Evropska unija će iz IPA pretpristupnih fondova finansirati projekat Strategija za klimatske promene sa akcionim planom. Vrednost investicije je million evra, a projekat će trajati 18 meseci, najavljeno je sredinom septembra u Privrednoj komori Srbije.

Na skupu „Borba protiv klimatskih promena, spremnost Srbije“ rečeno je i da je ukupna pomoć Evropske unije Srbiji namenjena životnoj sredini od 2000. do 2016. godine približno 700 miliona evra. Planirana buduća pomoć toj oblasti procenjena na oko 42,5 miliona evra. Kako je navedeno, 39 odsto planiranih sredstava pomoći EU usmereno je na otklanjanje posledica i prevenciju i zaštitu od poplava, 38 odsto za zaštitu voda i snabdevanje, 12 odsto za zaštitu vazduha, 8 odsto za upravljanje otpadom, a oko 3 odsto za reformu zakonodavstva i izgradnju kapaciteta.

Tada je i gospodin Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, kazao da je Srbija odlučna da pruži veliki doprinos u borbi protiv klimatskih promena i da će agresivno sprovoditi ciljeve u toj borbi. Upravo povodom opredeljenih sredstava za izradu Strategije za klimatske promene razgovarali smo sa gospodinom Sinišom Mitrovićem, samostalnim savetnikom u Centru za zaštitu životne sredine pri Privrednoj komori Srbije.

EP: Privredna komora Srbije je strateški partner Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije kada je u pitanju oblast klimatskih promena. Ono što je vidljivo u 2016. godini je da imamo radikalan zaokret u odnosu na sve godine iza nas. Da li to znači da smo se uozbiljili i da vrlo odgovorno prilazimo suočavanju sa klimatskim promenama u Republici Srbiji?

Siniša Mitrović: Posle Pariskog sporazuma nije više u pitanju dobrovoljni angažman, već postoje obaveze u postupanju svih državnih institucija. Da bih ilustrovao ozbiljnost situacije mogu da kažem da smo od 2000. godine izgubili preko 5 milijardi evra direktne štete od klimatskih promena. Od toga je samo u 2014. godini izgubljena 1,5 milijarda evra. Sada moramo svi da gledamo u budućnost odgovornije. Glavno je pitanje kako se boriti protiv klimatskih promena, protiv emisija gasova sa efektom staklene bašte i istovremeno razvijati energetski sektor?

EP: Tokom konferencije „Borba protiv klimatskih promena, spremnost Srbije“ predstavljen je plan izrade strategije, govorili su predstavnici GFA konsalting grupe iz Hamburga, ambasadorka Francuske u Srbiji, gospođa Moro, pohvalila je agilnost Srbije u delu aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama. Predstavnici naših resornih ministarstava su istakli beskompromisnu posvećenost ovim pitanjima. Najavljeno je da će Srbija ratifikovati sporazum iz Pariza do sredine 2017. godine, ali je naglašeno i to da je Poglavlje 27 o životnoj sredini najskuplje i najteže za pregovaranje. Šta možete da kažete vi u ime Privredne komore Srbije?

Siniša Mitrović: Reč je o tome da Srbija mora da pristupi izradi strategije protiv klimatskih promena sa preciznom agendom obaveza i poslova. Sa druge strane, već je gotov zakon koji čeka usvajanje – Zakon o trgovini emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Čeka nas ceo paket regulative – prvo ratifikovanje sporazuma, izrada Strategije, pa usvajanje Zakona.

Ispred nas je veliki posao nacionalne koordinacije. Ako mi otvaramo sredinom 2017. godine Poglavlje 27 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji u delu zaštite životne sredine, onda to znači da morate biti mudar i dalekovid pregovarač. Morate potpuno da sagledate kako će energetski sektor koji je najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte moći da se remontuje i kako ćete moći da investirate. Naše su elektrane stare preko 40 godina. Kako pronaći taj balans obaveza, planova i mogućnosti? Naše procene su da samo u remont elektrana treba uložiti 1,2 milijardi evra. Istovremeno znači da morate ispregovarati dobre prelezne rokove za energetski sektor s obzirom na to da je on emiter oko 70 odsto gasova sa efektom staklene bašte. Industrija učestvuje sa 5 odsto, poljoprivreda sa 10 odsto, otpad sa 5 odsto.

Sve ovo svedoči da je potrebna sinergija između komore, ministarstava i biznis sektora. Zato nam treba strategija! Ona će podeliti odgovornost, obaveze, način koordinacije, način praćenja poslova. Nismo se mnogo unosili u takve obaveze ranije verujući da je sve to možda neka teorija zavere, sve do 2014. godine kada smo doživeli jak udar i iskusili kolike su štete od klimatskih promena. Moramo svi zajedno da shvatimo, kada posmatramo ovu našu teritoriju, Srbija će biti zemlja srednje visokog rizika kad su u pitanju klimatske promene.

EP: U svetskoj i domaćoj javnosti ima stavova da sveukupna tema u vezi sa klimatskim promenama nije ništa drugo do borba najmoćnijih država o tome ko će dominirati u privrednom sektoru jer smanjenje CO2 direktno obavezuje industriju na restrikcije. Ipak, dokazano je da se menjaju klimatski pojasevi, da se pojavljuju nove vrste insekata, nestaju tradicionalne vrste žitarica i slično. Kakvo je vaše mišljenje?

Siniša Mitrović: Rekao bih da su u ovom trenutku klimatske promene regulatorni faktor za sve strateške politike koje se odnose na Republiku Srbiju. Zbog toga Strategija klimatskih promena treba da bude krovna strategija koja će biti obavezujuća i za sektor saobraćaja, transporta, poljoprivrede. Procene su da su samo od 2000. godine direktne štete u šumskom ekosistemu preko 300 miliona evra. Zatim, procene su da ćemo u budućnosti imati suše, naročito bukovih šuma koje dominiraju našim ekosistemom. Ako se ne poveća stepen navodnjavanja umanjiće se prinos kukuruza 30 odsto u narednih nekoliko godina.

Takvi trendovi velikih zagrevanja, velikih poplava prouzrokuju pojavu retkih insekata. Toplotni udar u Beogradu 2007. godine odneo je brojne ljudske živote. Sada, na primer, imamo virus zapadnog Nila. Sve su to posledice zbog kojih morate da investirate u zdravstveni sistem i poljoprivredu. Mi zaostajemo za Evropom 30 godina tehnološki, ali to ne znači da ne možemo da uđemo u četvrtu tehnološku revoluciju jer su nam potrebne nove tehnologije. Treba nam održiva energetska proizvodnja, održiva potrošnja. Mi kao društvo imamo veliku potrošnju vode i energije. Uvek se uzima podatak da 2,5 puta više trošimo vode po glavi stanovnika nego što je potrebno. Zatim, veliki je gubitak energije u mreži, veliki je kriminal kada je u pitanju krađa električne energije. Tokom godinu dana nestane onoliko električne energije koliko proizvede jedan Kostolac!

Sve su to faktori koji kažu da moramo omogućiti takav državni model koji će obezbediti finansije da bi se obezbedio zaokret. Ako ne pregovarate dobro o svom članstvu u Evropskoj uniji ili ćete već prvog dana da plaćate velike penale ili ćete da zatvorite sisteme. Takav je slučaj bio u Grčkoj i Makedoniji. Sada mi konačno moramo da imamo procenu uticaja na životnu sredinu. Procene govore da samo troškovi lečenja zbog zagađene životne sredine iznose 1,5 milijardi evra godišnje. Ta zagađenja ne dolaze samo iz industrije već i od automobila, koji su kod nas stari oko 15 godina, ali i iz ložišta. Svedoci smo da su gradovi kao što su Užice, Valjevo i svi oni koji su u kotlinama riskantni za život zbog velike emisije CO2 i zagađujučih čestica. Da zaključim – sredstva su tu, pregovori počinju sledeće godine. Strategija je ta koja treba da „porodi“ obaveze, vremensku agendu, ulogu investicija, odgovornost. Ono što je važno je mi ne možemo „bildovati“ našu poziciju. Važna je realnost u Srbiji, svet se orijentiše u ovom trenutku prema 1990. godini. Za nas je takođe važno da se sami pogledamo u ogledalo. Ključni faktor su cifre i merenje sistema. Kaže se da ono što ne možete da izmeriti, sa time ne možete ni da upravljate.

Naša, komorska, saznanja govore da smo nemarni prema kvantifikaciji, prema merenju CO₂ i drugim gasovima. To se takođe odnosi i na potrošnju energije u industriji. Sada je trenutak da sve institucije realno isporuče svoje rezultate i izveštaje kako bismo napravili realnu strategiju. Jer ako imate netačni ulaz i konačni rezultati će biti pogrešni. Zato je važno da ova strategija i komora kao nacionalna Biznis kuća integriše javna preduzeća, civilni sektor, udruženje građana kako bismo uradili jednu dinamičnu strategiju koja bi pomogla donosiocima odluka. Ako kažemo da nam za osavremenjavanje EPS-a treba 1,2 milijardi evra moramo znati odakle dolaze sredstva. Da li će doći do povećanja cena električne energije, da li će doći neki investicioni fondovi ili Zeleni fond koji Republika Srbija treba da formira, ili će to biti Fond za energetsku efikasnost? Strategija mora da bude potpuno inovativna, mora biti obavezujuća za sve ministre, institucije i da sve ovo razjasni. Mi ne možemo više da se oslanjamo na silu prirode, da idemo na molebane, nama ne sme da se ponovi 2014. godina. Ni danas ne mogu da shvatim kako smo se oporavili, jer šteta je bila 5 odsto od BDP-a. Verujte, ni jače ekonomije se ne bi oporavile.

EP: U mnogim evropskim zemljama partije na vlasti kao glavnu političku orijentaciju imaju upravo pitanja iz oblasti zaštite životne sredine jer su ovo pitanja koja se tiču svih građana. Da li će ove teme u Srbiji uskoro zaista postati dominantne?

Siniša Mitrović: Zaboravljamo da je Evropa pokretna meta, zaboravljamo da će nove direktive o velikim ložištima, o rudarskom otpadu, primena direktive o otpadnim vodama biti strašno zahtevne. Procene koje mi imamo u komori su takve da je samo za tretman otpadnih voda potrebno 9 milijardi evra novih investicija. To podrazumeva da imate dobar, balansiran proces pregovaranja i postavite održive rokove. Pregovara se i o roku do 2035. godine kada je u pitanju sektor farmi i stočarstva. Treba izgraditi objekte, ali posle i upravljati njima. Visoki su operativni troškovi za ovakve poduhvate. Ja, ipak, veoma verujem u ove procese. Ali moramo biti pragmatični, ne možemo obećavati da ćemo to uraditi za nekoliko godina. Treba da shvatimo da je proces u životnoj sredini zahtevan, traži svakodnevnu posvećenost tom procesu.

Ono što je nepovoljno u tom procesu je to što još uvek nemamo Ministarstvo životne sredine. Ono bi moglo potpuno automatizovano da kordinira ove procese i da bude motor za sva druga Ministarstva. Sada se u mnogome oslanjamo na ulogu Agencije za zaštitu životnu sredine koja je sa novim kapacitetom visoko rangirana u evropskim agencijama za životnu sredinu. Ono što je jasno jeste da je ključni proces kretanja ka EU – monitoring. Monitoring koji podrazumeva da u svakom trenutku znate dijagnozu u životnoj sredini, industriji, saobraćaju, energetici, otpadu, toplanama. Samo uz takav monitoring možemo doći do dobrih podataka. Moram da kažem da Srbija mora uvoditi i nove alate jer nekada sama država pravi greške. Mi obično kažemo posle poplave – dobićete pomoć. Naprotiv, treba da im kažemo osigurajte imanje, domaćinstva, kako bi to bio alat sigurnosti za budućnost. Mislim da su klimatske promene idealna prilika za podizanje i obnavljanje mnogih sektora u Srbiji, za javne radove. Sve ovo je velika šansa za nas.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović