Izraelski investitor zainteresovan za ulaganje u energetski sektor u Srbiji

09.02.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić primio je ambasadora Izraela u Srbiji Alonu Fišer Kam i visoku delegaciju izraelske kompanije “Madei Taas”, koja je tom prilikom izrazila interesovanje da investira u srpski energetski sektor.

Antić je tokom sastanka istakao da su investicije iz inostranstva dobrodošle i da Srbija predstavlja sigurnu zemlju za ulaganja, dodavši da je reč o potpuno novoj energetskoj politici Vlade Srbije. Ovo je za srpsku energetiku, nakon više od tri decenije kada nije bilo ozbiljnih ulaganja, najbolji period u investicionom smislu, ocenio je on.

Prema njegovim rečima, naša zemlja ima čitav set projekata u toj sferi, koji će joj u budućnosti doneti ozbiljnu energetsku bezbednost i odrediti je kao lidera u regionu i u polju elektroenergetike. Antić je ukazao na to da svi potrošači, kao što su toplane, industrijski objekti u prehrambenoj, farmaceutskoj, teškoj industriji i slično, predstavljaju potencijalni projekat za ulaganja izraelske kompanije.

Fišer Kam je ocenila da je sastanak bio od izuzetnog značaja za razmenu informacija o saradnji u oblasti energetike, kao i prilika za upoznavanje sa iskustvima izraelskih kompanija koje posluju na srpskom tržištu.

Kompanija “Madei Taas” spremna je da pokrene elektroenergetske projekte širom Srbije koji se odnose na kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Ova kompanija je u kontaktu sa nekoliko subjekata u privatnom i javnom sektoru u više lokalnih samouprava, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Produžen rok za učešće u akciji “Najbolje iz Srbije” do 12. februara

09.02.2018

Najbolje-iz-Srbije-2017-1-340x227 — Foto: Najbolje iz Srbije

Rok za prijave za učešće u akciji “Najbolje iz Srbije”, koju tradicionalno organizuju Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, produžen je do 12. februara, do kada privrednici mogu da kandiduju svoje kompanije i brendove za ovo prestižno priznanje.

Privredna komora Srbije, u saradnji s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, akciju “Najbolje iz Srbije” organizuje trinaesti put.

Najbolji robni i korporativni brendovi ove godine biće izabrani u 24 kategorije, među kojima su i tri nove – Najbolji hotel u Srbiji, Najbolji “mali” turistički smeštaj u Srbiji i Najbolji organski proizvod iz Srbije.

Kriterijumi za izbor najboljih definisani su posebnom metodologijom, koja obuhvata analizu tržišno-finansijskih parametara, glasanje potrošača, poslovnih partnera i stručnjaka, kao i ocene žirija. U žiriju su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i istaknuti stručnjaci iz sveta marketinga, komunikacija i medija, zaštite potrošača. Glasanje počinje sredinom februara.

Učešće u akciji je besplatno, prijavljivanje kompanija i glasanje je onlajn na zvaničnom sajtu www.najboljeizsrbije.com, a informacije će biti dostupne i na društvenim mrežama ove akcije i Privredne komore Srbije.

Ova tradicionalna akcija PKS-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, podiže vidljivost domaćih brendova, a priznanje je od 2004. godine ponelo 312 dobitnika u različitim kategorijama.

Milisav Pajević

Pariz: Zbog poplava grad planira da tuži fosilnu industriju

08.02.2018

Podstaknut skorašnjim poplavama, grad Pariz mogao bi da krene stopama svog prekookeanskog kolege Njujorka i tuži kompanije fosilnih goriva. Šestog februara 2018. godine, Pariz je najavio da će da istraži mogućnosti tužbe usmerene na fosilnu industriju zbog štete koje gradu prouzrokuje narušavanje klimatske ravnoteže.

Ovog meseca francuska prestonica pretrpela je još jednom ogromne poplave. Nakon onih koje je iskusila u maju 2016. godine, istraživači su prstom uprli u klimatske promene kao jedan od glavnih uzročnika. Studije su pokazale kako su promenom klime šanse za poplave gotovo udvostručene. I prema tvrdnjama gradonačelnice Ane Marije Idalgo, problem potopa predstavlja pitanje prilagođavanja grada klimatskih promenama. Njih krive i za pojačane toplotne talase u glavnom gradu, ali i poplave, suše i šumske požare širom zemlje, kao i porast nivoa mora.

Pročitajte još:

Saopštenje grada Pariza, uz raniju tužbu protiv proizvođača fosilnih goriva pokrenutu od strane grada Njujorka, je manifest gradova oštećenih klimatskim promenama da neće da se libe da preduzmu konkretne pravne akcije protiv onih koji značajno doprinose udelu gasova staklene bašte u vazduhu.

Desetog januara 2018. godine, gradonačelnik Njujorka, Bil de Blasio, oglasio je da će grad povući gotovo 200 milijardi dolara iz fondova namenjenim investicijama u fosilnoj industriji i podneo tužbu na čijoj su na meti kompanije BP, Shell, ExxonMobil, Shevron i ConocoPhillips.

Mnogi su pozdravili spremnost Pariza i Njujorka da izvrše mobilizaciju u cilju zaštite svojih građana i da multinacionalne korporacije fosilnih goriva “žigošu” kao odgovorne za štetu koju emisijama štetnih gasova uzrokuju planeti.

Jelena Kozbašić

Eko brana zaustavila tri tone pet otpada

08.02.2018

Sekopak - pregradna brana na reci Raskoj - 2_1000x0 — Foto: Promo

Prva pregradana brana za odbranu od ambalažnog otpada koju je postavila kompanija Sekopak je tokom prethodnog vikenda na reci Raškoj zaustavila je oko tri tone PET otpada koji je, usled obilnih kiša, dospeo u korito reke sa divljih deponija.

Količina zaustavljenog otpada potvrđuje da je mrežna brana projekat koji postavlja nove standarde u očuvanju reka, i da je sprečen ekološki problem većih razmera. Iako je iz korita tokom prethodnih dana već izvučeno preko pet kamiona ovog otpada, nove količine i dalje dolaze.

Pregradnu branu u mestu Batnjik na reci Raška postavila je kompanija Sekopak, lider u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom uz podršku partnera iz Apatinske pivare, kompanija Tetra Pak, Knjaz Miloš, Ball Pakovanje, CRH i opštine Raška.

Mrežna brana je postavljena na užem toku rečnog korita i izgrađena je od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika koji je 100 odsto ekološki, i samim tim ne narušava rečni ekosistem, floru i faunu.

izvor: alo.rs

Sandra Jovićević

Cilj Zakona o upravljanju otpadom bezbednost ljudi i čista životna sredina

08.02.2018

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić izjavila je da je cilj donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom po hitnom postupku da se obezbede uslovi za upravljanje otpadom tako da se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina.

Obrazlažući predlog ovog zakona na sednici Narodne skupštine Srpske, Golićeva je istakla da je njegov cilj prevencija nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava. Ona je navela da je cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te ponovno iskorišćavanje i reciklaža otpada.

Golićeva je navela da se ovim zakonom definiše razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada, za sanaciju neuređenih odlagališta otpada, praćenje stanja postojećih i novoformiranih odlagališta otpada i razvijanje svesti o upravljanju otpadom. Njime se uređuje pitanje donošenja rešenja o plaćanju naknade, kao i rešenja o oslobađanju od plaćanja naknade. Ovim zakonom se propisuje koja pravna lica su osnivači operatera sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, kao i način na koji operater obavlja svoju delatnost.

izvor: srna.rs

Sandra Jovićević

Peti stepen zagađenja vazduha zabeležen na čak četiri merna mesta u Beogradu

08.02.2018

U poslednje vreme vazduh u Beogradu je zagađen zbog magle, velikog broja automobila na ulicama, kućnih ložišta, ali i nedostatka jačeg vetra.

Prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na čak četiri od sedam mernih mesta beleži se poslednji, peti stepen zagađenja. Radi se o lokacijama na Novom Beogradu, Mostarskoj petlji, Starom gradu i Bulevaru despota Stefana.

Najzagađeniji vazduh zabeležen je na Novom Beogradu, a još veće zagađenje zabeleženo je u Starčevu, koje pripada Pančevu.

izvor: blic.rs

Sandra Jovićević

Srpski zaljubljenici u Formulu: Novi uspesi Drumske strele

08.02.2018

Pre nekoliko meseci predstavili smo vam tim studenata Beogradskog univerziteta koji se bavi projektovanjem, izradom i testiranjem malog trkačkog vozila za potrebe takmičenja Formula Student. Oni su Drumska Strela, prvi srpski Formula Student tim, koji od 2010. godine radi na ovom prestižnom projektu. Generacije studenata se smenjuju, ambicije rastu, a entuzijazam i strast za uspehom se ne smiruju. Trenutno pedeset studenata, aktivnih članova tima radi na izradi sedmog vozila i sprema se za takmičenja u novoj sezoni. Među njima su studenti Mašinskog, Tehnološko-metalurškog, Elektrotehničkog, Ekonomskog, Arhitektonskog, Šumarskog i Matematičkog fakulteta, kao i Fakultet organizacionih nauka. Nas je zanimalo kako napreduju u novoj sezoni i kakvi su im dalji planovi.

EP: Trenutno radite na svom sedmom vozilu. Kako napredujete i šta planirate novo da uvedete?

– Projektovanje Drumske Strele 2018 je završeno. Uveli smo dosta izmena u odnosu na prethodnu godinu, a najuočljivije će biti one koje se tiču aero paketa. Dosadašnji koncept je bio veoma uspešan i nailazio je na dobre kritike sudija, a verujemo da će se i novi dobro pokazati. Uspeli smo da optimizujemo i mnoge manje vidljive sklopove, te očekujemo da će to doneti sniženje mase, koje jeste jedan od glavnih ciljeva pri projektovanju svake godine. Puno novina ćemo predstaviti i na polju elektronike, a kakve tačno, biće otkriveno na predstavljanju vozila za nekoliko meseci.

EP: S obzirom da se i dalje takmičite u klasi formula sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, kako vidite budućnost takvih vozila?

– Formula Student takmičenja su nastala zahvaljujući motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a zatim su se priključile i ostale klase: electric i driverless. Iako postoji uvreženo mišljenje kako vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem postaju prošlost, moramo da objasnimo zašto to nije tako, i to na primeru Formula Student. Najbolji svetski timovi se i dalje takmiče u ovoj klasi. Zašto? Automobilske kompanije ulažu ogromna sredstva kako bi povećali efikasnost i smanjili emisiju štetnih gasova u atmosferu. To su čitavi razvojni centri koji rade na boljim ubrizgačima, proučavanju termodinamičkih procesa u motoru i projektovanju ekološke izduvne grane. Formula Student se bavi istim: u okviru ovog takmičenja postoji disciplina – efikasnost, koja boduje potrošnju goriva pri trci izdržljivosti, na stazi dugoj 22km. Dakle, i naš cilj je da optimizujemo potrošnju, a samim tim i emisiju štetnih gasova. Inženjeri najvećih svetskih automobilskih kompanija dolaze na takmičenja i traže nove ideje i rešenja, koja kasnije mogu da implementiraju na komercijalna vozila. Budućnost leži u boljem projektovanju i savesnom inženjerstvu, a to je ono čemu nas Formula Student uči.

EP: Kako ste do sada postizali bolju efikasnost?

– Pre svega, to je zadatak inženjera koji se bave pogonom. Geometrija delova koje isprojektuju u najvećoj meri određuje kakva će biti efikasnost. Na drugom mestu, masa svih delova na formuli može značajno da doprinese potrošnji. Tehnologija izrade delova od karbonskih vlakana nam je omogućila sniženje mase vozila, pa i manju potrošnja goriva. Zanimljivo je da smo na taj način uspeli da upotrebom ugljenika, smanjimo emisiju ugljen-dioksida.

EP: Na kojim takmičenjima ćete nastupiti ove godine?

– Ove godine smo se uspešno kvalifikovali za tri velika evropska takmičenja, u Italiji, Češkoj i Mađarskoj. Nažalost, zbog nedostatka finansijkih sredstava, nismo bili u prilici da platimo registraciju za sva tri. Odlučili smo da nastupimo u Italiji i Češkoj, dok smo prestižno takmičenje FS East u Mađarskoj ostavili za neku od narednih godina. Na oba ova takmičenja smo imali odlične rezultate prethodnih godina, i verujemo da ćemo ove godine postići još bolje.

EP: Kako uspevate da se izborite sa finansijskim poteškoćama na koje nailazite?

– Svake sezone su potrebna velika finansijska sredstva kako bismo uspeli da napravimo vozilo na vreme, istestiramo ga i otputujemo na takmičenja. Ključ je u tome što tamo gde drugi vide problem, mi vidimo izazov. Uprkos svim poteškoćama, mi ne odustajemo od naših ciljeva. Ono što je mnogima delovalo nemoguće, mi smo sproveli u delo, i danas imamo 6 formula iza sebe. Imamo podršku mnogih sponzorskih firmi koje nam izlaze u susret i snabdevaju nas materijalima, kupovnim delovima ili rade mašinsku obradu delova koje smo isprojektovali. Najteže je obezbediti novac potreban za takmičenja, ali radujemo se novim, uspešnim saradnjama sa firmama koje će nam izaći u susret.

EP: Šta vidite kao glavni cilj ove sezone?

– Cilj nam je da studenti dobiju priliku da predstavljaju svoj univerzitet i Srbiju na Formula Student takmičenjima. Mnogi od njih su posvetili i više od godinu dana radeći na ovom projektu i imaju znanje kojim mogu da izađu pred svetski poznate inženjere. Ukoliko osiguramo odlazak na dva takmičenja, kao i izradu vozila na vreme, kako bismo imali što više vremena za testiranja, i rezultati će sigurno ispratiti sav uložen trud i rad.

Dr Aleksandar Joksimović: Jadran je naše nasleđe – čuvajmo ga!

08.02.2018

Sa četiri nacionalna parka, i mnoštvom šumskih sistema, više od 50 zaštićenih biljnih i 320 životinjskih vrsta, iako po površini mala, Crna Gora na razdaljini od samo 100 kilometara ima tri različita prirodna okruženja: obalu, kraški predeo i regiju visokih planina.

Crnogorski parlament još davne 1988. godine proglasio je Crnu Goru ekološkom državom, što je međunarodna zajednica 1992. potvrdila na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Brazilu.

Uzevši u obzir uticaje koje blizina mora ima na celokupni ekosistem, kao i zdravlje ljudi, donosimo vam priču o kotorskom Institutu za biologiju mora, jedinoj naučno-istraživačkoj instituciji u Crnoj Gori, koja se bavi biologijom Jadranskog mora.

Već 56 godina, zaposleni i saradnici na Institutu za biologiju mora u Kotoru izučavaju biodiverzitet južnog Jadrana sa ciljem da ga očuvaju – zaštite od uticaja klimatskih promena, izumiranja i migracije morskih organizama, i zagađenja nastalih čovekovim aktivnostima. U svojstvu organizacione jedinice Univerziteta Crne Gore, u sklopu Instituta danas se nalaze: Laboratorija za bentos i zaštitu mora, Laboratorija za ihtiologiju i morsko ribarstvo, Laboratorija za hemiju mora i okeanografiju, Laboratorija za plankton i kvalitet morske vode i Laboratorija za razvojna istraživanja i marikulturu. Institut publikuje i naučni časopis „Studia marina”. Dajući preporuke za odgovorno korišćenje morskih resursa, Institut svakodnevno sarađuje sa gotovo svim institucijama u Crnoj Gori.

Naš sagovornik je dr Aleksandar Joksimović, rukovodilac Laboratorije za ihtiologiju i morsko ribarstvo u ovom institutu. Dr Joksimović je doktorirao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na temu „Ribarstvena biologija i populacione dinamike nekih ekonomski važnih vrsta riba Crnogorskog primorja”, a takođe je glavni pregovarač Crne Gore za otvaranje pristupnog Poglavlja 13 (ribarstvo) EU kao i naučno odgovorna osoba ispred Crne Gore u Generalnoj Komisiji za ribarstvo Mediterana.

– Na Institutu se trenutno realizuje preko 20 nacionalnih, bilateralnih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata, a istovremeno, zahvaljujući snažnoj volji zaposlenih, sprovode se brojne studentske posete, poput već tradicionalne majske prolećne škole, za studente biologije svih zemalja regiona i šire. Mi na Institutu sprovodimo brojne edukativne kampanje, jer želimo da rezultate i metode naših istraživanja prenesemo na zainteresovane mlade ljude – rekao je dr Joksimović.

Nacionalni projekti, koji se sprovode za potrebe Ministarstva nauke i Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, posvećeni su primarno održivom razvoju morskog ribarstva, ali sve češće i marikulturi, jer su prirodni resursi prilično prelovljeni i opterećeni ispustima zagađujućih materija u prirodu. Iako je crnogorska flota mala, veliki broj ribarskih brodova ostalih jadranskih zemalja su izuzetno aktivni u Jadranskom moru, usled čega se javlja osetan trend pada resursa u morima.

– U saradnji s partnerskim institucijama na Institutu se realizuju i IPA projekti iz predpristupnog poziva Evropskoj uniji, poput nedavno završenog projekta NetCet, posvećenog istraživanju i proučavanju kitova, kornjača i drugih morskih sisara. Vredan pomena je i projekat DeFish Gear, usmeren na analizu morskog otpada, prevashodno čestica i lamenata plastike, koji su potencijalna hrana morskih organizama, i mogu se naći u njihovim organima, kao i na površini i dnu mora – rekao nam je dr Joksimović.

Institut u svom sastavu ima i akreditovanu laboratoriju za monitoring sanitarnog kvaliteta morske vode. Dugi niz godina proverava se kvalitet vode na javnim plažama za potrebe Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom.

U prethodnim godinama, na južnom Jadranu razvijen je model zaštite od zagađenja naftom i njenim derivatima, koji se u slučaju akcidentnih situacija mogu izliti sa brodova, a vršena su i istraživanja o potencijalnim opasnostima od izlivanja balastnih voda (voda koju brodovi usisaju zarad svoje stabilnosti) u priobalju, u okviru IPA projekata „HAZADR” i „BALMAS”.

Hrana koja dolazi iz mora značajno je prisutna na trpezama primoraca, ali i stanovnika čitavog regiona. Uz podršku Fondacije Albert II od Monaka, Institut već izvesno vreme realizuje projekat proučavanja školjke palasture (Pinna nobilis), izuzetno važne vrste koja je nekada bila dominantna u akvatorijumu Bokokotorskog zaliva, ali je u proteklim decenijama postala ugrožena. Akcenat se stavlja na revitalizaciju ove vrste i njeno veštačko razmnožavanje da bi na kraju bila vraćena u prirodno stanište.

Pre četiri godine Ministarstvo nauke raspisalo je konkurs za uspostavljanje prvog Centra izvrsnosti u Crnoj Gori, na koji su se kao partneri javili Elektrotehnički i Biotehnički fakultet Univerziteta CG, Institut za javno zdravlje i Instutut za biologiju mora, i nakon dugog procesa evaluacije dobili su šansu da kroz projekat „HERIC”, koji finansira Svetska banka, oforme BiO-ICT, prvi Centar izvrsnosti u oblasti biotehnologije i bioinformatike.

Bio-ICT Centar izuzetnosti omogućio je da Institut za biologiju mora ostvariti saradnju sa različitim privrednicima koji se bave uzgojem ribe i školjki

U okviru BiO-ICT centra, a u saradnji sa Centrom za ekološku sigurnost Ruske akademije nauka i umetnosti iz Sankt Peterburga, vrši se praćenje stanja školjki koje se koriste u ljudskoj ishrani. Sistem meri srčanu aktivnost školjki putem senzora na ljušturama, a pomoću optičkih kablova i transmitera na monitorima se dobijaju kardiogrami srčanog ritma školjki. Suština ovog merenja je što se na ovaj način dobija pregled stanja u realnom vremenu, odnosno saznaje se kako školjke reaguju na promene u morskoj sredini koja je inače vrlo dinamična. Ukoliko otkucaji srca odstupaju od normale, to ukazuje da se promena dogodila, i u tom trenutku ekipe izlaze na teren da uzorkuju vodu i utvrde šta je uzrok promena, kroz hemijske i mikrobiološke analize. Sistem je postavljen u eksperimentalnom uzgajalištu ispred Instituta i u privatnom uzgajalištu „COGI mar” i prema rečima dr Joksimovića, do sada su eko-tosikološke analize teških metala u tkivima školjki, sedimentu i vodi uvek bile u granicama normale, odakle slobodno možemo zaključiti da hrana ulovljena u zalivu nema negativne uticaje na zdravlje ljudi.

Bio-ICT Centar izuzetnosti omogućio je da Institut ostvari saradnju sa različitim privrednicima koji se bave uzgojem ribe i školjki. Dr Joksimović je kao primer uspešne saradnje izdvojio i uzgajalište BokaGard, poslovnu jedinicu Školjke Boke, koje danas prati sve trendove u nauci i rezultat te uspešne saradnje predstavlja potvrda o kvalitetu koji omogućava izvoz proizvoda van Crne Gore. U spomenutom uzgajalištu gaje se dagnje i ostrige, a kvalitet morske vode u kojoj se uzgajaju ocenjuje se na osnovu mikrobioloških parametara.

Institut je angažovan od strane Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja za potrebe razvoja marikulture i monitoringa kvaliteta morske vode na uzgajalištima. Parametri se mere na 15 dana, i na osnovu njih se formira baza, dostupna uzgajivačima. Osim monitoringa, obaveza Instituta je da, ukoliko se utvrdi nepravilnost – da parametri izlaze iz graničnih vrednosti, alarmiraju uzgajivače i daju preporuku da se uzgajalište privremeno zatvori kako bi se istražili uzroci odstupanja.

Do sada se nije dogodilo da neko uzgajalište bude zatvoreno, jer više nema aktivne industije, a osim toga, u vodama Bokokotorskog zaliva prisutan je fenomen samoprečišćavanja, budući da se mnogo reka sa velikim dotokom slatke vode uliva u more. Sve uzorkovane vode su uglavnom prve kategorije, što potvrđuju i analize vode na plažama koje se tokom letnje sezone rade za potrebe Javnog preduzeća za morsko dobro.

Ovog leta, u okviru projekta koji realizuje Bio-ICT Centar izuzetnosti, u partnerstvu sa Javnim preduzećem za morsko dobro i kompanijom „APLITUDO” iz Podgorice, na nekoliko lokacija na otvorenom moru i jednoj u Bokokotorskom zalivu postavljene su pametne bove, koje se napajaju energijom sunca, a koriste se za merenje saliniteta, temperature i pH vrednosti vode. Izmereni podaci se pomoću GPRS šalju u bazu na sajtu. Kako je ovo pilot projekat, radi se na modelu da podaci zainteresovanim licima i kompanijama budu dostupni putem registracije i pretplate, a u budućnosti bi ovaj koncept mogao da preraste u formu otvorenih podataka, uz proširenje parametara koji se prate.

Od osnivanja, Institut za biologiju mora ostvaruje uspešnu saradnju sa beogradskim Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, kroz aktivnosti koje se odnose na bioindikatore životne sredine. Ihtiolozi različitim alatima i metodama uzorkuju žive organizme – ribe, rakove i školjke, i njihovo stanište, a biolozi sa Instituta „Siniša Stanković” na tkivima tih organizama (mišići, jetra, škrge) urade preko dve stotine analiza.

– Kroz ovaj vid saradnje, mi dolazimo do rezultata kako organizmi reaguju i šta se dešava u njihovim tkivima u odnosu na zagađenja koja mogu iz spoljašnje sredine dospeti u morsku vodu i samim tim u lance ishrane različitih vrsta. Kada sam se pre dvadesetak godina preselio u Kotor, bilo je uočljivih problema sa otpadnim vodama iz kanalizacionih sistema koji su se manifestovali kroz zamućenost površinskog sloja, poremećaj bistrine, promenu boje u žuto i crveno, kao i kroz mirise koji su se širili tokom letnjih meseci. U poslednjoj deceniji problemi su sanirani zahvaljujući i sistemu za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda iz Boke koji se nalazi u Traštama. Tehnička voda se ispušta na 3.650 metara od obale, na dubini od 56 metara. Ispust je projektovan sedamdesetih, jer su na tom mestu izuzetno jake morske struje, a voda koja se tamo ispusti ima mali uticaj na ekosistem Jadrana – objašnjava Joksimović.

Tokom letnjih meseci, u Budvi su prebukirani kapaciteti, te se dešava da zbog velikog opterećenja nekada dođe do pucanja cevi, što prouzrokuje opadanje kvaliteta vode usled povećanog broja koliformnih bakterija. Alarmiranjem nadležnih institucija, ove akcidentne situacije u najkraćem roku se saniraju i kvalitet vode dovodi u prvobitno stanje. Prema rečima dr Joksimovića, ranije su beležene retke infekcije poput stomačnih tegoba i promena na koži kod kupača koji su došli u kontakt sa vodom lošijeg kvaliteta. U pitanju su uglavnom simptomi koji se brzo saniraju. Na duže staze, sistem je održiv i u funkciji.

Institut sa svojim brojnim saradnicima sprovodi akcije podizanja svesti građana o važnosti očuvanja mora i priobalja. Prisutna je i saradnja sa nekoliko nevladinih organizacija koje ulažu velike napore da kroz akcije čišćenja priobalja promene neodgovorno ponašanje pojedinaca.

– Želimo da naučimo decu da je more naše nasleđe, da ga neguju i poštuju, kako bi bilo čisto, jer smo ga takvo nasledili od naših predaka. Niko sa strane neće doći ni da ga zagađuje niti da ga počisti. Kao ljudska vrsta, moramo biti svesni da smo samo deo prirode, a ne njeni gospodari. Stoga, ne smemo tako da se ponašamo, jer je priroda veliki živi organizam koji zahteva pažnju. Svedoci smo promena koje se dešavaju usled naših aktivnosti, ali one nisu ograničene samo na more. Svesni smo da su leta postala žarka i zime sve hladnije u predelima gde ih ranije nije bilo, dok se učestalost uragana i tajfuna uvećala. Prirodni sat otkucava pet do dvanaest, stoga je potrebno svim snagama da se potrudimo da uradimo sve što možemo, menjamo svest ljudi oko sebe, jer će se u suprotnom grana na kojoj sedimo odlomiti. Mislim da još nije kasno za promene – zaključio je dr Joksimović.

Priredila: Marija Nešović

Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

Crna Gora najnaprednija u primeni direktiva iz oblasti energetike

08.02.2018

renewable-energy — Foto-ilustracija: Pixabay

Crna Gora je daleko najbolja država u preuzimanju i implementaciji svih direktiva iz oblasti energetike i jedina je članica Energetske zajedice koja nema nijedan prekršajni postupak, kazao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.

On je na skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet govorio na temu „Prezentacija stanja u evropskim integracijama Crne Gore iz oblasti energetike“, u okviru koje je predstavio Godišnji implementacioni izveštaj Sekretarijata za 2017. godinu. Veliki napredak ostvaren je u praktičnoj implementaciji primarne i sekundarne legislative. Operator prenosnog sistema je odvojen kao poseban subjekat i u procesu je sertifikacije. Osnovana je Berza električne energije, ali koja još formalno ne radi, kazao je Kopač. On je dodao da nijedna berza ne može samostalno preživeti i preporučio Crnoj Gori da, zbog svog malog tržišta, treba da teži regionalnim integracijama. Preporuka Energetske zajednice je, kako je kazao, da Crna Gora preduzme mere koje bi olakšale ulazak novih učesnika i pospešile konkurenciju na maloprodajnom tržištu električne energije.

Regulatorna agencija za energetiku (RAE) je najnaprednija unutar Energetske zajednice i prvi regulator unutar EZ koji se uključio u Asocijaciju energetskih regulatora EU (ACER), kazao je Kopač. Prema njegovim rečima, Crna Gora ima velike potencijale za dodatne obnovljive izvore energije, ali u tom delu mora prilagoditi svoje zakonodavstvo prelaskom na aukcije, čime se snižava visina podsticanja. EU ide u implementaciju aukcija za podržavaje obnovljivih izvora. Do sada su to bile fid-in tarife, kao u Crnoj Gori. Pomenutu promenu dogovaramo sa Ministarstvom ekonomije kroz izmene Zakona o energetici, kako bi se krenulo u pravcu nižih podsticaja, a povećanja OIE, kazao je Kopač.

Ministarka ekonomije Dragica Sekulić kazala je da je Crna Gora, prema zvaničnim podacima iz Izveštaja o ostvarenju cilja u oblasti OIE, za period 2014-2015 ostvarila udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji 31,7 odsto. Onog trenutka kada u 2018. godini, kao što je u skladu sa našim obavezama, pripremimo izveštaj za 2016. i 2017. godinu, izaći ćemo sa novim podacima. Ta vrsta podataka, ukoliko nije potvrđena kroz sami Izveštaj o korišćenju OIE može da izazove različite diskusije na tu temu, kazala je ministarka Sekulić.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Privremeno obustavljen konkurs Energetska obnova i korišćenje OIE u zgradama javnog sektora

08.02.2018

U Ministarstvu građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske održana je konferencija za novinare ministra Predraga Štromara povodom privremenog obustavljanja prijava na Poziv na dostavu projektnih predloga Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora do 7. maja 2018. godine.

Štromar je istakao da je poziv zatvoren 5. februara jer smo došli na više od 200 odsto prijava od sredstava koje smo imali osigurano. Napravićemo evaluaciju svih sredstava i početi vrlo brzo donositi odluke o finansiranju. Konkurs je zatvoren privremeno na 3 meseca, a u planu je povećanje alokacije, osiguranje sredstava za skoro sve koji su se dosad prijavili.

Na Poziv su primljene čak 443 prijave, a u toku je sprovođenje postupka dodele koji uključuje proveru i ocenjivanje projektnih predloga prema kriterijima odabira. Nakon završetka postupka i propisanih Izveštaja, Ministarstvo će doneti Odluke o finansiranju za odabrane projekte.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Gasprom smanjuje ulaganja u gasne projekte

08.02.2018

Ruska kompanija Gasprom planira da nakon 2019. godine prestane povećavati investicije u gasne projekte.

U 2019. godini se planira investirati 24,5 milijarde dolara, dok bi već 2020. godine investicije trebale pasti na 17,5 milijardi dolara. U periodu do 2019. godine troškovi investiranja povezani su velikim gasnim projektima koji su u toku, poput gasovoda Severni tok 2, Turski tok, Snaga Sibira i izgradnje postrojenja za preradu gasa Amur u Amurskoj Oblasti.

Nakon 2019. godine smanjiće se investiranje i u delu poslovanja zaduženom za proizvodnju električne energije, dok će jedino deo kompanije koji se bavi proizvodnjom nafte zadržati nivo investicija na oko 7 milijardi dolara do 2020. godine, javlja ruska novinska agencija TASS.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Evo šta gasna industrija ne želi da znate

07.02.2018

Da li je gas zaista čist, siguran i neophodan kao što tvrdi gasna indrustrija? Naučnici i politički analitičari razmatraju ova pitanja nakon otkrića da je gasna industrija potrošila preko 100 miliona dolara u 2016. godini kako bi uticala na klimatsku i energetsku politiku EU.

Novi izveštaj Evropske korporativne opservatorije, ove sedmice pokazao je da je gasna industrija potrošila 104 miliona evra u 2016. godini i uposlila skoro 1000 lobista kako bi lobirali za komesare EU koji su zaduženi za klimatsku i energetsku politiku.

Ovo su neki od najčešćih argumenata koje je iznela industrija gasa kako bi se osigurala da Evropa ostane zavisna od fosilnih goriva u narednim decenijama.

Gas je jedan od najčistijih, najsigurnijih i najpouzdanijih izvora energije

Ne baš, zaključuju naučnici. Dok emituje manje od pola ugljen dioksida od sagorevanja uglja, prilikom ekstrakcije gasa iz zemlje i njegovog transporta generišu se velike količine metana.
Metan koji je glavni sastojak prirodnog gasa čini oko 16% svih gasova staklene bašte, ali se procenjuje da ima mnogo snažniji efekat zagrevanja bez obzira na to što se u atmosferi razlaže brže od ugljenika.
Tokom ekstrakcije i transporta gasa, dešava se da on procuri. Između 2 i 4 % gasa proizvedenog od 2006. do 2011. godine iscurelo je u atmosferu a procenat koji je veći od 3% dovoljan je da anulira sve benefite korišćenja gasa u odnosu na ugalj.

Gas je neophodan korak u razvoju post-ugljeničnog društva

Eksperti za javne politike tvrde da gas neće pomoći u postizanju klimatskh ciljeva Evrope već da će na duže staze ugroziti smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Projekcije industrije govore da će do 2040. godine emisije od gasa iznositi oko 600 miliona tona ugljen dioksida, što je 13% današnjih emisija.
Lisa Fišer, savetnik za politike klimatskih promena kaže da ovi brojevi nisu u skladu sa ciljevima EU koji podrazumevaju smanjenje od 80% do 2050. godine kao ni sa društvom nultih emisija Pariskog sporazuma.

Potražnja za gasom će nastaviti da raste u narednim godinama

Analitičari imaju razloge da veruju da je ova tvrdnja zasnovana na netačnim projekcijama.
ENTSO-G, industrijska grupa sastavljena od kompanija za gasnu infrastrkturu, koja savetuje Evropsku komisiju, precenjivala je potražnju za gasom i ranije. Na primer, uprkos prethodnim projekcijama značajnog povećanja potražnje EU za gasom u 2016. godini ona je pala za 1/5 u odnosu na 2010. godinu.
Fišer je izjavila da su proračuni zasnovani na kratkoročnim i ograničenim faktorima kao što su podaci o prelazu sa uglja na gas i varijacijama temperature. Ali dugoročni činioci se često ignorišu. Oni podrazumevaju naglo opadanje cene obnovljivih izvora energije kao i povećanje energetske efikasnosti zgrada i industrije.

Gas je pouzdan izvor energije

Oni koji se zalažu za energetsku efikasnost takođe tvrde da je gas ozbiljna prepreka za preuzimanje tržišta od stranje obnovljivih izvora energije.
Anton Lazarus, portparol Evropskog biroa za životnu sredinu, rekao je: “Postoji istorijski konsenzus o potrebi da se deluje na klimatske promene kako bi se sačuvala planeta za buduće generacije. Umesto da investiramo u skupu grešku, moramo da vidimo kako industrija smanjuje količinu energije koja se troši i podržava dokazane obnovljive izvore energije. Gas nije odgovor!”
Slični zaključci su nedavno istaknuti u izveštaju Evropske korporativne opservatorije:
“Umesto što ulaže u energiju vetra, vode i sunca, EU svoju strategiju o bezbednosti energije vidi u povećanju dotoka gasa iz Azerbejdžana i Alžira ( dve zemlje sa niskom stopom ljudskih prava), kao i više drugih koji prolaze kroz Evropu”.

Milan Zlatanović

Izvor: metamag

Eko-preduzeća na misiji: “Da ne propadne ni molekul otpada”

07.02.2018

Svet reciklira tek 14 odsto proizvedene plastične ambalaže. Poražavajuć podatak je da 8 miliona tona plastike svake godine pronađe svoj put do okeana i uzrokuje smrt mnogih morskih stvorenja i ptica koja pokušavaju njome da se prehrane ili se upetljaju u kese. Ne samo da su ugroženi stanovnici vodenih površina, već i ljudska vrsta. Neki od odbačenih plastičnih objekata sadrže industrijske hemikalije koje decenijama zagađuju okeane, a povećana je zabrinutost da bi ti toksini mogli da se “probiju” sve do našeg lanca ishrane.

Prema određenim proračunima, recikliranjem preostalih 86 odsto plastičnog smeća stvorili bi se prihodi od 80 do 120 milijardi dolara. Ipak, oni će zauvek ostati na matematičkom, fiktivnom nivou ukoliko se ne osmisle novi načini za preradu i ponovnu upotrebu oko 30 odsto otpada plastičnog porekla koji se ne reciklira iz različitih razloga. Određeni deo je kontamiran, određeni previše sitan za lako prikupljanje, nema visoku ekonomsku vrednost ili sadrži više različitih materijala koji ne mogu lako da se razvoje jedni od drugih. Setite se samo omota bombona, plastičnih posuda u kojima dobijate hranu u lokalnom Maksiju ili kapsula za kafe-aparate.

Velike kompanije razvile su biljne alternative konvencionalnoj plastici na bazi nafte koje mogu da se razgrade ne zagađujući zemljište i vodu. Tržište cirkularne ekonomije privuklo je i mala, mlada preduzeća. Ona se fokusiraju na razvoj tehnologije reciklaže upravo problematičnog procenta plastične ambalaže koja trenutno u najboljem slučaju završi na deponijama, a u najgorem – u rekama, jezerima i okeanima. Pročitajte o nekim od njihovih dostignuća.

Agylix

Privatno preduzeće Agylix iz Oregona u Sjedinjenim Američkim Državama osnovano je 2006. godine, a sebe opisuje kao “prvo u svetu koje uspešno pretvara otpad težak za reciklažu u sirovu naftu kroz ekološki pozitivan proces”. Njihove sisteme mogu da se koriste industrijska i komunalna otpadna postrojenja zainteresovana za maksimalnu upotrebu resursa, ispunjavanje izazovnih ekoloških standarda i apsolutno iskorišćavanje energije otpadne plastike. Agylix je posvećen stalnim inovacijama i filozofiji da tehnologija konstantno mora da se unapređuje kako bi obezbedila viši kvalitet i operativnu efikasnost za svoje korisnike, uz pozitivan uticaj na životnu sredinu.

BioCellection

Mlade inovatorke kinesko-kanadskog porekla Miranda Vang i Dženi Jao imale su po samo 21 godinu kada su osnovale kompaniju BioCellection. Bave se transformacijom plastike, koja ne može da se reciklira, u visokokvalitetne hemijske proizvode za održive lance snabdevanja. Do sada su preradile 14600 grama smeća od kojeg bi moglo da se napravi 2920 kesa.

Vode se krilaticom “hemijska rešenja u svrhu recikliranja plastike; da ne propadne ni molekul otpada!”.

Cadel Deinking

Cadel Deinking je smešten u lučkom gradu Alikante u Španiji. Pre dobijanja recikliranih sirovina, kroz jedinstveni proces uklanja štampu sa plastike. Na ovaj način, novodobijeni proizvod dobija na vrednosti zato što prisustvo mastila kvari reciklirani materijal kako vizuelno, tako i u njegovim mehaničkim svojstvima. Kvalitet na ovaj način dobijene plastike je gotovo jednak kvalitetu novoproizvedene.

Saperatec

Jedan tetrapak mleka pravi se od bar tri različita materijala: aluminijuma, plastike i kartona. Saperatec nudi potpuno novi metod njihovog odvajanja i na taj način udiše novi život čistim, vrednim sekundarnim sirovinama. Osnovna komponenta njihove tehnologije je “razdvajanje” materijala različitog porekla, ali je ona tek jedan deo potpunog reciklažnog ciklusa. Separatec se bavi i odlaganjem otpada, recikliranjem i naknadnom prodajom recikliranih proizvoda.

Hrabri čistač

Brojne analize su pokazale da je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji neodgovarajuće postupanje sa otpadom. Tu nam u pomoć priskače Hrabri čistač.

Iako nije direktno vezan za tretman plastičnih dobara i reciklažu, ciljevi ovog udruženja su unapređivanje i bolje korišćenje domaćih kapaciteta i resursa u oblasti industrije otpada Srbije. Predlaže i realizuje rešenja za stvaranje domaćih centara za savremeno i adekvatno postupanje sa svim vrstama smeća. Efikasna komunikacija među zainteresovanim kompanijama je prioritet jer povećava konkurentnost i suzbija nelojalnu konkurenciju i sivo tržište. Deo aktivnosti udruženja odnosi se i na saradnju sa medijima, kao i na edukaciju mladih sa ciljem podizanja društvene svesti o zaštiti životne sredine. Kroz saradnju sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koja se bave ovom temom, podstiče se razgovor i građani se upoznaju sa značajem pravilnog tretmana otpada koji je tema od značaja ne samo za Srbiju, već i za zemlje u regionu.

Jelena Kozbašić

1...1,1441,1451,146...1,673 Page 1,145 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM