Ministarstvo: Ovim se ne ukida nijedna tarifa, već će dodaje dinamička tarifa koja će biti dobrovoljna

Iz Ministarstva rudarstva i energetike objasnili su da je zakon otvorio mogućnost i za potrošače i za snabdevače da prepoznaju interes za zaključivanje ugovora sa promenljivom cenom.

„Svakako je tu najvažnija uloga snabdevača da svoju poslovnu politiku prilagode i u nju ugrade ovaj model ugovora. Očekujemo da EPS, kao kompanija u vlasništvu države, razmotri najbolje opcije za građane i privredu, ali i za funkcionisanje energetskog sistema”, naveli su iz Ministarstva.

Ističu da i postojeći tarifni sistem ima promenljivu cenu u toku dana (višu i nižu) i da se njime uvažava dnevna dinamika sistema na osnovu proizvodnje, ponude i potražnje, ali da je trenutno u vidu administrativno određenih tarifa (viša i niža tarifa, zelena, plava, crvena zona).

„Novina je, dakle, da se zakonom prepoznaje dinamička tarifa koja se prilagođava novim realnim tržišnim uslovima i stanju sistema”, dodali su iz Ministarstva.

Kako dinamičke tarife funkcionišu u praksi?

Energetski stručnjak Dejan Stojadinović objasnio je za Danas da su dinamičke tarife model obračuna potrošnje električne energije koji je vezan za tržišnu cenu.

„Cena električne energije na berzi, odnosno na tržištu, varira svakog sata. Najviša cena struje je onda kada je najveća potrošnja, a to je uglavnom u jutarnjim časovima i predveče. Preduslov za primenu ove tarife je da potrošač ima pametno brojilo, jer onda to pametno brojilo meri potrošnju struje u tačnim vremenskim intervalima, odnosno koliko ste vi u svakom satu potrošili električne energije ili u svakih 15 minuta, zavisi od vrste pametnih brojila”, rekao je Stojadinović.

U prevodu, najjeftinije će proći oni koji budu najviše struje trošili u periodu kada je ona na berzi najjeftinija.

Dodaje da su cene električne energije na berzi struje satne i onda se potrošnja u tom satu množi sa cenom struje u tom satu. „Na kraju meseca se sabere ta potrošnja i dobijete račun za električnu energiju i to je ta dinamička tarifa”, naveo je Stojadinović.

Kao glavni nedostatak ove tarife, Stojadinović navodi to da je, grubo rečeno, to stvar kockanja, jer neko ko ima istu potrošnju svakog meseca mogao bi da dobije drastično različite račune za struju koji bi mogli biti drastično viši ili niži.

Objasnio je da u Zapadnoj Evropi snabdevači električne energije nude potrošačima da li želi fiksnu tarifu sa kojom će otprilike znati koliko će platiti, ili dinamičku tarifu koja zavisi od cena na berzi.

Smatra da bi, za početak, dinamičku tarifu mogle da koriste kompanije, a kasnije i građani.

Ističe da treba sačekati EPS i druge snabdevače koji treba da predstave koji su tačno uslovi i kako će to izgledati u praksi.

Dinamičke tarife dobro rešenje za fleksibilnost sistema

Član Saveza energetičara Srbije Željko Marković objasnio je da, pre svega, dinamičke tarife ne treba mešati sa zelenom i crvenom zonom, već da su one povezane sa skupljom i jeftinom strujom.

Ističe da su dinamičke tarife dobre kako bi se rasteretio energetski sistem u trenucima visoke potrošnje.

„U prevodu, mi sada kroz jeftine cene struje stimulišemo potrošnju struje noću. Elektrani bi bilo najefikasnije kada bi non-stop isporučivala istu snagu, ali je ona nekad veća, a nekad manja. Zato su dinamičke tarife rešenje, da tada kada je potrošnja veća da se visokim cenama destimuliše potrošnja struje”, naveo je Marković.

Marković kaže da, na primer, leti kada kada radi mnogo solarnih elektrana, ili tokom maja kada već polako pada potrošnja, često se desi da cene električne energije na berzi u periodu od 12 do 15 časova budu niske.

Upravo u tom periodu, kako navodi, stimulisaće se oni koji su na dinamičkoj tarifi da troše struju, a kroz jeftinu struju.

Marković dodaje da će to moći da koriste oni koji imaju pametna brojila i kojima bi se, na primer, preko mobilne aplikacije slala informacija o periodu kada nastupa jeftina struja.

U Srbiji, kako navodi, kroz dan-unapred tržište mogu se znati kakve će sutradan biti satne cene električne energije pa se na osnovu toga može planirati i potrošnja.

Na pitanje šta je jeftinije, fiksna tarifa ili dinamička, Marković da to zavisi od dogovora između potrošača i snabdevača.

„To vam je kao da imate puno različitih paketa kod mobilnih operatera. Sada se svi takmiče da naprave nešto što vama odgovara, a ono što vama odgovara možda neće odgovarati nekom drugom. Znači da se kreiraju proizvodi tako da svako nađe neku svoju računicu da njemu bude povoljnije”, zaključio je Marković.

Ministarstvo: U proteklih godinu dana ugrađeno 522.000 pametnih brojila

Iz Ministarstva navode da dinamičke tarife za električnu energiju znače da se cena električne energije koju plaća kupac menja u određenom periodu u zavisnosti od ponude i tražnje. U zavisnosti od mogućnosti primene, dodaju, da ove promene mogu biti po danima, ali i po satima u okviru jednog dana.

I oni ističu da ovaj sistem pomaže uravnoteženju upotrebe energije i podržava mrežu podsticanjem korisnika da prebace potrošnju na manje opterećene periode.

Kada je reč o preduslovima za uvođenje promenljive cene, Ministarstvo navodi da su to digitalizacija mreže i postavljanje digitalnih brojila.

„Na primer, za praćenje promena cena neophodno je obezbediti blagovoremnu dostupnost informacija o promeni cene elekrične energije, a za upravljanje potrošnjom i korišćenje takvih pogodnosti i ušteda neophodni su pametno brojilo i digitalizovana mreža”, objasnili su iz Ministarstva.

U ovom trenutku, kako navode, udeo pametnih brojila na mreži je 16 odsto, što je, kako kažu, više nego u nekim od razvijenih zemalja Evrope.

U prethodnih godinu dana ugrađeno je 522.000 brojila uz podršku EU, a obezbeđena su sredstva za još 665.000 brojila, istakli su iz Ministarstva.

Ukazuju da će dinamičku tarifu moći da koriste i građani i privreda.

Izvor: Danas