispunio godišnji plan prevoza uglja 10 dana pre roka.

Kako je saopšteno, od početka 2015. godine do sada prevezeno je 26,8 miliona tona lignita za TENT A, TENT B i TE „Kolubara“. Navedeno je da je za TENT A prevezeno 13,7 miliona tona lignita, za TENT B u Ušću 11,6 miliona tona, dok je za TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima prevezeno 1,5 miliona tona lignita.

Direktor Železničkog transporta TENT gospodin Nikola Tomić izjavio je da je ovaj rezultat ostvaren izuzetnim zalaganjem svih učesnika u transportnom lancu.

Saopšteno je i da se očekuje da do kraja 2015. godine biti prevezeno oko 700 hiljada tona uglja više nego što je planirano.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Konkurs za fantastičnu priču o klimatskim promenama

klimatske promene economy.rs

The Imagination and Climate Future Inicijativa i Koledž za liberalnu umetnost i nauku u Arizoni raspisali su konkurs za kratku fantastičnu priču o klimatskim promenama.

Priča bi trebalo da predvidi budućnost zemlje i čovečanstva pod uticajem klimatskih promena, a može predstaviti i izazove iz ove oblasti sa kojima se suočavaju zajednice, organizacije i udruženja. Autori mogu osmisliti i fiktivne svetove, a podneta priča ne sme biti duža od 5 hiljada reči.

Na konkurs se mogu prijaviti svi koji su zainteresovani za ovu tematiku i to sa tri priče koje je potrebno predati odvojeno. Najbolji autori će dobiti vredne nagrade, a njihovi radovi će biti objavljeni u antologiji.

Rok za podnošenje prijava je 15. januara 2016. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: economy.rs

Rudnici “Magnohroma” idu u stečaj

rudnik-1Samostalni sindikat radne jedinice “Šumadija” fabrike “Magnohrom”, u okviru koje posluju četiri rudnika, optužuje čelnike Čačka i Gornjeg Milanovca da nisu ništa učinili da spasu preduzeće.

Naime, komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje imovinske celine “Rudnici i industrija vatrostalnog materijala i elektrotermičkih proizvoda Magnohrom Kraljevo”, proglasila je postupak neuspešnim. Kako je navedeno, do isteka roka određenog javnim pozivom za dostavljanje prijava, Agenciji za privatizaciju nije dostavljena nijedna prijava za učešće u postupku.

U okviru “Magnohroma” se nalazi radna jedinica “Šumadija” Čačak koja obuhvata separaciju u Trbušanima, rudnik u Milićevcima, Koviljaču u Gornjoj Gorevnici i Brezak u Pranjanima. Javnim pozivom je bila ponuđena imovina i pravo na eksploataciju rude magnezita.

– Mislim da se niko iz države i lokane samouprave Čačka i Gornjeg Milanovca nije interesovao za sudbinu ovog preduzeća, budući da se nikada nisu pojavili nigde da traže investitore. Preduzeću koje je zapošljavalo i do 500 radnika, sledi stečaj 31. decembra a šteta za seoske sredine iz kojih su dolazili rudari i hranili na stotine porodica je neprocenjiva – rekao je Zoran Novaković, poverenik Samostalnog sindikata u radnoj jedinici “Šumadija” Čačak.

Vesna Vukajlović

Foto : www.sumadijapress.co.rs

Sutra potpisivanje ugovora o dodeli bespovratnih finansijskih sredstava po konkursima Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine

psemr

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine objavio je obaveštenje u kojem je navedeno da će 24. decembra 2015. godine biti potpisani ugovori o sufinansiranju projekata po konkursima koje je raspisao Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine.

Kako je navedeno, ugovori o dodeli bespovratnih finansijskih sredstava će biti potpisani za realizaciju projekata korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa – izrada novih istražno-eksploatacionih bušotina, kao i za realizaciju projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima.

Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 18. novembra 2015. godine javni konkurs za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa – izrada novih istražno-eksploatacionih bušotina, dok je javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima raspisan 9. decembra 2015. godine. Opštine Ada i Inđija dobile su sredstva za izradu novih istražno-eksploatacionih bušotina u iznosu od 13950000 dinara, dok je 12 poljoprivrednih gazdinstava dobilo 9099200 dinara za realizaciju projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine sufinansira 12 projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima

psemr

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine 23. decembra 2015. godine doneo je odluku o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima.

U okviru konkursa 12 poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije AP Vojvodine dobilo je 9.099.200 dinara. Najveći iznos dodeljenih sredstava iznosi 793.600 dinara, a najmanji dodeljeni iznos 634 hiljade dinara.

Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 9. decembra 2015. godine javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima. Pravo učešća imali su nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije AP Vojvodine u cilju realizacije projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima. Sredstva mogu biti iskorišćena za nabavku i montažu novih solarnih sistema za navodnjavanje, a ukupan iznos opredeljenih sredstava bio je 9.851.956 dinara.

Odluku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Uredba federalne Vlade reguliše oblast gasne privrede

bh gasOblast gasne privrede na teritoriji federacije BiH regulisana je uredbom federalne Vlade do donošenja zakona o gasu BiH, koji bi trebalo da uredi i delatnost transporta, saopšteno je juče iz “BH gasa”.

Prema toj uredbi , za obavljanje poslova u vezi sa snabdevanjem gasom potrošača u BiH određeni su privredno društvo “Energoinvest”- Sarajevo i “BH gas”- Sarajevo, a za operatora transportnog sistema gasa u Federaciji BiH određen je „BH gas“.

Iz “BH gasa” napominju da trenutno ova kompanija obavlja delatnost i transporta i snabdevanja BiH, a u skladu sa dugogodišnjim međunarodnim ugovorima o kupovini sa “Gasprom eksportom” iz Ruske Federacije i ugovorima o transportu kroz Mađarsku i Srbiju.

“Sve aktivnosti inicirane u novije vreme, pa i inicijativa preduzeća “Gas res”’ Banjaluka o pristupu transportnom sistemu, najbolji je pokazatelj neophodnosti usvajanja regulative o gasu na nivou BiH, smatraju u “BH gasu”.

Vesna Vukajlović

Tivat dobija solarne klupe

solarna klupa opstina tivat

U opštini Tivat u Crnoj Gori do kraja januara 2016. godine biće postavljene tri solarne pametne klupe.

Menadžer opštine Tivat za energetsku efikasnost gospodin Petar Vujović izjavio je da je ugovor sklopljen sa hrvatskom kompanijom „Include“ koja proizvodi ovakve klupe, a da će biti isporučene opštini tek sledećeg meseca zbog liste čekanja. Kako je istakao, novac za nabavku solarnih klupa obezbedila je kompanija „Luštica Development“.

Solarne klupe će se napajati energijom koju će proizvoditi fotonaponski solarni paneli, tako da će biti energetski nezavisne. Osim toga, svaka klupa će imati četiri USB porta koji će omogućavati mobilnim telefonima, laptopovima, tabletima da dopune bateriju, a sadržaće i hot-spot za bežični internet. Takođe, nakon priključivanja mobilnih uređaja korisnici mogu dobiti informacije o temperaturi, kvalitetu vazduha, buci, kao i proizvodnji solarne energije.

U planu je da se sledeće godine nastavi sa postavljanjem solarnih klupa u ovoj opštini.

Sandra Jovićević

foto: opstinativat.com

1...1.3371.3381.339...1.528Page 1.338 of 1.528

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs