Aljaska: Način života starosedelaca i ekosistem mogli bi da budu ugroženi naftnim bušotinama

08.12.2017

Posle 126 godina pripadanja Rusiji, nepregledna aljaska prostranstva od 19.000.000 hektara su 1867. godine prešla u ruke SAD i to za pet centi po hektaru. S obzirom na to da se na Aljasci danas nalazi oko polovina američkih nalazišta nafte, uglja i platine i uz to 80 odsto olova, 30 odsto antimona i 20 odsto nikla, Rusi ovu prodaju toliko vredne teritorije u bescenje sigurno gorko žale. Istraženih rezervi nafte na severnoj obali u tesnacu Prudou na Aljasci ima najmanje koliko i Saudijskoj Arabiji. Čitava oblast je jedno od najbogatijih nalazišta nafte na zemlji i SAD bi odavde mogle da se snabdevaju najmanje 200 godina. Godišnji nacionalni dohodak po glavi stanovnika je vrlo visok (preko 60.000 dolara, podaci iz 2005).

Ipak, gotovo 8.000.000 hektara ove teritorije je rezervat prirode. “Eksploatisati naftu iz zaštićene oblasti ili ne?” za Sjedinjene Američke Države dilema je u rangu sa hamletovskom, “Biti ili ne biti?”.

Artički nacionalni rezervat prirode dom je mošusnim volovima, čoporima vukova, ugroženim polarnim medvedima i krdima veličanstvenih irvasa svojstvenih ovoj teritoriji (Porcupine Caribou) i gnezdo milionima ptica. U njemu žive i pripadnici starosedelačkog naroda Gvičin koji su, hiljadama godina pre nego što su noge Evropljana kročile na tlo Aljaske, preživljavali zahvaljujući prirodnim resursima koji su im tamo dostupni.

Iako ovo područje, prema procenama, leži na milijardama barela tečnog zlata i ogromnim količinama zemnog gasa, radi zaštite načina života autohtonih stanovnika i biodiverziteta od osamdesetih godina prošlog veka, zabranjeno je svako dalje istraživanje fosilnih goriva.

Administracija predsednika Donalda Trampa preti da, skoro trideset godina kasnije, ovom dogovoru domorodaca i vlasti stane na put. Umesto ekoloških i moralnih argumenata za zabranu eksploatacije nafte, vrlo je moguće da prevagnu ekonomski motivi trenutne republikanske vlade da SAD postane lider na polju energetike i da smanji poreze.

Kako su i Kongres i Senat i Bela kuća ove godine pod kontrolom republikanaca, glas demokrata, koji se protive naftnim bušotinama slabo se čuje. Oni, zajedno sa aktivistima za zaštitu životne sredine i domorocima, upozoravaju kako iskorišćavanje prirodnih bogatstava Aljaske predstavlja višestruku opasnost po živi svet.

Buka, saobraćaj i ograde bi ometali migracione rute ptica i staništa divljači. Hemikalije iz naftnih mrlja bi mogle da oštete organe životinja, izazovu rak, smanjivanje imuniteta i reproduktivni neuspeh. Aktivnosti naftnih kompanija uzrokovale bi i uznemirenost među živim svetom i dugoročne ekološke posledice. Potrebna infrastruktura i putevi izmenili bi pejzaž i narušiili mirne uslove za posetioce. Toksini iz nafte i prašina bili bi kobni po vodu i vazduh. Stručnjaci dodaju da bi godišnji poreski prihodi od projekta izrabljivanja nafte i plina iz najvećeg američkog rezervata prirode bili beznačajni za federalni budžet koji iznosi nekoliko triliona dolara.

Ipak, postavlja se i pitanje da li će naftni magovi pohitati na Aljasku u uslovima kada je cena barela 60 dolara a troškovi rada na tom terenu vrlo visoki. Kevin Buk, izvršni direktor konsultantske kuće ClearView Energy Partners, rekao je da je konačni arbitar – cena.

Jelena Kozbašić

U Splitu održana radionica posvećena upravljanju otpadom

08.12.2017

U Splitu je održana regionalna radionica za obaveznike plaćanja naknada u oblasti upravljanja otpadom.

Radionica je imala za cilj pojasniti zakonske obaveze koje se odnose na prijavu podataka vezanih za količine ambalaže, električnu i elektronsku opremu i uređaje. U Hrvatskoj je uspostavljen sistem za upravljanje posebnim kategorijama otpada, kojim upravlja Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost.

Na radionici je rečeno da u Hrvatskoj važi pravilo da zagađivač plaća, odnosno da je finansijski odgovoran za realizaciju sanitarnih mera zbog štete koju je napravio otpad, a bilo je reči i o delatnostima koje ulaze u upravljanje otpadom, kao i o obaveznicima plaćanja naknada, označavanju ambalaže kaznama za kršenje zakona, ali i o izvozu i uvozu otpada.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Svečanost povodom otvaranja takmičenja „Navike promeni – školu opremi“

08.12.2017

U Bosanskom kulturnom centru u Tuzli održana je svečanost povodom otvaranja regionalnog takmičenja škola „Navike promeni – školu opremi“.

Cilj takmičenja je promocija energetske efikasnosti i štednje energije i vode i to bez ikakvih dodatnih investicija, samo promenom ponašanja korisnika objekta, a projekat se realizuje u Tuzlanskom kantonu i Brodsko-posavskoj županiji.

Takmičenje obuhvata 37.596 korisnika, a škole se takmiče u kategorijama smanjenja potrošnja električne energije, vode ili toplotne energije. Takmičenje se završava 31. marta 2018. godine, a najuspešnije škole dobiće fotonaponski sistem za proizvodnju električne energije i solarnu labaratoriju.

Organizatori takmičenja su Centar za razvoj i podršku iz Tuzle, Vlada Tuzlanskog kantona, Brodsko-posavska županija, udruženje Zelena akcija iz Zagreba i Brodsko ekološko društvo iz Slavonskog Broda.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Ministar Trivan na obeležavanju 97-godišnjice Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

08.12.2017

trivan na sumarskom — Foto: ekologija.gov.rs

U utorak 05.12.2017. ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je svečanom obeležavanju 97. godina postojanja Šumarskog Faulteta Univerziteta u Beogradu.

U svom pozdravnom obraćanju, ministar je posebno naglasio značaj podrške sturčnog i naučnog mnjenja za rad Ministarstva, tj. na rezultate u radu na zaštiti životne sredine. “Znanje je najvažnije, i presudno za put koji će Srbija napredovati u budućnosti”, rekao je. “Borba za bolju i čistiju životnu sredinu i očuvan biodiverzitet nema alternativu. Kako na globalnom, panetarnom nivou, tako i u našoj zemlji pošumljavanje daje najefikasnije rezultate u borbi protiv klimatskih promena, dok je stručno znanje u ovoj oblasti danas važnije nego ikada”, naglasio je ministar.

Dekan fakulteta prof. dr Ratko Ristić predstavio je na svečanosti istorijat i rad Šumarskog fakulteta, bisokoškolske ustanove koja je u prvih pet osnovanih na Univerzitetu u Beogradu. Tokom skoro jednog veka postojanja, Fakultet je ostvario značajna postignuća- od obrazovnonaučnog rada, do rada na zaštiti prirodnih vrednosti, značajnih investicionih radova, izdavačke delatnosti, promocije, angažovanja i organizovanja studenata.

Izvor: ekologija.gov.rs

Preko milijardu kuna izdvojeno za projekte EE u Hrvatskoj

08.12.2017

energetska efikasnost — Foto: Energetski portal

U okviru poziva Energetska obnova višestambenih zgrada do 5. decembra 2017. godine potpisano je ukupno 422 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Podsetimo, poziv Ministarstva bio je otvoren za prijave u periodu od 17. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine, a u sklopu poziva je primljeno 649 prijava od kojih kriterijume zadovoljava njih 596. Iznos ukupne investicije je preko milijardu kuna, a više od 560 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Pregled dosad potpisanih ugovora možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Zlatibor dobija postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

08.12.2017

Krajem prošle nedelje svečano je obeležen početak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru.

Predsednik opštine Čajetina MIlan Stamatović izjavio je da je ovaj projekat značajan za sve lokalne samouprave smeštene u slivu Drine, a da će Čajetinu svrstati u prve ekološke opštine u Srbiji.

Kako je saopšteno, u planu je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Sirogojnu, Mačkatu i Čajetini, gde je i najveća koncentracija stanovništva. Korisnik postrojenja biće JKP Vodovod Zlatibor, a radove na izgradnji izvodi konzorcijum koga čine firme iz Srbije i Slovenije.

Vrednost projekta je oko 4,5 miliona evra, od čega je slovenačka vlada izdvojila 1,5 miliona evra.

izvor: cajetina.org.rs

Sandra Jovićević

Opština Tivat postala članica CIVINET mreže

08.12.2017

Opština Tivat postala je članica „Mreže CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa“. Ta mreža, koja je regionalnog karaktera, povezuje gradove i druge subjekte (ministarstva, javna preduzeća, univerzitete, fakultete, agencije), koji se na području Slovenije i Hrvatske, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije bave održivim planiranjem i upravljanjem mobilnošću u gradovima.

Cilj CIVINET mreže je prenos znanja i dobre prakse, kao i osmišljavanje zajedničkih projekata kojima će se finansirati buduće aktivnosti održivog saobraćaja i bolje mobilnosti. Mreža je osnovana u Ljubljani 25. aprila 2013. godine, kao mreža CIVINET Slovenija – Hrvatska, a 2016. godine preimenovana u CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa. Svrha mreže je širiti znanje i iskustva na području energetske efikasnosti i gradskog saobraćaja povoljnijeg za okolinu i krajnje korisnike.

Članovi razmenjuju ideje, iskustva i informacije, rade zajedno i sarađuju sa EU i nacionalnim vladama po pitanjima saobraćajne politike, propisa i finansiranja. Opština Tivat će, preko Sekretarijata za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, a kroz CIVINET mrežu, učestvovati na promociji javnog prevoza i drugih ekoloških prihvatljivih oblika mobilnosti, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije i razvoja ekoloških inovacija. Pored Tivta, članice ove mreže su i Nikšić i Budva.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Počelo video takmičenje Ja živim zeleno

07.12.2017

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska agencija za zaštitu životne sredine pozvala je sve zainteresovane da učestvuju u video takmičenju Ja živim zeleno.

U video takmičenju Evropljani mogu podeliti svoje zelene akcije kroz kratke video sadržaje, mogu glasati za najbolje klipove, te inspirisati druge da urade još više. Takmičenje se fokusira na četiri teme: održiva hrana, čist vazduh, čista voda i minimalne količine otpada.

Takmičenje je otvoreno do 31. marta 2018. godine, a pobednici će biti proglašeni 5. juna 2018. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eea.europa.eu

Osnovna škola iz Valjeva koristi biomasu za grejanje

07.12.2017

secka-valjevo — Foto: valjevskaposla.info

Osnovna škola Desanka Maksimović koja se nalazi u Valjevu od ove grejne sezone koristi novi sistem grejanja na biomasu.

Direktor škole Nenad Mihailović izjavio je škola kao energent umesto lož ulja koristi drvenu sečku što doprinosi energetskoj efikasnosti i smanjenju aerozagađenja. Kada je reč o ekonomskom aspektu, treba sačekati završetak grejne sezone, ali se očekuje da uštede ove zime budu oko 3 miliona dinara.

Kako je istaknuto, sistem grejanja je automatizovan, a gasovi iz kotla prečišćavaju se putem specijalnih filtera i tako prečišćen dim izlazi kroz odžak, pa je emisija štetnih gasova svedena na minimum. U projekat je uloženo 140.000 evra, a procene su da će se ta sredstva otplatiti za nekoliko godina kroz značajno jeftinije grejanje.

izvor: valjevskaposla.info

Sandra Jovićević

Projekat Umetnost reciklaže dobitnik 10.000 evra

07.12.2017

umetnost reciklaze — Foto: Svetlana Mandić

NVO TNT iz Podgorice pobednik je konkursa koji je nikšićka Pivara raspisala za finansiranje najboljeg ekološkog projekta. Za realizaciju projekta Umetnost reciklaže, koji ima za cilj podizanje svesti i odgovornosti građana o potrebi aktivnog uključivanja u zaštitu i unapređenje životne sredine, TNT je od Pivare dobio deset hiljada evra.

Bojan Tešić, predstavnik TNT-a izjavio je da su izabrali Nikšić zbog evidentnog problema odlaganja otpada, ali i zbog toga što ovaj grad ima zanimljivu i dugu umetničku, ali i ekološku tradiciju. Kao posebnu komponentu projekta izdvojili bismo upotrebu novih tehnologija u očuvanju životne sredine. Snimanjem divljih deponija i crnih tačaka i pretvaranjem u snimke koji se mogu gledati kao virtuelna realnost dao bi se lični doživljaj posmatračima i time problem deponija učinio vidljivijim.

Prema njegovim rečima, u toku projekta koji će biti realizovan u prvoj polovini naredne godine, planirana je izgradnja „reciklažnog kutka“ koji će se najverovatnije nalaziti na Filozofskom fakultetu i biće rezultat umetničke obrade reciklažnog materijala. U sklopu pomenutog kutka gde će biti održana i tribina na kojoj će govoriti zanimljiva eko-aktivistička imena, biće predstavljene i skulpture samoukog umetnika iz Kolašina Mladena Karišika, nastale skupljanjem drveta iz korita reka i njegovim kombinovanjem u fantastične oblike koji podsećaju na neka mitska bića ili čuvare same prirode. Tešić je kazao da će u sklopu projekta angažovati i belgijske muzičare i eko aktiviste, sastav Trashbeatz, koji promovišu održivo upravljanje otpadom kroz interaktivna predavanja i muziciranje na ručno izrađenim instrumentima od odbačenih predmeta.

Na šesti godišnji konkurs Pivare „Trebjesa“ pristiglo je 14 predloga.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Prvi međunarodni skup posvećen zaštiti i unapređenju populacije crnog ibisa-ražnja u svetu

07.12.2017

Prvi međunarodni skup posvećen zaštiti, monitoringu, očuvanju i unapređenju populacija crnog ibisa-ražnja (Plegadis falcinellus) u svetskim razmerama (1st International Glossy Ibis Workshop), održan je u Andaluziji (Španija), na području Nacionalnog parka „Donjana“ uz reku Gvadalkivir i obale Atlanskog okeana.

Učešće na skupu je uzelo preko 30 predstavnika naučnih i stručnih institucija, organizacija i fondacija, upravljača zaštićenih područja i eksperata, iz velikog broja zemalja Evrope, Azije, Afrike i Australije. Srbiju je na skupu predstavljao dr Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji je izložio prezentaciju pod nazivom „Status of Glossy Ibis in Serbia and central Balkan countries“. Sponzorsku podršku učešću na skupu pružili su Francuska fondacija „Tour du Valat“ i Biološki institut iz Sevilje (Estacion Biologica de Donana). Osnovni cilj ovog međunarodnog skupa bio je jačanje transkontinentalnih veza stručnih i naučnih organizacija i institucija, u cilju boljeg sagledavanja populacione dinamike, protoka gena, selekcije staništa za reprodukciju, odmor, ishranu, migraciju i zimovanje, kao i zaštite ove veoma osetljive vrste.

Eksperti iz pojedinih zemalja izložili su postojeća znanja o crnom ibisu-ražnju sa svojih teritorija, sa posebnim osvrtom na nekadašnje i savremeno stanje, trendove, ugroženost i preduzete-planirane mere zaštite i aktivnosti vezane za monitoring, posebno za markiranje jedinki i uzimanje uzoraka za genetske i druge analize. Većina izlagača je istakla da je u poslednje dve decenije došlo do značajnog rasta popualacije ove vrste u zemljama zapadnog Mediterana (Španija, Francuska, Italija, Maroko, Alžir), ali i smanjenja u zemljana istočne Evrope i Mediterana (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Turska, Azerbejdžan). Jedan od ključnih razloga za povećanje populacije je unapređenje uslova za ishranu (ogromna prostranstva pod poljima riže) kao i uticaj klimatskih promena zbog čega mnoge jedinke ne preduzimaju seobu sa svojih gnezdilišta u zapadnom Mediteranu, dok su razlozi opadanja brojnosti na istoku Evrope povezani sa nastavkom uništavanja (nestajanja) prikladnih vodenih staništa za gnežđenje i ishranu, nelegalan odstrel i uznemiravanje, posebno na ribnjacima.

Posebnu pažnju učesnika skupa pobudilo je izlaganje vezano za stanje u Srbiji i aktivnosti na Obedskoj bari u poslednje dve decenije u okviru programa „Povratak Ibisa“ koji zajednički realizuju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Mladi istraživači Srbije, JP „Vojvodinašume“, Opština Pećinci i brojni drugi partneri. Na skupu je konstatovano da su aktivne mere zaštite i unapređenja prirodnih vodenih, barskih i livadskih staništa pogodnih za gnežđenje i ishranu crnog ibisa-ražnja, preduzete na Obedskoj bari, jedinstvene u širem montekstu i da pokazuju da je moguće ponovo uspostaviti nestalu lokalnu populaciju, čak i kada u okruženju nema ljudskom rukom kreiranih i održavanih povoljnih staništa za ishranu (ribnjaci, polja riže, akumulacije, solane, itd).

Kao neophodnost uspostavljanja tešnje saradnje na evropskom i širem nivou, posebno je na skupu naveden slučaj crnog ibisa-ražnja, koji je kao mladunac prstenovan-markiran u Nacionalnom parku „Donjana“ u močvari sa tamariksom uz obalu Gvadalkivira 20. maja 2011, da bi ista jedinka bila fotografisana od strane Ištvana Hama u mešovitoj koloniji kod Dubovca uz Dunav, u okviru Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“, gde se gnezdila 2013. godine.

U završnom delu skupa u Španiji, posebno se razgovaralo o formiranju zajedničke međunarodne grupe za crnog ibisa-ražnja, koja bi bila koordinisana od strane stručnih organizacija iz Španije i Francuske i uz podršku IUCN specijalističkih grupa. Dogovoreno je da se unapredi monitoring na nacionalnom nivou kroz redovno praćenje stanja i promena u kolonijama ove vrste, kao i da se pojača rad na markiranju jedinki i uzimanju uzoraka (pera, itd) za genetske analize. Posebno je naglašeno da treba štititi preostala povoljna staništa za reprodukciju, odmor, ishranu i migraciju i gde god je to moguće formirati nova ili revitalizovati uništena-degradirana. Od Srbije se u tom kontekstu očekuje aktivno učešće u radnoj grupi i nastavak aktivnosti na postojećim i potencijalnim gnezdilištima vrste na Obedskoj bari, u Potamišju, Podunavlju i Potisju.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Zaokret domaće kompanije ka elektromobilnosti

07.12.2017

U poslednjih sedam godina beogradsko preduzeće „MT Komex” postepeno je dopunjavalo i menjalo svoju osnovnu delatnost, pa su zaposleni u ovoj kompaniji imali priliku da svoje višedecenijsko opsežno iskustvo iz oblasti mašinstva i zavarivanja obogate novim saznanjima, učestvujući u brojnim projektima izgradnje malih hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana. Hvatajući korak sa savremenim svetskim tokovima na polju elektromobilnosti, kompanijsko rukovodstvo je pre dve godine odlučilo da napravi još jedan zaokret i usmeri svoje aktivnosti ka razvoju primene punjača za elektromobile kao i da podrže uvođenje elektromobila u transportu. Zahvaljujući uvođenju ovog segmenta poslovanja na domaćem tržištu, inženjeri i instalateri u preduzeću „MT Komex” prošli su kroz obuku i danas mogu da instaliraju punjače kako u stambenim i poslovnim objektima tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom.

„MT Komex” je sklopio strateško partnerstvo sa dve globalne kompanije, koje su lideri u proizvodnji punjača za elektromobile – od proizvođača „Schneider electric” nabavljaju punjače AC za sporo i srednje brzo punjenje, dok im punjače iz game DC punjača za brzo punjenje isporučuje firma ABB. Sa obe kompanije potpisali su ugovor kojim se određuje da će ovo domaće preduzeće biti njihov sistem integrator. A rezultati nisu izostali. U prethodnom periodu „MT Komex” je instalirao punjače za sporo i srednje brzo punjenje u BMW-u, isporučeni su punjači za srednje brzo punjenje, za ugradnju u javnoj garaži na Obilićevom vencu u Beogradu (tri komada u prvom turnusu), a jedan uređaj za srednje brzo punjenje već je ugrađen u kompaniji BMW i ima dva mesta za punjenje, svaki snage 22 KW AC.

Kad je reč o DC punjačima, trenutno su u toku pregovori sa više kompanija, a u završnoj fazi su dogovori za isporuku punjača jednoj vodećoj kompaniji u automobilskoj industriji koja će na svojoj lokaciji u Beogradu ugraditi prvi brzi punjač snage 50 KW, model terra 53 ABB.

U okviru promocije punjača za punjenje elektromobila „MT Komex” je razvio novu veb platformu na adresi elektropunjaci.com gde će se nalaziti sve informacije o tehnici punjenja elektromobila, o samim elektromobilima, njihovoj ponudi na tržištu, kvalitetu i autonomiji pojedinih modela. Posetiocima sajta biće na raspolaganju i onlajn prodavnica gde će moći da kupe punjače i prateću opremu za punjenje elektromobila. Takođe, na platformi će biti omogućeno da klijenti podnose zahteve za projekte, a obučeni instalateri i inženjeri u kompaniji „MT Komex” će, na osnovu poslatih podataka, obavljati procenu i pristupati izvođenju projekata.

Na platformi će se nalaziti i linkovi prema mapama punjača što predstavlja izuzetno korisnu alatku za sve korisnike elektromobila. Mape neće obuhvatati samo Srbiju i Balkan, već i čitavu Evropu, i na njima će biti moguće pronaći svaku lokaciju javnih punjača, kao i privatnih punjača koji su dostupni javnosti. Zahvaljujući ovome, korisnicima elektromobila biće na jednom mestu dostupne sve informacije neophodne za njihovu elektromobilnost. Mape će biti redovno ažurirane, jer će inženjeri „MT Komex-a” registrovati svako novo mesto punjenja, shodno želji investitora, kako bi podaci o mestu punjenja bili vidljivi za sve korisnike električnih automobila.

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

Beograd dobija prvu “zelenu zgradu”

07.12.2017

Bivša zgrada Beobanke na Zelenom vencu, koja je predstavljala ruglo Beograda u proteklim godinama, našla je novog kupca i novu namenu.

Novi vlasnik zgrade je beogradski ogranak projektantske kuće Stattwerk iz Štutgarta. Nedavno je objavljeno da zgrada neće postati hotel sa pet zvezdica kako je najvaljivano, već poslovno-ugostiteljski soliter.
Ono što će je činiti posebnom u odnosu na ostatak zgrada u Beogradu jeste ideja kompanije da čitavu spoljašnju stranu zgrade obavije biljkama, tako bi Beograd dobio prvu zelenu zgradu.
Kako se navodi na sajtu ove kompanije, cilj im je da ponude „drugačiju, ‘zeleniju’ viziju radnog i životnog prostora, kao i urbanog uređenja grada“. Kako kažu, „žele da svaki njihov projekat bude temeljno ekologičan i da doprinese podizanju ekološke svesti ljudi i lokalnih zajednica“.
Plan je da u zgradi svoje mesto nađu prodajni salon za električna prevozna sredstva, kao i poslovni prostor namenjen „zelenim“ kompanijama, startapima i organizacijama.
Zasad je u saradnji sa kompanijom Gras Garden iz Beograda postavljen probni „zeleni zid“ koji služi da se utvrdi efikasno korišćenje vode potrebno za održavanje zelenila.
Taj „zeleni zid“ sastoji se od sistema laganih panela, proizvedenih od polikarbonatnih materijala, koji su otporni na UV zračenje. Za održavanje zelenog zida, koristi se Smart Garden Hub – smart sistem za navodnjavanje izraelske kompanije GreenIQ, koji preko interneta kroz aplikaciju kontroliše vreme i raspored navodnjavanja tako što koristi informacije lokalne vremenske prognoze i na taj način štedi i do 50% potrošnje vode za navodnjavanje.
Zgrada će imati i sistem za sakupljanje kišnice, koja će se kasnije koristiti kao tehnička voda, kao i solarne panele i vetrogeneratore sa vertikalnom osom obrtanja za proizvodnju električne energije. Biće tu i piezoelektrični podovi, koji će kinetičku energiju pretvarati u struju.
U kompaniji navode i da postoji potreba da se konstrukcija sanira i dodatno ukruti na horizontalne uticaje, kako bi zadovoljila savremene propise. Izvršeno je, zbog toga, i terensko ispitivanje stanja i karakteristika postojeće konstrukcije, ugrađenog betona i armature.
Rokovi i precizniji detalji realizacije ovog projekta zasad nisu poznati.
– Svaki projekat na kome radi Stattwerk prolazi kroz proces dugoročnog i kompleksnog planiranja. Dok ovaj proces ne bude završen u potpunosti, nećemo izlaziti u javnost sa pojedinostima projekta – izjavili su za eKapiju u ovoj kompaniji.
Inače, Stattwerk, koji se bavi prenamenom nekadašnjih fabrika i skladišta u stambene i poslovne prostore, za zgradu Beobanke platio je gradu 4,25 mil EUR.
Ova zgrada datira još iz 1960. godine i građena je za potrebe Energoprojekta. Kasnije je prešla u posed Beobanke, koja je 2002. otišla u stečaj. U stanju u kojem je danas nalazi se od 2007. godine, kada je uklonjena fasada i zgrada ogoljena do konstrukcije. Pokušaji da se proda na tenderu počeli su 2009. a novog vlasnika, uprkos izuzetnoj lokaciji, dobila je tek šest godina kasnije.

Manfred Norbert Fiš, građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu u emisiji Novi dan, govorio je o prvoj zelenoj zgradi u Beogradu.

„Nalaziće se u ulici koja je prometna, na jednoj raskrsnici, ima istaknut položaj, već duže vreme se ne koristi. Sada jedan srpski investitor, koji je puno radio u Nemačkoj, želi da ovu zgradu predstavi kao jedan spomenik, primer zelenom građenju u Srbiji“, rekao je on.

„Sa tim plaštom objekta – zelenom fasadom, to jeste izazov. Za Beograd će to biti veliki izazov jer biljke koje se integrišu na fasadu neće rešiti energetski problem, ali ljudi će imati prijatniju mikro klimu. Ovde se trudimo da u gradu koji je opterećen saobraćajem kroz fasadu stvorimo neku vrstu pluća i dobar vazduh za stanare koji u njoj žive“, kazao je Fiš.

Govoreći o zelenim fasadama, Fiš je rekao da su se u zemljama gde klimu odlikuje vlažnost vazduha i kiše te fasade pokazale su se kao dobre, poput Singapura i Bangkoka. „Da li će u Beogradu funcionisati to će pokazati ova zgrada, to je ekspriment“, dodao je on.

Energetski efikasne zgrade koštaju uvek više nego obične zgrade, i to pet do 10 odsto više troškova, ali moramo posmatrati čitav životni vek zgrada.

Prvu zelenu fasadu uskoro bi trebalo da dobije i Sarajevo, a očekuje se da biljke ukrase i objekte u drugim gradovima u BiH.

Milan Zlatanović

Izvor: eKapija, N1

U Bajinoj Bašti održana prezentacija Procesa životne sredine i zdravlja u Srbiji

07.12.2017

bajina-basta-iz-vazduha foto-bajinabasta.rs — Foto: bajinabasta.rs

U cilju realizacije plana aktivnosti na lokalnom nivou, i uključivanja lokalnih organa vlasti u sprovođenje ciljeva ranije Parmske, sada Deklaracije iz Ostrave, 4. decembra ove godine, u sali Skupštine Opštine Bajina Bašta, održana je javna prezentacija Procesa životne sredine i zdravlja u Srbiji.

Radionicu su realizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja uz podršku Svetske zdravstvene organizacije i Opštine Bajina Bašta.
Cilj radionice je bio da se nadležni državni organi, institucije i zainteresovana javnost upoznaju sa procesom životne sredine i zdravlja, aktivnostima koje su sprovedene u Srbiji od momenta potpisivanja Parmske Deklaracije, kao i sa ulogom lokalnih institucija i organa, u daljem procesu.
Predstavnici resornih ministarstava izrazili su spremnost da pomognu lokalnim samoupravama i zajednički rade na dostizanju ciljeva.
Partnerska inicijativa i sinergetsko delovanje nadležnih institucija, doprineće unapređenju procesa, kroz realizaciju programskih i projektnih predloga i drugih aktivnosti, sa temom životne sredine i zdravlja u Opštini Bajina Bašta, kao i šire.
Nakon radionice, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Švedske razvojne agencije (SIDA) i nadležnih organa Opštinske uprave Bajina Bašta posetili su reciklažni centar u krugu komunalnog preduzeća, koji je izgrađen zahvaljujući donaciji Kraljevini Švedske.

Milisav Pajević

#throwbackthursday: Černobilj, grad duhova

07.12.2017

theme-park-chernobyl — Foto-ilustracija: Pixabay

Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep. Ali kao što moja baka kaže: “Svako vreme ima svoje.”

Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio. U oblikovanju hashtag-ova najčešće se koristi engleski jezik, a započinju se tarabom (#). Kada kliknete na neki od njih, on vas vodi do svih dostupnih postova sa istim hashtag-om širom te društvene mreže. Ukoliko ste na primer fotografisali zalazak sunca i okačili na svoj Fejsbuk profil, mogli biste da u opis napišete #sunset i da kliknuvši na njega, pristupite bazi zalazaka sunca sa različitih strana sveta.

Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, dele uspomene sa svojim prijateljima na društvenim mrežama svakog četvrtka. Pod ovim terminom bi mogla da stoji fotografija koju su napravili prilikom vikend izlaska u prethodnom mesecu ili zapis o tome kako su na maskembalu u osnovnoj školi jedini nosili papirnu masku jer im mama nije napravila bolju. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.

Prvo putovanje kroz energetski vremenski portal započećemo u Pripjatu, u Ukrajini (tada sovjetskoj republici), u martu 1986. godine, poslednjem mesecu postojanja ovog grada.

Lokalnim luna-parkom i igralištima još su se orili veseli dečji glasići. Možda bi se oni u smiraj dana pomešali sa jecajima udovice koja se, dok je šetala psa, prisetila svog muža Jevrejina kog su ubili nacisti. Radnici elektrane vraćali su se nakon posla porodicama. Domaćice su odlazile u kupovinu. Službenice u pošti obavljale svoje zadatke. Školarci su međusobno delili užine i uzimali vodu sa automata. Ljubavni parovi išli su u bioskop. Putovalo se vozom, treniralo u teretanama, plivalo na bazenima, venčavalo. Uobičajene dnevne aktivnosti u Pripjatu postale su prošlost kada je 27. aprila 1986. godine, u 1 sat poslepodne, počela evakuacija stanovništva zbog eksplozije nuklearne elektrane koja se dogodila dan ranije.

Do nesreće je došlo tokom testa na reaktoru 4. Kao uzroci navode se upotreba nedovoljno ispitane i nestabilne tehnologije, ali i ljudske greške. Operateri su testove vršili pod pritiskom rukovodstva i, kako bi ih ubrzali, zaobišli su čitav niz sigurnosnih procedura. U atmosferu je ispušten oblak radioaktivnih čestica koji se nadvio nad Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom i zagadio ogromne površine.

Dejstvo oslobođene radijacije na ljude i ostali živi svet bilo je fatalno. Prema zvaničnim podacima Svetske nuklearne acocijacije, direktnih žrtava incidenta bilo je pedeset šestoro. Međutim, smatra se da je više od 9000 ljudi preminulo od raka zbog izloženosti radijaciji. Tačan broj žrtava nikad nije ustanovljen. Proračuni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) kažu da je čak oko 6,6 miliona ljudi bilo je izloženo radijaciji. Životinje su prestale da se razmnožavaju, a kod onih koje nisu, pojavile su se razne genetske devijacije. Borova šuma, koja se prostirala na četiri kvadratna kilometra u blizini elektrane, posle eksplozije dobila je tamnosmeđu boju i uginula. Zbog boje dobila je naziv “crvena šuma”.

Ubrzo nakon katastrofe, uspostavljena je Černobiljska zona isključenja koja zahvata površinu od gotovo 3 hiljade kvadratnih metara. Područja najgore pogođena radijacijom ograđena su bodljikavom žicom, znacima upozorenja i kontrolnim punktovima. Njena svrha je da se ograniči pristup najopasnijim mestima, smanji širenje radiološke kontaminacije i sprovode aktivnosti praćenja radioloških i ekoloških aktivnosti. U nadležnosti je Agencije za hitne slučajeve Ukrajine. Za potrebe smeštaja evakuisanih ljudi, izgrađen je Slavutič. Na kobnom reaktoru, izgrađen je betonski sarkofag. Začuđujuće, napajanje energijom sa ovog mesta prestalo je tek 2000. godine kada je i poslednji od reaktora stavljen van snage.

Danas, 30. novembra 2017. lokalnim luna-parkom i igralištima u Pripjatu ne ore se veseli dečji glasići. Mnogi ga nazivaju “gradom duhova”. Sa ove teritorije iseljeni su gotovo svi stanovnici, a kroz puste ulice, obrasle u travu i divlje rastinje, lutaju samo radioaktivni atomi – i poneki odvažni turista.

Smatra se da je eksplozija u Černobilju najveća mirnodopska ekološka nesreća u istoriji nuklearne energije. Naučnici predviđaju da će normalan život na ovoj teritoriji biće moguć tek za 300 godina. Stoga je vlada u Kijevu plan za revitalizaciju černobiljske oblasti zasnovala na iskorišćavanju energije sunca koje tamo ne manjka. O tome smo pisali ranije ove nedelje.

Jelena Kozbašić

1...1,1741,1751,176...1,673 Page 1,175 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM