Emisije ugljen dioksida dostigle rekord u 2017. godini

29.03.2018

Emisije ugljen dioksida dostigle su svoj istorijski maksimum u 2017. godini. Prema izveštaju Internacionalne agencije za enegriju potražnje za energijom su povećane dok je povećanje energetske efikasnosti u svetu usporilo što je rezultiralo povećanim emisijama.

Nakon tri godine mirovanja, nivoi ugljen dioksida su se u 2017. godini povećali za 1.4% na ukupnih 32.5 gigatona.
Povećanje je u potpunoj suprotnosti sa ciljevima Pariskog sporazuma što poziva na drastična smanjenja u globalnim emisijama kako bi svet uspeo da postigne svoje ambiciozne zamisli. Po poznatom sporazumu iz 2015. godine, globalna zajednica se složila da ograniči svoje emisije i tako spreči povećanje temperature za više od 2 stepena iznad onih od preindustrijskog perioda.

„Nekontrolisana globalna ekonomija povećala je energetske zahteve prošle godine a te zahteve ispunila su fosilna goriva iako su obnovljivi izvori energije imali impresivan udeo,“ rekao je Dr Fatih Birol, izvršni direktor agencije.

Indija i Kina su odgovorne za 70% globalnog povećanja potražnje energije dok su ih nekoliko velikih ekonomija poput Velike Britanije, Meksika i Japana smanjile.

Treba napomenuti da je Amerika postigla najveće smanjenje emisija ugljen dioksida.
Iako se Donalnd Tramp povlači iz Pariskog sporazuma, američka nacija je povećala upotrebu obnovljivih izvora energije poslednjih godina. Emisije u Americi su opale zbog prelaska sa uglja na gas koji se desio u velikim delovima zemlje.

Na globalnom nivou većinu zahteva za energijom ispunila su fosilna goriva ali uprkos tome obnovljiva energija imala je najveći rast.

„Ovaj značajni rast u globalnim emisijama ugljen dioksida govori nam da trenutni napori u borbi protiv klimatskih promena jednostavno nisu dovoljni,“ izjavio je Dr Birol.
„Na primer, dogodilo se dramatično usporavanje poboljšanja energetske efikasnosti jer se donosioci odluka ne fokusiraju dovoljno na ovaj aspekt.“

U poslednje tri godine, pre 2017. poboljšanja energetske efikasnosti dešavala su se tempom od 2.3% dok su se prošle godine spustila na 1.7%.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Izazov: Kako će ljubiteljka slamčica preživeti mesec dana bez njih

29.03.2018

Internet je preplavljen izazovima koji pred nas stavljaju zadatak da tokom jednog meseca napravimo što manje otpada. Njihov cilj je da pozitivnu praksu nastavimo da primenjujemo i po isteku trideset dana.

Autori zero waste izazova pozivaju nas da:

iskoristimo otpatke hrane kako bismo smanjili opterećenje deponija, bilo koristeći ih kao sastojke recepata koje nam preporučuju, bilo kompostirajući ih i obezbeđujući đubrivo svojim biljkama,
upotrebljavamo prirodna sredstva za čišćenje čime bismo uštedeli novac i planetu poštedeli dodatne hemije i plastične ambalaže, a svoj nos isparenja neprijatnog mirisa; upućuju nas da, umesto Domestosom i Cifom, dom čistimo jabukovim sirćetom, sodom bikarbonom, solju, limunom i maslinovim uljem,
papirne maramice zamenimo platnenim za višekratnu upotrebu – ako ste mojih godina ili stariji, verovatno vam je jedno od sećanja na detinjstvo “duvanje nosa” u krpicu sa najčešće izvezenim simpatičnim motivom…

Shvatate obrazac. I sama sam odlučila da u narednom periodu pokušam da usvojim nekoliko ekoloških navika za smanjenje otpada. Kreirala sam sopstveni izazov – nimalo olakšavajući sebi. Ima pet stavki.

Izveštaj o uspešnosti podnosim vam ovde 26. aprila.

Hajde da vidimo šta ću raditi, a šta izbegavati da radim, u misiji zaštite životne sredine. Da li ćete mi se pridružiti?

Neću uzimati papirne izveštaje o stanju računa sa bankomata!

Imam to prokletstvo da sam navikla da sve račune u prodavnicama plaćam karticom. Iz tog razloga potpuno sam nesvesna koliko zapravo trošim, sve dok u jednom trenutku ne odem do bankomata da dignem novac, uzmem papirni izveštaj i PUF! Shvatim da imam mnogo manje para nego što sam očekivala. Onda se od šoka uglavnom onesvestim pa mi neko iz blizine pruža prvu pomoć.

Okej, preterujem! Ipak, potrebna mi je bar voda sa šećerom da bih došla sebi.

Ukoliko, pak, ne bih uzimala papiriće s bankomata – već koristila SMS servis za upit o stanju računa – drama koja se odvija ispred banaka, odvijala bi se u moja četiri zida. :) A i smanjila bih količinu smeća za koju sam odgovorna.

U izuzetnom sam iskušenju da ovu ekološku obavezu “otaljam” tako što ću podići sve dinare s kartice još danas i nastaviti da plaćam gotovinski. Obećavam da ću se iskontrolisati.

Štedeću vodu kada se tuširam i perem zube!

Uprkos tome što smo bombardovani vestima o njenom zagađenju, pa čak i nestanku, vodu neretko uzimamo zdravo za gotovo. U budućnosti daću svoj doprinos očuvanju ovog resursa tako što ću pokušati da iskorenim svoju lošu naviku da voda teče i odlazi niz slivnik tokom čitavog trajanja mog tuširanja i pranja zuba.

Neću koristiti slamčice za jednokratnu upotrebu! :(

Šmrc. Plaki. Šmrc. Plaki.

Slamčice obožavam, moguće i više nego bilo koje dete koje znate. Trenutno mi je nezamislivo da popijem ledenu kafu bez jedne u svojoj čaši. Kada mi ih ponestane u stanu, panično odlazim u obližnji Maksi da dopunim zalihe. Čokoladno mleko i milkšejkovi me pored ukusa raduju i zbog tog plastičnog, neekološkog dodatka na tetrapaku.

Slobodno me zovite “glupačom” ali smatram da su slamčice, pored točka, pisma i struje, jedno od najgenijalnijih izuma civilizacije.

Kolika sam ljubiteljka, posvedočiće i fotografija u prilogu. Ne, nije me sramota da od konobara u kafićima zatražim slamčicu za vino ili da iz torbe izvadim svoju (neretko imam nekoliko u šteku, zar vi ne?). Somelijeri će izraziti nezadovoljstvo mojim načinom pijenja. Vrlo verovatno sam zavisnik i imate svako pravo da me etiketirate kao “čudakinju”.

Jasno vam je da ne mogu u potpunosti da se odreknem slamčica. Koristiću ekološke alternative za višekratnu upotrebu.

Koristiću ceger umesto plastičnih kesa!

Ovo pravilo već polako implementujem u svoju rutinu. Bila sam podstaknuta saznanjima o štetnosti plastičnih kesa, pretnjom njihove buduće naplate i time što sam na nekoliko konferencija u poslednje vreme na poklon dobila platnene cegere. To mi je omogućilo da u svakoj torbi imam po jedan.

Misija mi je da do datuma završetka izazova ne iskoristim nijednu kesu.

Neću kupovati garderobu, a onu koju ne nosim – doniraću ili proslediti na reciklažu!

Još jedan težak zadatak. Kupovina me čini srećnom. I iako osećanje zadovoljstva traje samo dok ne skinem etiketu sa nove majice, biće zanimljivo videti hoću li istrajati u svojoj nameri i da li će se moj orman, uprkos zabrani, proširiti. Skrećem pažnju prijateljima da me, ukoliko primete da sam obukla neki novi komad, fotkaju i izvrgnu javnom ruglu. :)

Odeću koja leži na dnu mog plakara doniraću ili proslediti na reciklažu, čime ovaj izazov dobija i društveno odgovornu notu.

Pa da počnemo. Ovaj put ne od sledećeg ponedeljka, meseca ili nove godine (čitaj: nikada), već od danas.

Jelena Kozbašić

Još 250MW energije iz OIE do kraja godine

29.03.2018

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da Srbija postaje zemlja korišćenja obnovljive energije, koja je u proteklim godinama pustila u rad više od 100 megavata iz obnovljivih izvora, a da se do kraja godine očekuje 250 megavata na mreži iz tih izvora. Prema njegovim rečima, u planu je da se tokom 2019. pusti u rad još 200 do 250 megavata iz obnovljivih izvora, a da je cilj da do 2020. Srbija koristi obnovljivu energiju u iznosu od 27 odsto.

Srbija je pitanja održivog razvoja i energetske efikasnosti stavila na prvo mesto. To je deo naše odgovornosti i zbog nas i zbog generacija koje dolaze, da im ostavimo zdravu vodu, vazduh, zemljište i hranu, kako bi oni imali normalan život, rekao je Antić na konferenciji “Žene u održivoj energetici – liderstvo za promenu”. Većina ljudi za obnovljive izvore energije kaže da su alternativni, poručio je Antić, i dodao da on sa tim nije saglasan, jer obnovljivi izvori energije nemaju alternativu. On je istakao da je Zakon o energetici izmenjen kako bi Srbija imala kvalitetne projekte održivog razvoja i naveo da će 10 toplana u našoj zemlji preći na korišćenje biomase, da postoje vetroparkovi, da se koristi i solarna energija. Ocenio je da naš energetski sektor napreduje u pravcu održivog razvoja.

Ministar je ukazao na značaj žena u energetici, navodeći da su žene u Ministarstvu rudarstva i energetike dominantne i čine 60 odsto zaposlenih. Kada bi se isključio sektor rudarstva, gde uglavnom rade muškarci, samo sektor energetike čini 80 odsto dama, rekao je Antić. U prilog njegovoj konstataciji da su žene dominantne u sektoru energetike, Antić dodaje i da većinu sektora njegovog Ministarstva vode žene, da je na čelu Resornog organa za privredu i energetiku u Skupštini žena, na čelu Agencije za energetiku, takođe dama, kao i da u svim ključnim kompanijama, kao što su EPS, Srbijagas i Elektromreže Srbije, finansije vode dame.

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati istraživanja o položaju, ulozi, zastupljenosti i stavovima žena u Srbiji o održivoj energetici, klimatskim promenama i zaštiti životne sredine.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Četvrti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

29.03.2018

Članovi Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije su, na sastanku održanom 28. marta, imali priliku sa se upoznaju sa projektom prvog zelenog solitera u Srbiji.

Projekat su predstavili predstavnici firme „Stattwerk“ d.o.o. Miraš Mirašević, direktor, Sara Petrović, arhitekta i Milica Đorđević, pravnik kompanije. Sama kompanija se inače bavi rekonstrukcijom napuštenih objekata u duhu zelene i energetski efikasne arhitekture, a projekat rekonstrukcije stare zgrade Beobanke u Beogradu na Zelenom vencu, predstavlja prvi zeleni energetski efikasni soliter na Balkanu.

Ovaj projekat pored estetskog kvaliteta, doprineće i vizuelnom identitetu Beograda, a zelena fasada sa sobom nosi benefit u smislu regulacije mikroklimatskih uslova u okolini, prečišćavanju vazduha, smanjenju nivoa buke i smanjenju količine zagađujućih čestica u vazduhu, istakla ja arhitekta Sara Petrović. Ona je dodala da će pored vertikalnih bašti i zelenih krovova ova zgrada biti i energetski efikasna, što će se postići primenom različitih tehnologija i korišćenjem obnovljivih izvora energije. Takođe, zgrada će biti prvi balkanski eko centar, odnosno, poslovni prostor za kompanije iz oblasti energetske efikasnosti i održivog razvoja, kao i obrazovni info centar za sve građane. Benefiti koje ovakav projekat donosi su pokretanje eko industrije u Srbiji, obezbeđivanje parking prostora za vozila, ali i električna vozila i bicikle, zatim podizanje ekološke svesti kod građana, kao i bogaćenje turističke ponude Beograda, zaključila je Petrović.

U razgovoru sa narodnim poslanicima, koji su pozdravili projekat i uopšte ideju prvog zelenog solitera u Beogradu, predstavnici kompanije „Stattwerk“ d.o.o. razgovarali su o opstanku zelenih površina u dužem vremenskom periodu, njihovom održavanju i finansiranju nakon izgradnje, uštedama električne energije u zimskim i letnjim mesecima, tehnologijama kojima će se sprečiti erozija betona usled izgradnje zelene fasade, mogućnostima da se ovakav projekat realizuje i na stambenim zgradama u Srbiji, uticaju na svest građana o važnosti obnovljivih izvora energije, kulturi stanovanja i drugo.

Autor projekta, arhitekta Miraš Mirašević upoznao je narodne poslanike i sa tim da će na zelenim površinama zgrade biti zastupljeno oko 10 vrsta biljaka koje mogu da izdrže uslove zagađenja, hladnoće, toplote i udare vetra, od kojih će 70 odsto činiti zimske, a 30 odsto letnje biljke. Takođe, informisao je narodne poslanike da će po završetku zgrade uštede u energiji biti značajne, imajući u vidu da se sa zelenom fasadom temperatura spolja smanjuje 5 do 17 stepeni celzijusa, a unutra 8 do 11 stepeni celzijusa, kao i da će kao izvore energije za ovaj soliter kompanija koristiti najmodernije izvore grejanja i hlađenja. On je naveo i da će se u rekonstrukciji koristiti samo ekološki i reciklirani materijali.

izvor: parlament.gov.rs

Sandra Jovićević

Očekuje se pad proizvodnje gasa u Evropi

29.03.2018

Evropa se suočava sa strukturnim padom domaće proizvodnje gasa. Domaća proizvodnja (isključujući Rusiju) će se smanjiti sa 252 milijarde m3 gasa u 2017. do 150 milijardi m3 do 2030. godine.

Problemi sa potresima smanjili su proizvodnju gasa u Holandiji za čak 70 odsto nakon 2013. godine. Sa polja Groeningen ove godine može biti dobijeno tek 12 milijardi m3 gasa, a pre toga Holandija je davala 6 do 7 milijardi m3 mesečno, a očekuje se da će to do 2030. godine pasti na ukupno milijardu godišnje.

Norveška ima stabilnu proizvodnju, ali se računa da je upravo doživljen vrhunac proizvodnje s 3-4 milijarde m3 mesečno zavisno o zimskim odnosno letnjim mesecima, što će do 2030. godine pasti na oko dve milijarde mesečno. Ta je zemlja bitna jer daje fleksibilnost, posebno britanskom tržištu a nedavno je smanjila operativna ulaganja u upstream što će negativno delovati u narednih pet godina.

Velika Britanija bila je treći najveći proizvođač gasa u EU, ali i njima proizvodnja pada zadnjih 15 godina i sad je na nivou manjoj od milijardu kubika sa tendencijom pada. EU stoga postaje sve zavisnija o gasu iz uvoza, odnosno gasu koji u zimskim mesecima daje fleksibilnost, objavila je Timera.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Povećana potražnja za energijom u svetu za 2,1 odsto prošle godine

28.03.2018

Obnovljivi izvori energije — Foto-ilustracija: Pixabay

Američki mediji saopštili su da je potražnja za energijom u svetu u 2017. godine porasla za 2,1 odsto, što je više nego dvostruka stopa rasta u odnosu na 2016. godinu.

Kako se ističe u Izveštaju o globalnom stanju energetike i CO2 u 2017. godini koje je objavila Međunarodna agencija za energiju (IEA), u 2016. godini ta je stopa iznosila 0,9 odsto, što je jednako proseku u proteklom petogodišnjem razdoblju. U tom porastu potražnje najveći udeo, veći od 40 odsto, imaju Kina i Indija, pri čemu se čak 72 odsto potreba u te dve zemlje pokriva fosilnim gorivima (naftom, gasom u ugljem), a nakon toga slede obnovljivi izvori (25 odsto) i nuklearna energija. Istovremeno je proizvodnja električne energije u svetu rasla po većoj stopi od potražnje, za 3,1 odsto, u čemu čak 70 odsto udela u tom povećanju otpada ponovo na Indiju i Kinu.

Potražnja za prirodnim gasom širom sveta porasla je u 2017. godini za 3 odsto, pri čemu je njima u svetu pokrivano 22 odsto potražnje za energijom, što ponajviše treba zahvaliti povećanoj raspoloživosti gasa i srazmerno niskim cenama. No, čak 80 odsto udela u tom povećanju otpada na industriju i zgradarstvo, a ne na proizvodnju električne energije.

S druge strane, i potražnja za ugljom u svetu je porasla i to za 1 odsto, što znači da je okrenut trend iz prethodne dve godine, a za to su najviše zaslužne nove termoelektrane na ugalj u Aziji. Isto tako, u 2017. godini porasla je i primena nuklearne energije i to za 3 odsto, pa su nuklearne elektrane pokrivale 10 odsto potražnje za električnom energijom u svetu. U svakom slučaju, najviše je porasla primena obnovljivih izvora, za šta su najzaslužnija nova postrojenja (vetroelektrane, solarne i elektrane na biomasu) u Kini i SAD-u, ali i u zemljama Evropske unije, Indiji i Japanu. U tome najveću ulogu imaju vetroelektrane, na koje otpada čak 36 odsto udela u pokrivanju povećane potražnje. Ipak, zbog povećanja primene uglja došlo je i do povećanja emisija ugljen dioksida u 2017. godini i to za 1,4 odsto, pa je dostignut negativni istorijski rekord od čak 32,5 Gt, čime je istovremeno zaustavljeno smanjenje emisija iz prethodne tri godine.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

U planu izgradnja solarne elektrane na hrvatskom ostrvu Cresu

28.03.2018

solar-panel-1393880__340 — Photo: Pixabay

Zavod za prostorno uređenje Primorsko-goranske županije spreman je predati zahtev za izdavanje lokacijske dozvole za solarnu elektranu Orlec Trinket – Istok, preneli su hrvatski mediji.

Elektrana će se graditi na ostrvu Cresu, severno od naselja Orlec i biće prva solarna elektrana veća od 1 MW u Hrvatskoj, a i prva s tolikom snagom koja je pripremljena do lokacijske dozvole. Proizvodnja će biti oko 8,5 miliona kWh električne energije godišnje za snabdevanje 15.000 prosečnih domaćinstava, što bi stabilizovalo distribucionu mrežu na ostrvu. Snaga elektrane od 6,5 MW biće instalirana na 17,3 ha, podeljena na 13 segmenata pojedinačne snage 500 kW. Gradiće se na području ekološke mreže, zbog čega je još potrebna i ocena prihvatljivosti od Ministarstva zaštite prirode i okoline Hrvatske.

Koliko će elektrana biti zelena govori plan da ograda oko nje omogući nesmetani prolaz malih životinja, a paneli će životinjama poslužiti kao sklonište od vremenskih neprilika, pa čak je u području elektrana sačuvana lokva gde se ovce napajaju, saopštili su hrvatski mediji.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Dodeljene nagrade u okviru konkursa “Voda je blago” u Vrbasu

28.03.2018

Najuspešnijim učesnicima likovno-literarnog konkursa na temu “Voda je blago”, koji je organizovalo Javno komunalno preduzeće “Komunalac”, pod pokroviteljstvom opštine Vrbas i u saradnji sa Narodnom bibliotekom “Danilo Kiš”, juče su svečano uručene nagrade. Konkurs je bio raspisan povodom 22. marta – Svetskog dana voda, sa željom da predškolce i učenike osnovnih i srednjih škola, podstakne na razmišljanje o značaju vodnog resursa i potrebi štednje vode.

Želeli smo da vidimo koliko je kod dece duboka svest o značaju vode. Odazivom u ovako velikom broju pokazali su da im je vrlo značajno i blisko pitanje i tema vode. JKP Komunalac, pored toga što se stara o vodosnabdevanju i kontinuirano investira u modernizaciju i odgovorno upravljanje vodovodom i vodom, želi da bude društveni pokretač u razvoju svesti i odgovornosti u odnosu prema vodi na teritoriji opštine Vrbas, a i šire, jer želimo da pomognemo ovoj sredini, rekao je na samom početku svečanosti Siniša Adamović, direktor JKP “Komunalac”, i dodao da su pobednici sva deca koja su učestvovala na konkursu.

Član Opštinskog veća zadužen za komunalne delatnosti Marko Novaković istakao je da je lokalna samouprava ponosna na JKP “Komunalac”, zbog čega uvek podržava ovakve i slične inicijative. Obrazlažući odluku o nagradama, Milijana Radovanović, akademska slikarka i direktorka NB “Danilo Kiš”, koja je žirirala likovne radove, naglasila je da je imala težak zadatak da izdvoji najbolje od ukupno 744 likovna rada, u kojima se vidi zrelost i vredan rad njihovih nastavnika, učitelja i vaspitača, koji su sa njima razgovarali o značaju vode.

Branislav Zubović koji je žirirao literarne radove u svom saopštenju je istakao da je od 159 radova pristiglih na konkurs JKP “Komunalac” “većina napisana na školski način, kako se se i očekuje, uz asistenciju učitelja i nastavnika, koji su na najbolji način motivisali učenike. Bilo je potrebno izdvojiti radove koji se po kvalitetu ističu, a da se ne naruši osnovno pravilo, da pripadaju uzrasnoj grupi učenika, podrazumevajući dečju maštu i književne ukrase.

Sem pojedinačnih nagrada, nagrađene su i dve škole za izuzetan doprinos konkursu “Voda je blago” i to: OŠ “Petar Petrović Njegoš” Vrbas za najveći broj literarnih radova, i OŠ “Svetozar Miletić” Vrbas za najveći broj likovnih radova, a nagrada za najveći broj likovnih radova iz jednog razreda pripala je IV1 razredu OŠ “20. oktobar” Vrbas.

Nagrade su uručili direktor JKP “Komunalac” Siniša Adamović i rukovodilac PJ “Vodovod i kanalizacija” Miroslav Fejsa. Nakon dodele nagrada otvorena je izložba likovnih radova na dečijem odeljenju Narodne biblioteke, koja se može pogledati u narednih nedelju dana. U svečanom programu su učestvovali učenici Osnovne muzičke škole Vrbas.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Deo Zvezdare dobija kanalizaciju, a poboljšava se vodosnabdevanje u Obrenovcu

28.03.2018

7a9a3565bd5a94af6281adc0b1dc3184_6532639767 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić najavio je da je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda izabrala najpovoljnijeg ponuđača za projektovanje i izgradnju više od šest stotina metara kanalizacije u park-šumi Zvezdara. Takođe, direkcija je izabrala i najpovoljnijeg ponuđača na tenderu za rekonstrukciju cevovoda u Obrenovcu, u ulicama Kralja Aleksandra i Đačkog bataljona. Na ovaj način, deo Zvezdare dobija kanalizaciju, a poboljšava se i vodosnabdevanje u Obrenovcu, shodno donetoj strategiji grada, ocenio je Vesić.

Kanalizaciju će dobiti stanovnici Zvezdarske, Idrijske i dela Lokrumske ulice. Cevi će biti povezane na kanalizacionu mrežu, koja je izgrađena 2014. godine u ulicama u donjem delu Zvezdarske šume. U ove tri ulice do sada nije bilo kanalizacije, što je stanovnicima stvaralo probleme u odvođenju otpadnih voda, a ujedno je i negativno uticalo na okolno zemljište, s obzirom na to da se cela lokacija nalazi u zoni umirenog klizišta, naveo je Vesić.

Gradski menadžer je precizirao da su ovi radovi značajni s obzirom da nedostatak kanalizacione mreže u Zvezdarskoj šumi ima niz negativnih posledica, kao što je ispuštanje kanalizacije direktno na niže delove koji su gusto obrasli rastinjem. Otpadne vode se zatim zadržavaju i na taj način se stvaraju bare iz kojih se šire veoma neprijatni mirisi, posebno u letnjem periodu. Potencijalnu opasnost predstavlja i problem stvaranja manjih klizišta, koja na ovom mestu nisu aktivna, ali se izgradnjom kanalizacije sprečava njihov nastanak, dodao je Vesić.

Kad je reč o cevovodu u Obrenovcu, izabrani ponuđač će, po isteku roka za žalbu i dostavljanju neophodnih sredstava finansijskog obezbeđenja, započeti radove na rekonstrukciji 610 metara azbestno-cementnog cevovoda, koji će biti zamenjen novim polietilenskim cevima prečnika 630 milimetara. Postojeći cevovod se koristi za vodosnabdevanje kolektivnih i stambenih zgrada i njegovom rekonstrukcijom ovim stanarima će se obezbediti urednost u snabdevanju, rekao je Vesić. Istovremeno, istakao je Goran Vesić, sadašnji cevovod deo je i magistralnog cevovoda i njegovom rekonstrukcijom i povećanjem prečnika poboljšaće se snabdevanje vodom šireg područja Obrenovca.

Vrednost projektovanja i izgradnje pomenute kanalizacije iznosi 14,9 miliona dinara, a biće potrebno oko 15 meseci za izradu tehničke dokumentacije, pribavljanje neophodnih saglasnosti i izvođenje radova. Vrednost rekonstrukcije pomenutog cevovoda iznosi 33,9 miliona dinara, a za dobijanje neophodnih saglasnosti i izvođenje radova određen je rok od četiri meseca.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Drugi blok TE Pljevlja će se graditi uz drugačije tehničko rešenje

28.03.2018

Drugi blok termoelektrane u Pljevljima će se graditi, a alternativno rešenje za ovaj projekat podrazumevaće malo drugačija tehnička rešenja i drugačiju finansijsku konstrukciju od prvobitno planirane, kazala je ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.

Nakon potpisivanja ugovora za izradu Idejnog projekta ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja između Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) i STEAG Energy Services, kao i ugovora za rekultivaciju deponije Maljevac između Ministarstva finansija, Ministarstva održivog razvoja i turizma i EPCG, ministarka Sekulić je kazala da je EPCG dostavila Ministarstvu ekonomije svoje viđenje alternativnog rešenja drugog bloka termoelektrane. Ono na šta smo se svi zajednički fokusirali je ekološka rekonstrukcija prvog bloka TEP i sagledavanje kompletnog termoenergetskog kompleksa u Pljevljima. Dakle, rekonstrukcija prvog bloka TE ni na koji način ne isključuje izgradnju drugog bloka TE, ali u svakom slučaju isključuje postojeće tehničko rešenje koje je bilo u prethodnom periodu planirano. To znači – da, drugi blok će se graditi, ali neće se graditi na način na koji je bilo prvobitno planirano, jer postojanje prvog bloka zahteva drugačije tehničko rešenje drugog bloka, kazala je ministarka Sekulić.

Na pitanje novinara da li je, kako se u javnosti može čuti, termoenergija prošlost, ministarka Sekulić je kazala da jeste dobro ulagati u obnovljive izvore i imati diverzifikaciju energenata, ali da jedan elektroenergetski sistem mora počivati na termoelektrani. Ono što je pravilo u Evropskoj uniji jeste da to ne može biti bilo koja termoelektrana i da ne može raditi na bilo kakav način. Mi upravo to činimo: omogućavamo našoj termoelektrani da uz određena ulaganja u ekološku rekonstrukciju ima potpuno izvesnu budućnost. To bi značilo da, ako ovo ne uradimo, morali bismo je zatvoriti posle određenog broja radnih sati, kazala je ministarka Sekulić.

Ona je podsetila da termoelektrane ovog tipa i sa ovakvim karakteristikama, ukoliko se u njih ne uloži, imaju svoje ograničenje, što je u slčaju Te Pljevlja 20.000 radnih sati za naredne tri godine. Namera je da u naredne tri godine našu termoelektranu dovedemo u takav oblik da ona može da radi onoliko koliko je, uz ta ulaganja, predviđeni životni vek, a to je još minimum 20 godina. Tako da našoj termoelektrani ne preti bilo kakvo zatvaranje jer naš elektroenergetski sistem itekako zavisi od TE Pljevlja, kazala je ministarka Sekulić.

Prema njenim rečima, potpisivanje Ugovora za izradu Idejnog projekta ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja doneće dobro i i građanima Pljevalja i građanima Crne Gore, i EPCG. Ovo za građane Pljevalja znači da imamo prvi ugovor na osnovu kojeg ćemo moći da razmišljamo o tenderu, da uđemo u ekološku rekonstrukciju i na osnovu kojeg ćemo moći da obezbedimo toplotni izvor za toplifikaciju Pljevalja. To nam daje mogućnost da već sada razgovaramo i mi, i EPCG, i opština Pljevlja o tome na koji ćemo način realizovati samu toplifikaciju grada, jer smo sigurni da ćemo u naredne tri godine dobiti siguran izvor toplote iz Pljevalja, kazala je ministarka. Sa druge strane, kako je dodala, ono što nam obezbeđuje ekološka rekonstrukcija je siguran izvor električne energije za Crnu Goru.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Veštačka inteligencija kao prepreka nezakonitom krčenju šuma

28.03.2018

Ljudi besomučno izrabljuju šumske kapacitete širom sveta. Svake godine, ljudskom krivicom, planeta je siromašnija za između 80 i 150 hiljada kvadratnih metara površine pod drvećem. Mnoge životinje i biljke gube svoja prirodna staništa, a plućni kapacitet Zemlje slabi – zato što su šume te koje nam pročišćavaju vazduh, a sve ih je manje. Ipak, nezakonitoj seči teško je ući u trag.

Tim inženjera i programera pri organizaciji Rainforest Connection možda je došao do rešenja problema krčenja stabala. Istraživači su konstruisali složen sistem senzora otporan na ekstremne vremenske uslove kakvi su obično prisutni u kišovitim prašumama u tropskim podnebljima. Koristili su modifikovane pametne telefone koje su napajali solarni paneli. Prema njihovim navodima, ključ je da uređaji, takozvani “čuvari”, budu dobro sakriveni među drvećem u ranjivim područjima. Senzori snimaju zvuke šume i u realnom vremenu ih pohranjuju na server.

Guglov program, zasnovan na korišćenju veštačke inteligencije, TensorFlow, analizira prikupljeni materijal kako bi izolovao sumnjivu buku kao što su motorne testere ili kamioni. Softver je dizajniran 2015. godine za poboljšanje usluga prepoznavanja govora i detekcije zvukova. Program je besplatan za sve.apaža

Da li će Rainforest Connection snagama udruženim sa Guglom uspeti da stane na kraj nezakonitom šumarstvu?

Vrlo je izvesno da neće. Zapažanja o seči drveća su besmislena, ako iza njih ne stoje zakonske regulative za zaštitu šuma i sposobnost brze intervencije usmerene na kršitelje.

Tek kada ja ustanovljen zakonski okvir, pomno osluškivanje šumskih aktivnosti može da urodi plodom.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Održan okrugli sto na temu “Strateški okvir planiranja obnove zgrada” na Arhitektonskom fakultetu

28.03.2018

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, 27. marta 2018. godine, održan je okrugli sto na temu “Strateški okvir planiranja obnove zgrada”. Događaju je prisustvovalo oko stotinu predstavnika lokalnih samouprava iz čitave Srbije.

Skup je održan pod okriljem EE plаtforme znаnjа: „Deluj lokаlno i efikаsno“, kreirаne uz podršku projektа srpsko-nemačke rаzvojne sаrаdnje “Energetskа efikаsnost u jаvnim zgrаdаmа”, koji sprovodi Nemаčkа orgаnizаcijа zа međunаrodnu sаrаdnju GIZ u pаrtnerstvu sа Ministаrstvom rudаrstvа i energetike Republike Srbije.

Okrugli sto imao je za cilj predstavljanje iskustava i planiranih aktivnosti u okviru projekta EmBuild kao i predstavljanje izrade nacionalne strategije obnove zgrada i jedinstvene platforme za energetsku efikasnost.

Dodatno се govorilo i o iskustvima strateškog planiranja obnove zgrada na lokalnom nivou i održivoj obnovi stambenih zgrada.

Gradovi koje očekuje porast temperature u narednih 10 godina

28.03.2018

Prema novoj studiji, trinaest gradova bi moglo da posvedoči alarmantnom porastu temperature koji bi mogao da bude veće i od 2 stepena Celzijusovih u sledećih 10 godina.

Moskva, glavni grad Rusije, ima veliki potencijal za porast temperature, tamo bi ona mogla da poraste za čak 2 stepena. U ovom istraživanju Moskva je samo jedan od 100 gradova za koje je proračunato koliko će biti pogođeni posledicama klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Ovo istraživanje je sprovedeno od strane Mreže za istraživanje urbanih klimatskih promena, koja je osnovana na Univerzitetu Kolumbija.

Gradovi u kojima će temperature naglo porasti do 2020. godine su Helsinki u Finskoj (2.5 C), Otava u Kanadi (2.3 C), Trondhejm u Norveškoj ( 2.3 C).

Za sve projekcije pretpostavljen je i najmanji mogući porast temperature. Na primer, za Moskvu on iznosi oko 1.1 stepen Celzijusovih.

Ovi novi podaci poklapaju se sa procenama UN-ovog izveštaja sa projekcijama za porast globalnih temperatura. I prethodni izveštaj pokazao je da će porast temperature premašiti vrednosti od 1.5 stepena što je granica propisana Pariskim sporazumom.

Stručnjaci kažu da oluje, poplave i drugi ekstremni vremenski uslovi prouzrokovani klimatskim promenama već pogađaju gradove mnogo intenzivnije nego što je predviđeno.
„Kako će gradovi moći da razviju strategiju i planove za prilagođavanje na nove uslove ako se ne znaju projekcije porasta temperature i ako se ne zna kako će se klima menjati u njihovim gradovima?“ izjavila je jedna od kreatora studije Sintija Rozensvejg.

Ovi novi podaci su podsetnik da bi gradovi trebalo pažljivo da naprave plan za mitigaciju, ili ublažavanje posledica klimatskih promena.
Ovo planiranje je naročito važno sada kada urbanizacija dostiže svoj vrhunac. Oko polovine ljudske populacije živi u urbanim područjima a prema UN-u očekuje se da će do 2050. godine oko 66% čovečanstva živeti u gradovima.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Održana druga javna rasprava o Nacrtu Zakona o klimatskim promenama

28.03.2018

Juče je u Kragujevcu održan drugi skup posvećen Nacrtu zakona o klimatskim promenama, u okviru Javne rasprave o ovom jednom od najkompleksnijih i najzahtevnijih zakona koja se sprovodi širom Srbije.

Skup je, je u ime organizatora Grada Kragujevca, pozdravio Zoran R. Prokić, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine. Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović u uvodnoj reči istakla je značaj zakona o klimatskim promenama, koji predstavlja odgovor na promene klime i posledice, kao što su sve češće ekstremne klimatske epizode koje ugrožavaju ljudske živote i nanose veliku materijalnu štetu.

Promena namene zemljišta, loše upravljanje otpadom, krčenje šuma i druge delatnosti i postupci ljudi u svetu imaju za posledicu povećanje koncentracije ugljen dioksida za 40 odsto i povećanje srednje godišnje temperature za 1 stepen u poslednjih sto godina, rekla je pomoćnica ministra. Neophodne su akcije, na globalnom i nacionalnom planu, da se ublaže posledice klimatskih promena, a trend uspori ili zaustavi. Pošumljavanje je najefikasniji metod borbe protiv klimatskih promena, zbog čega je Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo 70 miliona dinara budžetskih sredstava u 2018. godini za povećanje površina pod šumom u zaštićenim područjima. Zakon o klimatskim promenama je izuzetno kompleksan zakon koji će obuhvatiti brojne sektore i predvideti mere za ostvarivanje cilja preuzetog na osnovu Sporazuma iz Pariza, da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji za 9,8 odsto u odnosu na emisiju u 1990. godini, naglasila je Jasmina Jović.

Zakon o klimatskim promenama omogućava uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ispunjavanje obaveza koje proističu iz Sporazuma u Parizu, i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, naglasila je Danijela Božanić iz Odeljenja za klimatske promene Ministarstva.

Nacrtom zakona o klimatskim promenama definisane su obaveze za strateške okvire i politike u različitim sektorima koji na neki način utiču na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, i primenu konkretnih mera kao što je redovni godišnji monitoring emisija gasova industrijskih postrojenja, koji će doprineti borbi protiv klimatskih promena.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Održani sastanci o ekološkim problemima u opštinama Veliko Gradište i Temerin

28.03.2018

sasatnak-Temerin — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan održao je odvojene sastanke sa predstavnicima opština Veliko Gradište i Temerin, na kojima se razgovaralo o problemima u zaštiti životne sredine u ovim lokalnim zajednicama i načinima za njihovo rešavanje.

O najvećim ekološkim problemima ovih opština, sa ministrom Trivanom razgovarale su delegacije opštinskih rukovodstava koje su predvodili Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište i Đuro Žiga, predsednik Opštine Temerin.

Posebno su izdvojena pitanja prerade čvrstog otpada, izgradnje postrojenja za čišćenje i preradu otpadnih voda, reciklažnih centara i drugih projekata od značaja za životnu sredinu u ovim opštinama. Naglašena je potreba izrade projektno tehničke dokumentacije, revizije postojeće ili njenog operativnog sprovođenja.

Javno-privatno partnerstvo je spas za Srbiju i jedno od najboljih rešenja koje treba da primene lokalne samouprave kako bi očistile svoje opštine i spasili građane od zagađenosti, smeća, otpadnih voda i svakog zagađenja životne sredine. Ulaganje u životnu sredinu nije trošak, to je investicija u privredu, u zapošljavanje u dobar i zdrav život građana, rekao je ministar Trivan.

Ministar zaštite životne sredine naglasio je da svaka opština, svaki grad treba da sagleda ekološke probleme u svojoj sredini, posebno kad je reč o zagađenju reka i jezera. Ukazao je na neophodnost izrade projektno-tehničke dokumentacije, a onda i zajedničkog rada na velikim projektima koji se finansiraju iz državnih, pokrajinskih i lokalnih budžeta i međunarodnih fondova. Resorno ministarstvo će u saradnji sa druim republičkim organima i kroz neposrednu komunikaciju sa kolegama iz Evropske komisije zaduženim za zaštitu životne sredine pružiti podršku opštinama u rešavanju ekoloških problema koja se tiču susednih zemalja koje su članice Evropske unije.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1261,1271,128...1,674 Page 1,127 of 1,674

Neću uzimati papirne izveštaje o stanju računa sa bankomata!

Štedeću vodu kada se tuširam i perem zube!

Neću koristiti slamčice za jednokratnu upotrebu! :(

Koristiću ceger umesto plastičnih kesa!

Neću kupovati garderobu, a onu koju ne nosim – doniraću ili proslediti na reciklažu!

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM