Ministar Trivan o aktuelnim ekološkim pitanjima sa predstavnicima lokalnih samouprava

14.02.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan održao je odvojene sastanke sa predstavnicima opština Aleksandrovac, Priboj i Gornji Milanovac, na kojima su u otvorenoj i radnoj atmosferi razmatrana najznačajnija aktuelna pitanja zaštite životne sredine u ovim lokalnim zajednicama.

O najvećim ekološkim problemima ovih opština, sa ministrom Trivanom razgovarale su delegacije opštinskih rukovodstava koje su predvodili Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac, Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj i Lazar Nikolić, predsednik Skupštine opštine Gornji Milanovac.

Posebno su izdvojena pitanja prerade čvrstog otpada i izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda na teritoriji ovih opština.

Lokalne samouprave nemaju sredstava za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju prečistača otpadnih voda, jer su to troškovi koji prevazilaze ukupne opštinske budžete, i tu im je neophodna snažna podrška države, istakao je ovim povodom ministar Trivan. Ministarstvo zaštite životne sredine će pomoći lokalnim samoupravama u ovim pitanjima, ali i u uspostavljanju komunikacije sa drugim republičkim organima u rešavanju problema koji nisu u nadležnosti Ministarstva, ali se tiču zaštite životne sredine, dodao je Trivan. Ukazujući na značaj rešavanja ekoloških problema u lokalnim sredinama, posebno je naglasio da od upornosti i agilnosti opština će zavisiti brzina realizacije projekata.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

INTERVJU: Filip Radović i Verica Jovanović

13.02.2018

SEPA i BATUT: Ključni partneri za unapređenje eko-zdravlja

Briga o stanju celokupnog ekosistema, sadržana u konceptualnim ciljevima eko-zdravlja, zahteva interakciju između svih stručnih službi i institucija iz sistema zdravstva i zaštite životne sredine. U želji da predstavimo kako se u našoj zemlji vodi sistemska briga o zdravlju, razgovarali smo sa predstavnicima dve najvažnije institucije Republike Srbije koje sprovode aktivnosti u spomenutoj oblasti.

EP: Kako se institucionalno definiše eko-zdravlje i kakav pristup ono podrazumeva?

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine

Filip Radović: Kovanica eko-zdravlje primarno označava oblast istraživanja o uticaju promena u ekosistemu na ljudsko zdravlje. Poslednjih godina, ova istraživačka disciplina koja ispituje promene u biološkom, fizičkom, društvenom i ekonomskom okruženju i povezuje ih sa ljudskim zdravljem premešta se iz istraživačkih centara i u institucije, gde okuplja lekare, veterinare, ekologe, ekonomiste, prostorne planere i mnoge druge stručnjake iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, kako bi na osnovu rezultata istraživanja preduzeli određene akcije u cilju preventive, adaptacije na nastale promene životne sredine i uklanjanja njihovih posledica.

Prim. dr sc. med. Verica Jovanović, v. d. direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Verica Jovanović: Eko-zdravlje se može definisati kao multidisciplinarni koncept koji predstavlja deo javnog zdravlja, odnosno stepen zdravlja i blagostanja, kome zajedno teže društvo, zajednice i populacije. Eko-zdravlje se doseže simbiozom ekosistema i aktivnosti koje se sprovode u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja globalno.

Aktivnosti iz ekosistema predstavljaju instrumente za prikupljanje neophodnih podataka, čijom se analizom izdvajaju najznačajnije mere za očuvanje i promociju zdrave životne sredine, koja je preduslov zdravlja stanovništva.

Interdisciplinarni, međusektorski pristup podrazumeva prožimanje sadržaja iz jedne oblasti u drugu, iz životne sredine u očuvanje i unapređenje zdravlja, kako bi se što potpunije rešili određeni problemi i izazovi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, radu i životnoj sredini.

EP: U kom se sektoru najbolje ogleda povezanost između stanja životne sredine i javnog zdravlja?

Filip Radović: Više od pet miliona ljudi u svetu umire od bolesti uzrokovanih nečistom vodom tokom samo jedne godine. Procenjeno je i da zbog nedostupnosti pijaće vode, loših zdravstvenih i higijenskih uslova oko šest hiljada dece u svetu svakodnevno izgubi život .

Brojni rizici za zdravlje ljudi prete iz svih sektora životne i radne sredine. Svake godine 100 miliona ljudi oboli od malarije, a život izgubi približno dva miliona ljudi. Ovu bolest prenose komarci, kojima za razmnožavanje pogoduju visoke temperature. Trend porasta temperatura prisutan je usled klimatskih promena, a odgovornost za njih je multi-sektorska.

Verica Jovanović: Posledice po zdravlje zbog upotrebe zdravstveno neispravne vode za piće prisutne su povremeno i u našoj zemlji. U tim retkim situacijama, kada se ovakva pojava utvrdi, okružni instituti i zavodi za javno zdravlje imaju značajnu ulogu u propisivanju neophodnih mera za kontrolisano vodosnabdevanje i za saniranje nastalog problema, u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije.

No, uloga zavoda i instituta ogleda se, pre svega, u nadzoru nad redovnim kontrolama ispravnosti vode za piće i primeni mera za unapređenje kvaliteta vodosnabdevanja.

EP: Kako ocenjujete svest stanovništva o važnosti očuvanja javnog zdravlja i životne sredine u Srbiji i na globalnom nivou? Da li su ove teme dovoljno zastupljene u javnosti?

Filip Radović: Svest o važnosti očuvanja životne sredine i njenog unapređenja svakako je prisutna u značajnom delu zajednice. Međutim, upitno je da li sredstva javnog informisanja tome daju primat u izveštavanjima. Poslednjih meseci primetna je veća medijska zastupljenost tema iz ove oblasti, a nosioci te aktivnosti su pre svega predstavnici državnih organa i lokalne samouprave.

Verica Jovanović: Umesto ocene svesti šire javnosti o važnosti očuvanja zdravlja, i spoznaje uticaja životne sredine na zdravlje, istakla bih važnost saradnje sa medijima. Partnerski odnosi sa institutima, zavodima i resornim ministarstvima, ovoj značajnoj temi omogućavaju još više medijskog prostora.

Sa gledišta svake društvene zajednice, zaštita i očuvanje životne sredine je prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za razvoj i očuvanje ljudske egzistencije i bitan faktor za kvalitet života stanovništva. Zato se ustanove javnog zdravlja posebno bave uticajima iz životne sredine, koji mogu dovesti do nepovoljnih rezultata po zdravlje građana, i one kontinuirano sprovode različite promotivne aktivnosti, predavanja, tribine i objavljuju saopštenja u cilju razmene informacija i unapređenja spoznaje građana o značaju očuvanja zdravlja životne sredine. Misija Instituta za javno zdravlje Srbije posvećena je unapređenju i očuvanju sveukupnog zdravlja stanovništva, što istovremeno podrazumeva i unapređenje eko-zdravlja.

„Batutov” Centar za promociju zdravlja, među različitim ciljnim grupama, uključujući i školsku decu, sprovodi brojne promotivne kampanje u ovoj oblasti kako bi se unapredila informisanost celokupnog stanovništva o eko-zdravlju. Centar za higijenu i humanu ekologiju definiše ključne teme i oblasti u kojima je potrebno sprovesti promotivne aktivnosti.

EP: Koja specifična znanja i infrastruktura su potrebni za institucionalno bavljenje eko-zdravljem?

Filip Radović: Suštinske aktivnosti koje eko-zdravlje nastoji da pruži, jesu inovativna i praktična rešenja za smanjenje negativnih uticaja promena koje nastaju u ekosistemu na zdravlje. U tom smislu je neophodna podrška naučno-obrazovne zajednice, pre svega kroz usavršavanje visokoškolovanih kadrova.

Verica Jovanović: Stručne službe i institucije iz sistema zdravstva i zaštite životne sredine, zajedničkim snagama bi trebalo da sačine kratkoročne operativne planove, čija bi primena dovela do unapređenja obrazovanja, informisanosti i promene stavova i ponašanja svih nas u cilju očuvanja i zaštite životne sredine.

Tehnološke inovacije u monitoringu, unapređenje postojećih znanja, usavršavanje stručnjaka u zemlji i inostranstvu i izgradnja neophodne infrastrukture koja doprinosi smanjenju zagađenja, predstavljaju ključne korake za unapređenje eko-zdravlja. Zadatak celokupnog društva je kontinuirano praćenje parametara zagađenja vazduha, vode, zemljišta i dejstva ostalih faktora iz životne sredine koji utiču na zdravlje, a ministarstva, instituti i zavodi za javno zdravlje, lokalne samouprave i druge institucije obezbeđuju njihovu logistiku odnosno sprovođenje.

EP: Kakva je međusobna saradnja institucija koje predstavljate?

Filip Radović: Agencija za zaštitu životne sredine blisko sarađuje sa Institutom „Batut”. Set indikatora zaštite životne sredine koji su uvršteni u Nacionalnu listu indikatora za izveštavanje o stanju životne sredine, obuhvata i kvalitet vode za piće. Institut „Batut” na osnovu podataka praćenja kvaliteta vode za piće iz javnih vodovoda dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine izveštaj koji se pridružuje ostalim indikatorima u godišnjem izveštaju o stanju životne sredine i potom se dostavlja Vladi Republike Srbije.

Pri izradi procene „Nedostatak vode za piće”, Agencija za zaštitu životne sredine bila je koordinator istoimene podgrupe u sklopu izrade Nacionalne procene opasnosti, kao što su zemljotresi, poplave, požari, tehničko-tehnološke opasnosti, pandemije, epidemije i slično. U radu podgrupe „Nedostatak vode za piće” učestvovao je i predstavnik „Batuta”.

Verica Jovanović: Saradnja između dve resorne oblasti zdravlja i životne sredine, nesumnjivo predstavlja jedan od ključnih poduhvata u cilju globalnog unapređenja zdravlja – kako životne sredine, tako i stanovništva.

Institut za javno zdravlje Srbije i Agencija za zaštitu životne sredine potpisale su ugovor o poslovno-tehničkoj sradnji, u cilju unapređenja spomenute kooperacije. Dosadašnja kontinuirana saradnja ogleda se u razmeni podataka iz životne sredine, koji su od interesa za zdravlje, kao i parametara koji se odnose na postupanje sa opasnim tokovima otpada, vodosnabdevanjem, stanjem otpadnih voda i dr. U narednom periodu, s obzirom na potrebu harmonizacije propisa i prakse u oblasti životne sredine u vezi sa otvaranjem Poglavlja 27, a u sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji, planiramo intenziviranje ove saradnje.

EP: Kakva je saradnja vaše institucije sa drugim institucijama u spomenutoj oblasti?

Filip Radović: U oblasti sprovođenja monitoringa kvaliteta površinskih voda Agencija za zaštitu životne sredine, s obzirom da je akreditovana samo za fizičko-hemijske i biološke parametre, dostavlja vodu na mikrobiološku analizu okružnim zavodima i institutima za javno zdravlje. Na radiološki pregled takođe se dostavljaju uzorci vode akreditovanim laboratorijama u ovoj oblasti.

Verica Jovanović: Osim do sada spomenutih ustanova, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, takođe su odgovorne partnerske institucije za praćenje procesa životne sredine.

„Batut” sarađuje, pre svega, sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, koje na teritoriji okruga prate stanje i promene zdravlja i stanje životne sredine.

Saradnja „Batuta” sa institucijama koje nisu u mreži zdravstvenih ustanova za ocenu uticaja životne sredine na zdravlje ima veliki značaj, jer se kroz nju definišu potrebe za prioritenim merama koje treba preduzeti u zajednici, a koje dovode do očuvanja i unapređenja vodosnabdevanja, odlaganja otpadnih voda, upravljanja različitim tokovima otpada, procene stanja vazduha i sličnih pojava koje utiču na zdravstveno stanje stanovništva.

Agencija za zaštitu životne sredine je nesumnjivo ključna institucija sistema.

EP: Kakvo je trenutno stanje u Srbiji u oblasti javnog zdravlja i životne sredine?

Filip Radović: Kako bih najpreciznije predstavio situaciju izdvojiću zaključke iz nedavno objavljenog Izveštaja o stanju kvaliteta životne sredine u Srbiji za 2016. godinu, koji je izradila Agencija za zaštitu životne sredine. Najveće emitovane količine oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija u ambijentalnom vazduhu potiču iz termoenergetskih postrojenja, proizvodnje i prerade metala, prehrambene i mineralne industrije.

Tokom 2016. godine vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim na području grada Kragujevca, Valjeva, Subotice i Sremske Mitrovice, gde je periodično bio prekomerno zagađen. Prema kompozitnom indikatoru „Srpski indeks kvaliteta vode” kvalitet vode na slivu Dunava u periodu od 2006. do 2015. godine se poboljšava, dok na slivu Morave i Save nema značajnih promena u trendu kvaliteta površinskih voda.

Tokom 2016. godine, zaštićeno je još 310 ha teritorije Republike Srbije. Proizvedeno je oko 7,3 miliona tona otpada, od čega 7,23 miliona tona ima karakter neopasnog, dok približno 74 hiljada tona spada u opasan otpad. Najveći proizvođači otpada su termoenergetski objekti.

Programu „Čistije proizvodnje” tokom 2016. godine priključilo se 18 kompanija, pa smo na kraju 2016. imali 95 kompanija koje posluju u skladu sa ovim programom.

Verica Jovanović: Stanje u oblasti javnog zdravlja nije jednostavno predstaviti. O stanju životne sredine prikuplja se veliki broj podataka, uključujući i one koji se tiču rizika po zdravlje ljudi, ali se oni retko mogu dovesti u dokazanu vezu sa zdravljem. S druge strane, u sistemima javnog zdravlja mere se parametri zdravstvenog stanja, ali se teže dovode u vezu sa uslovima u životnoj sredini.

Podaci koji opisuju stanje javnog zdravlja se prikupljaju kao rutinski statistički pokazatelji obolevanja i umiranja od najzastupljenijih i ostalih bolesti, prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Nezarazne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, povrede i drugo) već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Vodeći uzroci umiranja u Srbiji gotovo su identični onim u razvijenim delovima sveta.

U Srbiji godišnje od svih uzroka smrti život izgubi približno 100.000 ljudi. Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti od malignih tumora i svaki deseti od posledica povreda, dijabetesa i opstruktivnih bolesti pluća. Pored rutinskih statističkih pokazatelja zdravlja, kao dopunska, a istovremeno od velikog značaja za potpuniju ocenu stanja javnog zdravlja, koriste se istraživanja zdravlja stanovništva. Prema podacima nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva, u Srbiji je 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase bilo 40,4 odsto normalno uhranjenog stanovništva, dok je više od polovine (56,3 odsto) bilo prekomerno uhranjeno.

EP:Vaša preporuka našim čitaocima za zdrav život?

Filip Radović: Jedan od najvećih problema modernog društva predstavlja nedostatak fizičke aktivnosti. Kako bismo bili odgovorni prema životnoj sredini, moramo biti najpre odgovorni prema sebi. Potrebno je za početak da danas napravimo makar nekoliko koraka više nego prethodnog dana i popijemo čašu vode više nego inače. Jedna studija je dokazala da gubitak telesne mase od samo 10 odsto pomaže u smanjenu krvnog pritiska i produžuje život.

Verica Jovanović: Svakoga dana učinimo jedno zdravo delo za svoj način života i rada, svoje najbliže, svoje radno i životno okruženje. Čuvajući životnu sredinu zajedničkim snagama, produžičemo život i sebi i generacijama koje nas nasleđuju. Bez obzira na velike izazove koje donosi tehnološki i socioekonomski razvoj, izdvojimo bar 30 minuta dnevno za jednostavne i često zaboravljene prakse i zdrave izbore: šetnju, fizičku aktivnost i čuvanje svog životnog okruženja. Mreža instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji je vaša podrška i partner u misiji zdravlja.

U unapređenju javnog zdravlja učestvuju pre svega institucije sistema iz oblasti životne sredine i zdravlja, ali učestvujemo i svi zajedno, bez obzira na profesiju, posao kojim se bavimo, mesto življenja ili životno doba. Neophodan je pojedinačan i sinergijski doprinos.

OTVORENI PODACI

Sajt Agencije za zaštitu životne sredine sadrži prikaz prošlih i aktuelnih aktivnosti, izveštaje, stručne radove i prezentacije rezultata istraživanja i projekata u kojima su učestvovali zaposleni. Posebno je posećena njihova facebook stranica.

Sedam državnih organa Republike Srbije, među kojima je i Agencija za zaštitu životne sredine, otvorilo je svoje podatke. Podaci o svim medijumima životne sredine na portalu data.sepa.gov.rs dostupni su u obliku lakom za preuzimanje i promenu formata prema individualnim potrebama, kao i ukrštanje s drugim skupovima podataka.

U sistemu zdravstvene zaštite, poslove praćenja faktora rizika koji utiču na zdravlje stanovništva, kao i kretanje oboljevanja i smrtnosti od različitih bolesti, obavljaju Instituti i zavodi za javno zdravlje na teritoriji pojedinačnih okruga, a za celokupnu teritoriju Republike Srbije Institut za javno zdravlje Srbije batut.org.rs.

Oblasti delovanja javnog zdravlja su mnogobrojne i međusobno se prožimaju, no programske celine životna sredina i zdravlje stanovništva, kao i radna okolina i zdravlje stanovništva su najdirektnije povezane sa eko-zdravljem i njima se na Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“ bavi prvenstveno Centar za higijenu i humanu ekologiju.

Aktivnosti su uglavnom programske, i predstavljaju redovan posao Instituta u oblasti analize i praćenja stanja životne sredine. Aktuelne su i projektne aktivnosti u okviru procene rizika i opasnosti po zdravlje u vanrednim situacijama, kao i merenje uticaja zagađenja na zdravlje stanovništva, sa osvrtom na zagađenje vazduha, vode i zemljišta na pojedinim teritorijama Republike.

Težnja ka modernizaciji pristupa u praćenju životne sredine, koja podrazumeva dostupnost podataka iz različitih medijuma sve je prisutnija u svetu. Ka tome bi trebalo težiti, ali su neophodni moderni informacioni sistemi i softveri. Potrebno je pravovremeno učiniti dostupnim i stručna tumačenja podataka, kroz kratke izveštaje, da bi se predupredio rizik od pogrešnih i nepotpunih tumačenja.

Najbolja praksa je preuzimanje „open data“ modela iz razvijenih zemalja Evropske unije i sveta.

http://www.batut.org.rs/download/publikacije/ IstrazivanjeZdravljaStanovnistvaRS2013.pdf http://data.sepa.gov.rs http://www.batut.org.rs

Priredila: Marija Nešović

Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

U toku čišćenje podzemnih prolaza u Beogradu

13.02.2018

60bb825c9859c4e7836f12c1347ffc8b_4211309900 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić prisustvovao je akciji čišćenja podzemnih prolaza na stanici „Vukov spomenik”, u kojoj su učestvovali radnici javnih komunalnih preduzeća „Gradska čistoća”, „Zelenilo – Beograd” i „Beograd-put”.

Dvadeset pet radnika tri gradska preduzeća uz pomoć tri mašine čiste podzemni prolaz, odnosno podzemnu stanicu „Vukov spomenik”. Nedopustivo je da u centru Beograda imamo podzemne prolaze koji su prepuni đubreta. Zato smo rešili da kao Grad Beograd, na zahtev Opštine Zvezdara kojoj su se žalili građani, ovaj podzemni prolaz vanredno uredimo. Ovo će se čistiti sedam dana, ali ćemo insistirati na tome da se sa „Železnicama Srbije” i zakupcima napravi jasan dogovor ko će ubuduće ovo održavati, istakao je Vesić. Prema njegovim rečima, ako treba, grad će preuzeti na sebe da održava ovaj plato, tako će se tačno znati ko je nadležan, što je prvi korak.

Darko Glavaš, v.d. sekretara za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinacije odnosa sa građanima, podestio je da je ovo samo jedna od lokacija na kojoj se nalaze gradska preduzeća jer je svakodnevno stotine radnika i desetine vozila u akcijama čišćenja grada. Koristimo svaki lep trenutak da čistimo naš grad, da se uklanjaju divlje deponije. Spremamo se i za prolećno uređenje grada, akciju koji su započeli gradonačelnik i gradski menadžer pre nekoliko godina i koja ima odlične rezultate. Za samo nekoliko godina uklonjeno je više od dve hiljade deponija – rekao je Glavaš i pozvao građane da pozovu „Beokom servis” i prijave lokaciju gde se nalazi divlja deponija kako bi je radnici komunalnih preduzeća očistili u najbržem mogućem roku.

Predsednik opštine Zvezdara Miloš Ignjatović zahvalio je Gradu Beogradu i javnim komunalnim preduzećima koji su na zahtev opštine i građana počeli da rešavaju ovaj problem.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Plastične flaše mogući uzročnici steriliteta kod muškaraca

13.02.2018

Uglavnom se nemogućnost začeća svaljuje na žene. Na njima je da piju čajeve, odlaze na tretmane akupunkture, paze na ishranu, vode računa o plodnim danima i otkucavanju svog “biološkog sata” i budu smirene kako bi mogle da zatrudne. Ipak, neuspeli pokušaji parova da dobiju dete nisu uzrokovani jedino zdravljem ženskog partnera. Prema istraživanju Američkog društva za reproduktivnu medicinu, u 40 odsto slučajeva muškarac je jedini, ili doprinosni, faktor neplodnosti.

Muški sterilitet mogu da izazovu infekcije iz prošlosti, medicinski uslovi, poremećaj hormona i opadanje plodnosti nakon njihove 35. godine života. I plastika.

Nova saznanja pokazuju da je stanje možda gore nego što se čini. Nivoi sperme – najvažnije merne jedinice plodnosti muškaraca – opadaju širom sveta. Analizom na hiljade studija Hagai Levin, istraživač javnog zdravlja sa Jerusalimskog univerziteta iz Izraela, i Šana Svon, profesorka medicine životne sredine i javnog zdravlja pri njujorškoj školi medicine, zaključili su da je, između 1973. i 2011, koncentracija sperme muške populacije zapadnih zemalja opala za 52 odsto.

Četiri decenije ranije, broj spermatozoida prosečnog Zapadnjaka po mililitru iznosio je 99 miliona da bi se do 2011. smanjio na 47,1 miliona. Trend pada je alarmantan zato što su količine sprematozoida niže od 40 miliona po mililitru ispod normale i utiču na plodnost muškarca. Izveštaj je objavljen krajem juna 2017. godine.

U novom istraživanju naučnici su kao na mogućeg krivca prstom uprli u hemikalije pronađene u industriji plastike. Pored toga što plastične flaše zagađuju našu planetu, one ugrožavaju i reproduktivno zdravlje ljudske vrste.

Bisphenol A (BPA) se već duži vremenski period koristi kao komponenta za plastične posude za hranu-za-poneti, flaše za vodu i unutrašnjost konzervi. Istraživači su otkrili da prisustvo ove supstance u proizvodima ima nepovoljan uticaj na sistem žlezda. BPA može da izazove pobačaj, poremeti doba početka puberteta i umanji broj spermatozoida.

Problem usložnjava težina izbegavanja ovog sintetičkog jedinjenja. Prisutno je u telima 93 odsto građana Sjedinjenih Američkih Država. Plastika izrađena od BPA put od deponije do nas pronalazi kroz vodene tokove u kojima biva pojedena od strane ribe koja eventualno završi na našim trpezama.

Studija Univerziteta u Ekseteru, u Ujedinjenom Kraljevstvu, pokazuje kako plastika utiče na plodnost ljudi još u tinejdžerskom dobu. Sprovedena je na 94 britanska dečaka, starosti od 17 do 19 godina. Rukovodioci istraživanja su učesnicima rekli da ograniče svoj kontakt sa BPA na nedelju dana korišćenjem posuda za hranu od stakla ili nerđajućeg čelika i uzdržavanjem od konzervirane hrane. Čak i po isteku sedam dana bez kontakta sa plastikom, ona je i dalje bila u tragovima prisutna u organizmima ispitanika. Izjavili su kako im je zadatak izbegavanja štetne hemikalije bio težak zbog nedoslednog označavanja koje bi upozorilo da određeni proizvod sadrži BPA. Iako ovo nije imalo posledice na rezultate studije, odražava izazov stvarnog sveta da prestanu sa upotrebom štetnih plastičnih ambalaža.

Iako rezultati studije provociraju zabrinutost javnosti, proizvođači plastike tvrde da BPA ne predstavlja neposrednu opasnost po ljudsko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija, Uprava za hranu i lekove i Evropska agencija za sigurnost hrane prethodno su upotrebu ove supstance. S druge strane, mnoge države ne preporučuju korišćenje BPA u flašicama za bebe, a nedavno je i dodata na listu Evropske hemijske agencije kao hemikalija koja izaziva visok nivo zabrinutosti.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Kragujevac doneo odluku o raspisivanju stalnog konkursa za projekte u oblasti zaštite životne sredine

13.02.2018

Gradsko veće Kragujevca na sednici održanoj 12. februara 2018. godine donelo je odluku o objavljivanju stalno otvorenog konkursa za prijavu predloga projekata udruženja u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Za te namene u budžetu grada za 2018. godinu planirano je 1,5 miliona dinara, a maksimalan iznos koji se može odobriti po jednom projektu je 150.000 dinara.

Tekst konkursa, aplikacioni formulari i svi potrebni obrasci mogu se preuzeti na internet stranici grada Kragujevca.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Očišćen otpad sa dela starog puta Vrbas-Srbobran

13.02.2018

Plastika, otpad, đubre — Photo-illustration: Pixabay

Ekipe Poslovne jedinice “Čistoća” JKP “Komunalac” uklonile su otpad sa pola kilometra duge deonice starog puta Vrbas – Srbobran, u neposrednoj blizini gradske deponije. Očišćen je, kako je saopšteno, komunalni otpad rasut duž cele trase ovoga puta.

Na ovom mestu nalazilo se više od 50 kubnih metara otpada koji je deponovan odmah pored samog puta. Glavna gradska deponija nalazi se svega 500 metara od ovog dela i nejasno je zašto se komunalni otpad ne deponuje tamo. Prilazni put deponiji je izgrađen, a ulaz u deponiju i odlaganje otpada za građane se ne naplaćuje”, rekao je Mladen Pavlović iz PJ “Čistoća”. Prema njegovim rečima, u neposrednoj blizini otpadom zatrpanog starog puta nalazi se zalivni sistem PD “Sava Kovačević” i uvek postoji velika mogućnost da vetar raznese ovaj otpad do sistema, čime se može zagaditi mnogo veći prostor.

Iz JKP “Komunalac” apeluju na građane da otpad ne bacaju pored puta i na druga mesta koja nisu za to predviđena, već da se odlaže isključivo na gradsku deponiju, gde se u skladu sa propisima vrši zatrpavanje otpada i tako sprečava zagađenje.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Saradnja Mašinskog fakulteta i JP Regionalni vodovod Crnogorsko primorje u oblasti zaštite životne sredine

13.02.2018

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Dekan Mašinskog fakulteta u Crnoj Gori prof. dr Igor Vušanović i direktor JP Regionalni vodovod Crnogorsko primorje, Goran Jevrić potpisali su ugovor o pružanju konsultantskih usluga Centra za kvalitet Mašinskog fakulteta za implementaciju sistema za upravljanje zaštitom životne sredine u redovno poslovanje JP Regionalni vodovod Crnogorsko primorje.

Ovo je još jedna u nizu aktivnosti kojima se uspešno realizuje Memorandum o saradnji koji je potpisan između Univerziteta Crne Gore i Regionalnog vodovoda 2016. godine, saopšteno je iz ovog javnog preduzeća.

U Regionalnom vodovodu je prepoznata važnost primene sistema kvaliteta prilikom obavljanja redovnih poslovnih delatnosti, pa se nakon uvođenja i sertifikovanja HACCP-a, nastavlja sa unapređenjem rada i poslovanja Regionalnog vodovoda kroz uvođenje ostalih sistema kvaliteta. Imajući u vidu značaj zaštite životne sredine prilikom obavljanja redovnih delatnosti, logičan sled aktivnosti predstavlja upravo uvođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine, ističu u Regionalnom vodovodu.

Uvođenjem ovog sistema kvaliteta postiže se smanjenje eventualnih negativnih učinaka na životnu sredinu, smanjenje rizika od ekoloških katastrofa, povećanje sposobnosti brze i efikasne intervencije, poboljšani ugled i stvaranje poverenja kod zajednice i dr.

Kroz usvajanje politike EMS-a, koja pretpostavlja niz aktivnosti poput izrade neophodne dokumentacije, edukaciju i obuku tima u preduzeću za sprovođenje ovog sistema, obuku svih zaposlenih i prilagođavanje rada sistema standardima zaštite životne sredine, Regionalni vodovod, kako je saopšteno, želi kao ekološki svesna kompanija, pokazati koliko je važna briga za očuvanjem sredine i prirodnih resursa.

izvor: radiojadran.com

Sandra Jovićević

Održana konferencija „Zapošljavanje mladih u zelenoj ekonomiji”

13.02.2018

Član Gradskog veća i predsednik Saveta za zapošljavanje Grada Beograda Dragomir Petronijević učestvovao je na konferenciji „Zapošljavanje mladih u zelenoj ekonomiji”, koja je juče održana u Opštini Vračar.

On je istakao da Savet za zapošljavanje podržava sve inicijative koje mogu da doprinesu većoj zaposlenosti na nivou grada Beograda. Grad Beograd je potpisao ugovor za sanaciju deponije u Vinči i očekuje se izgradnja nekoliko fabrika za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji prestonice. Suština je da od otpada kroz njegovu preradu počnemo da pravimo novac i nova radna mesta, kako to rade razvijene zemlje Evrope i sveta, naveo je Petronijević. On je dodao da je velika tema povećanje energetske efikasnosti naših zgrada, kao i obuka mladih ljudi koji će moći da apliciraju kod fondova Evropske unije za takve i slične projekte, zaključio je Petronijević za Beoinfo.

Konferenciji je prisusvovao državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Branislav Blažić, koji je učesnicima prezentovao izgled prve buduće zelene zgrade u ovom delu Evrope, koja će biti podignuta na Zelenom vencu. Događaju su prisusvovali i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i predsednik Opštine Vračar Milan Nedeljković, kao i predstavnici Privredne komore Srbije i Zelene privredne komore.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

AERS donela odluku o načinu i rokovima ispitivanja interesovanja tržišta za korišćenje budućeg infrastrukturnog objekta društva GASTRANS

13.02.2018

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije je na sednici održanoj 9. februara 2018. godine doneo Odluku o načinu i rokovima ispitivanja interesovanja tržišta za korišćenje budućeg infrastrukturnog objekta društva GASTRANS d.o.o. Novi Sad.

GASTRANS d.o.o. je 2. februara 2018. godine podneo Agenciji zahtev za izuzeće od obaveza primene pravila pristupa treće strane na novom gasovodu koji će ići kroz Republiku Srbiju i povezivati bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem.

Ovom odlukom se bliže uređuje obaveza GASTRANS d.o.o da ispita zainteresovanost tržišta za korišćenje transportnih kapaciteta budućeg gasovoda koji planira da izgradi. Saglasno Zakonu o energetici (član 288), pre donošenja akta o izuzeću Agencija će odlučiti i o pravilima i mehanizmima za upravljanje i raspodelu kapaciteta, koja će sadržati i obavezu da se neiskorišćeni kapacitet ponudi na tržištu, a da će korisnici infrastrukture imati pravo da trguju svojim ugovorenim kapacitetima na tržištu.

Odluku Saveta Agencije možete preuzeti na sledećem linku.

izvor: aers.rs

Sandra Jovićević

Cirkularna ekonomija donosi razvoj privrede i nova radna mesta

13.02.2018

Udruženje industrije otpada Srbije “Hrabri čistač“, članica evropske organizacije privatne industrije otpada FEAD u saradnji sa Grupom za analizu i kreiranje javnih politika, uz podršku PKS i kompanije “Veolia” organizovalo je tribinu “Mapiranje cirkularne ekonomije u Srbiji“ kao deo više od 60 događaja u okviru svetske “Nedelje cirkularne ekonomije” pokrenute od Circular Economy Club iz Londona koji okuplja preko 2600 profesionalaca i organizacija iz ove oblasti.

Govornici na tribini bili su generalna sekretarka “Hrabrog čistača” Sandra Kamberović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović, predstavnica kompanije “Veolia” Sonja Milovanović, visoki komesar za Srbiju Svetskog investicionog foruma biznis Anđela (WBAF) Jelena Plavanski, stručnjak za zelene javne nabavke Nataša Gligorijević i Žaklina Živković iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika.

Svesni smo da cirkularna ekonomija može obezbediti razvoj privrede i novih radnih mesta, ali je neophodno pod hitno početi sa impelementacijom propisa i rešiti prethodna pitanja poput, primarne selekcije otpada, poštovanje strategija i propisanih rokova, produžene odgovornosti proizvođača i privatnih investicija, istakla je između ostalog Sandra Kamberović.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije istakao je važnost uključivanja industrije i civilnog sektora u razvoj strateškog okvira za cirkularnu ekonomiju, u saradnji sa donosiocima odluka. Ključno je dati podršku administraciji u kreiranju pregovaračke platforme za Poglavlje 27 i u razvoju budućeg Zelenog fonda, naglasio je Mitrović i najavio osnivanje Akademije cirkularne ekonomije koja će podići kapacitete za rešavanje ovih pitanja.

Predstavnica kompanije “Veolia” Sonja Milovanović predstavila je rad svoje kompanije kao uspešnog primera poslovanja prema načelima cirkularne ekonomije: Primenom ovih načela shvatili smo da se ne bavimo samo društveno odgovornim poslovanjem, već smo i kroz uštede došli do profita, rekla je Milovanović.

Rečenicom da su ekoinovacije “hardver i softver cirkularne ekonomije”, započela je svoje izlaganje Jelena Plavanski iz Privredne komore Srbije. Pojašnjavajući ovaj stav, istakla je koliko su nove tehnologije i tehnike, kao i veštine i novi biznis modeli važni za razvoj ove oblasti. Predstavila je finansijske modele koji su dostupni za podsticanje razvoja ekoinovacija i ekodizajna poput Horizon 2020, COSME, Evropski fond za inovacije i tako dalje.

Nataša Gligorijević, predstavljajući Inicijativu za zelene javne nabavke u Srbiji, istakla je da su zelene javne nabavke u Evropskoj uniji prepoznate kao jedan od najvažnijih instrumenata za implementaciju koncepta cirkularne ekonomije. Smatram da je sad pravi trenutak za Srbiju da se uz Strategiju cirkularne ekonomije paralelno pristupi izradi Nacionalnog akcionog plana za zelene javne nabavke, istakla je Gligorijević.

Ključni akter u razvoju cirkularne ekonomije jesu mala i srednja preduzeća, i da bi se cirkularna ekonomija razvijala neophodno je stvoriti preduslove da se ova, lokalna ekonomija razvija, rekla je Žaklina Živković iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika. Živković se osvrnula i na socijalni aspekt i aspekt rodne ravnopravnosti cirkularne ekonomije: “Empirijski dokazi pokazuju veći procenat nezaposlenih žena inženjera i veoma visok procenat žena inženjera koje napuštaju profesiju, visoku rodnu homogenost na položajima odlučivanja kao i nizak stepen sindikalizacije.”

Nakon izlaganja usledila je konstruktivna rasprava, a zaključci konferencije sa prezentacijama biće uskoro objavljeni na sajtu Udruženja “Hrabri čistač”.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

Okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom

12.02.2018

Udruženje „UNEKOOP“ iz Paraćina uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC ogranizuje, 13. februara, u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije, Okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Prošle godine predložene su izmene Zakona o upravljanju otpadom koje bi, ukoliko bi bile usvojene, omogućile uvoz neopasnog otpada radi njegovog korišćenja kao goriva u cementarama. Ovakvo rešenje bi direktno uticalo na kvalitet vazduha, kao i na zdravlje građana Srbije, pa je civilno društvo prepoznalo potrebu za diskusijom na ovu temu.

Okrugli sto će okupiti predstavnike institucija, organizacija civilnog društva i predstavnike stručne javnosti.

Uvodnu reč imaće Vladimir Janković, predsednik Udruženja „UNEKOOP“ iz Paraćina i Ivana Stojiljković, predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije.

Na Okruglom stolu govoriće Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Prof. dr Ilija Brčeski sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Ilija Vukadinović, pedijatar iz Ekološkog pokreta Kosjerić.

Okrugli sto se organizuje u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji realizuje REC uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

UV radijacija opasna po biljni svet

12.02.2018

Pre oko 250 miliona godina, “Permijansko izumiranje”, poznato još kao i “Veliko izumiranje” izbrisalo je oko 95% morskog i 70% kopnenog životinjskog sveta na zemlji.
Smatra se da je glavni uzročnik ove pojave erupcija vulkana u današnjem Sibiru. Naučnici su ranije mislili da je velika količina metana i ugljen dioksida koja je bila ispuštena u atmosferu prouzrokovala izumiranje većine života na zemlji.
Međutim, prema novijim istraživanjima, objavljenim u časopisu Sajens advenses, vulkani mogu da imaju drugačiji štetan uticaj na našu planetu.

Erupcije takođe mogu da unište ozonski omotač i tako propuste štetnu ultraljubičastu radijaciju u atmosferu. Ovakav scenario bio bi poguban po život na zemlji.
“Tokom krajnje permijanske krize, šume su delimično ili u potpunosti nestale zbog povećane izloženosti UV zračenju”, izjavio je Džefri Benka, predvodnik istraživanja na Univerzitetu Kalifornije.

Štetni efekti istanjivanja ozonskog omotača dobro su dokumentaovani. Kada je panika oko ozonske rupe dostigla vrhunac 80ih godina, naučnici i donosioci odluka bili su podstaknuti na akciju iz straha od povećanog rizika od dobijanja raka, prouzrokovanim povećanom ultraljubičastimom radijacijom.

Ozonski omotač štiti Zemlju od radioaktivnog kosmičkog zračenja koje može uzrokovati mutacije na DNK i teoretski dovesti do neplodnosti.
Dokaz ovoj teoriji jesu fosilni ostaci polena iz permijanskog perioda za koje je ustanaovljeno da su sterilni.
Benka i njegovi saradnici želeli su da ispitaju ovu teoriju dalje pa su sproveli eksperiment. Naime, oni su mlade borove izlagali ultraljubičastom zračenju u onoj količini u kojoj su biljke bile izložene nakon erupcija vulkana u permijumu. Ne samo da je stopa mutacija porasla sa normalnih 3% na 15%, već je svako tretirano stablo na kraju eksperimenta bilo sterilno.
Ovo je dobra ilustracija toga kako se veliko izumiranje na kopnu odvijalo, u periodu od desetine ili stotine hiljada godina. Bez direktnog uticaja na živi svet, već samo zbog poremećaja reproduktivnog ciklusa biljaka, došlo je do kolapsa čitavog ekosistema.

Iako se ozonski omotač u potpunosti oporavio u poslednjih 250 miliona godina, nekoliko poslednjih decenija delovanje ljudi dovodi do istanjivanja ozonskog omotača i njegovog delimičnog uništenja.
U januaru, analizom podataka prikupljenih satelitima, potvđen je uspeh Montrealskog protokola kojim je zabranjena upotreba hemikalija koje oštećuju ozonski omotač, zbog kojeg se ozonska rupa nad Antarktikom drastično smanjila.
Međutim, članak nedavno objavljen u častopisu Atmosferska hemija i fizika pokazuje da je ozonsko deplatiranje u visoko naseljenim područjima širom sveta i dalje problem.
Osim što objašnjava jedan od najznačajnijih događaja u istoriji planete i živog sveta na njoj, istraživanje Benka i njegovog tima ukazuje i na savremene probleme i činjenicu da je biljni svet mnogo više ugrožen nego sto smo to ranije mislili.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

U planu energetska sanacija OŠ u Trnovitičkom Podravcu

12.02.2018

energetska-efikasnost2 — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

U energetsku obnovu OŠ u Trnovitičkom Podravcu u Hrvatskoj biće uloženo pola miliona kuna, a veliki deo novca je uz stručnu pomoć Fonda osiguran iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Direktor ove škole Stjepan Popić izjavio je da će se ovim projektom uštedeti sredstva koja će se koristiti za opremanje i poboljšanje materijalnih uslova rada u školi. Osim uštede energije, biće rešen i problem koji postoji sa vlagom i lošom izolacijom, a zgrada će dobiti i novu fasadu.

Direktor Fonda za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Dubravko Ponoš istakao je da je u toku najveći konkurs za energetsku efikasnost za javne zgrade, a Bjelovarsko-bilogorska županija je prijavila 28 projekata, vrednih preko 113 miliona kuna. On je pojasnio i ulogu Fonda u strukturi javnih poziva za koja su prema Operativnom programu Konkurentnost i kohezija osigurana EU sredstva.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Dеlеgacija grada Zajеčara u Mađarskoj: Rеšavanjе problеma otpada na dеponiji Halovo

12.02.2018

Gradonačеlnik Zajеčara Boško Ničić i dirеktor Rеgionalnе agеncijе za razvoj istočnе Srbijе Vladan Jеrеmić prošle nedelje su bili u dvodnevnoj poseti Mađarskoj.

U okviru posete su sa partnеrima iz mađarskе kompanijе „Polus“ obišli rеciklažni cеntar ovе kompanijе u Miškolcu, koji poslujе u okviru kompanijе „Cirkont“ kao i dеponiju firmе „ZoldVogly“. Nakon toga su sa prеdstavnicima „Polusa“ obišli postrojеnjе za prеradu otpadnih voda u Siofoku na obalama jеzеra Balaton, a zatim prisustvovali forumu u hotеlu „Mеriot“ u Budimpеšti.

Počеtkom godinе održan jе sastanak prеdstavnika firmе „Polus“, sa gradonačеlnikom Ničićеm. Tom prilikom jе razgovarano o namеrama ovе firmе da učеstvuju u rеšavanju problеma odlaganja otpada na dеponiji Halovo. Tada jе gradonačеlnik dobio poziv da posеti njihovo postrojеnjе za prеradu otpada u Mađarskoj, u Miškolcu i da prisustvujе Biznis forumu u Budimpеšti.

izvor: zajecar.info

Sandra Jovićević

Održana obuka za urednike i novinare: „Životna sredina, energetika i bezbednost hrane u procesu pristupanja EU“

12.02.2018

Evropski pokret u Srbiji organizovao je 9. februara, u Beogradu, obuku pod nazivom „Životna sredina, energetika i bezbednost hrane u procesu pristupanja EU“ namenjenu urednicima i novinarima koji se bave pitanjima zaštite životne sredine i energetike.

Predavači dr Vladimir Međak, Zoran Sretić, mr Tisa Čaušević i Mirko Popović govorili su o prelaznim periodima za ova tri poglavlja, evropskim standardima i pojmovima kao što su GMO, bezbednost hrane, Energetska zajednica, klimatske promene i energetska efikasnost.

Obuka je imala za cilj da se predstave i objasne najvažniji aspekti procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji koji se tiču tema iz pregovaračkih poglavlja 27 Životna sredina, 12 Bezbednost hrane i 15 Energetika.

Inače, ovo je bila druga obuke za urednike i novinare u okviru projekta „Evropa za mene“ na kojoj su bili prisutni mediji sa lokala iz Subotice, Prijepolja, Pančeva, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kraljeva itd.

Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji sa partnerima uz podršku Delegacije Evropske unije. Ideja projekta je da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije, a mediji i organizacije civilnog društva ojačaju u ulozi prenosilaca tih informacija.

Milisav Pajević

1...1,1411,1421,143...1,672 Page 1,142 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM