Raspisan konkurs za zbirku Homo Climaticum

15.12.2017

homo_climaticum_cover — Foto: zelena-akcija.hr

Zelena akcija u saradnji sa Kulturtregerom (Klubom Booksa) raspisuje konkurs za kratke priče i kratke pesničke forme žanra Cli-fi – klimatske fikcije, sa ciljem širenja svesti o globalnom problemu klimatskih promena.

Podloga radnje moraju biti klimatske promene ili njihov uticaj, dok je sama tema i način obrade slobodan. Bilo kakve stvarne ili moguće političke, društvene, kulturne i tehnološke implikacije klimatskih promena mogu biti uzete za temu, ali koncept treba biti utemeljen u savremenoj nauci o klimatskim promenama.

Jedan autor može poslati samo jedan rad koji može biti na hrvatskom, bosanskom, crnogorskom ili srpskom jeziku, a na konkurs se mogu prijaviti samo autori sa teritorije Hrvatske.

Konkurs je otvoren do 14. januara 2018. godine, a najbolje priče će biti objavljene u publikaciji Homo climaticum.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Predavači sa Jejla predstavili principe zelene hemije

15.12.2017

U organizaciji Centra za čistiju proizvodnju Srbije Privredne komore Srbije i Srpsko hemijskog društva, 12. decembra 2017. godine, održana je jednodnevna radionica “Zelena hemija Srbija”.

Više od 150 predstavnika poslovne i akademske zajednice, imalo je priliku da od eminentnih stručnjaka, predavača sa Univerziteta Jejl iz SAD, prvi put u Srbiji, dobije informacije o principima zelene hemije i mogućim pravcima projektovanja tehnoloških procesa i proizvodnje, kao i ključnim prednostima funkcionisanja industrije i privrede, koja primenjuje ove principe.

Glavni predavač, dr Adelina Voutchkova – Kostal, profesor na George Washington Univerzitetu, iz Vašingtona predstavila je osnovne postulate na kojima se zasniva koncept zelene hemije i primere dobre prakse.

Skup u PKS bio je odlična prilika za sve prisutne, da razmene iskustva, ali i unaprede znanje o savremenim eko-dostignućima, sa ciljem stvarivanja dugoročne uštede u poslovanju i podizanja nivoa konkurentnosti svojih proizvoda.

Radionica „Zelena hemija Srbija“ je realizovana u okviru projekta “Zelena hemija” koji sprovodi organizacija UNIDO (Organizacija UN za industrijski razvoj), a finansira GEF (Global Environmental Facility).

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

Koliko hrane bacamo?

15.12.2017

Globalno bacimo više od 1.3 triliona tona hrane godišnje, odnosno jednu trećinu koju proizvedemo.

Ovaj podatak bitan je iz dva razloga. Što se manje hrane baci, lakše će se namiriti svetska potreba za hranom u narednim godina i smanjenjem bačene hrane smanjili bismo emisije gasova staklene bašte.

Kako uopšte uspevamo da bacimo toliko hrane?

Rasipanje hrane je jasan pokazatelj klasne nejednakosti. U siromašnim zemljlama, većina hrane propadne na putu od farmi do superarketa. “U Južnoj Aziji polovina karfiola koji se uzgaja biva bačena zbog nedostatka tehnologije hlađenja prilikom transporta”, kaže Rosa Rol, ekspert za bacanje hrane iz Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i agrikulturu. “Paradajz se zgnječi ako se transportuje u većim pakovanjima dok se veliki deo proizvedene salate baci zbog problema sa transportom. Prema statistikama, u siromašnim zemljama mali deo hrane je bačen od strane kupaca jer je tamo hrana dragocena.”

U razvijenijim zemljama situacija je drugačija. Na primer u Americi i Kanadi oko 40% hrane biva odbačeno od strane potrošača što je gubitak od oko 160 milijardi dolara godišnje. Od ove cifre najveći deo čine mlečni proizvodi čija vrednost iznosi oko 91 milijardu.

Iz organizacije kažu da je to rezultat nekoliko faktora. Kupujemo previše hrane, ne pojedemo sve što kupimo a kako trošimo mnogo manji deo svojih prihoda na hranu lakše nam je da je bacimo tj. u ravijenijim zemljama jeftine hrane ima u izobilju što utiče na to da ljudi ne shvataju njenu pravu vrednost.

“Kako se dohodak povećava, povećava se i rasipno ponašanje kada je reč o ophođenju prema hrani”, kaže Pol Behnres, profesor na predmetu Energija i životne nauke na Lajden univerzitetu u Holandiji.

Protraćena hrana takođe ostavlja ogromni karbonski otisak, otprilike 3.3 milijarde tona ugljenika. Takođe, protraćena hrana znači i veliku količinu uzalud potrošene vode.

Iz organizacije za Hranu i Agrikuluru kažu da bi se najučinkovitije promene mogle postići izmenama na kraju lanca snadbevanja. U mnogim zemljama supermarketi se bore protiv rasipanja hrane tako što menjaju etikete na kojima piše datum do kog je hrana upotrebljiva kako bi obeshrabili potrošače da bacaju hranu koja je bezbedna za upotrebu ili tako što prekidaju sa praksom da povrće i voće čudnog oblika bacaju već ga prodaju po nižoj ceni. Negde se rasipanje hrane reguliše zakonski, na nivou države. Francuska je uvela zakone koji primoravaju prodajne lance da doniraju hranu koja je pod rizikom da bude bačena ali je i dalje bezbedna za jelo.

Poslanici Evropskog parlamenta rade na tome da uspostave zakone koji će smanjiti bacanje hrane za 50% do 2030. godine, što je jedan od ciljeva Ujedinjenih Nacija.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Održana konferencija o iskorišćenju pametne energije

15.12.2017

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je na konferenciji Kako iskoristiti pametnu energiju da će Srbija ispuniti cilј i do 2020. godine 27 odsto električne energije dobijaće iz obnovlјivih izvora. Antić je istakao da je u poslednje tri godine napravlјen okvir koji omogućava investicije u toj oblasti, te da sada imamo više od 100 MW iz obnovlјivih, novoizgrađenih objekata na mreži, dok će naredne godine na mrežu ući dva vetroparka, snage 110 MW. Do kraja 2018. godine postoji mogućnost da bude završen i vetropark Čibuk, snage 158 MW.

Kako kaže, kada je reč o tome kako pametno koristiti energiju, važno je obezbediti maksimalan kvalitet života lјudi uz minimalno korišćenje energije i drugih resursa. On je istakao da je jedan od prioriteta energetske strategije – energetska efikasnost, koja mora da se promoviše. U tom smislu, kazao je da su u planu izmene Zakona o racionalnom korišćenju energije 2018. godine, kao i otvaranje dijaloga sa bankama i međunarodnim finansijskim institucijama za finansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti.

Antić je kazao i da je preko budžetskog fonda uz podršku partnera do sada sprovedeno 39 projekata podizanja energetske efikasnosti javnih objekata. On je naveo i da je prema procenama Svetske banke za rehabilitaciju celog fonda javnih zgrada potrebno 1,2 milijarde evra, čime bi se postigle godišnje uštede od 125 miliona evra, za objekte koji trenutno, po računima, koriste oko 270 miliona za energiju.

Antić je naveo i da su u toku razgovori sa EU i drugim partnerima da se formira ozbilјan energetski fond, koji bi, pored Budžetskog fonda, pod ingerencijom ministarstva, omogućio trajno i održivo finansiranje projekata energetske efikasnosti. U planu su i naknade za energetsku efikasnost.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Prezentacija resornog ministarstva u Kruševcu

15.12.2017

U organizaciji Udruženja građana „Kruševački ekološki centar“ održana je prezentacija aktivnosti i planova rada Ministarstva zaštite životne sredine Rasinskog okruga.

Na skupu je rečeno da Ministarstvo zaštite životne sredine kao novoosnovano Ministarstvo pred sobom ima velike zadatke. Pre svega, presek stanja u oblasti ekologije, detektovanje problema, a nakon toga i njihovo rešavanje. U tom kontekstu, vrlo je važna saradnja sa lokalnim samoupravama i ova poseta Kruševcu doprineće boljem sagledavanju situacije na terenu i korišćenju prikupljenih informacija u svrhu izrade opšteg plana Ministarstva, naglasio je državni sekretar Ivan Karić. Najčešći problemi koji se sreću u skoro svim opštinama su: deponije i nekompetentno upravljanje otpadom, zagađenje i saniranje otpadnih voda, loš kvalitet vazduha, a kao jedan od najvažnijih zadataka potencira se energetska tranzicija sa čvrstih na obnovljive izvore energije.

Na skupu je bilo reči i o klimatskim promenama, a prezentovan je i konkurs u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini Ministarstva na 16. glavnoj skupštini IMPEL-a

15.12.2017

Na 16. Generalnoj Skupštini Mreže Evropske unije za sprovođenje i primenu prava životne sredine (European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law) – IMPEL, održanoj od 6. do 7. decembra 2107. godine u Talinu, Ministarstvo zaštite životne sredine, Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, po prvi put je uzelo učešće u radu skupa kao punopravni član.

Na ovogodišnjoj Generalnoj Skupštini, kojom je zvanično obeleženo i 25. godina postojanja IMPEL mreže, prisutni su ukratko upoznati sa aktivnostima inspekcije za zaštitu životne sredine Ministarstva. Prezentovano je učešće inspekcije u radu regionalnih radionica iz oblasti zaštite prirode, IPPC, upravljanja otpadom, zaštiti voda i aerozagađenju. Dan uoči Generalne Skupštine održan je redovan sastanak nacionalnih koordinatora, na kome je takođe prikazan rad inspekcije za zaštitu životne sredine.

Uključivanje u rad IMPEL mreže omogućava, između ostalog, direktnu podršku i razmenu iskustava sa zemljama Evrope i od izuzetnog je značaja za rad inspekcije za zaštitu životne sredine u svrhu ostvarivanja standarda uspešnosti i napretka.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Potencijalna budućnost avijacije: Avioni na “šećerni” pogon

14.12.2017

secerne-kocke — Photo-ilustration: Pixabay

Avio-industrija krivac je za 2 odsto globalne proizvodnje ugljen-dioksida (CO2) izazvane ljudskom aktivnošću. Iako se ovaj udeo čini relativno malim u poređenju sa 40 odsto emisija zbog generisanja električne energije i kućnog grejanja, avijacija je jedan od najbrže rastućih izvora gasova staklene bašte. Predviđanja govore kako će u narednih dvadeset godina potražnja za vazdušnim saobraćajem da se udvostruči.

Dva su izazova sa kojima se suočavaju avio-kompanije: globalne fluktuacije cena nafte i pritisak da smanje svoje učešće u zagađenju vazduha. I jedan i drugi čine da im biomasa postaje sve više primamljivo gorivo. Biogorivo se, različitim hemijskim i biološkim procesima, pravi od brojnih biljnih materijala, od uljanih kultura preko useva šećerne trske i skrobnih biljaka do lignocelulozne biomase. Ona daje 93 odsto više energije nego što je potrebno za njen nastanak, uz značajno manje štetne emisije, od čak 41 odsto, u odnosu na fosilna goriva. Ipak, tehnologije za pretvaranje nafte u mlazno gorivo razvijenije su i donose veću energetsku efikasnost.

ASTM International, organizacija za razvoj globalnih standarda, odobrila je mešavinu naftnih derivata i goriva napravljenog iz obnovljivih izvora energije u promeru 50:50 za komercijalne i vojne letove. Međutim, čak i nakon značajnih istraživanja i promocije bio-pogona u avionskoj industriji, njegova upotreba tek je u začetku i obim proizvodnje je i dalje nizak. Da bi se povećao, potrebno je unaprediti tehnologiju i obezbediti obilje jeftinih sirovina.

Nedavno istraživanje je pokazalo kako bi šećerna trska zapravo mogla da bude najprivlačniji resurs za avio-kompanije. Po hektaru može da donese 2.500 litara biogoriva.

Kako bi šećerna trska kao rešenje bila održiva, obrada goriva treba da bude ekonomična i biljni prinosi visoki uz eksploataciju što manje obradivog zemljišta. U poređenju sa sojom, koja joj je trenutno najveći konkurent i od koje se proizvode najveće količine biodizela u SAD, po jedinici tla donosi 15 puta više biogoriva, a u poređenju sa kukuruzom, dva puta je profitabilnija. Boing 747 mogao da leti 10 sati na “šećer” proizveden na samo 54 hektara.

Njena sledeća prednost odnosi se na energiju. Ostaci trske, nakon procesa ekstrakcije soka, mogu da se spale kako bi se proizvele para i struja. Prema analizi naučnika, električnom energijom, nastalom ovim postupkom, mogla bi da se napaja bio-rafinerija. Višak snage na taj način bio bi iskorišćen za snabdevanje električne mreže i po drugi put u ciklusu prerade šećerne trske, energija iz obnovljivih izvora došla bi namesto više štetnih i neobnovljivih fosilnih goriva.

Kako šećerna trska zahteva specifične tropske uslove, uglavnom se gaji u Indiji, Kini i Brazilu. Američki naučnici nastoje da je genetički modifikuju u smeru veće tolerancije na hladnoću da bi mogla da se uzgaja na neiskorišćenom tlu u jugoistočnom delu države. Avio-kompanije bi proizvodnja “šećernog” goriva koštala 5,31 dolara po galonu, manje u odnosu na ono proizvedeno od algi ili drugih uljarica, kao što su kanola ili palmino ulje.

Istraživači su utvrdili da bi samo zaokret Brazila ka još većem iskorišćavanju potencijala šećerne trske smanjio emisiju CO2 za 5,6 odsto na globalnom nivou. Koliki bi tek pozitivan uticaj po životnu sredinu imala bio-revolucija na nivou planete.

Jelena Kozbašić

Pokrenuta praznična akcija pošumljavanja u Hrvatskoj

14.12.2017

kampanja_drvce_fbcoverphoto_blagdanski — Foto: zelena-akcija.hr

Zelena akcija zajedno s zadrugama Eko Zadar i Eko Zrmanja pokreće prazničnu online kampanju Svim’ na Zemlji, daruj drvce!.

Cilj akcije je da podstakne građane da umesto kupovine božićne jelke doniraju za pošumljavanje Dalmacije. Ovom akcijom će se prikupljati donacije za kupovinu mladica koje će poslužiti za pošumljavanje požarišta u Zadarskoj županiji. Samo ove godine u požarima širom Dalmacije izgorelo je preko 100.000 ha šume, makije i raslinja, smanjujući tako opšte korisne funkcije šuma.

Kampanja je počela 13. decembra 2017. godine i traje do 15. januara 2018. godine. Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Hrvatska podnela prijavu za uspostavljanje geoparka „Viški arhipelag“

14.12.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske je na predlog Nacionalnog poverenstva za svetske geoparkove UNESCO-a podnelo prijavu za uspostavu novog geoparka „Viški arhipelag“ u sklopu mreže Svetskih geoparkova UNESCO-a.

Područje Viškog arhipelaga je značajna zona Jadranskog mora unutar koje je u geološkoj prošlosti, pre 220 miliona godina, došlo do velikih promena, a čine ga ostrva Jabuka, Brusnik, Biševo te Palagruža kao geološki najstariji otok Jadrana koji, kao i ostrvo Brusnik, stalno raste pod uticajem tektonske aktivnosti. Viški arhipelag obuhvata i sedam područja zaštićenih Zakonom o zaštiti prirode, a poseduje i veliki geoturistički potencijal, biodiverzitet i raznolikost.

Odluka o priključenju Viškog arhipelaga u mrežu Svetskih geoparkova UNESCO-a očekuje se na proleće 2019. godine.

Inače, mrežu Svetskih geoparkova UNESCO-a čine područja geološke i geomorfološke baštine od međunarodnog značaja. Cilj programa Svetskih geoparkova UNESCO-a je zaštita geoloških, geomorfoloških, ali i ostalih vrednosti geoparka i upravljanje područjem kroz edukaciju i sprovođenje aktivnosti u skladu sa ciljevima održivog razvoja, a na dobrobit lokalne zajednice. Park prirode Papuk za sada je jedini UNESCO geopark u Hrvatskoj.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

U planu vodosnabdevanje Vladičinog Hana sa reke Jelašnice

14.12.2017

Vodovod, Voda — Foto-ilustracija: Pixabay

Nosilac projekta, JP Elektroprivreda Srbije Beograd, podneo je zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta: Vodosnabdevanje Vladičinog hana sa reke Jelašnice – objekti brane, akumulacije „Jelašnica“ i gravitacionog cevovoda sirove vode od brane „Jelašnica“ do Postrojenja za preradu vode Polom, na lokacijama u Surdulici i Vladičinom Hanu.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Hrvatski proizvod ZelEn dobar primer društveno odgovornog poslovanja

14.12.2017

nagrada_zelen_green_concept_2017 — Foto: hep.hr

Hrvatski savet za zelenu gradnju dodelio je priznanje kompanijama HEP Opskrba i HEP ESCO za proizvod i donacijski program ZelEn.

HEP Opskrba i HEP ESCO dobili su priznanje u kategoriji GREEN CONCEPT za proizvod i donacijski program ZelEn, kao dobar primer društveno odgovornog projekta koji uključuje zaštitu okoline, promociju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, realizaciju mera energetske efikasnosti i saradnju sa ustanovama javnog sektora.

ZelEn je električna energija dobijena isključivo iz obnovljivih izvora energije, registrovanih u sistemu jamstva porekla koji vodi Hrvatski operator tržišta energije. Reč je proizvodu HEP Opskrbe namenjenom kupcima koji su se u svom poslovanju odlučili za društveno odgovorno poslovanje, brigu o okolini i korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora. Sredstva ostvarena prodajom ZelEna, HEP Opskrba prikuplja u fond iz koga se ostvaruju projekti iz područja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti za potrebe ustanova javnog sektora.

izvor: hep.hr

Sandra Jovićević

Osnovna škola u Vladičinom Hanu dobiće grejanje na pelet

14.12.2017

Briketi, pelet, grejanje, loženje — Foto-ilustracija: Pixabay

U Osnovnoj školi Sveti Sava u Vladičinom Hanu uskoro će početi realizacija projekata energetske efikasnosti.

Direktor ove ustanove Dragan Dimitrijević izjavio je da je u planu postavljanje nove fasade, zamena stolarije, kao i ugradnja kotla na pelet. Nakon ovih sanacija, škola bi trebalo da dobije energetski pasoš A klase, a očekuje se da će se investicija isplatiti za 4 do 5 godina.

Projekat je vredan oko 18 miliona dinara, a finansiraće ga Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja.

izvor: rtv-vranje.rs

Sandra Jovićević

Osigurajte svoje vozilo na električni pogon

14.12.2017

DDOR - EKOMOBILNOST - smanjeno — Foto: DDOR Novi Sad

Srbija se nalazi na samom početku uvođenja električnih automobila na tržište. Iako i dalje nemamo razvijenu mrežu javnih punjača, postoji uverenje da je realizacija izgradnje infrastrukture sve bliža. Veoma brzo neće biti dovoljno da vozila imaju samo nultu emisiju štetnih gasova, već da su ekološka kroz ceo proces, od proizvodnje do reciklaže. U našoj zemlji postoji mnogo prostora za unapređenje, pre svega kada su u pitanju beneficije za vlasnike ovih vozila i formiranje mreže punjača, što su upravo ključni pokretači prodaje ovih vozila i uticaja na promenu svesti vozača. Verujemo da će se Srbija odlučiti za primenu najboljih praksi iz regiona i Evrope. Bez obzira na to koju vrstu goriva koristi vaš automobil, uvek postoje rizici i ekonomska isplativost može biti dovedena u pitanje. Ali, samo ako niste osigurani! DDOR kasko osiguranje motornih vozila pruža sigurnost i zaštitu od oštećenja ili potpunog uništenja vašeg vozila, nastalih usled različitih rizika i iznenadnih nemilih događaja. U našoj kompaniji možete da izaberete sami od kojih rizika ćete osigurati svoje vozilo, kao i načine plaćanja.

Kasko osiguranje je najsigurniji način zaštite vašeg automobila u vidu nadoknade štete, čak i u slučaju totalnog uništenja vozila. Sigurno ste se mnogo puta pitali da li vam je potrebno kasko osiguranje, pogotovo u slučaju da ne vozite nov automobil. Navešćemo samo činjenicu da se godišnje u našoj zemlji dogodi 60.000 saobraćajnih nezgoda. Procenjena šteta koja se isplati iznosi blizu 50 miliona evra, a čak 45 odsto oštećenja vozila se desi na parkingu od strane nepoznatih počinioca. Dobro je znati da je iznos prosečne isplaćene štete po vozilu usled saobraćajnih nezgoda 1.000 evra. Pored materijalne štete koju je moguće nadoknaditi, postoji gubitak koji ne može u potpunosti da pokrije nijedno osiguranje – život. U opasnim situacijama koje se događaju u saobraćaju, mogu vas spasiti znanje i iskustvo, kojih nikada ne može biti previše. Zato se „DDOR Novi Sad“ kao jedina osiguravajuća kuća opredelila da svojim osiguranicima – uz kasko polisu sa godišnjom premijom iznad 200 evra – pokloni i iskustvo koje nema cenu. Dobićete jedinstvenu priliku da ga steknete na treningu bezbedne vožnje u Nacionalnoj vozačkoj akademiji NAVAK! Poklon dobijaju svi osiguranici, bez obzira na to da li prvi put osiguravaju vozilo u “DDOR Novi Sad” ili produžavaju osiguranje.

Poklon – početni trening bezbedne vožnje – uz svaku kasko polisu sa godišnjom premijom od 200 do 400 evra;
Poklon – intenzivni trening bezbedne vožnje – uz svaku polisu sa godišnjom premijom većom od 400 evra;
Dodatnih 10 odsto popusta na kasko premiju za narednu godinu – za sve osiguranike koji završe trening bezbedne vožnje za osnovne rizike;
Popust na dužinu vozačkog staža 5 odsto;
Popust za gotovinsko plaćanje.

U skladu sa odgovornim ponašanjem prema okruženju i ekologiji (u smislu smanjenja emisije štetnih gasova tokom vožnje) Kompanija DDOR Novi Sad je svojoj prodajnoj mreži obezbedila tri automobila na hibridni pogon (električna energija + benzin).

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

Neophodnost racionalnog korišćenja energije

14.12.2017

energetska efikasnost — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić obišao je JKP Gradsko stambeno gde je izvršena energetska sanacija zgrade u okviru koje je zamenjena stolarija i urađena izolacija i fasada, ukazavši na potrebu da se štedi energija.

Antić je izrazio zahvalnost Gradu Beogradu na tome što učestvuje u velikom broju aktivnosti koje Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike čine pre svega u promociji energetske efikasnosti. On je, kada je ta problematika u pitanju, istakao da je ključno da kod svih građana probudimo svest o tome da moramo daleko efikasnije i racionalnije da koristimo energiju.

Ministar je naveo da je zato neophodno da se daleko odgovornije ponašamo prema okruženju u kojem živimo i da zajedno počnemo da poštujemo ono što imamo, upozorivši na to da je energija, po svim podacima, nešto što trenutno najneracionalnije koristimo. Srbija se, nažalost, po tom pitanju nalazi na začelju evropskih država, a i u samom regionu, rekao je on i podsetio na to da se resorno ministarstvo ovim pitanjem bavi već duži niz godina i da je, kada je reč o promociji energetske efikasnosti, u okviru tog ministarstva formiran budžetski fond.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Agencija za zaštitu životne sredine obeležava Svetski dan zemljišta

14.12.2017

Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Agencijom za životnu sredinu Ujedinjenih nacija FAO – Projektnom kancelarijom u Srbiji i nevladinom organizacijom FEA, organizovaće i sprovesti niz aktivnosti na proslavi Svetskog dana zemljišta 2017. godine tokom Festivala nauke na temu “Jedan na jedan”.

Predavanja na temu “Ako hoćeš zdrav biti, ti zemljište štiti” održaće se 14.12.2017. sa početkom u 11 časova i 15.12.2017 u 15 časova na Beogradskom sajmu u hali 8. U nedelju, 17.12.2017, u hali 9 od 10 do 19 časova biće organizovana radionica “Zemljište – Non stop shop” gde će posetioci festivala moći aktivno da učestvuju u različitim zanimljivim aktivnostima.

Festival nauke održava se od 14. do 17. decembra 2017. godine na Beogradskom sajmu.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1751,1761,177...1,673 Page 1,176 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM