Održana konferencija posvećena ljudskom faktoru kao uticaju na životnu sredinu

11.12.2017

U Vidinu u Bugarskoj održana je konferencija povodom realizacije projekta „Prеvеncija i ublažavanjе poslеdica katastrofa uzrokovanih ljudskim faktorom u prеkograničnom rеgionu Vidin-Zajеčar”.

Gradonačеlnik Zajеčara Boško Ničić izjavio je da jе ovaj projеkat vеoma važan za obе stranе, i za Vidin i za Zajеčar. Važno jе da sе uvеžеmo i povеžеmo i zajеdničkim snagama ćеmo sprеčiti еvеntualnе katastrofе kojе bi moglе biti izazvanе ljudskim faktorom. Dеponijе su vеliki problеm svakog grada i mogu da stvorе ozbiljnе poslеdicе ako sе nе pozabavimo timе na pravi način, rеkao jе Ničić.

Projеkat prеdviđa ulaganja za nabavku mašina za odlaganjе otpada za potrеbе opštinе Vidin i Grada Zajеčara. Ovaj projеkat doprinosi smanjеnju rizika kao što su sušе, poplavе, šumski požari, klizišta i zagađеnja, kao i njihovo sprеčavanjе i poboljšanjе administrativnih kapacitеta u dužеm vrеmеnskom pеriodu. Opšti cilj projеkta jе prеvеncija i ublažavanjе poslеdica nеpogoda izazvanih ljudskim faktorom u prеkograničnom rеgionu Vidin -Zajеčar.

izvor: zajecar.info

Sandra Jovićević

Predstavljeni planovi Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske za sledeću godinu

11.12.2017

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske Dubravko Ponoš predstavio planove Fonda za sledeću godinu.

Nakon već usvojenog finansijskog plana Fonda za 2018. godinu Ponoš je naglasio kako će se nastaviti sa finansiranjem već ugovorenih projekata, ali razvijaće se i novi, kako bi Fond postao nezaobilazna tačka u zaštiti okoline i energetske efikasnosti. Isto tako, direktor je istakao da se konkurs za obnovu privatnih kuća očekuje najranije sredinom sledeće godine, dok se konkurs za elektromobilnost može očekivati čak u prvom kvartalu iduće godine. Trenutno postoji oko 200 stanica za punjenje električnih vozila u Hrvatskoj, a procenjuje se da je potrebno barem još toliko. Ponoš je objasnio da će jedna mera sufinansiranja biti pri kupovini električnih vozila, dok će druga biti usmerena na kompanije, pa će se, na primer, pokušati rešiti problem zagađenja koje uzrokuju dostavna vozila u gradovima. Takođe, pokušaće se rešiti i problem infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Kada je reč o upravljanju otpadom, svest građana u Hrvatskoj još nije dovoljno velika da bi se mogli kopirati inostrani uspešni modeli. On je podsetio i da će 1. januara Hrvatska biti kažnjena od strane Evropske komisije, jer neće stići u zakazanom roku izgraditi sve centre za regionalni otpad. Ponoš je istakao da će sistem upravljanja otpadom koštati više za sve one koji ne odvajaju otpad, a da trenutno od 500 jedinica lokalne uprave i samouprave samo njih 150 ima Plan upravljanja otpadom. Takođe, dodao je da je Fond uključen u jačanje svesti o zbrinjavanju elektronskog i komunalnog otpada, zbog čega je održano sedam radionica, a uskoro će početi i nacionalna kampanja odvajanja komunalnog otpada u domaćinstvima i o podizanju svesti o povećanju energetske efikasnosti.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Podeljene sadnice za pošumljavanje u opštini Mali Zvornik

11.12.2017

Podela sadnica stanovništvu na teritoriji opština Mali Zvornik po mesnim zajednicama nedavno je obavljena za ukupno 26 građana, koji su se ranije prijavili kao zainteresovani za učešće u projektu pošumljavanja imanja.

Opština Mali Zvornik finansirala je nabavku 31.700 sadnica bagrema, hrasta i lipe, za pošumljavanje 31,7 hektara privatnih poseda građana u 2017. godini, a ovogodišnje pošumljavanje koštalo je 840.270,00, a obavljeno je u sklopu mera koje Opštinska uprava sprovodi u cilju unapređenja životne sredine.
Projektom pošumljavanja vodilo se računa da pošumljavanjem u što većoj meri budu obuhvaćene zone koje su u povećanom riziku od poplava i klizišta.
Nabavljeno je 26.700 sadnica bagrema, 4.000 sadnica hrasta i 1.000 sadnica lipe, koje će vlasnici imanja na području opštine Mali Zvornik zasaditi na lokacijama planiranim za pošumljavanje.
Odlučeno je da to bude bagrem, hrast i lipa, jer su u pitanju vrste koje se lako i brzo primaju i ne zahtevaju primenu posebnih mera.
Sadnja nabavljenih sadnica biće obavljena po principu 1000 mladica po hektaru.

U 2016. godini u opštini Mali Zvornik pošumljeno je 58,03 hektara površina u privatnom posedu. Za izradu projekta pošumljavanja i nabavku sadnog materijala, tom prilikom iz namenskog fonda u budžetu utrošeno je 2.750.000,00 dinara.

Milisav Pajević

Potencijali cirkularne ekonomije – velika šansa za Srbiju

11.12.2017

Evropska i svetska iskustva iz oblasti cirkularne ekonomije, predstavljena su u Kragujevcu, na predavanju koje su eksperti iz ove oblasti održali za predstavnike Gradske uprave, javnih preduzeća, Univerziteta, udruženja koja se bave ekologijom i održivim razvojem.

Linearni model ekonomije koji funkcioniše po principu “uzmi-napravi-odloži“, po kome proizvodi završavaju na otpadu, sve više se prevazilazi u svetu i zamenjuje novim modelom takozvane “cirkularne ekonomije“ koja funkcioniše po principu “proizvod-otpad-proizvod“. Proizvodi su dizajnirani tako da mogu da se ponovo upotrebe, rastave, poprave, recikliraju. Potencijali cirkularne ekonomije su velika šansa za Srbiju čime bi ekonomija dobila šansu za razvoj, građani ekološki bezbednu životnu sredinu, zelena radna mesta, bolji kvalitet zemljišta, hrane i vode.

Svi znaju da resursi na zemlji nisu beskrajni, da se proizvodi stvaraju po vrlo niskim cenama, a potom koriste i bacaju. Takav, izuzetno kratak životni ciklus proizvoda nepovratno zagađuje životnu sredinu i neodrživ je na planeti sa ograničenim resursima. Tako da mi danas u Srbiji imamo oko 3.500 divljih deponija i samo 8 sanitarnih regionalnih deponija, a oko 5 do 7 odsto otpada se prerađuje. I upravo zbog neadekvatnog tretiranja otpada, uticaja klimatskih promena, Srbija gubi negde oko 250 miliona evra godišnje, što je ozbiljan novac koji je potreban našoj ekonomiji – rekla je Jasmina Predojević Simović, pomoćnik gradonačelnika za održivi razvoj grada i saradnju sa udruženjima.

Gospođa Izabel Airas, savetnik za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije predstavila je evropske eko-investicione projekte koji predstavljaju šansu za privrednike u Srbiji. Ovom prilikom predstavljen je i primer iz prakse – projekat “Pioniru u praksi“ i plan razvoja kragujevačkog društva sa „nula otpada“.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Završni trening lokalnih inspektora u 2017. godini

11.12.2017

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan učestvovao je na završnom treningu inspektora zaštite životne sredine jedinica lokalne samouprave održanom 7. i 8. decembra u Beogradu.

Tom prilikom ministar Trivan razgovarao je sa inspektorima iz svih krajeva Srbije, koji su postavljali različita pitanja i upućivali predloge i sugestije u cilju poboljšanja rada u poslovima inspekcijskog nadzora. Trivan je naglasio da je neophodno povećati broj ljudi u inspektorskom nadzoru u oblasti zaštite životne sredine, kao i da pristup inspektora u rešavanju problema na terenu mora biti stroži i rigidniji. Ministarstvo stoji na raspolaganju svim inspektorima za zaštitu životne sredine koji imaju problem na svojoj opštini da obavljaju svoj posao kako treba, rekao je. Inspekcija mora osnažiti svoj rad i uskladiti ga sa modernim, evropskim standardima, jer Evropa veoma uspešno obavlja ovaj posao i mi moramo imati za cilj da to dostignemo, radi naše budućnosti, budućnosti naše dece i budućnosti naše planete, istakao je ministar.

Ministarstvo zaštite životne sredine, Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, u periodu od septembra do decembra 2017. godine održalo je pet obuka za 100 inspektora za zaštitu živote sredine organa lokalne samouprave. Održane obuke su samo početak planiranih aktivnosti na uspostavljanju permanentnog obrazovanja inspekcija za zaštitu životne sredine na svim nivoima, sa ciljem unapređenja ujednačenosti, efikasnosti i kvaliteta sprovođenja propisa iz ove oblasti. Permanentno obrazovanje inspekcija i drugih činilaca iz oblasti zaštite životne sredine je značajna aktivnost na putu implementacije pravnih tekovina EU u Republici Srbiji, što je naš strateški cilj.

Izveštaj o izvršenim obukama u 2017. godine možete preuzeti na sledećem linku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Podela kanti za porodična domaćinstva u Sremčici

11.12.2017

U Sremčici je počela podela više od 4.200 novih kanti za porodična domaćinstva, čime će se uvesti komunalni red u ovom čukaričkom naselju, saopštavaju iz opštine Čukarica.

Klasični kontejneri ostaće samo u naseljima gde su stambene zgrade. Ovo je novi projekat koji će takođe umanjiti komunalne račune stanovnicima Sremčice, a građanima su ga predstavili predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić i direktor JKP „Gradska čistoća” Miroslav Bogdanović.

U proteklom periodu opština i grad su uložili velika sredstva za asfaltiranje ulica, uređenje parkova i izgradnju pešačke zone od okretnice linije 511 do Ibarske magistrale. Bez obzira na sve što smo uradili, nedostajalo je baš ovo što danas počinjemo, a to je da brinemo o ekologiji i očuvanju životne sredine. Želimo da podignemo nivo svesti naših sugrađana o očuvanju životne sredine, time što će se domaćinstva sama starati o kantama koje će im biti podeljene, a ovaj novi projekat će doneti značajne uštede domaćinstvima, jer će im računi za komunalne usluge biti umanjeni, rekao je Srđan Kolarić, istakavši da će stari kontejneri biti uklonjeni, jer se pokazalo da nisu idealno rešenje za ovo čukaričko naselje.

Direktor JKP „Gradska čistoća” Miroslav Bogdanović je podsetio da se u naseljima gde postoje porodična domaćinstva klasični kontejneri menjaju kantama od 240 litara. U Sremčici će uz kante za komunalni otpad, potpuno besplatno biti podeljene i kante za reciklabilni otpad. Domaćinstvima će to biti značajno jer reciklabilni otpad ima veću zapreminu, a i JKP „Gradska čistoća” će imati koristi jer će zaštita životne sredine i reciklaža biti na višem nivou, rekao je Miroslav Bogdanović. Bogdanović je istakao da će građani Sremčice imati značajne uštede, jer će plaćati komunalne račune kao za objekat od 60 kvadratnih metara.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

JP „Putevi Srbije“ pozivaju javnost na sastanak radi upoznavanja sa predlogom projekta trase budućeg autoputa

10.12.2017

Javno preduzeće „Putevi Srbije“, kao nosilac projekta u postupku izrade Idejnog projekta i Studije izvodljivosti sa Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu i socijalne aspekte za izgradnju Autoputa E-80 u Srbiji (SEETO Ruta 7): deonica od Pločnika do Merdara, a u skladu sa Standardima Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), poziva pojedince, javnost, organe i organizacije zainteresovane za upoznavanje sa predlogom projekta trase budućeg autoputa i razgovorima o budućim uticajima izgradnje kao i tokom svih faza izrade projektne dokumentacije, izrade Studije o proceni uticaja na socijalne i aspekte zaštite životne sredine.

Sastanak će se održati dana 14. decembra ove godine u 11 časova u zgradi Opštine Kuršumlija.

Pitanja i komentari povodom ovog projekta tokom javnih konsultacija.mogu biti dostavljeni pisanim putem poštom ili mejlom na JP „Putevi Srbije“- Bulevar kralja Aleksandra 282 11000 Beograd, Tel 011/30-40-604, e-mail mimoza.jelicic@putevi-srbije.rs.

Milisav Pajević

Kina zabranila uvoz plastičnog otpada iz Velike Britanije

09.12.2017

Kineska zabrana uvoza plastičnog otpada iz Velike Britanije stupa na snagu od januara i preti da dovede do toga da deponije Velike Britanije budu preplavljene plastikom.

Čelnici reciklažnih kompanija kažu da će predstojeća zabrana Kine, najvećeg svetskog otkupljivača otpada da predstavlja veliku prepreku u naporima Velike Britanije da reciklira više plastike.

Podaci koje je objavio Grinpis govore da su britanske kompanije od 2012. godine izvezle više od 2,7 miliona tona plastičnog otpada u Kinu i Hong Kong , što je skoro dve trećine od ukupnog plastičnog otpada Velike Britanije.

Pritisak na ministarstvo za zaštitu životne sredine da izgradi svoju reciklažnu industriju raste, ali ono i dalje nema adekvatan plan.

Stjuart Foster iz kompanije za reciklažu Rikup rekao je da su postojale indicije za ovakav potez Kineskih vlasti još 2008. i 2012. godine, ali da ih Velika Britanija nije shvatila ozbiljno. On misli da je ova situacija sjajna prilika za Veliku Britaniju da napravi sopstvenu infrastrukturu i cirkularnu ekonomiju kada je reč o plastici. “Kada bi Velika Britanija razvila više postrojenja za reciklažu i davala podsticaje svojim proizvođačima da koriste reciklirani materijal uspela bi da u potpunosti iskoristi ovu situaciju, ali nažalost sa aktuelnom političkom situacijom u Velikoj Britaniji to nije prioritet”, rekao je Foster.

“Ono što je najbitnije jeste da pokušamo da držimo ovaj materijal pod kontrolom kako ne bi došlo do izlivanja plastike u okolinu”, rekao je Foster.

Kineska dominacija u proizvodnji značila je i to da je bila najveći uvoznik reciklabilnih materijala. Godine 2016. Kina je uvezla 7,3 miliona tona plastičnog otpada iz razvijenih zemalja, uključujući Ameriku, Veliku Britaniju i Japan.

Ovog leta, u kampanji pod nazivom “zang laji”, što u prevodu znači strani otpad, Kina je odlučila da prekine sa uvozom 24 vrste čvrstog otpada, što podrazumeva i PET ambalaže, drugu vrstu plastike i mešani papir.

Kineske vlasti su takođe pooštrile kontrolu kvaliteta za sve ostale vrste otpada što stavlja reciklažnu industriju Velike Britanije pod još veći pritisak. Ovaj potez mogao bi da dovede do dodatnog smanjenja recikliranja jer određeni materijali gube na svojoj ekonomskoj vrednosti.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Održana radionica o zaštiti prirode i klimatskim promenama u Umci

08.12.2017

U okviru međunarodnog programa eko-škola, koji realizuje Škola sa domom za učenike „Sveti Sava“ iz Umke, stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su posetili školu 27. novembra 2017. godine i održali radionicu na temu „Zaštita prirode i klimatske promene“.

Ovim povodom, stručni saradnici Zavoda predstavili su značaj zaštite ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Sa učenicima je o biljnim vrstama koje naseljavaju našu zemlju razgovarala botaničar mr Verica Stojanović, ukazavši na vrste koje su ugrožene i zbog klimatskih promena. Svet insekata, riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara sa učenicima je predstavio herpetolog dr Rastko Ajtić. U realizaciji radionica, učestvovali su i prosvetni radnici iz škole na čelu sa nastavnicom biologije usmeravajući rad ka povezivanju sa školskim gradivom.

Kako bi deci prikazali pojedine zanimljive primere o svetu prirode kod nas, stručni saradnici Zavoda, za ovu priliku pripremili su vizuelne materijale kao što su posteri o vrstama koje naseljavaju našu zemlju i eksponate iz stalne muzejske postavke „Zaštita prirode Srbije“, sedišta Zavoda u Beogradu. Tema susreta izazvala je interesovanje kod učenika, želju da otkrivaju prirodu i posete izložbenu postavku Zavoda.

Škola „Sveti Sava“ u Umci pripada grupi „specijalnih škola“, koja kao jedan od ciljeva vannastavnih aktivnosti ima da kroz igru i radioničarski rad približi deci životni obrazac koji podrazumeva i saznanja i navike u oblasti životne sredine, koje će kasnije negovati i razvijati. U tom cilju škola organizuje obeležavanje međunarodnih dana posvećenih životnoj sredini, zaštiti prirode i negovanju zdravih navika življenja.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Aljaska: Način života starosedelaca i ekosistem mogli bi da budu ugroženi naftnim bušotinama

08.12.2017

Posle 126 godina pripadanja Rusiji, nepregledna aljaska prostranstva od 19.000.000 hektara su 1867. godine prešla u ruke SAD i to za pet centi po hektaru. S obzirom na to da se na Aljasci danas nalazi oko polovina američkih nalazišta nafte, uglja i platine i uz to 80 odsto olova, 30 odsto antimona i 20 odsto nikla, Rusi ovu prodaju toliko vredne teritorije u bescenje sigurno gorko žale. Istraženih rezervi nafte na severnoj obali u tesnacu Prudou na Aljasci ima najmanje koliko i Saudijskoj Arabiji. Čitava oblast je jedno od najbogatijih nalazišta nafte na zemlji i SAD bi odavde mogle da se snabdevaju najmanje 200 godina. Godišnji nacionalni dohodak po glavi stanovnika je vrlo visok (preko 60.000 dolara, podaci iz 2005).

Ipak, gotovo 8.000.000 hektara ove teritorije je rezervat prirode. “Eksploatisati naftu iz zaštićene oblasti ili ne?” za Sjedinjene Američke Države dilema je u rangu sa hamletovskom, “Biti ili ne biti?”.

Artički nacionalni rezervat prirode dom je mošusnim volovima, čoporima vukova, ugroženim polarnim medvedima i krdima veličanstvenih irvasa svojstvenih ovoj teritoriji (Porcupine Caribou) i gnezdo milionima ptica. U njemu žive i pripadnici starosedelačkog naroda Gvičin koji su, hiljadama godina pre nego što su noge Evropljana kročile na tlo Aljaske, preživljavali zahvaljujući prirodnim resursima koji su im tamo dostupni.

Iako ovo područje, prema procenama, leži na milijardama barela tečnog zlata i ogromnim količinama zemnog gasa, radi zaštite načina života autohtonih stanovnika i biodiverziteta od osamdesetih godina prošlog veka, zabranjeno je svako dalje istraživanje fosilnih goriva.

Administracija predsednika Donalda Trampa preti da, skoro trideset godina kasnije, ovom dogovoru domorodaca i vlasti stane na put. Umesto ekoloških i moralnih argumenata za zabranu eksploatacije nafte, vrlo je moguće da prevagnu ekonomski motivi trenutne republikanske vlade da SAD postane lider na polju energetike i da smanji poreze.

Kako su i Kongres i Senat i Bela kuća ove godine pod kontrolom republikanaca, glas demokrata, koji se protive naftnim bušotinama slabo se čuje. Oni, zajedno sa aktivistima za zaštitu životne sredine i domorocima, upozoravaju kako iskorišćavanje prirodnih bogatstava Aljaske predstavlja višestruku opasnost po živi svet.

Buka, saobraćaj i ograde bi ometali migracione rute ptica i staništa divljači. Hemikalije iz naftnih mrlja bi mogle da oštete organe životinja, izazovu rak, smanjivanje imuniteta i reproduktivni neuspeh. Aktivnosti naftnih kompanija uzrokovale bi i uznemirenost među živim svetom i dugoročne ekološke posledice. Potrebna infrastruktura i putevi izmenili bi pejzaž i narušiili mirne uslove za posetioce. Toksini iz nafte i prašina bili bi kobni po vodu i vazduh. Stručnjaci dodaju da bi godišnji poreski prihodi od projekta izrabljivanja nafte i plina iz najvećeg američkog rezervata prirode bili beznačajni za federalni budžet koji iznosi nekoliko triliona dolara.

Ipak, postavlja se i pitanje da li će naftni magovi pohitati na Aljasku u uslovima kada je cena barela 60 dolara a troškovi rada na tom terenu vrlo visoki. Kevin Buk, izvršni direktor konsultantske kuće ClearView Energy Partners, rekao je da je konačni arbitar – cena.

Jelena Kozbašić

U Splitu održana radionica posvećena upravljanju otpadom

08.12.2017

U Splitu je održana regionalna radionica za obaveznike plaćanja naknada u oblasti upravljanja otpadom.

Radionica je imala za cilj pojasniti zakonske obaveze koje se odnose na prijavu podataka vezanih za količine ambalaže, električnu i elektronsku opremu i uređaje. U Hrvatskoj je uspostavljen sistem za upravljanje posebnim kategorijama otpada, kojim upravlja Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost.

Na radionici je rečeno da u Hrvatskoj važi pravilo da zagađivač plaća, odnosno da je finansijski odgovoran za realizaciju sanitarnih mera zbog štete koju je napravio otpad, a bilo je reči i o delatnostima koje ulaze u upravljanje otpadom, kao i o obaveznicima plaćanja naknada, označavanju ambalaže kaznama za kršenje zakona, ali i o izvozu i uvozu otpada.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Svečanost povodom otvaranja takmičenja „Navike promeni – školu opremi“

08.12.2017

U Bosanskom kulturnom centru u Tuzli održana je svečanost povodom otvaranja regionalnog takmičenja škola „Navike promeni – školu opremi“.

Cilj takmičenja je promocija energetske efikasnosti i štednje energije i vode i to bez ikakvih dodatnih investicija, samo promenom ponašanja korisnika objekta, a projekat se realizuje u Tuzlanskom kantonu i Brodsko-posavskoj županiji.

Takmičenje obuhvata 37.596 korisnika, a škole se takmiče u kategorijama smanjenja potrošnja električne energije, vode ili toplotne energije. Takmičenje se završava 31. marta 2018. godine, a najuspešnije škole dobiće fotonaponski sistem za proizvodnju električne energije i solarnu labaratoriju.

Organizatori takmičenja su Centar za razvoj i podršku iz Tuzle, Vlada Tuzlanskog kantona, Brodsko-posavska županija, udruženje Zelena akcija iz Zagreba i Brodsko ekološko društvo iz Slavonskog Broda.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Ministar Trivan na obeležavanju 97-godišnjice Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

08.12.2017

trivan na sumarskom — Foto: ekologija.gov.rs

U utorak 05.12.2017. ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je svečanom obeležavanju 97. godina postojanja Šumarskog Faulteta Univerziteta u Beogradu.

U svom pozdravnom obraćanju, ministar je posebno naglasio značaj podrške sturčnog i naučnog mnjenja za rad Ministarstva, tj. na rezultate u radu na zaštiti životne sredine. “Znanje je najvažnije, i presudno za put koji će Srbija napredovati u budućnosti”, rekao je. “Borba za bolju i čistiju životnu sredinu i očuvan biodiverzitet nema alternativu. Kako na globalnom, panetarnom nivou, tako i u našoj zemlji pošumljavanje daje najefikasnije rezultate u borbi protiv klimatskih promena, dok je stručno znanje u ovoj oblasti danas važnije nego ikada”, naglasio je ministar.

Dekan fakulteta prof. dr Ratko Ristić predstavio je na svečanosti istorijat i rad Šumarskog fakulteta, bisokoškolske ustanove koja je u prvih pet osnovanih na Univerzitetu u Beogradu. Tokom skoro jednog veka postojanja, Fakultet je ostvario značajna postignuća- od obrazovnonaučnog rada, do rada na zaštiti prirodnih vrednosti, značajnih investicionih radova, izdavačke delatnosti, promocije, angažovanja i organizovanja studenata.

Izvor: ekologija.gov.rs

1...1,1781,1791,180...1,673 Page 1,179 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM