Energetski šok boji svetsku ekonomiju – kako Međunarodni monetarni fond procenjuje globalnu krizu

Na godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu dominirale su sumorne prognoze usled energetskog šoka i poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Poruka Kristalina Georgieva je jasna – rast usporava, cene rastu, a kratkoročne intervencije poput kontrole cena mogu samo produžiti krizu.

Ništa u Vašingtonu danas nije bilo u boji izveštaja i kravate, ljubičasto i ružičasto. Prognoze koje su se čule na godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda više su bile u boji sakoa generalne direktorke Kristaline Georgijeve – crvene.

„Uticaj na globalnu ekonomiju je već veliki, iako je konflikt kratkotrajan. Velika šteta na energetskoj infrastrukturi i prekidi u lancima snabdevanja guraju cene naviše, a rast svetske privrede naniže. Sa 3,4 odsto prošle godine na 3,1 procenat ove godine“, kaže Georgijeva.

Najveću cenu platiće zemlje uvoznice energenata, dok zvaničnici MMF-a smatraju da će to biti oni koji su ograničili cene. Upozoravaju da, ako je ponuda energenata zbog rata u Persijskom zalivu smanjena – a tražnja ista, i ako je polovina zemalja ograničila cene benzina – rast globalne inflacije mogao bi, na kraju, biti dvostruko veći.

Pročitajte još:

• Severna Makedonija usvojila Nacionalni plan za energiju i klimu 2025–2030
• EPBiH širi kapacitete OIE uz podršku Svetske banke
• Termoelektrana Pljevlja ulazi u jednomesečni remont

„Dobra vest je da je većina zemalja izbegla mere koje nisu ciljane, poput smanjenja poreza, subvencija i kontrole cena. Ono što nije dobra vest jeste to što smo videli da su mnoge zemlje primenile mere koje nisu ciljane, poput kontrole izvoza ili široko rasprostranjenih mera smanjenja akciza. Iako je namera tih mera možda dobra i štiti stanovništvo od cenovnog šoka, takve mere samo prolongiraju bol većih cena“, istakla je Georgijeva.

Zvaničnici MMF-a odgovarali su i na pitanja Radio-televizije Srbije kako zemlje uvoznice energenata, kao što je Srbija, mogu da budu sigurne da veća inflacija neće biti veći trošak od smanjenja akciza. Zamenica generalnog direktora Fiskalnog odeljenja Era Dabla Noris napomenula je da su to neke lekcije naučene u prošlosti.

„I to iz energetskog šoka koji se dogodio 2022. godine, ali i nekih drugih šokova. Zašto ove široko ciljane mere i ograničenje cena mogu da uzrokuju ove posledice? Mi ne kažemo da one ne rade – one rade, ali budžetski trošak koji nose može biti ekstremno visok“, zaključuje Dabla Noris.

Kada je o Srbiji reč, Misija MMF-a dolazi u Beograd za sedam dana, u treću reviziju aranžmana iz predostrožnosti.

Revizija jedne brojke najavljena je odmah pošto je MMF-ov izveštaj objavljen. Kada je reč o proceni inflacije za ovu godinu, kancelarija u Beogradu saopštila je da je ona zaključena 10. marta.

Procena od 5,2 odsto zasnivala se na pretpostavci da će cene porasti posle uredbe o ograničenju marži. Nakon toga smanjene su akcize na gorivo, pa bi, kao rezultat toga, inflacija mogla biti niža nego što je prvobitno predviđeno.

Revizija smanjene stope privrednog rasta od 2,8 odsto nije spominjana.

Izvor: RTS