Osnov društveno odgovornog delovanja svake kompanije je činjenica da postane svesna važnosti i potrebe sopstvenog uticaja na unapređenje opštih društvenih uslovai životne sredine u kojoj posluje, pa je tako energetska efiksnost trajno opredeljenje i strateška postavka Atlantic Grupe da smanji uticaj na životnu sredinu kroz racionalizaciju potrošnje energenata i vode, smanjenje otpada i porast odvajanja otpada, generalno u svim svojim procesima.
Posebna projekcija urađena je za poboljšanje energetske efikasnosti za kompanije u Srbiji, finansiranjem uz pomoć podrške EBRD-a, što je bio deo šire strategije sistemskog unapređenja svih proizvodnih procesa Atlantic Grupe i podrška regionalnih aktivnosti uz racionalnije korišćenje resursa i energije, smanjenja troškova, ali i zaštite životne sredine. Pored ušteda vezanih za efikasnost, očekuje se i da će planirane investicije u operativnim kompanijama u Srbiji dodatno smanjiti emisiju CO2 za 600 tona godišnje.
Investiranjem u novu opremu u Atlantic Grupi u Srbiji omogućene su uštede u korišćenju električne energije i gasa, kao i potrošnje vode u proizvodnim procesima. Konkretno za pogone u Srbiji zbirno smo smanjili potrošnju energije, sa utrošenih 75.539 MWh u 2012. godini na potrošenih 53.140 MWh u 2014. što su značajne uštede resursa i nadovezuju se na našu generalnu stratešku postavku da se razvijamo na osnovu maksimalne optimizacije svojih procesa.
Upravljanje otpadom i sprečavanje zagađenja ostaje naš trajni prioritet, tako da je u 2014. povećano sortiranje i odvajanje otpada u čitavom sistemu Atlantica, a količina recikliranog otpada je povećana za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U Štarku i Grandu već sad recikliramo gotovo 50 odsto otpada, na godišnjem nivou, a tendencija je da taj procenat i dalje raste.
Ostale važne ekološke aktivnosti sprovedene su istovremeno u četiri ključna područja: integracija ekološke perspektive u sva poslovna područja i funkcije, integracija ekoloških vrednosti u postojeće projekte, niz aktivnosti za podizanje ekološke svesti zaposlenih, kao i drugu godinu za redom izveštavamo o održivom društveno odgovornom poslovanju u skladu sa GRI načelima (Global Reporting Initiative).
Vesna Vukajlović
Portal Balkan magazin prenosi da je naftna kompanija Britiš Petroleum (BP) objavila je da će konačni račun za obeštećenje zbog izlivanja nafte u Meksičkom zalivu 2010. godine iznositi 61,6 milijardi dolara. U BP veruju da buduće tužbe povezane s izlivanjem „neće imati značajniji materijalni utjicaj“, objavili su u petak britanski mediji.
Sinoć je nacionalna televizija RTS prenela da će zamena za „Južni tok“, gasovod „Istring“, zaobići Srbiju. Slovačka i Bugarska potpisale su sporazum o gradnji tog gasovoda, što je deo plana EU da obezbedi alternativu ruskom gasu. Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, pa zato „Gasprom“ očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju „Severnog toka 2“
Evropska unija je danas kaznila pet najvećih evropskih proizvođača kamiona sa rekordnih tri milijarde evra, optužujući ih za dosluh radi nameštanja cena i odlaganja uvođenja tehnologija za smanjenje zagađenja.
Evropska unija je predložila nove nacionalne ciljeve za drastično smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine kako bi ispunila obećanje sa klimatskog samita u Parizu.
WWF, Svetska organizacija za prirodu zajedno sa Komisijom Republike Srbije za saradnju sa Uneskom i partnerima iz kompanije Coca-Cola obeležio je Dan еvropskog Amazona zajedničkim skokom u Dunav sa terase splava „Shake n’ Shake“, 14 jula. Nekoliko hiljada ljudi u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji, širom budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“, simboličnim skokom u reke pokazalo je značaj inicijative za čiste reke i zdrave rečne ekosisteme.
WWF ujedno radi i na zaštiti i obnovi vlažnih staništa Dunava za dobrobit i prirode i ljudi. Revitalizacija lokaliteta Štrbac i Široki rit u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ pomaže očuvanju vrsta kroz obnavljanje staništa, obezbeđivanje prirodnog režima voda, kao i razvoja eko-turizma na ovom području. Uz podršku kompanije Coca-Cola u Gornjem Podunavlju u Srbiji, Kopačkom ritu u Hrvatskoj i u Mađarskoj revitalizovano je nekoliko stotina hektara prirodnih vlažnih staništa.
Delo „Ekotopija 2121″ prikazuje poznate gradove koji se nalaze u blizini, ali i one egzotične i daleke. Neki od gradova možda čak zvuče fiktivno: Eldorado, Timbuktu, Ksanadu i Šangri-La. Ipak, svi oni zaista postoje. Šarena priroda knjige može se najbolje dočarati kroz primer jednog grada iz „Ekotopije 2121″, koji predstavlja i mesto gde je „Utopija“ 1516. godine rođena ‒ to je grad Luven (franc.) u Belgiji.
