Održan 2. Operativni sastanak partnera projekta FORRET

05.12.2017

U Vinkovcima je krajem prošle nedelje održan 2. Operativni sastanak partnera projekta FORRET na kome se dogovaralo o pripremi projektnih aktivnosti prve etape, uključujući prikupljanje podataka i izradu projektnih zadataka. Takođe, raspravljalo se i o pitanjima vezanim za završetak izrade Plana upravljanja projektom i Komunikacijskog plana, kao i o mogućnostima ubrzanja realizacije konkretnih aktivnosti.

Projekat FORRET, punog naziva „Razvoj prekograničnog projekta šumske retenzije za integrisano upravljanje rizicima od poplava, životnom sredinom i šumama“ / Development of Transboundary Forrest Retention Project for Integrated Flood Risk, Environmental and Forestry Management je zajednički prekogranični projekat hrvatskih i srpskih institucija nadležnih za: upravljanje vodama i upravljanje rizicima od poplava („Hrvatske vode“, JVP „Vode Vojvodine“), gazdovanje šumama (JP „Vojvodinašume“) i zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta (WWF Adria, Zagreb).

Hrvatske vode su vodeći partner na ovom projektu. Tokom sprovođenja projekta, uz projektne partnere, biće uključene i ostale nadležne nacionalne institucije obe države (predstavnici nadležnih tela i institucija zaduženih za vode, šume i zaštitu prirode) preko radnih tela projekta u cilju dobijanja optimalnih rešenja upravljanja prostorom iz delokruga projekta.

Uz glavni cilj projekta – smanjenje rizika od poplava kroz uspostavljanje zajedničkog monitoringa – merama tzv. „zelene infrastrukture“, među kojima bi bila i prekogranična šumska retenzija za rasterećenje velikih voda reke Save i unapređenjem sistema upravljanja rizicima od poplava osiguraće se i kvalitetnije gazdovanje šumama uz poboljšanje ekološkog stanja i očuvanje biodiverziteta ovog jedinstvenog područja od međunarodne važnosti. Projektom je, između ostalog, planirano: izrada zajedničke baze podataka za vode, šume i zaštitu prirode, zajednički monitoring uz postavljanje dve nove vodomerne stanice po jedna sa svake strane granice, izrada zajedničkog hidrološko-hidrauličkog modela, izrada dve nacionalne studije gazdovanja šumskim resursima, izrada zajedničke studije biodiverziteta koja će obuhvatiti nacionalne specifičnosti obe države, kao i brojne druge aktivnosti.

Ukupna vrednost projekta je 1.626.842,24 EUR, a finansiraće se iz Programa prekogranične saradnje IPA Hrvatska – Srbija 2014-2020. (85 odsto) i sopstvenih sredstava projektnih partnera (15 odsto). Trajanje projekta FORRET je 2,5 godine.

izvor: vojvodinasume.rs

Sandra Jovićević

Počeo projekat odsumporavanja dimnih gasova u TENT A

05.12.2017

U Termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu počela je realizacija projekta za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT- A.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da će zahvaljujući ovom projektu emisije sumpor-dioksida biti smanjene devet puta, sa oko 74.000 tona na 7.800 tona godišnje, što je u skladu sa našim obavezama i evropskim direktivama. Domaće kompanije će učestvovati više od 50 odsto u realizaciji projekta čija je vrednost 167 miliona evra, a završetak projekta se očekuje u poslednjem kvartalu 2022. godine.

EPS i kompanija Micubiši Hitači pauer sistem potpisali su u septembru u Vladi Srbije Sporazum za izgradnju postrojenja za odsumporavanje, odnosno višestruko smanjenje prisustva sumpor-dioksida u TENT-u A. Projekat se realizuje u okviru sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Japana, na osnovu kojeg je između EPS-a i Japanske agencije za međunarodnu saradnju JICA potpisan Sporazum o zajmu za finansiranje projekta.

Sistem za odsumporavanje dimnih gasova u Obrenovcu gradiće se za četiri bloka TENT A snage po 350 megavata, koji kao gorivo koriste lignit iz površinskih kopova RB Kolubara. Na blokovima A3, A4, A5 i A6 primeniće se tehnologija odsumporavanja dimnih gasova vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa. Kao nus-proizvod dobijaće se gips koji se može koristiti u građevinarstvu, a pomešan sa pepelom i za izgradnju puteva. Rok za završetak izgradnje postrojenja je 42 meseca od datuma stupanja Ugovora na snagu.

Za unapređenje zaštite životne sredine od 2017. do 2025. godine EPS planira ulaganja od oko 900 miliona evra i to kroz realizaciju projekata za smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduhu iz termoelektrana, što uklјučuje i izgradnju sistema za odsumporavanje.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Dogovorena saradnja između Srbije i Republike Srpske u oblasti zaštite životne sredine

05.12.2017

Delegacija Ministarstva zaštite životne sredine na čelu sa ministrom Goranom Trivanom sastala se sa delegacijom Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske koju je predvodila ministarka Srebrenka Golić. Na sastanku su dogovorene konkretne inicijative i zajedničke akcije koje će voditi ka daljem unapređenju saradnje dva ministarstva, s krajnjim ciljem poboljšanja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Republike Srpske, kao i regiona.

Ministar Trivan je na sastanku izrazio zadovoljstvo zbog proširenja saradnje sa Republikom Srpskom u oblasti zaštite životne sredine i prirode. On je najavio da će se Ministarstvo Republike Srbije angažovati na realizaciji zajedničkog dogovora o čišćenju obala reke Lim i reke Drine. Na taj način, spasićemo hidroelektrane „Višegrad“ i „Bajina Bašta“, ali i čitavu biosferu koja povezuje ove dve rečne obale u jedinstveno područje, jer životna sredina ne zna za granice“ rekao je ministar, i izrazio očekivanje da će se i ministar ekologije Crne Gore odazvati pozivu, i ova zemlja uključiti u čišćenje rečnih tokova značajnih za čitav region.

Pored dogovorene zajedničke akcije čišćenja, ministar Trivan je u razgovoru na sastanku izrazio podršku inicijativi Republike Srpske za uspostavljanje prekograničnog rezervata biosfere koji će se prostirati na području NP „Drina“ u Republici Srpskoj, i NP „Tara“ i PP „Mokra Gora“ u Republici Srbiji.

Ministarka prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske Srebrenka Golić je, govoreći o unapređenju već dobre saradnje, pored pomenutih zajedničkih akcija i inicijativa, izrazila očekivanje da će resorno ministarstvo Republike Srbije pomoći u oblasti koja se odnosi na transpoziciju pravnih propisa u oblasti zaštite životne sredine i prirode, i uvajanje evropskih principa i standarda, gde Srbija ima više iskustva i rezultata.

Na sastanku dva ministarstva iz oblasti ekologije Republike Srbije i Republike Srpske usaglašen je tekst povelje koja izražava trajno opredeljenje za smanjenje zagađenja i unapređenja kvaliteta voda u slivu reka Lim i Drina, kao osnove dogovorenih zajedničkih dugoročnih mera na saniranju otpada na ovim rekama.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Porast nivoa mora ugrožava kulturno nasleđe u Americi

05.12.2017

Veliki delovi američke istočne obale su pod rizikom da prilikom porasta nivoa mora izgube svoje kulturno nasleđe. Prema istraživanjima podizanje mora za skromnih 1 metar, preti da uništi oko 13 000 arheoloških i istorijskih lokaliteta.

Ako se trend porasta nivoa mora nastavi na hiljade novih kulturnih lokacija će biti ugroženo što bi dovelo do potencijalnog prelociranja Bele kuće i Linkolnovog memorijalnog centra u Vašingtonu. Dalji porast mora bi takođe ugrozio Kenedijev svemirski centar kao i Sv. Avgustinu na Floridi za koji se smatra da je najstariji grad u Americi.

“Veliki broj kulturnih lokaliteta će biti izgubljen i važni podaci o ljudskoj istorji će nestati”, rekao je Dejvid Anderson, antropolog koji je vodio istraživanje. “Neki lokaliteti će biti uništeni, neki zakopani u mulju. Možda ćemo uspeti da relociramo neke. Moramo razumeti razmere ove pojave”.

Ugroženi lokaliteti, od kojih su neki na nacionalnom registru istorijskih mesta, uključuju domorodačko-američke lokalitete koji su stari i do 10 000 godina, prve naseljeničke kolonije kao što su Džejmstaun i Virdžinija, Čarlston i Južna Karolina. Istraživači su mapirali poznate lokalitete koristeći topografske podatke i analizirali kako bi porast mora uticao na njih.

Porast nivoa mora od 1 metra do 2100. godine je realističan, dok nekoliko studija predviđa da bi on mogao biti znatno viši. Topljenje Antarktičkog pokrivača bi mogao da potpomogne podizanje nivoa mora za oko 2 metra.

