Održana obuka za urednike i novinare: „Životna sredina, energetika i bezbednost hrane u procesu pristupanja EU“

12.02.2018

Evropski pokret u Srbiji organizovao je 9. februara, u Beogradu, obuku pod nazivom „Životna sredina, energetika i bezbednost hrane u procesu pristupanja EU“ namenjenu urednicima i novinarima koji se bave pitanjima zaštite životne sredine i energetike.

Predavači dr Vladimir Međak, Zoran Sretić, mr Tisa Čaušević i Mirko Popović govorili su o prelaznim periodima za ova tri poglavlja, evropskim standardima i pojmovima kao što su GMO, bezbednost hrane, Energetska zajednica, klimatske promene i energetska efikasnost.

Obuka je imala za cilj da se predstave i objasne najvažniji aspekti procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji koji se tiču tema iz pregovaračkih poglavlja 27 Životna sredina, 12 Bezbednost hrane i 15 Energetika.

Inače, ovo je bila druga obuke za urednike i novinare u okviru projekta „Evropa za mene“ na kojoj su bili prisutni mediji sa lokala iz Subotice, Prijepolja, Pančeva, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kraljeva itd.

Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji sa partnerima uz podršku Delegacije Evropske unije. Ideja projekta je da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije, a mediji i organizacije civilnog društva ojačaju u ulozi prenosilaca tih informacija.

Milisav Pajević

Elektroprivreda Republike Srpske prihoduje od prodaje električne energije

12.02.2018

elektricna-energija — Photo-illustration: Pixabay

Elektroprivreda Republike Srpske ove godine beleži odličnu proizvodnju električne energije i u januaru na osnovu izvoza, a ostvarila je prihod od oko 21 milion KM.

U prošloj godini ERS je u januaru po istom osnovu prihodovala svega 4 miliona, odnosno 500 odsto manje po osnovu izvoza električne energije.

Ovo preduzeće je u prvom mesecu ove godine proizvelo 543 GWh električne energije, što je za 4,5 odsto više u odnosu na plan. S obzirom na hidrološku situaciju i stanje u hidroakumulaciji Bileća u februaru ERS očekuje oko 40 odsto veću proizvodnju Hidroelektrana na Trebišnjici, a i Hidroelektrana Višegrad će imati proizvodnju višu od planirane. Iz ove kompanije naglašavaju da im je takva situacija omogućila da već u prvoj nedelji februara plasiraju viškove električne energije u vrednosti od 6,7 miliona KM, ističući da se prodaja na slobodnom tržištu nastavlja na dnevnom i nedeljnom nivou od čega očekuju značajne prihode.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

U Hrvatskoj održane radionice za obveznike plaćanja naknada u oblasti upravljanja otpadom

12.02.2018

U Županijskim komorama Šibenik i Zadar u Hrvatskoj prošle nedelje održane su regionalne edukativne radionice za obveznike plaćanja naknada. Sistemom naplate naknada, kao i zbrinjavanjem otpada upravlja Fond, koji je u saradnji s HGK i HOK-om organizovao radionice na kojima se pojašnjavaju zakonske obaveze koje se odnose na prijavu podataka vezanih za količine ambalaže, električnu i elektronsku opremu i uređaje.

Predstavnici Fonda istakli su da Fond prema načelu zagađivač plaća, sredstva od naknada koristi namenski s ciljem održivog upravljanja otpadom u sistemu kojim upravlja Fond, jer svaki taj proizvod ili ambalaža postane otpad na tlu Republike Hrvatske i stoga ga je potrebno zbrinuti. Iako još od 2006. godine postoji zakonska regulativa o sistemu plaćanja naknada, još uvek je prisutna nedovoljna informisanost o tome ko je obveznik plaćanja naknada i koje su njegove dužnosti. Rečeno je i da se obveznik plaćanja prijavljuje u bazu Fonda dostavom propisanog obrasca, skladno propisima za pojedine naknade.

Kad je reč o označavanju ambalaže Žarko Dukić iz Službe za upravljanje posebnim kategorijama otpada osvrnuo se na Pravilnik o ambalaži i otpadnoj ambalaži i pojasnio kako pravilno označiti ambalažu proizvoda kao i ambalažu od pića imajući u vidu sistem povratne naknade, odnosno obavezu označavanja povratne (višekratne) ambalaže.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Dobra saradnja Srbije i Mađarske u oblasti energetike

12.02.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i ministar za nacionalni razvoj Mađarske Mikloš Šestak, ocenili su da su odnosi između dve zemlje na najvišem nivou i da je snažna energetska saradnja Srbije i Mađarske važna za ukupnu regionalnu energetsku stabilnost.

Antić je, na sastanku koji je održan u Budimpešti u okviru zajedničke sednice dveju vlada, naglasio da su ključni projekti u oblasti gasa, kao i da su novi gasovodi neophodni, a pre svega interkonekcije koje će međusobno povezati Mađarsku, Srbiju, Rumuniju i Bugarsku. Izgradnja unutrašnjih gasno-transportnih sistema koji bi omogućili protok većih količina gasa iz pravca Bugarske, kroz Srbiju i Mađarsku, ka centralnoevropskim gasnim skladištima je takođe bitna, rekao je on i dodao da će dva ministarstva pažljivo pratiti sve projekte i koordinirati međusobne aktivnosti.

Tokom susreta pozitivno je ocenjeno i potpisivanje Memoranduma koji može da dovede do spajanja HUPH-a mađarske i SEEPEX-a, srpske berze električne energije, što je važan korak ka stvaranju regionalnog tržišta električne energije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Kako je protekao sastanak radne grupe za Poglavlje 27 o životnoj sredini?

12.02.2018

IMG_20180209_123022 — Foto: Jelena Kozbašić

Devetog februara 2018. godine, u Zelenom salonu Narodne skupštine, održan je sastanak radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Rаdnе grupе tematski prаtе strukturu Prеgоvаrаčkih radnih grupа zа prеgоvоrе sа ЕU. Čini ih najčešće izmеđu 25 i 30 stručnjаkа, prеdstаvnikа nеvlаdinih оrgаnizаciја, privrеdе, sindikаtа, institutа, prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја, lokalnih samouprava, mеdiја i drugih zаintеrеsоvаnih grupа rеlеvаntnih i zаintеrеsоvаnih zа оdrеđеnе tеmе.

Sastanak su organizovali Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i udruženje Fractal. Događaj je bio podržan od međunarodnog projekta “OCD kao jednaki partneri u nadgledanju javnih finansija”, koji u Srbiji sprovode dve malopre pomenute organizacije.

Tema kojom su se bavili učesnici ticala se javno-privatnog partnerstva (JPP) i koncesija kao modela obezbeđivanja investicija i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih komunalnih delatnosti u sklopu priključivanja EU. Članovi organizacija civilnog društva (OCD) i predstavnici vlasti okupili su se oko stola u Zelenom salonu s opštim ciljem poboljšanja odgovornosti i transparentnosti i jačanja uloge i glasa civilnog društva u nadgledavanju učinka trošenja javnih sredstava.

Projekat je prisutnima predstavila Lidija Kesar ispred Fractala, a sa različitim aspektima javno-privatnog partnerstva i koncesija, od sociološkog do pravnog okvira, i njihovim prednostima i manama upoznali su ih Zvezdan Kalmar ispred CEKOR-a, Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine, iz poslaničke grupe Demokratske stranke, i advokat Pera Marković. Moderator diskusije bio je Dušan Protić, inače koordinator radne grupe za Poglavlje 28 o zaštiti potrošača i zaštiti zdravlja.

JPP je model finansiranja koji vlada Srbije razmatra kao jednu od mogućnosti koja bi mogla biti korištena da bi se osigurale i unapredile potrebne usluge ili infrastrukturni projekti za građane. Fokus rasprave bio je usmeren na deponiju u Vinči kao jedan od oblika upravo takvog modela finansiranja. Učesnik diskusije bio je i Filip Abramović iz Ministarstva zaštite životne sredine ispred Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predstavnici konzorcijuma koji predvodi francuska kompanija Suez potpisali su u septembru prošle godine ugovor o partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije Vinča. Investicija je vredna oko 300 miliona evra, a ugovor je na 25 godina. Njime je predviđeno da partner najpre sanira postojeću deponiju, staru više od 40 godina, a očekuje se da izgradnja postrojenja počne u toku 2018. godine, i da traje oko tri godine.

Najglasniji protivnici ovog JPP bili su predstavnici Inicijative Ne da(vi)mo Beograd. Kao neke od svojih argumenata, oni su naveli da su ulaganja Grada Beograda značajno viša u odnosu na ulaganja privatnog partnera, da će spalionica četiri do pet puta poskupeti račune građana za tretman i odvoženje otpada i značajno povećati zagađenje vazduha, kao i ukinuti mogućnost otvaranja radnih mesta u “zelenoj” ekonomiji.

Jelena Kozbašić

Uređenje i urbano opremanje Parka Palić

12.02.2018

Gradu Subotici je odobreno 55,3 miliona dinara za izgradnju turističke infrastrukture na jezeru Palić, odnosno, za uređenje i urbano opremanje Velikog parka, nastavak izgradnje pešačke staze duž obale jezera, radove na rekonstrukciji Letnje pozornice, Velike terase i Muškog štrada, ali i obnovu tornja i mola za veslače na zapadnoj obali jezera.

Pored uređenja parka i šetališta, nastavljaju se radovi na rekonstrukciji Letnje pozornice, Velike terase i Muškog štranda u cilju uređenja Palića za predstojeće manifestacije i letnju turističku sezonu.

Uskoro će biti raspisana javna nabavka, a potom će se pristupiti i sređivanju mola na Muškom štrandu. Plan je i da se obnovi i toranj, kao i mol za veslače na zapadnoj obali jezera.

Projekat izgradnje turističke infrastrukture na jezeru Palić pripremio je Park Palić d.o.o.

Milisav Pajević

Akcija čišćenja Zvezdarske šume

12.02.2018

6a7c66500906c3d428d3cb73f7050fb3_4802198003 — Foto: beograd.rs

Sekretar za upravu Milan Brkljač i zamenik predsednika opštine Zvezdara Predrag Veinović učestvovali su u akciji čišćenja Zvezdarske šume i tom prilikom posadili i pet tuja u dvorištu PU „Zvezdani gaj”.

Brkljač je izrazio zadovoljstvo što se veliki broj građana Zvezdare odazvao ovoj akciji. Govorimo o aktivizmu i društvenoj odgovornosti naših građana. U interesu Grada Beograda je da ovakih akcija bude što više i nadam se da će ih i biti ne samo na teritoriji opštine Zvezdara već i u drugim gradskim opštinama, istakao je Brkljač.

Veinović je rekao da je park šuma Zvezdara velika prednost tog dela grada koju pravi Zvezdarci vole i brinu o njoj. Na ovaj način na mlađe prenosimo osećaj odgovornosti za životnu sredinu. Mi smo pre sedam godina, na nivou Opštine Zvezdara, doneli petogodišnji plan gde smo Zvezdaru proglasili zelenom, ekološkom opštinom. Na tome ćemo istrajati i nadam se da će Zvezdara biti još zelenija i zdravija pluća Beograda, naglasio je Veinović.

Akciju su organizovali Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Opština Zvezdara radi promocije zaštićenih prirodnih dobara u Beogradu i podizanja odgovornosti pojedinaca u odnosu prema životnoj sredini.

Odlukom Skupštine Grada Beograda, 2013. godine Zvezdarska šuma, koja zauzima površinu od 80 hektara, je zaštićeno prirodno dobro.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Kruševac dobio reciklažne kontejnere

12.02.2018

U JKP „ Kruševac“ održana je konferencija za novinare povodom donacije od 280 kontejnera u okviru projekta „Uspostavljanje sistema primarne selekcije otpada u Kruševcu“.

Na konferenciji su učestvovali gradonačelnik Jasmina Palurović, pomoćnik gradonačelnika za ekologiju i održivi razvoj Olivera Drenovac i direktor komunalnog preduzeća Miroslav Milojković.

Govoreći o značaju projekta gradonačelnik Jasmina Palurović je istakla da je njegov prevashodni cilj, smanjenje količine komunalnog otpada deponovanog na deponiji u Srnju, produženje njenog životnog veka, ali i podizanje svesti o razvrstavanju otpada kao bitnog segmenta cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine.

Tokom 2016. godine, ovo preduzeće je dobilo oko 480 kanti, liniju za separaciju i 10 PET kontejnera ukupne vrednosti blizu 2 miliona dinara. Nastavkom projekta, 2017. ali i 2018. godine realizovane su donacije od 280 kontejnera za PET, papir, staklo i komunalni otpad, oko 480 kanti, kamion i viljuškar, a u toku je izgradnja nadstrešnice u Reciklažnom centru. Uskoro počinje i opremanje reciklažnog centra.

Otpočeto je i postavljanje reciklažnih kontejnera kojima će se pokriti oko 6.500 domaćinstava i preko 1.000 pravnih lica, a podelom kanti za komunalni otpad i PVC džakova za ambalažu obuhvatiće se oko 350 domaćinstava. Paralelno sa podelom opreme, radiće se i na edukaciji stanovništva.

Novi kontejneri omogućavaju selektivno odlaganje otpada, odnosno reciklažu i ponovnu upotrebu, čime se smanjuje eksploatacija neobnovljivih resursa, smanjuje zagađivanje vode i vazduha i redukovanje količine ambalaže.

Partneri na projektu su Grad Kruševac koji ga je preko Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine i pokrenuo 2016. godine, zatim JKP i nemačka organizacija GIZ, a projekat finansira Nemačko ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Održan bilateralni susret ministra Trivana sa ministrom Mađarske Šandorom Fazekašom

12.02.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan susreo se sa ministrom poljoprivrede Mađarske Šandorom Fazekašom u Budimpešti, prilikom održavanja zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Na bilateralnom susretu ministra Trivana sa ministrom poljoprivrede Mađarske u okviru čije nadležnosti je i zaštita životne sredine, razmatrane su mogućnosti realizovanja zajedničkih projekata i razvijanja bilateralne saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine. U konstruktivnom i srdačnom dijalogu dogovoreno je potpisivanje novog Memoranduma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, kao i poseta ekspertskih delegacija koje će razmeniti iskustva i proširiti saradnju u oblasti zaštite životne sredine .

Tom prilikom, istaknuta je spremnost Mađarske da i dalje podržava proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Spremnost Mađarske da ojača saradnju u oblasti zaštite životne sredine potvrdio je ministar Šandor Fazekaš koji je ponudio saradnju i prenos znanja u oblasti prečišćavanja otpadnih voda i zaštite prirode, i najavio da će predstavnik Mađarske zadužen za pitanja poljoprivrede i zaštite životne sredine doći u Beograd.

Ministar Trivan zahvalio je na podršci koju mađarski sused pruža Srbiji u procesu evropskih integracija i izrazio očekivanje da će unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti ekologije doprineti sveukupnom poboljšanju kvaliteta životne sredine u čitavom regionu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Kondomi sa porukama o ugroženosti životinjskih vrsta

11.02.2018

Svake godine na svet dođe 227 000 novih ljudi. Svaki dan, veliki broj divljih vrsta zauvek je izgubljen. Rast ljudske populacije, zajedno sa našom neumerenom konzumacijom resursa dovode do šestog po redu masovnog izumiranja vrsta.
Nekontrolilsani rast populacije se često ignoriše od strane javnosti, medija pa čak i pokreta za zaštitu životne sredine.

U nameri da pokaže koliko rast ljudske populacije negativno utiče na svet životinja, jedna američka grupa za zaštitu životne sredine osmislila je neobične kondome koje će deliti pred Dan zaljubljenih.
Centar za biološku raznovrsnost deliće u Karnegijevom naučnom centru u Pitsburgu kondome čija pakovanja na šaljiv način uz prateće poruke u stihu ukazuju na problem ugroženih vrsta, navodi Asošiejted pres.

Na šarenim kutijama kondoma su rime koje podsećaju na ugroženost belih medveda, morskih vidri, ždralova, leptira monarha.
Koordinator programa u Karnegijevom centru Lejmont Krejven rekao je da se “kondomi savršeno uklapaju u njihov događaj”.
“Pakovanje upućuje na strašnu temu, ali je njegov sadržaj pogodan način za rešenje problema”, kazao je Krejven.

Ovo je sjajan način da se ukaže na jedan od ekoloških problema o kojima se ne govori često.

Izvor: n1

U Sofiji održan 21. Evropski forum o eko-inovacijama

11.02.2018

Foto Ministarstvo odrzivog razvoja i turizma Crne Gore — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore

Delegacija Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore, koju je predvodio Saša Radulović, državni sekretar i Pregovarač za Poglavlje 27, prisustvovali su dvodnevnoj konferenciji posvećenoj inovativnim i održivim rešenjima za unapređenje kvaliteta vazduha, organizovanoj od strane Evropske komisije i Ministarstva za životnu sredinu i vodu Bugarske, u okviru bugarskog predsedavanja Evropskom unijom, na poziv ministra Nena Dimova, u Sofiji.

Cilj Foruma je u povezivanju javnog sektora, biznisa i nevladinih organizacija kako bi se ohrabrio razvoj i implementacija rešenja koja će obezbediti bolji život svih građana EU. Pored važnih poruka koje su uputili istaknuti predstavnici Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Vlade Bugarske, Parlamenta Bugarske, Evropske agencije za životnu sredinu, predstavnici biznis sektora i međunarodnih organizacija, Forum je okupio i izlagače inovativnih rešenja, poput EASME, LIFE programa, AID, IPS, SOLVair solutions, Shell, Elprom EMZ, KCM, itd.

U uvodnom izlaganju, Karmenu Vela, evropski komesar za životnu sredinu, pomorstvo i ribarstvo, saopštio je da je vazduh koji danas dišemo u Evropi bitno boljeg kvaliteta nego ranije, kao posledica sveobuhvatnih politika kojima EU nastoji da reguliše ovu oblast. Ipak, procenjuje se da zagađenje vazduha dovodi do 400 000 prevremenih smrti, što je zabrinjavajući podatak. Negativan uticaj zagađenja ima i svoj ekonomski efekat, koji se ogleda u četiri milijarde evra u troškovima zdravstvenog osiguranja, kao i 16 milijardi evra u izgubljenim radnim danima u EU.

Generalni direktor Generalnog direktorata za životnu sredinu Evropske Komisije, Daniel Kaleja Krespo, istakao je značaj ovakvih susreta koji imaju za cilj, uz pomoć Evropske komisije, poboljšanje života svih stanovnika EU, kao i zemalja kandidata.

Ministar za životnu sredinu i vodu Bugarske, Neno Dimov, takođe je apostrofirao ozbiljnost i kompleksnost problema zagađenja vazduha, kako sa ekološke, tako i sa sociološke strane. Rešenje leži u dugoročnim integrisanim politikama, kao i izraženoj podršci javnosti za snažne promene na nivou politike, praksi, životnog stila i mentaliteta.

Program Foruma obuhvatio je nekoliko plenarnih sesija posvećenih kvalitetu vazduha i vezi sa energetikom (ConverStations), poljoprivredom, transportom, finansijskim merama podrške, kao i analizu 40 studija slučaja – rešenja koja se već primenjuju u praksi sa ciljem smanjenja zagađenja i poboljšanja kvaliteta života.

Eko-inovacije u centar problema stavljaju čoveka i njegovo zdravlje, te predstavljaju jednu od ključnih tema MOEW politike, kao i jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja EU u oblasti životne sredine.

Tokom Foruma, predstavnici Ministarstva održivog razvoja i turizma susreli su se sa gospodinom Gvidom Lanzanijem, ekspertom za kvalitet vazduha iz Lombardije, koji već nekoliko godina radi na poboljšanju kvaliteta vazduha u pomenutoj regiji, te su se usaglasili da bi ekspertiza italijanskih stručnjaka, kao i njihov izuzetno praktičan pristup problemu zagađenja vazduha koje nastaje kao posledica korišćenja goriva u individualnim ložištima, može poslužiti kao pristup u rešavanju sličnog problema u Pljevljima, te su se u tom smislu usaglasili da bi bilo izuzetno korisno da uspostave saradnju na nivou institucija.

Istovremeno, tokom Foruma, državni sekretar susreo se i sa gospodinom Gustafom Landahlom, menadžerom projekta GrowSmarter, koji se uspešno implementira u Stokholmu, Barseloni i Kelnu, te je razmotrena mogućnost proširenja pomenutog projekta i na gradove u Crnoj Gori, u prvom redu, na Podgoricu. Projekat je podržan od strane Evropske Unije tj. Programa Horizon 2020, sa ciljem transformisanja gradova u pametne, održive urbane celine.

Milisav Pajević

NASA planira da iskoristi vulkan kako bi ohladila zemlju

10.02.2018

Pre četvrtine veka, Pinatubo, vulkan na Filipinima, izbacio je iz sebe kubnu milju kamenja, pepela i 20 miliona tona sumpor-dioksida u atmosferu. Gas se proširio i u kombinaciji sa vodenom parom stvorio je aerosole, male čestice koje odbijaju sunčevu svetlost dalje od zemlje. Zbog ove pojave, prosečna globalna temperatura opala je za skoro 1 stepen celzijusa na nekoliko godina.

Moćne vulkanske erupcije kao što je Pinatubo iz 1991. godine su prirodni faktori koji najviše mogu uticati na promenu klime, stoga naučnici i istraživači iz Nase planiraju program tzv. rapidnog odgovora koji bi im pomogao da prikupe što više informacija kada se sledeća erupcija desi.

Uticaj erupcije vulkana Pinatubo traži svoju paralelu u ideji koja je postojala godinama- geoinženjeringu. Geoinženjering podrazumeva namerno uticanje na atmosferu kako bi se klima modifikovala.
Jedna od zamisli geoinženjeringa jeste korišćenje visokoletnih mlaznih aviona koji bi ispuštali hemikalije u stratosferu i doveli do istog efekta koji se dešava prilikom erupcije vulkana. Zbog toga je proučavanje sledeće velike erupcije dobra prilika za naučnike da podrobnije ispitaju njegove efekte i prikupe značajne informacije koje bi ovu zamisao unapredile.

Oni planiraju da koriste balone koji bi raznim metodama prikupljali podatke odmah nakon erupcije.
Jačina erupcije meri se na skali od 0 do 8, tj. “eksplozivnim indeksom” koji zavisi od količine pepela i gasa koji se izbacuje u atmosferu kao i od visine u kojoj se oni izbacuju. Erupcija vulkana Agung iz 1963. godine imala je eksplozivni indeks 5, isti kao i erupcija vulkana Pinatubo ali bitno je napomenuti da eksplozivni indeks ne mora nužno da bude vezan sa uticajem erupcije na klimu. Erupcija vulkanskog vrha Sveta Helena u Vašingtonu, iz 1980. godine imala je istu jačinu ali nije imala nikakav efekat na klimu.

Nasini zvaničnici naglašavaju značaj ovog programa. Geoinženjering je dugo kao ideja bio kritikovan u naučnoj zajednici jer se smatralo da je previše riskantan. On je posmatran kao poslednja opcija u borbi protiv klimatskih promena. Čak je i samo razmatranje koncepata geoninženjeringa smatrano tabuom među naučnicima.

U poslednjih nekoliko godina, neki naučnici i donosioci odluka počeli su da se zalažu za finansiranje ograničenih istraživanja na polju geoinženjeringa kako bismo bolje razumeli njegove potencijale i rizike i stoga bili više spremni na akciju ako globalno zagrevanje dođe do te tačke da je ona hitno potrebna. Prošlog meseca Američka geofizička unija, jedna od najvećih naučnih organizacija, podržala je ideju o finansiranju istraživanja klimatskih intervencija.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Norveška: Arktik okovan ledom i smećem

10.02.2018

dog-sled-1285180_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Na obalama Arktičkog okeana u Norveškoj talože se ogromne količine plastičnog smeća. Istraživači su posebno zabrinuti zbog prisustva mikroplastike u arktičkom ledu, a ni ribari nisu ništa mirniji. Njih muči da bi zalihe ribe u norveškim vodama mogle da opadnu usled zagađenja plastikom.

Norveški ministar zaštite životne sredine, Ula Elvestun, izjavio je da političari u prošlosti nisu imali razumevanja za obim problema koji stvara neodgovorno upravljanje otpadom. Do sada je zabeleženo da odbačena plastična ambalaža predstavlja rizik po sve stanovnike mora – životinjske planktone, beskičmenjake, ribe, ptice i sisare.

Jedno od sprovedenih istraživanja pokazalo je prisustvo čak 234 plastične čestice u samo litru otopljenog arktičkog leda. Naučnici su objasnili kako se nesrećnim slučajem led u morima formira najpre na površini okeana. Upravo na tom mestu pluta i plastika koju voda zarobljava očvršćavajući. Iako još ne mogu da utvrde obim pretnje, istraživači su izuzetno zabrinuti zbog uticaja smanjivanja leda i oslobađanja otpada na arktičke divlje vrste.

Jedan od autora izveštaja, Geir Ving Gabrilsen, izjavio je kako su u Svalbardu, mestu gde on radi, sedamdesetih godina prošlog veka u stomacima pojedinačnih životinja pronalazili tek nekoliko plastičnih delova, a poslednjom istragom, sprovedenom 2013. godine, u jednom stomaku bi otkrili čak dvesta.

Neke životinje upetljaju se u mreže koje na obalu donese voda. Stanovnici svakodnevno pronalaze beživotna tela životinja. Mnoge irvase koštalo je života što svoje rogove ne mogu da oslobode pređe.

U većini slučajeva najveći zagađivači prirode plastičnim smećem su porodične kuće. Ipak, u Gabrielsenovom rodnom mestu, to su ribolovci. Ankete su pokazale kako su oni postali svesni svoje odgovornosti u očuvanju naše planete, kao i da treba da održe svoju reputaciju opskrnljivanja ljudim dobrim ulovima iz mora. Sve više posada ribarskih brodića koristi papirnu ambalažu i izbacuje iz upotrebe plastične trake, a zapetljane mreže vraćaju u luke.

Ministar Elvestun je rekao kako nova naučna saznanja treba da budu poziv da se stane na kraj zagađivanju plastičnim otpadom.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Obeležen Dan vlažnih područja: “Vlažna područja za održivu urbanu budućnost”

10.02.2018

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Svetski dan vlažnih područja 2. februar (World Wetlands Day – Ramsar Convention) ove godine je svečano obeležen pod motom “Vlažna područja za održivu urbanu budućnost” na skupu u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu.

Skup su pozdravili Jelena Dučić, nacionalna predstavnica za Ramsarsku konvenciju, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, Brankica Tabak, podsekretarka, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Nataša Panić, rukovodilac grupe za obrazovno – izdavačku delatnost i komunikaciju, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

U radnom delu skupa održana su tri predavanja: „Rezultati revizije predela izuzetnih odlika i Ramsarskog područja Vlasina”, Dragana Nedeljković, (Zavod za zaštitu prirode Srbije), “Pristupi upravljanja ramsarskim područjima u Španiji i Srbiji”, dr Slobodan Puzović (Pokrajinski zavod za zaštitu prirode) i Promocija foto-monografije: “Predeo izuzetnih odlika Karaš-Nera” (mr Olivija Tešić, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, mr Nikola Stojnić, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Geza Farkaš, fotograf prirode).

Na skupu je istaknuto da vlažna područja predstavljaju centre biološke raznovrsnosti i staništa raznovrsne, specifične flore i faune. Ona su od suštinskog značaja za opstanak retkih i ugroženih vrsta biljaka i životinja (ptica, riba, sisara…) koje svoj životni prostor nalaze u vodi ili kraj nje. Međutim, ova područja su izuzetno značajna i za čoveka, jer u mnogim aspektima neposredno utiču na njegov opstanak. Vlažna područja su od neprocenjive vrednosti za život i ekonomski razvoj na Zemlji.

Konvencija o zaštiti vlažnih staništa (Ramsaraska konvencija), je međunarodni sporazum koji pruža okvir za nacionalno delovanje i međunarodnu saradnju na očuvanju i razumnom korišćenju vlažnih staništa, močvara, i njihovih resursa.

Skup su zajednički organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Milisav Pajević

Izmene Zakona ne otvaraju vrata uzgoju GMO u Hrvatskoj

10.02.2018

Poslednjih dana se u hrvatskim medijima diglo dosta buke oko usvajanja, izmena i dopuna Zakona o genetički modifikovanim organizmima (GMO) što je, pre svega, posledica slabog razumevanja ove problematike, tvrde u Zelenoj akciji, a tome doprinose i izjave poslanika Hrvatskog sabora nedovoljno upućenih u GMO.

Da bi razjasnila situaciju, Zelena akcija donosi kratak pregled trenutnog stanja GMO u Hrvatskoj i na primerima Evropske unije koji možete da pročitate na sledećem linku:

Izmjene Zakona ne otvaraju vrata uzgoju GMO-a u Hrvatskoj

Milisav Pajević

1...1,1421,1431,144...1,673 Page 1,143 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM