Ambasador Švajcarske u BiH Andrea Rauber Saxer sastala se sa predstavnicima grada Zenice kako bi razgovarali o ekološkim projektima.
Ovom prilikom istaknuta je dobra saradnja između Švajcarske i Zenice, posebno u oblasti vodovodnih sistema. a bilo je reči i o kvalitetu vazduha u Zenici
Bilo je reči i o kvalitetu vazduha u Zenici, kantonalnom akcionom ekološkom planu, ali i projektu saniranja otpadnih voda.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Od 15. januara 2018. godine kreće podnošenje projektnih predloga za energetsku obnovu i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora u Hrvatskoj.
U okviru Poziva osigurano je 380 miliona kuna iz Evropskog fonda za regionalni razvoj, a u slučaju iskorišćenja sredstava postoji mogućnost povećanja alokacije. Najniži iznos bespovratnih sredstava koji se može dodeliti za finansiranje prihvatljivih troškova projekta je 80 hiljada kuna, a najviši 40 miliona kuna. Bespovratna sredstva dodeljivaće se putem otvorenog postupka dodele bespovratnih sredstava u modalitetu trajnog poziva, a krajnji rok za podnošenje projektnih predloga je 31. decembar 2020. godine, odnosno do iskorišćenja raspoloživih finansijskih sredstava.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: mgipu.hr
Sandra Jovićević
Eksplodirao je tanker koji se još u subotu u Istočnom kineskom moru sudario s teretnim brodom. Tada je na njemu izbio i požar koji spasilačke službe nisu uspele ugasiti četiri dana.
Na tankeru sa 136.000 tona nafte u Istočnom kineskom moru došlo je do eksplozije, a to bi moglo da izazove ekološku katastrofu.
Kinesko ministarstvo saobraćaja objavilo je da su spasilački brodovi koji su tragali za 31 nestalim članom posade morali da se povuku na sigurnu udaljenost.
Tanker se zapalio u subotu uveče kada se sudario sa kineskim teretnim brodom, oko 300 kilometara od Šangaja.
Od 32 člana posade pronađeno je samo jedno telo.
Iranska kompanija u čijem je vlasništvu tanker ranije je saopštila da još ima nade da se nađu preživeli među 31 članom posade se vode kao nestali, prenela je agencija AP.
Nakon eksplozije, nade da će pronaći preživele sve je manje.
Izvor: N1
Endi Hamilton, inženjer istraživačkog instituta MBARI iz američke savezne države Kalifornije, od 2009. godine vodi tim s ciljem da se energijom talasa obezbedi izdašnija količina struje za snabdevanje okeanografskih instrumenata. Iako ovaj način iskorišćavanja morskog potencijala za proizvodnju električne energije nije nov, oni su radili na njegovom unapređenju i korišćenju za specifične potrebe njihovog instituta.
Hamiltonov projekat finansirala je agencija za razvoj novih tehnologija (koje bi eventualno mogle da se koriste za potrebe vojske SAD), pri Ministarstvu odbrane, DARPA. Njegova inicijalna istraživanja i proračuni pokazali su da prototipovi “bova”, koje je DARPA prethodno upotrebljavala, nisu bili u mogućnosti da iskoriste pun kapacitet talasne moći – stoga je predložio da se dimenzije plutajućih elektrana povećaju.
U nastojanju da se snaga okeanskih talasa ne protraći, naučnici su konstruisali “bovu” širine 2 i po i dužine 5 i po metara. Trideset metara ispod nivoa mora visi masivna metalna ploča. Ona je široka 3 metra, a dugačka 5 i po. Dok se “bova” pomera, podmorski deo je relativno statičan. Pored težine metalne ploče, plutajuća elektrana koristi kretanje valova gore-dole, koje pomera hidraulični klip što pokreće električni generator i dovodi do proizvodnje struje. U procesu dizajniranja ovog izuma, tim inženjera suočio se sa nekoliko izazova. Elektrana je iz tog razloga pretrpela na desetine poboljšanja. Konačni cilj naučnika je da “bova” generiše 500 vati.
Uprkos tome što olujni talasi imaju veću snagu, s obzirom na njihovu retkost, umereni koji se javljaju relativno često, su najveći izvor energije “bova” u zalivu Monterej. Elektrana je konstruisana na taj način da može da preživi uzburkano more te talasi visoki od 4 do 5 metara ne mogu da joj naškode. Međutim, kako se bure događaju tek ponekad, ona je najefikasnija u uslovima valova do 2 metra.
Nepregledna prostranstva i promenljiva priroda okeana uvek će da ostanu prepreka da u potpunosti razumemo svoje prirodno okruženje. Dakle, ključna teškoća za okeanografe u narednoj deceniji biće kako napajati složene aparate koje ostaju u vodi dugo vremena. Deo rešenja moglo bi da bude dostignuće MBARI instituta.
Svetski mediji izvestili su o početku radova na izgradnji nove španske solarne elektrane koja će se graditi bez ikakvih podsticaja.
Reč je o solarnoj elektrani Torres de Cotillas 1 snage 3,9 MW koja se gradi na jugoistoku pokrajine Murcije, a investitor je britanski investicioni fond Foresight Group. Radove na novoj elektrani izvešće španska kompanija Solarig Global Services i očekuje se da postrojenje bude priključeno na elektroenergetsku mrežu u prvoj polovini 2019. godine.
Očekivana proizvodnja iznosi 7 GWh godišnje, a celokupnu proizvodnju otkupljivaće španska elektroenergetska kompanija Enérgya-VM.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Tokom cele prošle godine u Boru nisu prekoračene godišnje granične vrednosti koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu, rezime je godišnjeg izveštaja o kvalitetu vazduha u tom gradu.
Tačnije, iznad Bora su zabeležene prosečne mesečne koncentracije sumpor dioksida znatno ispod dozvoljenih 50 mikrograma po kubnom metru vazduha, zbog čega je vazduh u tom gradu dospeo u prvu kategoriju.
Kvalitet vazduha ocenjen je na osnovu merenja na automatskim mernim stanicama u Gradskom parku, Brezoniku, Slatini i kod Instituta za rudarstvo i metalurgiju. Na svim tim mernim stanicama, koje su uključene u državnu mrežu automatskih mernih stanica kvaliteta vazduha (AMSKV) Agencije za zaštitu životne sredine, prosečne mesečne koncentracije SO2 bile su znatno ispod godišnje granične vrednosti koja iznosi 50 mikrograma po kubnom metru vazduha.
U izveštaju se takođe navodi da je Bor dugo važio za prekomerno zagađeni grad, da je 2016. godine došlo do smanjenja pojave jako zagađenog vazduha, te da je iste godine zabeležena prosečna godišnja koncentracija SO2 u vazduhu od 43,6 mikrograma po kubnom metru, što je u tom trenutku predstavljalo istorijski minimum, a prvi put vazduh u gradu bakra svrstan je u prvu kategoriju.
izvor: novosti.rs
Sandra Jovićević
U 2017. godini ruska gasna kompanija Gasprom povećala je proizvodnju gasa za 12,4 odsto.
Kako je saopšteno, proizvodnja gasa prošle godine iznosila je rekordnih 472 milijardi metara kubnih, a povećan je i izvoz gasa u Evropu i to za 8,1 odsto, na takođe rekordnih 193,6 milijardi metara kubnih.
Proizvodnja gasa je u 2017. godini povećana za 51,9 milijardi metara kubnih, a u Evropu je izvezeno 14,6 milijardi metara kubnih gasa više nego 2016. godine, kada je bio zabeležen rekord u izvozu od 179,3 milijardi metara kubnih.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević prisustvovali su sađenju stabala na zelenoj površini kod “Štark Arene”, čime je nastavljena strategija pošumljavanja u Beogradu.
Antić je tom prilikom istakao da je pomenuta površina bogatija za 240 stabala, naglasivši da je važno da sadimo drveće kako bismo generacijama koje dolaze ostavili čist vazduh, vodu i zemljište. U proteklih nekoliko godina pošumljeno je više od 750 hektara zemljišta u Beogradu, što je približno 200.000 novih sadnica, precizirao je ministar.
Prema njegovim rečima, danas ima nešto više od 10 odsto zemljišta u Beogradu koje je pokriveno zelenim površinama i šumama, dok je cilj 30 odsto. On je podvukao da je potrebno da se u ovakve projekte uključe energetske kompanije, koje jesu zagađivači, ali i najveći investitori kada je u pitanju ekologija.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Održivi i odgovorni razvoj urbanih sredina postao je imperativ za sve aktere privrednog i društvenog života. Svi entiteti, bez obzira da li su aktivni na međunarodnom, regionalnom ili lokalnom planu, i bez razlike da li se radi o multinacionalnoj korporaciji, malom preduzeću, državnom organu, univerzitetu ili lokalnoj samoupravi, treba ozbiljno da uzmu u obzir značaj ovog koncepta i u skladu sa svojim strateškim opredeljenjem i kontekstom daju svoj doprinos održivom razvoju.
Kroz projekte koje sprovodi Privredna komora Srbije daje snažnu podršku proklamovanim politikama aktera u ovoj oblasti za energetski održiva i odgovorna mesta za život. Jedan od projekta jeste i Smart City čiji je cilj diseminacija koncepta pametnog grada koji će se postići rezultatom u vidu “SMACC protokola” koji podržava uspostavljanje bilo kojeg sporazuma o saradnji sa novim organizacijama kako bi se dalje razvijao SMACC program e-obuke, za dalju obuku “agenata za promene” na lokalnom nivou, ili za širenje pristupa treniranju/multiplikovanju kod fokusnih grupa relevantnih interesnih grupa, kako bi primenili svoje pametne projekte na efikasniji način.
Glavna svrha ovog protokola je da obezbedi svim potencijalnim novim organizacijama jedan operativni dokument koji će da olakša i podrži korišćenje SMACC programa e-obuke “Oblikovanje gradova za bolji kvalitet života – Podsticanje saradnje putem živih laboratorija”, dostupan preko platforme www.e-genius.at (e-genius – Initiative offene Bildung in Technik und Naturwissenschaften)
Ovaj onlajn kurs integrisan je u platformu ‘e-genije’ – višejezična platforma sa otvorenim sadržajem koji objavljuje i kojim upravlja naučno udruženje “e-genije – otvorena obrazovna inicijativa u tehnologiji i prirodnim naukama”. Kurs je dostupan na nemačkom, engleskom, italijanskom, holandskom, srpskom, mađarskom i grčkom jeziku i može se pronaći na sledećem linku: http://e-genius.at/en/
Drugi projekat Centra za upravljanje projektima Privredne komore Srbije jeste “CityWalk – Ka energetski odgovornim mestima, uspostavljanje zona za pešačenje u gradovima Dunavskog regiona“ koji se finansira iz Dunavskog transnacionalnog programa. Promocijom održivog urbanog transporta i mobilnosti kao i unapređenjem prohodnosti u urbanim sredinama zemalja dunavskog regiona postići će se kroz razvoj inovativnih metodologija kao što su vodič za pešačenje, indeks pešačanje, tematski online alati za rast i procenu pešačenja kao oblika mobilnosti, ali i izradom zakonskih preporuka koje će partneri izraditi u saradnji sa donosiocima odluka.
Takođe, svoj doprinos promovisanju održivog razvoja zajednica Privredna komora Srbije pružiće kroz rad na integrisanju standarda ISO 37120:2014 i ISO 37101:2016 u srpskom zakonodavstvu. Standard ISO 37120 je prekretnica u razvoju indikatora za pametne gradove i predstavlja praktičan vodič za gradsku vlast kako da donesu odluke o investicijama za svoje pametne gradove.
Pojavljivanjem najnovijeg standarda ISO 37101:2016 – Održivi razvoj zajednica – Sistem menadžmenta za održivi razvoj – zahtevi sa uputstvom za upotrebu, koji je objavljen 15. jula ove godine, stvorena je osnova da zajednice postignu veći stepen održivosti Korišćenjem ovog standarda, gradovi, opštine i lokalne uprave lakše će moći da definišu strategiju održivog razvoja na lokalnom nivou, koja odražava potrebe i očekivanja svih zainteresovanih strana.
Svrha ovog standarda je pomoć zajednicama da definišu svoje ciljeve održivog razvoja i pripreme strategiju za njihovo dostizanje.
Najvažniji cilj primene standarda ISO 37101 jeste stvaranje budućnosti zajednice koja je više održiva. Ovo podrazumeva poboljšanja u lokalnoj životnoj sredini, srećnije i zdravije mesto za građane i zajednicu koja bolje predviđa i prilagođava se prirodnim katastrofama, ekonomskim šokovima i klimatskim promenama.
izvor: pks.rs
Sandra Jovićević
Svetski mediji preneli su da je raspisan konkurs za rekonstrukciju bugarske reverzibilne hidroelektrane Čaira.
Kako je istaknuto, hidroelektrana ima snagu od 864 MW, a nalazi se na području planine Rile, oko 100 km jugoistočno od Sofije. Elektrana ima četiri Francisove turbine, pri čemu su dve započele sa radom 1995. godine, a druge dve 1999. godine. Kao gornja akumulacija elektrane služi jezero Belmeken.
Konkurs je otvoren za ponuđače iz celog sveta koji će isporučiti i ugraditi opremu.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za mehanički tretman neopasnog otpada u mobilnom postrojenju na teritoriji Republike Srbije, od strane privrednog društva „PWW Deponija“.
Operater „PWW Deponija“ d.o.o. Jagodina u toku rada mobilnog postrojenja za mehanički tretman neopasnog otpada primenjuje sledeće postupke: prijem čvrstog neopasnog otpada, evidenciju ulaznih vrsta i količina otpada, proveru otpada namenjenog tretmanu, magnetnu separaciju radi izdvajanja metalnih frakcija i postupak separacije otpada sejanjem prema granulometrijskom sastavu (separacija na tri frakcije u zavisnosti od vrste otpada i zahteva izlaznih frakcija), evidenciju separisanih količina otpada i upravljanje izlaznim frakcijama.
Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je mesec dana od dana objavljivanja oglasa.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Sedmog januara, na Sajmu inovacija u Las Vegasu, kineska kompanija Byton predstavila je prototip svog automobila na električni pogon. Model je najavljen kao “podsećanje da će gorivo vozila u budućnosti da bude – inteligencija”, “terenski automobil, ali pametniji” i “prvo auto sa intuicijom”. Da li je kompanija Tesla upavo u njemu dobila novog konkurenta?
Zaljubljenici u automobile razočarani su izgledom spoljašnjosti koju opisuju čak i kao pomalo dosadnu. Zameraju mu nedostatak blistavosti koja se očekuje na pomenutom sajmu. Ipak, eksterijer ni nije glavni adut predstavljenog modela, već interfejs. Dizajniran je da najavi “novu generaciju pametnih uređaja za mobilnost i autonomnu vožnju”.
U unutrašnjosti ovog vozila, na mestu instrument table nalazi se gigantski ekran. Tokom dana je beo, dok se noću njegova svetlina smanjuje. Može da se kontroliše dodirom, glasom i pojedinim gestovima i da prikazuje video-snimke, kalendar, zdravstvene podatke i slično. U sredini volana smešten je tablet. Jedan od vozača koji su ga testirali rekao je da je Byton zapravo “pametni telefon na točkovima”. Automobil je opremljen i senzorima za obezbeđivanje autonomije nivoa 3, što znači da Byton upravlja sam sobom, ali čovek za volanom mora da bude spreman da u svakom trenutku, zbog različitih nepredviđenih okolnosti, preuzme kontrolu. U planu je da se nadogradi do nivoa 4 koji, u teoriji, vozačima daje mogućnost da bezbedno spavaju tokom putovanja bez obzira na stanje na putu.
Predstavljenu verziju pokreće motor od 272 konjske snage, dok će verzija sa visokim performansama imati 476. U pet sekundi može da razvije brzinu od gotovo 100 km/h.
Njegovu prednost u odnosu na Tesline automobile predstavlja činjenica da sa punim baterijama, osnovni model prelazi 400 kilometara. Ipak, čelnici kompanije najavili su da planiraju da povećaju kilometražu njegovih naslednika na čak 520. Baterije automobila nastoje da poboljšaju do tog nivoa da bi vam jedno punjenje obezbedilo “nedelju dana vožnje u urbanim sredinama”. U samo pola sata, prazne baterije bile bi napunjene za 80 odsto. Međutim, dok konkurentski proizvođač ima gotovo 8,5 hiljada stanica za punjenje svojih vozila širom sveta, Byton ima – 0. Na Tesli je da li će svoju infrastrukturu da deli ili ne. Glavni izvršni direktor, Karsten Brejtfild, izjavio je da baš kao što ni motociklisti gorivo za svoje dvotočkaše različitih brendova ne kupuju na različitim benzinskim stanicama, to ne bi trebalo da bude slučaj ni sa električnim vozilima.
Sedište Byton-a je u Nanđingu, u Kini. Proizvođač tamo ima još tri ogranka, u Hong Kongu, Šangaju i Pekingu, i po jedan u Americi, u Silicijumskoj dolini, u Santa Klari, i u Nemačkoj, u Minhenu. U planu je da ovaj visokotehnološki električni automobil od 2019. godine bude dostupan na kineskom tržištu, a od 2020. i na američkom i evropskom. Cena bi trebalo da bude oko 38 hiljada evra, odnosno 45 hiljada dolara.
Nemci su za ove praznike bili plaćeni da koriste električnu energiju.
Kako Njujork Tajms javlja, cene struje su za mnoge građane Nemačke, u nedelju i ponedeljak otišle ispod nule, jer je ponuda premašila potražnju.
Iako biste pomislili suprotno, ovaj fenomen nije toliko redak.
Nemačka je u proteklim godinama uložila više od 200 milijardi dolara u obnovljive izvore energije, najviše u solarnu i energiju vetra. Danima kada je potražnja za električnom energijom niska, kao što su vikendi kada su velike fabrike zatvorene ili kada je neobično sunčano, nemačka postrojenja za proizvodnju električne energije u električnu mrežu pumpaju više energije nego što potrošačima zapravo treba.
Ovaj nesklad u ponudi i potražnji se dešava jer su solarna i energija vetra generalno nepouzdane. Kada je izrazito vetrovito ili sunčano, postrojenja proizvode veliku količinu električne energije koju je teško skladištiti jer baterije i dalje nisu toliko napredne da bi optimizovale dotok energije na električnu mrežu. Stoga, kada je vruće, kao što je bilo prošlog vikenda, a većina preduzeća i fabrika je zatvoreno, višak energije čini cene da padnu ispod nule. Bitno je razjasniti da kada se ovo dogodi, građanima ne stižu pare direktno na račun već to rezultira manjim računom za struju na kraju godine.
Neki proizvodni pogoni i preduzeća podstaknuti su da koriste električnu energiju po ceni od 60 dolara po megavat satu. Samo u oktobru, zbog neobično toplog vremena u Nemačkoj ukupno je potrošeno 31 megavat sata električne energije ispod nule.
Stvar je u tome, da su tradicionalne električne mreže, koje se uglavnom oslanjaju na fosilna goriva da generišu električnu energiju, dizajnirane tako da se energija koja se otpušta u mrežu poklapa sa potražnjom. Kada je reč o tehnologiji proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ona nije dovoljno razvijena da proizvodi energiju u skladu sa potražnjom jer se oslanja na vremenske uslove i nepredvidive okolnosti. To je jedan od osnovnih izazova kada se govori o potpunoj tranziciji na obnovljive izvore energije. Kako tehnologija skladištenja kaska za tehnologijom proizvodnje energije, vrlo je verovatno da će se ova situacija sa negativnom cenom dogoditi ponovo. U tom slučaju, vlada bi trebalo da podstakne potrošače da koriste više energije.
Stručnjaci smatraju da bi ove nepravilnosti trebalo rešiti što pre, uzimajući u obzir da zbog sve jeftinije tehnologije i subvencija vlade tržište obnovljive energije raste rapidno. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će do 2040 godine, 40 % globalno generisane energije dolaziti iz obnovljivih izora. U narednih pet godina, predviđa se da će ova industrija rasti brže od bilo koje druge.
U Velikoj Britaniji, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora bila je tri puta veća od one dobijene iz uglja. U junu, zbog naročito vetrovitog vremena u Engleskoj, cene struje su bile negativne na nekoliko sati.
Milan Zlatanović
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine povećano je zagađenje vazduha u Beogradu.
Kako je istaknuto, peti stepen zagađenja izmeren je na čak tri lokacije – u Bulevaru despota Stefana, na Starom gradu i u Omladinskih brigada. Podaci pokazuju da su prethodnog vikenda u Bulevaru despota Stefana zabeležena najveća zagađenja i koncentracije azot-dioksida, prevashodno zbog kućnih ložišta i većeg broja automobila na ulicama, ali i toplog i mirnog vremena bez vetra koji bi osvežio vazduh.
Granična vrednost dozvoljenog azot dioksida za period od 24 sata u urbanim naseljima je 85 mg/m3, a u Bulevaru despota Stefana je iznosila skoro duplo više – 134,96. Zagađenost vazduha na druge dve lokacije povećana je zbog koncentracija suspendovanih čestica PM10.
izvor: blic.rs
Sandra Jovićević
U Hrvatskoj u Velikoj Gorici potpisan je ugovor o dodeli bespovratnih sredstava i sufinansiranju projekta „Sistem odvodnje i prečišćavanja otpadnih voda Aglomeracije Velika Gorica“, dok je u Ninu potpisan ugovor o realizaciji projekta „Poboljšanje vodnokomunalne infrastrukture aglomeracije Nin-Privlaka-Vrsi“.
Projekat u Velikoj Gorici je vredan 498.612.651 kuna, a sufinansira se sa 268.788.163 kuna bespovratnih EU sredstava kroz Operativni program „Konkurentnost i kohezija“. EU sufinansiranje iznosi 67,38 odsto prihvatljivih troškova projekta. U okviru projekta će biti izgrađeno 124 kilometra nove kanalizacione mreže, rekonstruisano 20,6 kilometara kanalizacione mreže, izgrađeno 39 novih crpnih stanica i rekonstruisano 9, kao i nadograđen uređaj za prečišćavanje otpadnih voda.
Kada je reč o projektu u Ninu, u planu je izgradnja preko 102 kilometra kanalizacione mreže i 34 crpne stanice, uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, saniranje vodovodne mreže u dužini od 31,8 kilometara i nabavka opreme za održavanje sistema odvodnje otpadnih voda. Vrednost projekta iznosi 397,2 miliona kuna, od čega su 224,9 miliona kuna sredstva Evropske unije.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Na 24. sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, razmatran je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike i usvojen Predlog odluke o izboru predsednika i članova saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, obrazlažući Izveštaj Sekretarijata, pohvalio je Srbiju jer je u velikoj meri implemetnirala pravni okvir Energetske zajednice.
Kada je reč o gasu, Kopač je istakao da je Srbija usvojila propise Energetske zajednice, ali kasni sa njihovom implementacijom i ukazao na neophodnost razdvajanja delatnosti Jugorosgasa i Srbijagasa. U nastavku izlaganja, direktor Sekretarijata naglasio je da energetski regulator mora biti nezavisan, da je Srbija usvojila i zakonske i podzakonske akte kada je nafta u pitanju, kao i da su napravljeni pozitivni koraci u oblasti obnovljivih izvora energije. Govoreći o klimatskim promenama, Kopač je pohvalio Srbiju jer, kao prva u regionu, priprema Zakon o klimatskim promenama, ali je i preporučio da se, kao jedan dokument, donesu zajednički Nacionalna strategija o klimatskim promenama i Nacionalna strategija o energetici.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović ukratko je prisutnima obrazložila da je u izradi Akcioni plan o razdvajanju Srbijagasa, da se radi na funkcionalnom razdvajanju EPS, kao i na izmenama Zakona o efikasnom korišćenju energije. Takođe, podsetila je da je Srbija načinila veliki korak ka integraciji u evropsko energetsko tržište, jer je postala član Zajedničke uprave za dodelu prekograničnih kapaciteta (Joint Allocation Office – JAO). U tom smislu, na granici Srbija-Hrvatska, JAO vrši organizaciju aukcije dugoročnih i dnevnih prekograničnih prenosnih kapaciteta.
U nastavku, predsedavajuća je informisala članove Odbora da je Komisija za sprovođenje postupka izbora predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku sprovela postupak u celosti i da je Vlada Republike Srbije, 24. novembra 2017. godine uputila Predlog odluke Narodnoj skupštini, da se za predsednika Saveta Agencije izabere Dejan Popović i to na period od sedam godina, a za članove Saveta prof. dr Aca Marković i Dejana Stefanović Kostić, na period od šest godina i Negica Rajkov i Goran Petković, na period od pet godina.
Odbor je većinom glasova usvojio Predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović, Zoran Bojanić, Dejan Nikolić, Gorica Gajić, Nataša Mihajlović Vacić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović, Milimir Vujadinović i Vojislav Vujić.
Milisav Pajević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