Poslednja zvanična saopštenja Američke vlade predviđaju svetski porast mora od 1 do 2 m, dok na nekim mestima može biti i 3,5 m.

Istočni deo Američke obale je pod većim rizikom zbog toga što se zemljište i dalje spušta pod uticajem nekadašnjih ledenih pokrivača pod kojima je bila u prošlosti.

Porast nivoa mora izmestiće milione ljudi sa obale Amerike u nadolazećim decenijama. I dalje nije sigurno kojim će se tempom odvijati ove promene. Moguće je da je potrebno nekoliko stotina godina da bi pojedina mesta bila ugrožena, što daje vremena da se učine potezi koji bi zaštitili infrastrukturu i pojedine lokalitete.

Ali, neki gubici su neminovni. “Postavljanje zaštitnog zida oko čitave obale Amerike ne bi bio lak zadatak, a takođe bi prouzrokovalo mnogo štete na drugim mestima”, kaže Anderson. “Nas kao civilizaciju čeka mnogo planiranja u narednih 50 do 100 godina ako želimo da sačuvamo kulturno nasleđe.”

Klimatske promene uzrokovane ljudskim aktivnostima su već dovele do masovnih iseljavanja. Nekoliko gradova na Aljasci je već napušteno usled porasta nivoa mora. Prošle godine, Luizijana je dobila federalne finansije kako bi se deo stanovništva prelocirao jer je dobar deo niskog zemljišta nestao pod morem.

“Imamo zemlju koja postaje nenastanjiva, a sada smo videli i pojavu uragana što dovodi do toga da ljudi moraju da odu, ne samo zbog poplava, već zato što infrastruktura postaje nepouzdana”, rekao je Rob Tiler, ekspert za porast nivoa mora. “Biće to veliki izazov za vladu.”

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Potpuno napustiti upotrebu žive u stomatologiji do 2022. godine

04.12.2017

Nevladine organizacije iz oblasti zdravlja i životne sredine traže da se u Evropskoj uniji potpuno napusti upotreba žive u stomatologiji do 2022. godine.

Živa se sada koristi u zubnim plombama koje se lako mogu zameniti drugim vrstama plombi. Živa je opasan neurotoksin koji može oštetiti nervni sistem, bubrege i kardiovaskularni sistem.

S obzirom da je u zubnom amalgamu 50 odsto žive, pa Minamata konvencija o živi koja zahteva od svake države članice da redukuje upotrebu žive, odnosi se i na zubni amalgam.

– Evropska unija je 2017. godine usvojila zabranu upotrebe amalgamskih plombi kod dece mlađe od 15 godina, trudnica i dojilja, počev od jula 2018. godine. Novi propis zateva od svake zemlje članice EU da pripremi nacionalni plan za napuštanje upotrebe amalgama, a od Evropske komisije da u 2020. godini predstavi preporuke o tome da li će se potpuno napustiti upotreba zubnog amalgama, kaže prof. dr Andjelka Mihajlov, ekspert za Srbiju.

Profesorka Mihajlov ističe da su organizacije civilnog društva na samitu 21. i 22. novembra ove godine u Berlinu, kao deo “Berlinske Deklaracije o potpunom napuštanju amalgama do 2022. godine” pozvale EU da to bude godina koja će u Evropskoj uniji označiti kraj upotrebe amalgama žive u stomatologiji.

Dvodnevni samit u Berlinu je okupio stručnjake iz stomatoloških društava, univerziteta, nacionalne, evropske i međunarodne nevladine lidere iz oblasti životne sredine, zdravlja i ženskih prava, kao i učesnike i predstavnike EU i Nemačke, uključujući i donosioce odluka.

Strukovno udruženje “Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” podržali su inicijativu u Srbiji i regionu.

Milisav Pajević

Zamena stolarije u Gimnaziji “Stevan Puzić” u Rumi podići će energetsku efikasnost objekta

04.12.2017

U poslednje četiri godine Opština Ruma kontinuirano ulaže u sve školske objekte, u svih 11 osnovnih, četiri srednje i jednu muzička školu. U sve te objekte uloženo je blizu 29 miliona dinara.

Trenutno su u toku radovi na poslednjoj, trećoj fazi zamene stolarije u Gimnaziji “Stevan Puzić” u Rumi.

Radovi se izvode vikendom kako se ne bi ugrožavalo održavanje nastave.

– Veoma smo zadovoljni što, uz pomoć Opštine Ruma, sada privodimo kraju radove na zameni dotrajale stolarije. Nema sumnje da će nam ovi radovi podići i energetsku efikasnost objekta, što je veoma važno, iako u prvi plan uvek izbija onaj estetski utisak. Ekološki momenat i buduća ušteda energije je svakako nešto što se ne može zanemariti”, rekla je Sofija Blagojević, direktorica rumske Gimnazije “Stevan Puzić” i dodala da Gimnazija ima planove i za narednu godinu kada bi trebalo da se, u fazama, renoviraju i toaleti škole.

Radovi u Gimnaziji “Stevan Puzić” na zameni stolarije trebalo bi da budu završeni do kraja ove nedelje.

Milisav Pajević

JKP „Komunalac“ ima probleme sa nesavesnim građanima koji odlažu otpad u centru Inđije

04.12.2017

Smece-na-Gasinom-bregu — Foto: Milisav Pajević

Po prijavi sugrađana da su nesavesni pojedinci istovarili otpad na nepredviđenoj lokaciji Javno komunalno preduzeće „Komunalac“ iz Inđije je izašlo na teren i očistilo smeće i bačeni šut u ulici Sonje Marinković, blizu autobuske stanice.

Druga lokacija u Inđiji na kojoj redovno nesavesni građani bacaju smeće je vikend naselje Breskvik kod Krčedina.

Svake nedelje JKP „Komunalac“ čisti divlju deponiju ali to očigledno neke ne pogađa. Očigledno da pojedinci ne žele ili neće da znaju da se tako zagađuje životna sredina i ugrožava zdravlje svih građana.

Nadležne u Inđiji zabrinjava odnos koji pojedinci imaju prema potrebi ostalog stanovništva za uređenim i čistim gradom.

Iz JKP „Komunalac“ ističu da svaki izlazak mehanizacije skupo košta poreske obveznike, a ta sredstva bi se mogla racionalnije i pragmatičnije iskoristiti.

Iz lokalne samouprave i JKP „Komunalca“ apeluju na građane da čuvaju opštinu od smeća i ne prave ruglo od mesta jer postoje tačno određene lokacije za deponovanje smeća.

Milisav Pajević

Sastanak Banatske platforme u vezi aktivnosti na praćenju pregovora u okviru poglavlja 11, 12 i 27

04.12.2017

U Zrenjaninu je nedavno održan sastanak predstavnika 17 nevladinih organizacija, članica Banatske platforme na kojem su se dogovorile oko načina rada u narednih godinu dana, tema budućih radionica i zajedničkog delovanja u vezi učešća u pristupnim pregovorima Srbije i EU, ali i oko drugih oblika partnerstava i međusobne pomoći.

Težište aktivnosti je na praćenju pregovora u okviru poglavlja 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, poglavlja 12 – fitosanitarna politika, veterina i bezbednost hrane, i poglavlja 27 -životne sredine i klimatske promene.

Banatska platforma je neformalna mreža čiji je cilj praćenje i učestvovanje lokalnih zajednica Banata u pregovorima Srbije i EU. To je način komunikacije između predstavnika lokalnih nevladinih organizacija (i lokalnih vlasti) i državnih organa koji učestvuju u pristupnim pregovorima.

Preko ove mreže, lokalne zajednice državnim organima upućuju mišljenja, komentare i preporuke, a od njih dobijaju informacije i dokumente.

Banatska platforma okuplja 27 NVO iz 16 opština i gradova Banata.

Milisav Pajević

Solarni parkovi u černobiljskoj zoni radijacije

04.12.2017

Pustoš oko nekadašnje Černobiljske elektrane u Ukrajini, poprišta najveće nuklearne katastrofe u ljudskoj istoriji, mogla bi da dobije novu namenu.

Iako se eksplozija sa mnogobrojnim direktnim i indirektnim ljudskim žrtvama dogodila davne 1986, poslednji reaktor stavljen je van snage tek 2000. godine. Sedamnaest godina kasnije, ukrajinske vlasti nastoje da ponovo “uključe” Zonu isključenja. Ona obuhvata oblasti oko Černobilja koje su pod uticajem radijacije.

Uprkos tome što je nivo zračenja znatno opao u poslednjih 30 godina, on i dalje čini nemogućim normalan privredni život. Procene naučnika su će stanje ostati nepromenjeno narednih nekoliko stotina godina. Ukrajinsko ministarstvo za zaštitu okoline je stoga svoj plan za oživljavanje ove teritorije zasnovalo na iskorišćavanju potencijala obnovljivih izvora energije, pre svega sunca.

U nastojanjima da Černobiljska zona prestane da bude “crna rupa” usred Ukrajine na više od 2.500 kvadratnih metara, vlada u Kijevu pokušava da privuče investitore za izgradnju solarnih parkova. Energetskim kompanijama priroda garantuje ogromnu količinu sunčevih zraka, a vlasti niske cene za najam zemljišta za gradnju “zelenih elektrana” i dobru cenu kilovat-sata (kWh) proizvedene energije. Podsticaj za investicije takvog tipa predstavlja i već izgrađena mreža dalekovoda koja je nekada prenosila struju iz Černobiljske elektrane u veće ukrajinske gradove.

Međutim, ulaganje u Černobilj sa sobom nosi i velike izazove. S obzirom na zračenje, radnici angažovani na postavci solarnih panela i kasnijem upravljanju njima, tamo će smeti da provode ograničen broj vremena. Kraće smene zahtevaće veću radnu snagu i višu cenu rada.

Na izgradnju fotonaponskih kapaciteta prvi se odvažio ukrajinsko-nemački konzorcijum koji čine kompanije Rodina enerdži grup i Enerparc. U ugovoru koji je konzorcijum potpisao sa vlastima garantuje im se isporuka električne energije za 15 evrocenti po kilovat-satu do 2030. godine, što je 40 odsto viša cena od gornjeg proseka cene u Evropi.

Interesovanje za Černobiljskim suncem tu ne jenjava. Francuski Engie sprovodi studiju izvodljivosti gradnje elektrane snage jednog gigavata, a interesovanje su pokazale i kineske kompanije GCL i China National Complete Engineering.

Ukoliko se ambicije vlasti iz Kijeva u potpunosti ostvare, Zona isključenja proizvodiće 2,5 GW električne energije, što je čak polovina nekadašnje proizvodnje Černobiljske nuklearne elektrane. Na taj način, Ukrajina bi znatno smanjila svoju energetsku zavisnost od Rusije što bi joj itekako išlo na ruku ako se uzme u obzir konflikt i napetost u međunarodnim odnosima dveju država.

Jelena Kozbašić

Električni automobili jeftiniji od dizelaša i benzinaca

03.12.2017

electric-car-2783573__340 — Photo: Pixabay

Ukoliko želite da kupite auto u skorije vreme, a “električni” niste ni imali na umu, možda bi trebalo da ga uzmete u razmatranje. Ako ste, doduše, iz Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Teksasa ili Kalifornije (i naš portal čitate iz puke radoznalosti koliko smo mi na “brdovitom” Balkanu napredovali na polju zaštite životne sredine). Za ostale države ne možemo da garantujemo s obzirom da je istraživanje čije vam rezultate prenosimo sprovedeno samo u navedenim.

Istraživači su analizirali potpune troškove vlasništva nad automobilom u periodu od četiri godine, uključujući kupovnu cenu, amortizaciju, gorivo, osiguranje i održavanje. Došli su do saznanja da su električna vozila pristupačnija u odnosu na dizelaše i benzince na sva četiri ispitivana tržišta – tržištu UK, japanskom, teksaškom i kalifornijskom.

Pored toga što je električna energija kao pokretač jeftinija od dizela i benzina, jeftiniji su i troškovi održavanja. Motori su jednostavniji i pomažu pri kočenju auta, na taj način štedeći kočnice. Istraživanje je pokazalo da su na godišnjem nivou u UK, troškovi održavanja ovih automobila bili manji za 10 odsto u odnosu na njihova preostala dva konkurenta.

Ulogu u niskim cenama e-vozila imaju i vlade koje žele da ohrabre svoje stanovnike da izaberu zeleniji način transporta tako što im pružaju subvencije. Svoj maksimum dostižu u Sjedinjenim Američkim Državama, gotovo 6500 evra. Procene su da će do 2030. godine cena automobila na električni pogon pasti za 77 odsto što će ih učiniti najjeftinijom opcijom i bez uplitanja vlada.

Nije začuđujuće da je najveće i najbrže rastuće tržište elektičnih vozila kinesko. Suočeni sa ogromnim problemom zagađenja vazduha, Kinezi se sve češće odlučuju da se ulicama svojih gradova voze u električnim automobilima i autobusima što uživa i novčanu podršku vlade. Poredeći 2015. i 2016. godinu, upotreba vozila na električni pogon u Kini je porasla za 60,4 odsto.

Jelena Kozbašić

Naučnici otkrili novi metod merenja biodiverziteta šuma

02.12.2017

Produktivnost i stabilnost šumskih ekosistema zavisi od funkcionalnog diverziteta njihovih vrsta. Naučnici su razvili novi metod kojim bi mogli mapirati funkcionalni diverzitet šuma u novom obimu, ne mereći diverzitet pojedinačnih jedinki već čitavih zajednica.

Istraživanja su otkrila pozitivnu korelaciju između biljnog diverziteta i funkcionisanja ekosistema. Šume sa većim funkcionalnim diverzitetom su produktivnije i stabilnije tokom dužeg perioda. Takođe one su otpornije na klimatske promene, manje su podložne bolestima, najezdama štetočina, požarima i olujama.

Funkcionalni diverzitet biljaka se može direktno izmeriti mapiranjem određenih morfoloških i fizioloških karakteristika biljaka. U prošlosti, istraživači su morali da vrše merenja na svakoj biljci pojedinačno što je zahtevalo mnogo vremena, radne snage i rezultiralo je malom količinom podataka.

Istraživači sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji razvili su novi metod za mapiranje diverziteta šuma iz vazduha. Ovaj metod testiran je u šumama u blizini Ciriha u Švajcarskoj.

Koristeći lasersko skeniranje, naučnici su izmerili morfološke karakteristike šumske krošnje kao što su visina krošnje, gustina grana i lišća. Ovi podaci ukazuju na to kako i u kojoj meri šuma koristi sunčeve zrake da apsorbuje ugljen dioksid iz vazduha. U krošnjama sa raznovrsnijom strukturom, sunčevi zraci se bolje rasipaju među lišćem omogućavajući efikasniju upotrebu svetlosti. Analizom kretanja svetlosti takođe se može utvrditi sastav pigmenta lišća kao i količina vode koju lišće sadrži. Ove fiziološke osobine pružaju nam bitne informacije o aktivnosti i zdravstvenom stanju drveća kao i to kako se biljke prilagođavaju na promene u klimi.

Ovim metodom možemo izmeriti i nadgledati diverzitet šuma što nam omogućava da pratimo promene na širem planu pa samim tim dobijemo i ključne informacije kada je reč o konzerviranju ekosistema. Ovaj sistem je dobra osnova za dalja istraživanja, koja bi nam u budućnosti mogla omogućiti da snimamo satelitom i pratimo diverzitet na globalnom nivou.

Milan Zlatanović

Izvor: sciencedaily.com

U Srbiji ima do 100.000 tona opasnog otpada

01.12.2017

U Srbiji ima do 100.00 tona opasnog otpada na 80 do 90 lokacija, istaknuto je na 5. Međunarodnom MITECO Forumu posvećenom cirkularnoj ekonomiji pod sloganom “Danas odgovorno. Sutra održivo”.

Rešavanje pitanja industrijskog otpada, posebno istorijskog opasnog otpada, nameće se kao jedno od prioritetnih, rekao je Miroslav Miletić, savetnik predsednika PKS. Sistemskim rešavanjem ovog pitanja doprinelo bi se efikasnom i efektivnom unapređenju postojećeg sistema upravljanja otpadom, rastu i jačanju konkurentske pozicije sektora industrije, smanjenju troškova proizvodnje i sveobuhvatnoj tranziciji ka zelenoj, energetski i sirovinski efikasnoj proizvodnji, istakao je Miletić. Istovremeno, otvorile bi se nove mogućnosti za brownfield investicije na ovim lokacijama, oživljavanje proizvodnje i otvaranje novih “zelenih” radih mesta.

Predsednik MITECO, koja je jedna od prvih i vodećih kompanija u Srbiji i regionu koja se bavi zbrinjavanjem industrijskog i opasnog otpada, Miodrag Mitrović rekao je da se tačne količine ne mogu znati, kao i da je uglavom reč o otpadu u propalim preduzećima o kojima niko ne vodi računa. Prema našim podacima, u Srbiji postoji između 80 i 90 lokacija, na svakoj lokaciji procenjujemo da ima 500 do 1.000 tona opasnog otpada. Ne zna se koliko je zemlja kontaminirana i tek treba da se izvrši ispitivanje”, rekao je Mitrović novinarima. Kako kaže, može se zaključiti da ako se računa da ima približno 100 lokacija sa potencijalnih 1.000 tona možemo doći do cifre od 100.000 tona opasnog otpada, preneo je Tanjug.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi u 2018. godini trebalo da ima na raspolaganju 4,5 milijardi dinara, što je za oko dve milijarde više nego ove godine, izjavio je državni sekretar u tom ministarstvu Ivan Karić. Prioriteti će, kaže, biti rešavanje problema istorijskog zagađenja koje najviše opterećuje našu zemlju, zatim tretman otpadnih voda i aktivnosti u okviru pregovaračkog poglavlja 27. Naglasio je da će budžet za ekologiju, odnosno za to ministarstvo, biti prilično veći, s obzirom da će iznositi 0,4 odsto, dok je za 2017. bilo predviđeno 0,24 odsto. Karić je rekao da bi u 2018. trebalo da počne da funkcioniše Zeleni fond koji će rešavati ekološke probleme i izrazio očekivanje da neće služiti samo za subvencionisanje reciklaže, već za ulaganja u sanaciju životne sredine.

MITECO forum je okupio je i ove godine mnogobrojne domaće i strane eksperte koji diskutuju o pitanjima poslovnog ambijenta u Srbiji iz domaćeg i međunarodnog ugla i mogućnostima kreiranja politike životne sredine u skladu sa postulatima EU.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

Podrska udruženju lokalnih ombudsmana u primeni Arhuske konvencije

01.12.2017

Udruženje Arhus centar iz Kragujevca, koje u okviru Mreže Arhus centara Srbije funkcioniše od 2012. godine, realizuje projekat “Podrška Udruženju lokalnih ombudsmana Srbije u primeni Arhuske konvencije“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju – Misije u Srbiji.

U sklopu projektnih aktivnosti u Kragujevcu je organizovana dvodnevna konferencija – Lokalni zaštitnici građana (ombudsmani) i zaštita životne sredine. Pokrajinskom i lokalnim zaštitnicima građana i predstavnicima organizacija civilnog društva iz cele Srbije, biće predstavljeni različiti aspekti zaštite životne sredine, ali i značaj njihove uloge u zaštiti prava građana u ovoj oblasti.

Potpisivanjem Arhuske konvencije 2009. godine Srbija se obavezala da će omogućiti građanima pravo na pravnu zaštitu, pravo na dostupnost informacije i jače uključenje civilnog društva u proces donošenja odluka. Zbog toga, istakla je Olivera Zurovac Kuzman savetnica Misije OEBS – a u Srbiji, želimo da osnažimo lokalne zaštitnike, da oni budu spona koja će da izađe u susret građanima i pomogne im u ostvarivanju ljudskih prava vezanih za zaštitu životne sredine.

Grad Kragujevac ima usvojen Lokalni ekološki akcioni plan, Lokalni plan upravljanja otpadom i Strategiju održivog razvoja. U izradi ovih dokumenata i njihovu primenu uključene se sve relevantne javne, regionalne i finansijske institucije, predstavnici privatnog sektora i civilnog društva. Cilj grada Kragujevca kao i svih drugih lokalnih sredina jeste da se ekonomski razvija kako bi poboljšao i unapredio život svojih građana, istakla je Jasmina Predojević Simović pomoćnik graonačelnika za održivi i ravnomerni razvoj grada i saradnju sa udruženjima. Postojanje jednog ovakvog strateškog dokumenta razvoja govori i da smo svesni koliko je u toj našoj težnji važno da zaštitimo sredinu u kojoj živimo.

Imajući u vidu da su učesnici konferencije predstavnici relevantnih institucija kao i civilnog sektora, Jasmina Predojević Simović je izrazila nadu da će razmena iskustava doneti odgovore na pitanja i ukazati na propuste u implementaciji Arhuske konvencije i njenih osnovnih postulata, a to su pravo građana na informisanost, njihovo pravo da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i pristupa pravosuđu ako su ova dva prethodna prava povređena.

U ime Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije, prisutnima se obratio Miladin Nešić koji je istakao da se zaštitnici građana u svom radu susreću sa brojnim problemima u oblasti zaštite životne sredine. Trudićemo se da rešimo sve ono što građane tišti, da neke stvari unapredimo i pomerimo sa mrtve tačke, pre svega kroz podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine.

Učesnike dvodnevne konferencije pozdravila je i Ketrin Gebrijel viša savetnica Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS –a u Srbiji, koja je pored ostalog istakla da snažan sistem zaštite životne sredine može da se implementira samo ako se u realizaciju uključe sve institucije, organizacije i građani.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Projekat Energy Barge

01.12.2017

Aktuelni projekat Energy Barge, kojim se podstiče korišćenje biomase kao i plovidba unutašnjim vodama, sprovodi se u okviru Transnacionalnog programa Dunav.

Lučka uprava Vukovar učestvuje u ovom projektu kao jedan od 15 partnera iz zemalja podunavske regije i zalaže se za veće korišćenje Dunava kao najprihvatljivijeg oblika transporta svih vrsta roba uključujući i biomasu.

– Kao partner koji promoviše veću zastupljenost unutrašnje plovidbe i takođe priprema planove za razvoj luka i pristaništa na Dunavu, naročito luke Vukovar na ovoj reci čiji tok u ukupnoj dužini od 137 km istovremeno pripada Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji, smatramo da je od izuzetne važnosti prebaciti što je moguće više tereta sa drumskog i železničkog saobraćaja na reku – navode iz Lučke uprave Vukovara.

U skladu s tim, osnovni cilj projekta Energy Barge predstavlja spajanje sektora biomase i transporta unutrašnjim vodnim putevima, pogotovo Dunavom. U okviru projekta planira se održavanje B2B konferencije u Vukovaru, na kojoj bi se okupili predstavnici sektora biomase i logistike iz Hrvatske i Republike Srbije. Trenutno, u projektu nema direktnog predstavnika iz Republike Srbije, a u saopštenju Lučke uprave Vukovara navodi se da Srbija, kao i Hrvatska, ima veliki potencijal proizvodnje i korišćenja biomase.

B2B konferencija planirana je krajem 2018. godine/početkom 2019. godine i besplatna je za učesnike budući da je glavna namera da se predstavnici sektora biomase okupe na jednom mestu i razmene iskustva, znanja, poslovne ideje pa da na kraju i sklope poslove.

Sve dodatne informacije o projektu možete pogledati na linku.

Milan Zlatanović

Nova nada za Veliki koralni greben

01.12.2017

Otkriće od oko 100 zdravih grebena koji bi mogli potpomoći oporavak Velikog koralnog grebena pružili su nadu za njegovo preživljavanje.

Poslednjih godina prognoze naučnika kada je reč o Velikom koralnom grebenu postajale su sve pesimističnije jer su opasnosti koje ugrožavaju ovaj ekosistem postajale sve očiglednije. Prošle godine objavljena je studija koja je upozorila na najintenzivnije odumiranje Velikog koralnog grebena zbog tzv. “izbeljivanja” korala, fenomena koji je ubrzan efektima globalnog zagrevanja.

Ove godine, naučnicima je podignut moral. U istraživanju koje je objavljeno u časopisu “PLOS Biology” pronađeno je nekoliko koralnih sistema koji imaju kapacitet da potpomognu oporavak Velikog koralnog grebena.

“Pronalazak ovih stotinak grebena je kao otkriće kardiovaskularnog sistema Velikog koralnog grebena” rekao je ekolog, profesor Petar Mumbi, jedan od autora istraživanja.

Ovi korali su okarakterisani kao zdravi, što znači da su u regionima koji su relativno hladni i zaštićeni od koralnog izbeljivanja. Oni mogu proizvesti neophodne larve korala koje bi se kasnije prelocirale u ugrožene delove Velikog koralnog grebena. Kako su ovi grebeni dobro povezani sa ostatkom koralnog grebena morskim strujama, naučnici su procenili da bi mogli da snadbeju larvama skoro polovinu koralnog ekosistema.

Još jedna bitna stavka je ta da su ovi grebeni na mestima gde nema bodljikavih morskih zvezda koje predstavljaju prirodnog predatora koralima i igraju veliku ulogu u njihovom izumiranju.

Koliko god ove vesti bile optimistične, naučnici upozoravaju da nema prostora za opuštanje. “Nažalost, ova otkrića ne znače da je Veliki koralni greben bezbedan i da nema razloga za brigu”, rekao je rukovodilac istraživanja Dr Karlo Hok.

Pored poziva na ublažavanje efekata klimatskih promena, istraživanje ukazuje na to da je fokus konzervacije koralnog grebena u prošlosti bio pogrešan ali takođe pruža i nove smernice za očuvanje ovog bitnog ekosistema.

Milan Zlatanović

Izvor: independent.co.uk

1...1,1761,1771,178...1,672 Page 1,177 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM