Fondacija Hajnrih Bel je nemačka politička fondacija aktivna u Srbiji više od dve decenije. Za to vreme su podržali više od 50 projekata iz oblasti pravedne energetske tranzicije u iznosu od milion evra. Prepoznati su kao organizacija koja je vrednosno bliska zelenim i levičarskim idejama i u svom delovanju zagovaraju zelenije i pravednije društvo.

– Pored promovisanja demokratske političke kulture, što predstavlja jedan od dva stuba našeg rada u regionu, podržavamo i projekte u oblasti klimatske i energetske politike: borbu protiv energetskog siromaštva, smanjenje zagađenja vazduha, održivu urbanu mobilnost. Podržali smo i rad organizacija (RERI) koje su započele niz strateških, parničnih postupaka protiv zagađivača pred sudovima u Srbiji i Crnoj Gori – rekla je Nino Lejava, direktorka beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel.

Sa njom smo razgovarali o sprovođenju energetske tranzicije, aktivnostima Fondacije u oblasti zaštite životne sredine, edukaciji građana, uključivanju lokalnih zajednica u proces energetske tranzicije, kao i Evropskom zelenom dogovoru.

U FOKUSU:

• Ključni planovi Severne makedonije za energetsku budućnost
• Budućnost zelene energije u Rumuniji
• Veštačka koža napravljena od piva menja svet mode

Ko treba da predvodi energetsku tranziciju i šta je važno za njenu realizaciju?

– Energetska tranzicija je kompleksan tranzicioni proces u kom obnovljivi izvori energije (hidroenergija, geotermalna, solarna, energija vetra i obnovljive sirovine) u kontinuitetu zamenjuju energiju iz fosilnih goriva. Pre svega, ona uključuje funkcionalne institucije i političku volju donosilaca odluka. U ovom kontekstu podržavamo koncept građanske energije koja bi trebalo da postane ključni pokretač tranzicije energetskog sistema ka lokalnoj ekonomiji zasnovanoj na obnovljivim izvorima energije sa individualnim inicijativama. Kroz saradnju sa lokalnim samoupravama i dve energetske zadruge u Srbiji, Fondacija podržava participativni proces koji okuplja stotine građana. Za uspešnu energetsku tranziciju neophodno je da se građani uključe u proces odlučivanja kako bi se smanjio monopol koji imaju trenutno velika elektroprivredna preduzeća, a koja utiču na cenu struje. Da bi energetska tranzicija bila uspešna, najpre je neophodno da se donosioci odluka u Srbiji drže planova koje su zacrtali u Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, u kojoj je dekarbonizacija označena kao jedan od glavnih prioriteta. Neophodna je transparentna politika i javna debata u društvu, odnosno da građani budu uključeni u proces. Konačno, za uspešnu energetsku tranziciju neophodno je da ona bude i pravedna, odnosno da se posebno vodi računa o građanima koji bi bili posebno pogođeni reformama, poput rudara u tradicionalnoj industriji. Izuzetno je bitno da ne ponavljamo greške iz prošlosti kada je u talasu privatizacije veliki broj ljudi ostao bez posla.

Koje aktivnosti sprovodi fondacija u oblasti politike zaštite životne sredine i održivog razvoja?

– Naš cillj je da podržimo civilno društvo i institucije u Srbiji pri sprovođenju klimatskih politika. To je u skladu sa ciljevima međunarodnih klimatskih sporazuma i obavezama koje su preuzete u okviru procesa pristupanja EU. Fondacija svoje programe uvek razvija prema prioritetima u društvu i gorućim pitanjima koje pogađaju građane. U poslednjih par godina fokus rada je bio na energetskom siromaštvu, energetskoj efikasnosti, zagađenju vazduha i praćenju EU integracija u Poglavlju 27 – životna sredina. Zajedno sa partnerima u okviru Koalicije 27, koja okuplja organizacije civilnog društva koje se bave monitoringom sprovođenja Poglavlja 27 u oblasti zaštite životne sredine još od 2014. godine, Fondacija je proizvela desetine studija sa preporukama za poboljšanje stanja u životnoj sredini, od kojih su samo neke nažalost bile prepoznate i sprovedene od strane donosilaca odluka. Godišnji izveštaji Koalicije 27 sistematski obrađuju situaciju u životnoj sredini i procenjuju reforme u tom sektoru.

Koliko su građani Srbije edukovani o pojmu energetske tranzicije i na čemu bi trebalo da se zasniva njihova edukacija?

 – Građanima je često prepušteno da se sami informišu o energetskoj tranziciji. Poruke koje dobijaju od donosilaca odluka su neretko protivrečne, katkad i populističke, naročito kada se radi o „izlasku” iz uglja i dekarbonizaciji, umesto da se javnosti i građanima predstave obaveze koje je Srbija potpisala kada se radi na primer o gašenju termoelektrana, kako je predviđeno Nacionalnim klimatskim i energetskim planom, koji po prvi put daje jasne smernice sa godinama napuštanja uglja do 2050. Postoje mnogi projekti za podršku energetskoj efikasnosti u lokalnim samoupravama, od kojih je neke podržala Fondacija Hajnrih Bel. Jedan primer jeste serija razgovora sa menadžerima stambenih zajednica o energetskoj rehabilitaciji zgrada koja se finansira iz kredita Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD). Broj građana koji su posetili info dane pokazuje da su vrlo zainteresovani za energetsku tranziciju, uzevši u obzir konstantan porast cena energije, posebno električne energije. Edukacija i informisanje građana o energetskoj tranziciji bi trebalo da bude posao donosilaca odluka na republičkom nivou, međutim svedoci smo da su neke lokalne samouprave progresivnije u informisanju građana od samih ministarstava.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski