Opština Boljevac uključena u projekat „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“

16.02.2018

FOTO Boljevac.rs Vanredne-situacije-sastanak-2019.avi.Still007-660x330 — Foto: boljevac.rs

Opština Boljevac je jedna od 68 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, koja je uključena u projekat „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“, koji zajednički realizuju Nacionalni trening centar za vanredne situacije MUP-a Srbije i republički Crveni krst.

Prema rečima Ivana Radivojevića, šefa Odseka za obuku u sistemu zaštite i spasavanja MUP-a Srbije, ove godine će u Boljevcu biti organizovana obuka jedinica opšte namene i edukacija nastavnog i nenastavnog osoblja u osnovnim školama.

Nedavno su učesnicima komandno simulacione vežbe u Boljevcu, realizovane u okviru projekta „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“, dodeljeni sertifikati.

Milisav Pajević

Manjak žena u energetskoj industriji usporava borbu protiv klimatskih promena

16.02.2018

women-1209678_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ketrin Mičel, profesorka energetske politike na Univerzitetu u Ekseteru, u Ujedinjenom Kraljevstvu, skrenula je pažnju da nedostatak žena na radnim mestima u industriji energetike koči napore ovog sektora u borbi protiv klimatskih promena. Iza nje je više od trideset godina iskustva rada i savetovanja vlade, regulatornih tela i preduzeća povodom pitanja energetike.

Nizak nivo raznovrsnosti polova u energetskim kompanijama uzrokuje njihovu manju otvorenost za nove ideje, a posebno za energetski sistem smanjene emisije ugljen-dioksida. Kao jedan od vodećih posmatrača na polju energetike, Mičelova je upozorila da smatra kako dominacija muškaraca u energetskoj industriji, a posebno starijih belaca, usporava tranziciju energije. Priznala je da ne treba uzimati zdravo-za-gotovo da su žene progresivnije u rešavanju energetskih teškoća, ali je naglasila da su u “konvencionalnim” sektorskim segmentima, proizvodnji struje iz fosilnih goriva i energetskim mrežama, u odnosu na zelena, inovativna preduzeća, zastupljeniji muškarci.

U gotovo dve trećine od ukupno 89 kompanija iz Velike Britanije žene ne učestvuju u radu odbora, a odsustvuju i sa događaja značajnih za energetiku – ili imaju tek jednu predstavnicu. Usamljenost žena među muškim svetom na konferencijama i neuobičajenost njihove pojave oslikava situacija koju je doživela Felisiti Džouns, partnerka u konsultantskoj firmi o obnovljivim izvorima energije. Jedan od učesnika zatražio joj je kafu pomešavši je sa osobljem zaduženim za hranu i piće.

Ni seksualno uznemiravanje nije retkost. Jedna od ženskih lidera u ovoj oblasti, koja nije želela da bude imenovana, na dodeli priznanja održanoj pre nekoliko godina, pretrpela je nasrtaje jednog kolege.

Pojedinci u okviru energetske industrije, kao što je lobistička grupa Energy UK, nastoje da doprinesu rešenju problema. Ona je na svojim događajima zabranjivala da panele drže isključivo pripadnici muškog pola. Abi Samson, direktorka spoljnih poslova pomenute grupe, izjavila je kako energetski sektor prolazi kroz period tranzicije koji sa sobom nosi priliku za ravnopravnost polova.

Promenama bi mogla da doprinese i konferencija Women4Climate, koja se održava 26. februara u Meksiku.

Jelena Kozbašić

Problem deponije na Vinči ponovo aktuelan

15.02.2018

Višedecenijski problem prestonice, deponija na Vinči, ponovo je aktuelna tema, i to ovoga puta u kampanji za beogradske izbore.

Gradska vlast nedavno je, po modelu javno-privatnog parnerstva, sklopila ugovor na 25 godina s francuskom kompanijom koja će u izgradnju fabrike za preradu otpada uložiti 300 miliona evra, dok će joj grad, prema rečima gradonačelnika, plaćati godišnju naknadu od 38 miliona evra.

Iz inicijative Ne davimo Beograd upozoravaju da je ugovor koji je potpisao grad Beograd poguban za njegov budžet.
“To da će grad privatnom partneru fiksno plaćati 38 miliona evra godišnje, što će u periodu od 30 godina, na koliko je potpisan ovaj ugovor biti više od jedne milijarde evra finansijskog opterećenja za grad. Taj ugovor će svakako opteretiti i građane jer će poskupeti cena usluga, ali i ukinuti mogućnost da se u tzv. zelenoj ekonomiji otvaraju nova radna mesta, u reciklaži i slično”, kaže Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd.
U decembru prošle godine, direktor francuske kompanije Suez, potvrdio je da će uplate Grada, firmi čiji je vlasnik, biti značajno finansirane iz nove, namenske takse za upravljanje otpadom. O njoj gradski menadžer ni reči, tek 2021, kad se izgradi fabrika, znaće se, kaže, kolika će biti plaćanja grada.

Podsetimo se hronologije problema deponije na Vinči i pokušaja gradske vlasti da sa tim problemom efikasno izađe na kraj.
Pitanje regulacije otpada na teritoriji grada Beograda bilo je aktuelno još 2012. godine kada je predloženo da se izgradi postrojenje za spaljivanje otpada koje bi proizvodilo toplotnu i električnu energiju i stoga doprinelo odgovornom i ekološkom korišćenju resursa.

Dana 5. juna 2014. godine gradonačelnik Beograda Siniša Mali čestitao je Svetski dan zaštite životne sredine svim građanima Srbije uz obećanje da će se čim pre preduzeti ‘’džinovski’’ koraci ka rešavanju nečega što je identifikovano kao najveći ekološki problem grada Beograda i Srbije uopšte, deponije u Vinči. Više od godinu dana kasnije otvorene su ponude za javno-privatno partnerstvo za sanaciju deponije na koje se prijavilo čak 11 stranih kompanija. Tada je rečeno da će tenderska komisija evaluirati ponude u roku od 25 dana a da će se u realizaciju projekta i sanaciju deponije krenuti do kraja iste ili eventualno do početka 2016. godine.
Sredinom maja 2017. godine na deponiji Vinča izbio je požar koji će mučiti građane čak narednih mesec dana. Nakon brojnih prijava, opšte panike zbog potencijalne radioaktivnosti prouzrokovane požarom, dima i neprijatnog mirisa koji se nadvijao nad okolnima opštinama, zaslugom brojnih službi požar je ugašen. Ubrzo potom ovu temu su zamenile druge i ona više nije bila aktuelna u medijima a samim tim ni u svesti građana.
Krajem septembra prošle godine potpisan je ugovor o javno – privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije sa francuskom kompanijom „Suez”, vredan 300 miliona evra. Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine sa realizacijom projekta moglo bi se početi krajem 2018. godine.

Primer deponije na Vinči odlična je ilustracija odnosa vlasti prema ekološkim problemima i pokazuje da nadležni ne reaguju dovoljno efikasno kada je reč o rešavanju ekoloških pitanja u Republici Srbiji.

Milan Zlatanović

Nastavlja se edukativni program Privredne komore Srbije posvećen IPARD-u

15.02.2018

Edukativni program Privredne komore Srbije, posvećen IPARD programu, biće realizovan, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača i privrednih društava i u februaru i u martu, u opštinama Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda.

U januaru je održan niz radionica na ovu temu, koje je pohađalo više od 400 učesnika.

IPARD II je pretpristupni program Evropske unije, koji pruža investicionu podršku od oko 230.000.000 evra, od čega je 175.000.000 iz EU a deo je participacija države za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane i postepeno prilagođavanje standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diverzifikacije ruralne ekonomije.

Kroz program će se podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, ruralna infrastruktura, obuka, uključujući i savetodavne službe, agroekološke šeme, kao i lokalne inicijative.

Ovim programom zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD). IPARD II program, koji je odobrila EU, usvojen je zaključkom Vlade Republike Srbije.

Inače, ovo je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima – pravnim i fizičkim licima.

Milisav Pajević

Zeleno (ni)je bolja ljubavi: Štetnost bombonjera po životnu sredinu

14.02.2018

valentines-day-1182252_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Izveštaj objavljen pre nekoliko dana ukazao je na činjenicu da poklanjanje kutije čokolade, iako gest naklonosti prema voljenima, nije istovremeno i gest naklonosti prema prirodi.

Istraživanje koje je sprovela organizacija za zaštitu životne sredine Mighty Earth pokazalo je kako je kakao, kao jedan od sastojaka čokoladnih proizvoda, krivac za krčenje šuma širom sveta.

Do ovih rezultata naučnici su došli u područjima u kojima se uzgaja kakao u Indoneziji, Peruu, Ekvadoru i Kamerunu. Najpre su prikupili podatke o uvozu i izvozu ove biljne kulture i na mapi obeležili oblasti u kojima se proizvodi. Kada su preko nje stavili mapu eksploatacije šumskih kapaciteta između 2000. i 2016. godine, došli su do saznanja da postoji visok nivo povezanosti između kultivacije kakaoa i nestanka šuma.

Ukoliko se proizvođači slatkiša od čokolade ne promene svoje prakse i ne obustave seču drveća, sudbinu zapadnoafričkih šuma mogle bi da dožive, ne samo četiri zemlje na kojima je sprovedeno istraživanje, već i sve ostale u kojima se gaji plod kakaoa.

Industrija čokolade se tokom proteklih godina proširila da bi “nahranila” narastajuće apetite čovečanstva za ovim slatkišem.

Pomenuta organizacija Mighty Earth, udružena sa časopisom Guardian, u septembru prošle godine objavila je podatke do kojih je došla istragom sprovedenom u Gani i Obali Slonovače, a koja se ticala iste tematike. Tada je 23 velikih kompanija čokoladnih proizvoda potpisalo ugovore sa vladama pomenutih zemalja o prestanku seče drveća na njihovom tlu.

Nadamo se da će i novo istraživanje da ima jednak odjek i pozitivne efekte na našu planetu.

Jelena Kozbašić

Kvalitet zemljišta u Novom Pazaru zadovoljavajući, pokazuje Izveštaj o analizi zemljišta

14.02.2018

novi_pazar_17.01full — Foto: novipazar.rs

Merenjem kvaliteta zemljišta utvrđeno je da u Novom Pazaru koncentracija opasnih i štetnih materija ne prelazi granične vrednosti, izuzev nikla u neznatnoj meri.

U zaključku izveštaja stoji da ove vrednosti ne prelaze remedijacionu vrednost, odnosno da nije potrebno da se preduzimaju mere. Merenje je vršeno tokom decembra prošle godine na 7 reprezentativnih lokacija, a radio ga je Institut za zaštitu na radu, ad Novi Sad, ovlašćen za ove poslove.

Buka je merena na 13 mesta i utvrđeno je da prelazi granične vrednosti tokom dana na 3 lokacije.

izvor: novipazar.rs

Sandra Jovićević

Monitoring segmenata životne sredine Podgorice za period mart 2018. godine do februara 2019. godine

14.02.2018

Grad Podgorica je raspisao tender za pružanje usluge monitoringa segmenata životne sredine Podgorice i opština u okviru Glavnog grada za period mart 2018. godine do februara 2019. godine, ukupne vrednosti 25.000 evra.

Monitoringom bi trebalo da se prati stanje svih segmenata životne sredine, odnosno kvalitet vazduha, vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta, kao i stepen zagađenja životne sredine odnosno emisija u životnu sredinu, kazali su iz Glavnog grada. Takođe, kako navode, prati se i uticaj značajnih sektora na segmente životne sredine. Na osnovu podataka dobijenih sprovođenjem Monitoringa radi se Informacija o stanju životne sredine za teritoriju Glavnog grada, a u cilju sagledavanja sveobuhvatne situacije i informisanja javnosti.

Definisano je da Program monitoringa životne sredine za period od marta 2018. do februara 2019. godine, obuhvata Program kontrole kvaliteta vazduha na odabranim lokacijama, a obuhvatiće i praćenje kvaliteta vazduha na jednoj lokaciji koja je izvan direktnog uticaja saobraćaja, kako bi se sagledao uticaj korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima na dati segment životne sredine.

Kontrola kvaliteta vazduha vrši se u cilju utvrđivanja nivoa zagađenosti vazduha i ocene uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, životnu sredinu i klimu, kako bi se preduzele potrebne mere u cilju zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i materijalnih dobara, kazali su iz Glavnog grada.

Merno mesto će biti postavljeno tako da uzorak vazduha bude reprezentativan u odnosu na šire područje i to najmanje 250m x 250m kada se meri industrijsko zagađenje, odnosno najmanje u dužini od 100m na prometnim saobraćajnicama.

Rok za dostavljanje ponuda je 6. mart 2018. godine.

izvor: podgorica.me

Sandra Jovićević

Utvrđuje se lista objekata za unapređenje energetske efikasnosti u Vrbasu

14.02.2018

energetska efikasnost e — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Predstavnici beogradske projektantske kuće “Quiddita”, zajedno sa domaćinima iz opštine Vrbas, Damirom Ivanićem, članom Opštinskog veća zaduženim za energetiku, i Sanjom Korać iz Odeljenja za zaštitu životne sredine i energetski menadžment, obišli su osam predškolskih i školskih objekata u Vrbasu, Kucuri, Savinom Selu i Bačkom Dobrom Polju, koji su predloženi da budu deo projekta unapređenja energetske efikasnosti.

Posete izabranim objektima deo je obaveznih koraka u realizaciji SECO projekta Švajcarskog ministarstva finansija u Vrbasu, kao najbolje ocenjenoj u Srbiji, kojim je obezbeđeno 1,6 miliona švajcarskih franaka bespovratnih sredstava za energetsku optimizaciju javnih objekata – škola i vrtića.

Cilj nam je upoznati se stanjem na terenu, kako izgledaju predloženi objekti i odrediti prioritetne mere kojim bi trebali intervenisati, i sve to smestiti u prvi izveštaj koji će služiti za određivanje konačne liste objekata. Objekti su izabrani prema prioritetima i veoma je dobro što za neke imamo i određene projekte koji definišu neke stvari, pa makar i na idejnom nivou, što druge opštine nemaju. Vrbas je uradio najviše na pitanju dokumentacije koja reguliše oblast energetske efikasnosti, i u odnosu na ostale tri opštine koje su u projektu, i u odnosu na druge opštine u Srbiji, što strani ulagači i donatori uvek prepoznaju, rekao je Đorđe Gazdić, vodeći inženjer u sektoru mašinstva u “Quidditi”, jedan od članova komisije koja je danas obilazila vrbaske obrazovne ustanove.

Tokom boravka u Vrbasu oni su posetili Gimnaziju “Žarko Zrenjanin”, osnovne škole “Svetozar Miletić”, “Bratstvo-jedinstvo” u Vrbasu i u Kucuri, te vrtiće “Bubica” i “Poletarac” u Vrbasu, “Cvrčak” u Bačkom Dobrom Polju i “Pčelica” u Savinom Selu.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Zagreb dobio Ekološku kartu

14.02.2018

U zgradi Gradske uprave u Zagrebu u Hrvatskoj održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljena internet aplikacija Ekološka karta grada Zagreba.

Projekat je izradio Nastavni zavod za javno zdravlje “Dr Andrija Štampar” u saradnji s Gradom Zagrebom, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Institutom za medicinska istraživanja i Državnim hidrometeorološkim zavodom.

Na toj karti objedinjeni su podaci o merenjima kvaliteta vazduha, vode i zemljišta koje su pojedinačno koristili gradski uredi, odnosno nisu prikazivani na jednom mestu. Na karti će se moći videti i meteorološki podaci, automatski senzori meriće kvalitet vazduha, prikazivaće se je li voda ispravna za piće i za kupanje na kupalištima, a moći će se videti i koje su biljke u gradu u cvatu i gde izbeći područja s visokom koncentracijom polena.

U idućih godinu dana u Zagrebu će biti postavljeno još senzorskih stanica i automatskih senzora koji će javljati trenutno stanje na terenu, a biće ih ukupno 70.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Upotreba dronova umesto kamiona za transport?

14.02.2018

Istraživanja su pokazala da bi dronovi mogli dostaviti određene predmete brže sa manje pritiska po životnu sredinu, ipak postoje određene prepreke.

Asocijacije na dronove su različite. Od sprava za zabavu u parku do smrtonosnog oružja, ali da li bi u budućnosti mogli biti koristan alat u borbi protiv klimatskih promena?

Prema nekim istraživačima upotreba dronova umesto kamiona mogla bi drastično da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Ova spoznaja stvara prostor za velike kompanije poput Gugla i Amazona da povećaju upotrebu dronova prilikom dostavljanja proizvoda.
“Dronovi mogu da naprave veliki uticaj na emisije štetnih gasova, naročito sada kada je transport najveći faktor zagađenja”, rekao je Džošua Stolarof, naučnik iz Nacionalne laboratorije u Lajvmoru u Kaliforniji. “Ta poslednja milja puta u transportovanju robe do njene destinacije nosi veliki udeo u zagađivanju. Postoji mnogo mogućih scenarija gde se dronovi mogu koristiti za dobrobit našeg okruženja.”

Stolarof i njegove kolege proveli su tri godine proučavajući razlike uticaja na životnu sredinu između jednog tipa dronova i kamiona koji se kreću na dizel goriva. U novom istraživanju publikovanom u časopisu Nature Communications, otkrili su da su u radijusu od 4km, dronovi koji rade na bateriju trošili mnogo manje energije po porudžbini paketa nego kamioni za dostavu. Rezultati istraživanja ukazuju na to da dronovi mogu da isporuče određene predmete mnogo brže i sa manje posledica po okolinu nego kamioni za prevoz robe koji su odgovorni za 1/5 svih gasova sa efektom staklene bašte globalno.

Međutim, postoji nekoliko prepreka u tome da dronovi zamene vozila za drumski transport. Zbog svog ograničenog dometa dronovi zahtevaju mnogo veće skladištene kapacitete. Takođe, nailazi se na poteškoće prilikom transporta većih paketa, naročito ako se dronovi pune preko mreže koja se napaja na fosilna goriva a ne pomoću obnovljivih izvora energije.
“Dron bi bio dobro rešenje prilikom dostavljanja mobilnih telefona ili para naočari. Kada je reč o težim paketima poput monitora? I ne baš”, rekao je Stolarof.
U kompaniji Amazon, odlučni su u tome da sve pošiljke koje su lakše od 2.5 kg, što čini većinu njihovih isporuka, budu transportovane dronovima. U decembru 2016. godine, objavili su da su uspešno izvršili svoju prvu dostavu dronom kada su svom potrošaču u Velikoj Britaniji za 13 minuta dostavili kokice i priključak za televizor.
Kompanije su testirale ove letove na teritoriji Evrope zbog strogih regulacija vazdušnog saobraćaja u Americi, gde zakon nalaže da dronom mora upravljati čovek, i da letelica mora biti u njegovom vidokrugu sve vreme tokom trajanja leta.

U septembru prošle godine, sudar drona sa vojnim helikopterom u Nju Jorku dodatno je povećao zabrinutost povodom korišćenja dronova u komercijalne svrhe.
“Ovde ima mnogo potencijala, ali vrlo je izazovno”, na ovu temu izjavio je Logan Kampbel, direktor Aerotas-a, konsultantske firme koja se bavi savetovanjem kompanija koje žele da koriste dronove u svom poslovanju. “Upotreba dronova je smislena prilikom isporuke lekova ili nekih bitnih dokumenata, ali nema smisla isporučivati mleko pomoću njih. To se lakše i daleko efikasnije može uraditi putem drumskog saobraćaja.”

“Da bi upotreba dronova u ove svrhe bila smislena, moraju se promeniti zakoni. Bezbednost vazdušnog saobraćaja je veliko pitanje sa kojim niko ne bi želeo da pravi kompromis. Malo je verovatno da bi, čak i Amazon, sa svim novcem koje može da uloži u lobiranje izmena regulativa, to mogao da promeni.”

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Kragujevac dobija regionalnu deponiju komunalnog otpada

14.02.2018

Realizacija projekta regionalne deponije komunalnog otpada “Vitlište“ jedan je od prioriteta implementacije Prostornog plana grada Kragujevca u oblasti zaštite životne sredine čime će biti rešen problem odlaganja otpada na teritoriji grada. Zbog toga je Gradsko veće na sednici održanoj 13. februara donelo zaključak o pokretanju inicijative za izradu Plana detaljne regulacije “Vitlište“, okvirne površine oko 110 hektara.

Deponija se nalazi na oko devet kilometara od centra Kragujevca, na tromeđi katastarskih opština Korman, Maršić i Gornje Komarice. Sanitarna deponija komunalnog otpada “Vitlište“ planirana je kao savremena regionalna deponija sa reciklažnim centrom i svim obveznim pratećim objektima, površinama i opremom. Lokacija za deponiju je odabrana u skladu sa karakteristikama u pogledu geografskog položaja u odnosu na grad, kategorije zemljišta, klimatskih karakteristika, vizuelnih barijera kao i važećim Pravilnikom o kriterijumima za izbor lokacije i organizacije deponije čvrstog otpada.

Gradsko veće utvrdilo je i predlog odluke o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju tri dalekovoda Knić, Stragari i Bare čime će na tom području biti obezbeđeno kvalitetno i sigurno snabdevanje potrošača električnom energijom i uputilo Skupštini grada na razmatranje i odlučivanje. Pred odbornicima gradskog parlamenta naći će se i Program poslovanja Društva sa ograničenom odgovornošću “Gradska stambena agencija“.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Održan okrugli sto o Zakonu o upravljanju otpadom

14.02.2018

U Narodnoj skupštini održan je okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom sa ciljem uspostavljanja dijaloga između svih aktera u oblasti zaštite životne sredine.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković istakla je, otvarajući skup, da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom insistira na punoj implementaciji svih već postojećih odredbi, čime bi se omogućilo usvajanje cirkularne ekonomije koja promoviše upotrebu otpada kao resursa i predstavlja razvojnu šansu za privredu. Takođe je istakla značaj većeg stepena reciklaže, ali i smanjenja emisije ugljendioksida u vazduhu.

Vladimir Janković, predstavnik UNEKOOP-a iz Paraćina istakao je da je glavni cilj okruglog stola uspostavljanje dijaloga između svih aktera iz oblasti životne sredine, kroz koji će se šire sagledati problem upravljanja otpadom, u cilju njegovog energetskog iskorišćenja, ali i uspostavljanje principa održivog razvoja, ravnoteže između ekonomskog, socijalnog i ekološkog interesa.

U nastavku diskusije, o praćenju stanja životne sredine govorili su Nebojša Redžić, predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine i prof. dr Ilija Brčeski, predstavnik Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a o opravdanosti predloženih izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, sa zdravstvenog aspekta, govorio je dr Ilija Vukadinović iz Ekološkog pokreta Kosjerić.

izvor: parlament.gov.rs

Sandra Jovićević

Ministar Trivan o aktuelnim ekološkim pitanjima sa predstavnicima lokalnih samouprava

14.02.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan održao je odvojene sastanke sa predstavnicima opština Aleksandrovac, Priboj i Gornji Milanovac, na kojima su u otvorenoj i radnoj atmosferi razmatrana najznačajnija aktuelna pitanja zaštite životne sredine u ovim lokalnim zajednicama.

O najvećim ekološkim problemima ovih opština, sa ministrom Trivanom razgovarale su delegacije opštinskih rukovodstava koje su predvodili Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac, Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj i Lazar Nikolić, predsednik Skupštine opštine Gornji Milanovac.

Posebno su izdvojena pitanja prerade čvrstog otpada i izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda na teritoriji ovih opština.

Lokalne samouprave nemaju sredstava za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju prečistača otpadnih voda, jer su to troškovi koji prevazilaze ukupne opštinske budžete, i tu im je neophodna snažna podrška države, istakao je ovim povodom ministar Trivan. Ministarstvo zaštite životne sredine će pomoći lokalnim samoupravama u ovim pitanjima, ali i u uspostavljanju komunikacije sa drugim republičkim organima u rešavanju problema koji nisu u nadležnosti Ministarstva, ali se tiču zaštite životne sredine, dodao je Trivan. Ukazujući na značaj rešavanja ekoloških problema u lokalnim sredinama, posebno je naglasio da od upornosti i agilnosti opština će zavisiti brzina realizacije projekata.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1401,1411,142...1,672 Page 1,141 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM