Zlatibor dobija postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

08.12.2017

Krajem prošle nedelje svečano je obeležen početak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru.

Predsednik opštine Čajetina MIlan Stamatović izjavio je da je ovaj projekat značajan za sve lokalne samouprave smeštene u slivu Drine, a da će Čajetinu svrstati u prve ekološke opštine u Srbiji.

Kako je saopšteno, u planu je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Sirogojnu, Mačkatu i Čajetini, gde je i najveća koncentracija stanovništva. Korisnik postrojenja biće JKP Vodovod Zlatibor, a radove na izgradnji izvodi konzorcijum koga čine firme iz Srbije i Slovenije.

Vrednost projekta je oko 4,5 miliona evra, od čega je slovenačka vlada izdvojila 1,5 miliona evra.

izvor: cajetina.org.rs

Sandra Jovićević

Opština Tivat postala članica CIVINET mreže

08.12.2017

Opština Tivat postala je članica „Mreže CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa“. Ta mreža, koja je regionalnog karaktera, povezuje gradove i druge subjekte (ministarstva, javna preduzeća, univerzitete, fakultete, agencije), koji se na području Slovenije i Hrvatske, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije bave održivim planiranjem i upravljanjem mobilnošću u gradovima.

Cilj CIVINET mreže je prenos znanja i dobre prakse, kao i osmišljavanje zajedničkih projekata kojima će se finansirati buduće aktivnosti održivog saobraćaja i bolje mobilnosti. Mreža je osnovana u Ljubljani 25. aprila 2013. godine, kao mreža CIVINET Slovenija – Hrvatska, a 2016. godine preimenovana u CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa. Svrha mreže je širiti znanje i iskustva na području energetske efikasnosti i gradskog saobraćaja povoljnijeg za okolinu i krajnje korisnike.

Članovi razmenjuju ideje, iskustva i informacije, rade zajedno i sarađuju sa EU i nacionalnim vladama po pitanjima saobraćajne politike, propisa i finansiranja. Opština Tivat će, preko Sekretarijata za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, a kroz CIVINET mrežu, učestvovati na promociji javnog prevoza i drugih ekoloških prihvatljivih oblika mobilnosti, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije i razvoja ekoloških inovacija. Pored Tivta, članice ove mreže su i Nikšić i Budva.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Počelo video takmičenje Ja živim zeleno

07.12.2017

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska agencija za zaštitu životne sredine pozvala je sve zainteresovane da učestvuju u video takmičenju Ja živim zeleno.

U video takmičenju Evropljani mogu podeliti svoje zelene akcije kroz kratke video sadržaje, mogu glasati za najbolje klipove, te inspirisati druge da urade još više. Takmičenje se fokusira na četiri teme: održiva hrana, čist vazduh, čista voda i minimalne količine otpada.

Takmičenje je otvoreno do 31. marta 2018. godine, a pobednici će biti proglašeni 5. juna 2018. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eea.europa.eu

Osnovna škola iz Valjeva koristi biomasu za grejanje

07.12.2017

secka-valjevo — Foto: valjevskaposla.info

Osnovna škola Desanka Maksimović koja se nalazi u Valjevu od ove grejne sezone koristi novi sistem grejanja na biomasu.

Direktor škole Nenad Mihailović izjavio je škola kao energent umesto lož ulja koristi drvenu sečku što doprinosi energetskoj efikasnosti i smanjenju aerozagađenja. Kada je reč o ekonomskom aspektu, treba sačekati završetak grejne sezone, ali se očekuje da uštede ove zime budu oko 3 miliona dinara.

Kako je istaknuto, sistem grejanja je automatizovan, a gasovi iz kotla prečišćavaju se putem specijalnih filtera i tako prečišćen dim izlazi kroz odžak, pa je emisija štetnih gasova svedena na minimum. U projekat je uloženo 140.000 evra, a procene su da će se ta sredstva otplatiti za nekoliko godina kroz značajno jeftinije grejanje.

izvor: valjevskaposla.info

Sandra Jovićević

Projekat Umetnost reciklaže dobitnik 10.000 evra

07.12.2017

umetnost reciklaze — Foto: Svetlana Mandić

NVO TNT iz Podgorice pobednik je konkursa koji je nikšićka Pivara raspisala za finansiranje najboljeg ekološkog projekta. Za realizaciju projekta Umetnost reciklaže, koji ima za cilj podizanje svesti i odgovornosti građana o potrebi aktivnog uključivanja u zaštitu i unapređenje životne sredine, TNT je od Pivare dobio deset hiljada evra.

Bojan Tešić, predstavnik TNT-a izjavio je da su izabrali Nikšić zbog evidentnog problema odlaganja otpada, ali i zbog toga što ovaj grad ima zanimljivu i dugu umetničku, ali i ekološku tradiciju. Kao posebnu komponentu projekta izdvojili bismo upotrebu novih tehnologija u očuvanju životne sredine. Snimanjem divljih deponija i crnih tačaka i pretvaranjem u snimke koji se mogu gledati kao virtuelna realnost dao bi se lični doživljaj posmatračima i time problem deponija učinio vidljivijim.

Prema njegovim rečima, u toku projekta koji će biti realizovan u prvoj polovini naredne godine, planirana je izgradnja „reciklažnog kutka“ koji će se najverovatnije nalaziti na Filozofskom fakultetu i biće rezultat umetničke obrade reciklažnog materijala. U sklopu pomenutog kutka gde će biti održana i tribina na kojoj će govoriti zanimljiva eko-aktivistička imena, biće predstavljene i skulpture samoukog umetnika iz Kolašina Mladena Karišika, nastale skupljanjem drveta iz korita reka i njegovim kombinovanjem u fantastične oblike koji podsećaju na neka mitska bića ili čuvare same prirode. Tešić je kazao da će u sklopu projekta angažovati i belgijske muzičare i eko aktiviste, sastav Trashbeatz, koji promovišu održivo upravljanje otpadom kroz interaktivna predavanja i muziciranje na ručno izrađenim instrumentima od odbačenih predmeta.

Na šesti godišnji konkurs Pivare „Trebjesa“ pristiglo je 14 predloga.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Prvi međunarodni skup posvećen zaštiti i unapređenju populacije crnog ibisa-ražnja u svetu

07.12.2017

Prvi međunarodni skup posvećen zaštiti, monitoringu, očuvanju i unapređenju populacija crnog ibisa-ražnja (Plegadis falcinellus) u svetskim razmerama (1st International Glossy Ibis Workshop), održan je u Andaluziji (Španija), na području Nacionalnog parka „Donjana“ uz reku Gvadalkivir i obale Atlanskog okeana.

Učešće na skupu je uzelo preko 30 predstavnika naučnih i stručnih institucija, organizacija i fondacija, upravljača zaštićenih područja i eksperata, iz velikog broja zemalja Evrope, Azije, Afrike i Australije. Srbiju je na skupu predstavljao dr Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji je izložio prezentaciju pod nazivom „Status of Glossy Ibis in Serbia and central Balkan countries“. Sponzorsku podršku učešću na skupu pružili su Francuska fondacija „Tour du Valat“ i Biološki institut iz Sevilje (Estacion Biologica de Donana). Osnovni cilj ovog međunarodnog skupa bio je jačanje transkontinentalnih veza stručnih i naučnih organizacija i institucija, u cilju boljeg sagledavanja populacione dinamike, protoka gena, selekcije staništa za reprodukciju, odmor, ishranu, migraciju i zimovanje, kao i zaštite ove veoma osetljive vrste.

Eksperti iz pojedinih zemalja izložili su postojeća znanja o crnom ibisu-ražnju sa svojih teritorija, sa posebnim osvrtom na nekadašnje i savremeno stanje, trendove, ugroženost i preduzete-planirane mere zaštite i aktivnosti vezane za monitoring, posebno za markiranje jedinki i uzimanje uzoraka za genetske i druge analize. Većina izlagača je istakla da je u poslednje dve decenije došlo do značajnog rasta popualacije ove vrste u zemljama zapadnog Mediterana (Španija, Francuska, Italija, Maroko, Alžir), ali i smanjenja u zemljana istočne Evrope i Mediterana (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Turska, Azerbejdžan). Jedan od ključnih razloga za povećanje populacije je unapređenje uslova za ishranu (ogromna prostranstva pod poljima riže) kao i uticaj klimatskih promena zbog čega mnoge jedinke ne preduzimaju seobu sa svojih gnezdilišta u zapadnom Mediteranu, dok su razlozi opadanja brojnosti na istoku Evrope povezani sa nastavkom uništavanja (nestajanja) prikladnih vodenih staništa za gnežđenje i ishranu, nelegalan odstrel i uznemiravanje, posebno na ribnjacima.

Posebnu pažnju učesnika skupa pobudilo je izlaganje vezano za stanje u Srbiji i aktivnosti na Obedskoj bari u poslednje dve decenije u okviru programa „Povratak Ibisa“ koji zajednički realizuju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Mladi istraživači Srbije, JP „Vojvodinašume“, Opština Pećinci i brojni drugi partneri. Na skupu je konstatovano da su aktivne mere zaštite i unapređenja prirodnih vodenih, barskih i livadskih staništa pogodnih za gnežđenje i ishranu crnog ibisa-ražnja, preduzete na Obedskoj bari, jedinstvene u širem montekstu i da pokazuju da je moguće ponovo uspostaviti nestalu lokalnu populaciju, čak i kada u okruženju nema ljudskom rukom kreiranih i održavanih povoljnih staništa za ishranu (ribnjaci, polja riže, akumulacije, solane, itd).

Kao neophodnost uspostavljanja tešnje saradnje na evropskom i širem nivou, posebno je na skupu naveden slučaj crnog ibisa-ražnja, koji je kao mladunac prstenovan-markiran u Nacionalnom parku „Donjana“ u močvari sa tamariksom uz obalu Gvadalkivira 20. maja 2011, da bi ista jedinka bila fotografisana od strane Ištvana Hama u mešovitoj koloniji kod Dubovca uz Dunav, u okviru Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“, gde se gnezdila 2013. godine.

U završnom delu skupa u Španiji, posebno se razgovaralo o formiranju zajedničke međunarodne grupe za crnog ibisa-ražnja, koja bi bila koordinisana od strane stručnih organizacija iz Španije i Francuske i uz podršku IUCN specijalističkih grupa. Dogovoreno je da se unapredi monitoring na nacionalnom nivou kroz redovno praćenje stanja i promena u kolonijama ove vrste, kao i da se pojača rad na markiranju jedinki i uzimanju uzoraka (pera, itd) za genetske analize. Posebno je naglašeno da treba štititi preostala povoljna staništa za reprodukciju, odmor, ishranu i migraciju i gde god je to moguće formirati nova ili revitalizovati uništena-degradirana. Od Srbije se u tom kontekstu očekuje aktivno učešće u radnoj grupi i nastavak aktivnosti na postojećim i potencijalnim gnezdilištima vrste na Obedskoj bari, u Potamišju, Podunavlju i Potisju.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Zaokret domaće kompanije ka elektromobilnosti

07.12.2017

U poslednjih sedam godina beogradsko preduzeće „MT Komex” postepeno je dopunjavalo i menjalo svoju osnovnu delatnost, pa su zaposleni u ovoj kompaniji imali priliku da svoje višedecenijsko opsežno iskustvo iz oblasti mašinstva i zavarivanja obogate novim saznanjima, učestvujući u brojnim projektima izgradnje malih hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana. Hvatajući korak sa savremenim svetskim tokovima na polju elektromobilnosti, kompanijsko rukovodstvo je pre dve godine odlučilo da napravi još jedan zaokret i usmeri svoje aktivnosti ka razvoju primene punjača za elektromobile kao i da podrže uvođenje elektromobila u transportu. Zahvaljujući uvođenju ovog segmenta poslovanja na domaćem tržištu, inženjeri i instalateri u preduzeću „MT Komex” prošli su kroz obuku i danas mogu da instaliraju punjače kako u stambenim i poslovnim objektima tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom.

„MT Komex” je sklopio strateško partnerstvo sa dve globalne kompanije, koje su lideri u proizvodnji punjača za elektromobile – od proizvođača „Schneider electric” nabavljaju punjače AC za sporo i srednje brzo punjenje, dok im punjače iz game DC punjača za brzo punjenje isporučuje firma ABB. Sa obe kompanije potpisali su ugovor kojim se određuje da će ovo domaće preduzeće biti njihov sistem integrator. A rezultati nisu izostali. U prethodnom periodu „MT Komex” je instalirao punjače za sporo i srednje brzo punjenje u BMW-u, isporučeni su punjači za srednje brzo punjenje, za ugradnju u javnoj garaži na Obilićevom vencu u Beogradu (tri komada u prvom turnusu), a jedan uređaj za srednje brzo punjenje već je ugrađen u kompaniji BMW i ima dva mesta za punjenje, svaki snage 22 KW AC.

Kad je reč o DC punjačima, trenutno su u toku pregovori sa više kompanija, a u završnoj fazi su dogovori za isporuku punjača jednoj vodećoj kompaniji u automobilskoj industriji koja će na svojoj lokaciji u Beogradu ugraditi prvi brzi punjač snage 50 KW, model terra 53 ABB.

U okviru promocije punjača za punjenje elektromobila „MT Komex” je razvio novu veb platformu na adresi elektropunjaci.com gde će se nalaziti sve informacije o tehnici punjenja elektromobila, o samim elektromobilima, njihovoj ponudi na tržištu, kvalitetu i autonomiji pojedinih modela. Posetiocima sajta biće na raspolaganju i onlajn prodavnica gde će moći da kupe punjače i prateću opremu za punjenje elektromobila. Takođe, na platformi će biti omogućeno da klijenti podnose zahteve za projekte, a obučeni instalateri i inženjeri u kompaniji „MT Komex” će, na osnovu poslatih podataka, obavljati procenu i pristupati izvođenju projekata.

Na platformi će se nalaziti i linkovi prema mapama punjača što predstavlja izuzetno korisnu alatku za sve korisnike elektromobila. Mape neće obuhvatati samo Srbiju i Balkan, već i čitavu Evropu, i na njima će biti moguće pronaći svaku lokaciju javnih punjača, kao i privatnih punjača koji su dostupni javnosti. Zahvaljujući ovome, korisnicima elektromobila biće na jednom mestu dostupne sve informacije neophodne za njihovu elektromobilnost. Mape će biti redovno ažurirane, jer će inženjeri „MT Komex-a” registrovati svako novo mesto punjenja, shodno želji investitora, kako bi podaci o mestu punjenja bili vidljivi za sve korisnike električnih automobila.

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

Beograd dobija prvu “zelenu zgradu”

07.12.2017

Bivša zgrada Beobanke na Zelenom vencu, koja je predstavljala ruglo Beograda u proteklim godinama, našla je novog kupca i novu namenu.

Novi vlasnik zgrade je beogradski ogranak projektantske kuće Stattwerk iz Štutgarta. Nedavno je objavljeno da zgrada neće postati hotel sa pet zvezdica kako je najvaljivano, već poslovno-ugostiteljski soliter.
Ono što će je činiti posebnom u odnosu na ostatak zgrada u Beogradu jeste ideja kompanije da čitavu spoljašnju stranu zgrade obavije biljkama, tako bi Beograd dobio prvu zelenu zgradu.
Kako se navodi na sajtu ove kompanije, cilj im je da ponude „drugačiju, ‘zeleniju’ viziju radnog i životnog prostora, kao i urbanog uređenja grada“. Kako kažu, „žele da svaki njihov projekat bude temeljno ekologičan i da doprinese podizanju ekološke svesti ljudi i lokalnih zajednica“.
Plan je da u zgradi svoje mesto nađu prodajni salon za električna prevozna sredstva, kao i poslovni prostor namenjen „zelenim“ kompanijama, startapima i organizacijama.
Zasad je u saradnji sa kompanijom Gras Garden iz Beograda postavljen probni „zeleni zid“ koji služi da se utvrdi efikasno korišćenje vode potrebno za održavanje zelenila.
Taj „zeleni zid“ sastoji se od sistema laganih panela, proizvedenih od polikarbonatnih materijala, koji su otporni na UV zračenje. Za održavanje zelenog zida, koristi se Smart Garden Hub – smart sistem za navodnjavanje izraelske kompanije GreenIQ, koji preko interneta kroz aplikaciju kontroliše vreme i raspored navodnjavanja tako što koristi informacije lokalne vremenske prognoze i na taj način štedi i do 50% potrošnje vode za navodnjavanje.
Zgrada će imati i sistem za sakupljanje kišnice, koja će se kasnije koristiti kao tehnička voda, kao i solarne panele i vetrogeneratore sa vertikalnom osom obrtanja za proizvodnju električne energije. Biće tu i piezoelektrični podovi, koji će kinetičku energiju pretvarati u struju.
U kompaniji navode i da postoji potreba da se konstrukcija sanira i dodatno ukruti na horizontalne uticaje, kako bi zadovoljila savremene propise. Izvršeno je, zbog toga, i terensko ispitivanje stanja i karakteristika postojeće konstrukcije, ugrađenog betona i armature.
Rokovi i precizniji detalji realizacije ovog projekta zasad nisu poznati.
– Svaki projekat na kome radi Stattwerk prolazi kroz proces dugoročnog i kompleksnog planiranja. Dok ovaj proces ne bude završen u potpunosti, nećemo izlaziti u javnost sa pojedinostima projekta – izjavili su za eKapiju u ovoj kompaniji.
Inače, Stattwerk, koji se bavi prenamenom nekadašnjih fabrika i skladišta u stambene i poslovne prostore, za zgradu Beobanke platio je gradu 4,25 mil EUR.
Ova zgrada datira još iz 1960. godine i građena je za potrebe Energoprojekta. Kasnije je prešla u posed Beobanke, koja je 2002. otišla u stečaj. U stanju u kojem je danas nalazi se od 2007. godine, kada je uklonjena fasada i zgrada ogoljena do konstrukcije. Pokušaji da se proda na tenderu počeli su 2009. a novog vlasnika, uprkos izuzetnoj lokaciji, dobila je tek šest godina kasnije.

Manfred Norbert Fiš, građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu u emisiji Novi dan, govorio je o prvoj zelenoj zgradi u Beogradu.

„Nalaziće se u ulici koja je prometna, na jednoj raskrsnici, ima istaknut položaj, već duže vreme se ne koristi. Sada jedan srpski investitor, koji je puno radio u Nemačkoj, želi da ovu zgradu predstavi kao jedan spomenik, primer zelenom građenju u Srbiji“, rekao je on.

„Sa tim plaštom objekta – zelenom fasadom, to jeste izazov. Za Beograd će to biti veliki izazov jer biljke koje se integrišu na fasadu neće rešiti energetski problem, ali ljudi će imati prijatniju mikro klimu. Ovde se trudimo da u gradu koji je opterećen saobraćajem kroz fasadu stvorimo neku vrstu pluća i dobar vazduh za stanare koji u njoj žive“, kazao je Fiš.

Govoreći o zelenim fasadama, Fiš je rekao da su se u zemljama gde klimu odlikuje vlažnost vazduha i kiše te fasade pokazale su se kao dobre, poput Singapura i Bangkoka. „Da li će u Beogradu funcionisati to će pokazati ova zgrada, to je ekspriment“, dodao je on.

Energetski efikasne zgrade koštaju uvek više nego obične zgrade, i to pet do 10 odsto više troškova, ali moramo posmatrati čitav životni vek zgrada.

Prvu zelenu fasadu uskoro bi trebalo da dobije i Sarajevo, a očekuje se da biljke ukrase i objekte u drugim gradovima u BiH.

Milan Zlatanović

Izvor: eKapija, N1

U Bajinoj Bašti održana prezentacija Procesa životne sredine i zdravlja u Srbiji

07.12.2017

bajina-basta-iz-vazduha foto-bajinabasta.rs — Foto: bajinabasta.rs

U cilju realizacije plana aktivnosti na lokalnom nivou, i uključivanja lokalnih organa vlasti u sprovođenje ciljeva ranije Parmske, sada Deklaracije iz Ostrave, 4. decembra ove godine, u sali Skupštine Opštine Bajina Bašta, održana je javna prezentacija Procesa životne sredine i zdravlja u Srbiji.

Radionicu su realizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja uz podršku Svetske zdravstvene organizacije i Opštine Bajina Bašta.
Cilj radionice je bio da se nadležni državni organi, institucije i zainteresovana javnost upoznaju sa procesom životne sredine i zdravlja, aktivnostima koje su sprovedene u Srbiji od momenta potpisivanja Parmske Deklaracije, kao i sa ulogom lokalnih institucija i organa, u daljem procesu.
Predstavnici resornih ministarstava izrazili su spremnost da pomognu lokalnim samoupravama i zajednički rade na dostizanju ciljeva.
Partnerska inicijativa i sinergetsko delovanje nadležnih institucija, doprineće unapređenju procesa, kroz realizaciju programskih i projektnih predloga i drugih aktivnosti, sa temom životne sredine i zdravlja u Opštini Bajina Bašta, kao i šire.
Nakon radionice, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Švedske razvojne agencije (SIDA) i nadležnih organa Opštinske uprave Bajina Bašta posetili su reciklažni centar u krugu komunalnog preduzeća, koji je izgrađen zahvaljujući donaciji Kraljevini Švedske.

Milisav Pajević

#throwbackthursday: Černobilj, grad duhova

07.12.2017

theme-park-chernobyl — Foto-ilustracija: Pixabay

Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep. Ali kao što moja baka kaže: “Svako vreme ima svoje.”

Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio. U oblikovanju hashtag-ova najčešće se koristi engleski jezik, a započinju se tarabom (#). Kada kliknete na neki od njih, on vas vodi do svih dostupnih postova sa istim hashtag-om širom te društvene mreže. Ukoliko ste na primer fotografisali zalazak sunca i okačili na svoj Fejsbuk profil, mogli biste da u opis napišete #sunset i da kliknuvši na njega, pristupite bazi zalazaka sunca sa različitih strana sveta.

Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, dele uspomene sa svojim prijateljima na društvenim mrežama svakog četvrtka. Pod ovim terminom bi mogla da stoji fotografija koju su napravili prilikom vikend izlaska u prethodnom mesecu ili zapis o tome kako su na maskembalu u osnovnoj školi jedini nosili papirnu masku jer im mama nije napravila bolju. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.

Prvo putovanje kroz energetski vremenski portal započećemo u Pripjatu, u Ukrajini (tada sovjetskoj republici), u martu 1986. godine, poslednjem mesecu postojanja ovog grada.

Lokalnim luna-parkom i igralištima još su se orili veseli dečji glasići. Možda bi se oni u smiraj dana pomešali sa jecajima udovice koja se, dok je šetala psa, prisetila svog muža Jevrejina kog su ubili nacisti. Radnici elektrane vraćali su se nakon posla porodicama. Domaćice su odlazile u kupovinu. Službenice u pošti obavljale svoje zadatke. Školarci su međusobno delili užine i uzimali vodu sa automata. Ljubavni parovi išli su u bioskop. Putovalo se vozom, treniralo u teretanama, plivalo na bazenima, venčavalo. Uobičajene dnevne aktivnosti u Pripjatu postale su prošlost kada je 27. aprila 1986. godine, u 1 sat poslepodne, počela evakuacija stanovništva zbog eksplozije nuklearne elektrane koja se dogodila dan ranije.

Do nesreće je došlo tokom testa na reaktoru 4. Kao uzroci navode se upotreba nedovoljno ispitane i nestabilne tehnologije, ali i ljudske greške. Operateri su testove vršili pod pritiskom rukovodstva i, kako bi ih ubrzali, zaobišli su čitav niz sigurnosnih procedura. U atmosferu je ispušten oblak radioaktivnih čestica koji se nadvio nad Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom i zagadio ogromne površine.

Dejstvo oslobođene radijacije na ljude i ostali živi svet bilo je fatalno. Prema zvaničnim podacima Svetske nuklearne acocijacije, direktnih žrtava incidenta bilo je pedeset šestoro. Međutim, smatra se da je više od 9000 ljudi preminulo od raka zbog izloženosti radijaciji. Tačan broj žrtava nikad nije ustanovljen. Proračuni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) kažu da je čak oko 6,6 miliona ljudi bilo je izloženo radijaciji. Životinje su prestale da se razmnožavaju, a kod onih koje nisu, pojavile su se razne genetske devijacije. Borova šuma, koja se prostirala na četiri kvadratna kilometra u blizini elektrane, posle eksplozije dobila je tamnosmeđu boju i uginula. Zbog boje dobila je naziv “crvena šuma”.

Ubrzo nakon katastrofe, uspostavljena je Černobiljska zona isključenja koja zahvata površinu od gotovo 3 hiljade kvadratnih metara. Područja najgore pogođena radijacijom ograđena su bodljikavom žicom, znacima upozorenja i kontrolnim punktovima. Njena svrha je da se ograniči pristup najopasnijim mestima, smanji širenje radiološke kontaminacije i sprovode aktivnosti praćenja radioloških i ekoloških aktivnosti. U nadležnosti je Agencije za hitne slučajeve Ukrajine. Za potrebe smeštaja evakuisanih ljudi, izgrađen je Slavutič. Na kobnom reaktoru, izgrađen je betonski sarkofag. Začuđujuće, napajanje energijom sa ovog mesta prestalo je tek 2000. godine kada je i poslednji od reaktora stavljen van snage.

Danas, 30. novembra 2017. lokalnim luna-parkom i igralištima u Pripjatu ne ore se veseli dečji glasići. Mnogi ga nazivaju “gradom duhova”. Sa ove teritorije iseljeni su gotovo svi stanovnici, a kroz puste ulice, obrasle u travu i divlje rastinje, lutaju samo radioaktivni atomi – i poneki odvažni turista.

Smatra se da je eksplozija u Černobilju najveća mirnodopska ekološka nesreća u istoriji nuklearne energije. Naučnici predviđaju da će normalan život na ovoj teritoriji biće moguć tek za 300 godina. Stoga je vlada u Kijevu plan za revitalizaciju černobiljske oblasti zasnovala na iskorišćavanju energije sunca koje tamo ne manjka. O tome smo pisali ranije ove nedelje.

Jelena Kozbašić

Iskorišćeno preko 80 odsto sredstava za program Energy Wood III

07.12.2017

U okviru treće faze programa Energy Wood, koja je počela da se realizuje sredinom oktobra, do sada je odobreno više od 200 beskamatnih kredita i iskorišćeno preko 80 odsto sredstava namenjenih za subvenciju, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije.

Ministarstvo je u ovoj godini obezbedilo sredstva u iznosu od 85 hiljada evra u cilju realizacije treće faze programa Energy Wood, koji domaćinstvima u Crnoj Gori obezbeđuje beskamatne kredite za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje na moderne oblike biomase (pelet i briket).

Program Energy Wood građanima omogućava da apliciraju za beskamatne kredite u iznosu do 3,5 hiljada evra, sa periodom otplate do pet godina, za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje, odnosno peći i kotlova, na moderne oblike biomase.

U prethodne dve faze ovog programa, koje su realizovane uz podršku luksemburške agencije za razvojnu saradnju, odnosno na osnovu granta Vlade Norveške, ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na pelet i briket širom Crne Gore.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Najzagađeniji vazduh u oktobru u Crnoj Gori bio je u Tivtu

07.12.2017

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Crne Gore pokazuju da su najlošiji vazduh tokom oktobra ove godine udisali građani Tivta, zatim Pljevalja i Nikšića, dok je u Podgorici, Baru i Golubovcima kvalitet vazduha bio na zadovoljavajućem nivou.

Sve srednje dnevne vrednosti suspendovanih čestica PM2.5 tokom merenja kvaliteta vazduha u oktobru ove godine u Tivtu bile su iznad granične vrednosti. To znači da je povećano prisustvo ove praškaste materije u vazduhu u toj opštini ustanovljeno tokom svakog merenja. Pljevlja i Nikšić imali su 20, odnosno jedan dan sa povećanom količinom PM2.5 čestica. U Nikšiću tokom oktobra sve izmerene vrednosti sumpor-dioksida i azot-dioksida posmatrane u odnosu na granične vrednosti bile su ispod propisanih. Međutim, tokom tri dana u oktobru srednje dnevne vrednosti PM10 bile su iznad propisane granične vrednosti, dok su jedan dan i srednje dnevne vrednosti PM2.5 bile iznad propisane granične vrednosti za godišnju srednju vrednost.

U Pljevljima tokom oktobra 19 dana evidentirano je prisustvo povećanih vrednosti PM10 čestica u vazduhu i čak 20 dana tokom kojih je evidentirano povećano prisustvo praškastih materija PM2.5. I jedna srednja jednočasovna vrednost koncentracije sumpor-dioksida bila je u Pljevljima tokom oktobra iznad granične vrednosti, dok su sve izmerene jednočasovne srednje vrednosti azot dioksida bile ispod propisane granične vrednosti.

Na kvalitet vazduha najviše su uticale emisije koje su rezultat sagorevanja goriva u velikim i malim ložištima i u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, emisije iz industrije, kao i nepovoljni meteorološki uslovi.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Otvorena konferencija i energetskoj efikasnosti u Tesliću

07.12.2017

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić otvorila je juče dvodnevnu konferenciju o energetskoj efikasnosti u Tesliću.

Kako je izjavila, Republika Srpska je prilagodila zakonsku legislativu o energetskoj efikasnosti sa evropskim normama i konstantno je unapređuje da bi je prilagodila zemljama okruženja. Prošli smo već jednu fazu i obučili oko 60 inženjera koji imaju licence za energetske preglede i to funkcioniše u praksi. Ona je istakla da svi objekti koji se grade od 1. januara 2016. godine i za koji se traži tehnički prijem i upotrebna dozvola, podrazumeva energetske preglede i energetski sertifikat jer u suprotnom ne mogu biti primljeni u upotrebu. Ona je navela da Republika Srpska koristi određena iskustva iz Nemačke i da su već postignuti određeni efekti iz oblasti energetske efikasnosti.

Golićeva je podsetila da je Ministarstvo od globalnog Zelenog klimatskog fonda obezbedilo 17,3 miliona dolara bespovratnih sredstva za Republiku Srpsku i FBiH, koje su u obavezi da kofinansiraju. To će, između ostalog, kako je naglasila, doprineti prelasku sa korišćenja fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kreiranju novih radnih mesta, dugoročnom smanjenju zagađenja vazduha i zaštiti zdravlja građana. Ona je rekla da postoji velika zainteresovanost lokalnih zajednica da se uključe u projekat energetskog opremanja objekata i da ima više od 1.000 zahteva, između ostalog 700 objekta iz oblasti obrazovanja, više od 70 objekata iz oblasti zdravstva, ali da je iz navedenih sredstava moguće uključiti svega 200 objekata.

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Srđan Todorović najavio je da će na konferenciji biti reči i o uvođenju informacionog sistema energetske efikasnosti. Cilj je da se prati sektor energetske efikasnosti, izvršenje akcionih planova na nivoima kako je to definisano, praćenje investicija, ostvarenih ušteda, te izveštavanje međunarodnih tela prema kojima postoji obaveza, pojasnio je Todorović. On je podsjetio da je zakonom i podzakonskim aktima o energetskoj efikasnosti definisano da lokalne zajednice sa više od 20.000 stanovnika imaju obavezu donošnjenja akcionog plana i sprovođenje utvrđenih aktivnosti.

Predstavnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Goran Krstojević istakao je da je tokom ove godine vidno poboljšan proces razvoja energetske efikasnosti u BiH kada je reč o zakonskoj legislativi koja prati taj proces, između ostalog usvajanjem akcionih planova na nivou entiteta i BiH. On je naveo da se proces finansira donatorskim sredstvima međunarodnih organizacija i da nedostaje sistemski pristup finansiranja, te je izrazio nadu da će se u narednom periodu situacija promeniti.

Konferenciju o energetskoj efikasnosti Sistem energetskog menadžmenta u zgradarstvu, organizuju Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske i Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju.

izvor: rtrs.tv

Sandra Jovićević

Hrvatska dobila Elektronski registar o nastanku i tokovima otpada

06.12.2017

Reciklaza-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Elektronski registar o nastanku i tokovima otpada (e-ONTO) je mrežna aplikacija informacionog sistema upravljanja otpadom za vođenje Registra o nastanku i toku otpada kojom se objedinjavaju podaci o tokovima otpada u sistemu upravljanja otpadom Republike Hrvatske.

Prema Zakonu o održivom upravljanju otpadom, osobe koje imaju dozvolu za upravljanje otpadom, trgovci otpadom, osobe upisane u registar reciklažnih dvorišta i davaoci javne usluge prikupljanja mešanog i biorazgradivog komunalnog otpada dužni su voditi pomenuti registar putem mrežne aplikacije (e-ONTO). Ostale osobe koja obavljanjem svoje delatnosti proizvode otpad mogu na vlastiti zahtev besplatno koristiti e-ONTO.

Novi Pravilnik o upravljanju otpadom propisuje način korišćenja e-ONTO-a. Podaci se u e-ONTO dostavljaju uz pomoć interneta, a pre korišćenja je potrebna registracija.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Sedmi sastanak međunarodne mreže zaštićenih područja u slivu reke Save – SavaParks Network

06.12.2017

77df7a7d1a333dea87cc5a7a24bfa2c8_XL — Foto: pzzp.rs

U prostorijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode održan je sedmi po redu sastanak mreže zaštićenih područja u slivu reke Save (SavaParks Network), koja okuplja upravljače zaštićenih područja iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska i Federacija BiH) i Srbije, kao i institucije nadležne za oblast zaštite prirode, uz podršku i koordinaciju evropske fonadacije EURONAUT iz Nemačke. Na skupu je učešće uzelo oko 30 predstavnika SavaParks mreže.

Prisutnima su se na početku obratili Theresa Shiller projekt menadžer ispred EURONATUR, Slobodan Puzović ispred domaćina skupa i Teo Hrvoje Oršanić ispred SavaParks mreže. U prvom delu skupa prezentovana je situacija u pojedinim zemljama sliva reke Save od strane članica mreže, u odnosu na stanje prirodnih vrednosti, zaštićenih područja, biodiverziteta i predela. Sagledane su dosadašnje aktivnosti SavaParks mreže, ostvareni rezultati, kao i problemi i mogući pravci njihovog rešavanja.

U drugom delu skupa, posebno se razgovaralo o saradnji sa raznim interesnim grupama u slivu reke Save, posebno sa vodoprivredom, šumarstvom, saobraćajem i poljoprivredom. Istaknut je značaj unapređenja razmene informacija i pronalaženja rešenja prihvatljivih za sve zainteresovane strane. Posebno su razmatrani postojeći projekti u slivu Save koje vode sektori vodoprivrede i šumarstva i mogućnosti njihovog usmeravanja u cilju postizanja što povoljnijih rezultata sa sektor zaštite prirode.

Ukazano je na pojedine ozbiljne probleme za očuvanje sliva reke Save i posebno prirodnih vrednosti od izuzetnog nacionalnog i međunarodnog značaja. Članice mreže iz pojedinih zemalja su ukazivale na njih i predlagale moguće pravce delovanja kako bi se ti problemi otklonili ili bar umanjili. U odnosu na teritoriju Srbije pažnju članica mreže i posebno fondacije EURONATUR privukle su informacije o planovima da se izvrše obimni radovi na uređivanju korita reke Drine u zoni Mačve-Semberije do ušća u Savu, što je ocenjeno kao vrlo nepovoljno sa stanovišta primene evropskih direktiva u oblasti zaštite prirode u Srbiji.

Na kraju skupa se diskutovalo o sledećim aktivnostima SavaParks mreže i naročito o novom zajedničkom projektu koji bi se fokusirao na unapređenje funkcionisanja mreže, osnaživanju partnerstva ali i konkretnoj pomoći zaštićenim područjima kroz projekte sanacije i revitalizacije ugroženih staništa značajnih za retke i ugrožene vrste biljaka i životinja. Predloženo je da se SavaParks mreža dalje širi kroz prijem novih članica, a iz Srbije je posebno ukazano na značaj uključivanja upravljača zaštićenih područja u zoni grada Beograda (PP „Bojčinska šuma, SP „Ratno ostrvo“), kao i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Predstavnici SavaParks mreže i fondacije EURONATUR su posebno diskutovali o nastavku promocije publikacije „Sava White Book“. Dogovoreno je da će se nastaviti kontakti sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije, kako bi se upriličio zajednički sastanak, na kome bi se osim prezentacije publikacije takođe diskutovalo o unapređenju saradnje na integralnoj zaštiti sliva reke Save, unapređenju odbrane od poplava kroz ponovno uspostavljanje nekadašnjih prirodnih plavnih zona (pr. Bosutske šume), sprečavanja ekološki neodrživih aktivnosti kao što je kanalisanje toka Drine, unapređenja saradnje sa sektorom vodoprivrede i šumarstva.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Zagađenje vazduha utiče na zdravlje nerođenih beba

06.12.2017

Mnoga istraživanja u poslednjih nekoliko godina pokazala su da zagađenje vazduha utiče na manju težinu beba što može da prouzrokuje trajne posledice po njihovo zdravlje. Poslednje u nizu sproveli su istraživači iz Londona. Ipak, s obzirom na to da zagađenje vazduha nije teritorijalno ograničeno samo na Veliku Britaniju, tako i ovaj problem izlazi iz njenih granica. Posledice osećaju žene širom sveta u čijim gradovima je vazduh neretko i goreg kvaliteta od londonskog. Doktori, iz tog razloga, najavljuju katastrofu javnog zdravlja.

Na globalnom nivou, dve milijarde dece je izloženo zagađenosti vazduha čija koncentracija premašuje standard Svetske zdravstvene organizacije. Studija UNICEF-a ukazuje na to da 17 miliona beba udiše vazduh 6 puta toksičniji od smernica.

Nema pouzdanih načina da žene u gradovima tokom trudnoće izbegnu hronično izlaganje zagađenom vazduhu, stoga istraživači apeluju na vlasti da sprovedu hitne akcije da se smanji zagađenje od vozila i drugih izvora.

Mirel Toledano, ispred Britanskog medicinskog žurnala koji je sproveo istraživanje, izjavila je da je neprihvatljiva situacija da se faktori koji negativno utiču na bebu nalaze se van kontrole budućih majki.

Studija je obuhvatila 540.000 živo rođene dece iz Londona i potvrdila vezu između lošeg kvaliteta vazduha koji je udisala majka i male telesne težine novorođenčeta (ispod 2,5 kg). Naučnici su ukazali da na svakih 5 mikrograma zagađenih čestica u kubnom metru, rizik da beba pri rođenju ima nisku kilažu raste za 15 odsto. Prosečna izloženost trudnica u Londonu je 15 mikrograma u kubnom metru, što je znatno ispod britanskih zakonskih ograničenja, ali i 5 mikrograma više od propisanih vrednosti Svetske zdravstvene organizacije. Smanjivanje zagađenja za tih 5 mikrograma sprečilo bi da se od 300 do 500 beba rodi s malom težinom.

Zagađivači kod novorođene dece mogu da izazovu nerazvijenost pluća, ali i mozga, te da ugroze njihovu budućnost. Oni su godinama razlog miliona ranih smrti odraslih i dece. Toledano je upozorila na ozbiljnost rizika po zdravlje zbog zagađenog vazduha i naglasila da je svaka beba zaslužila da se rodi. Javno zdravstvo na ovom polju muči i nedostatak čiste vode, koji uzrokuje smrtnost 500.000 beba na godišnjem nivou.

Više o međusobnom uticaju ekologije i opšteg zdravlja možete da pročitate u našem magazinu na temu eko-zdravlja: https://energetskiportal.rs/wp-content/uploads/2017/11/Magazin-EP-br.-9.pdf.

Jelena Kozbašić

1...1,1791,1801,181...1,673 Page 1,180 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM