Održan sastanak o realizaciji projekta Jadar u Loznici

03.04.2018

U Ministarstvu rudarstva i energetike održan je drugi sastanak zajedničke Radne grupe za implementaciju Projekta „Jadar“. Radnom grupom predsedavao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Zajedničkom koordinacijom rada svih nadležnih ograna, institucija i drugih subjekata, omogućiće se efikasniji razvoj Projekta “Jadar”. Međuresorna radna grupa oformljena je zbog širokog spektra potencijalnih uticaja tog projekta na ukupan kvalitet života lokalne zajednice, kao i na razvoj ekonomije u Republici Srbiji.

Zajednički osiguravamo da se projekat „Jadar“ implementira u skladu sa svetskim standardima i to u smislu zaštite životne sredine i saradnje sa lokalnom zajednicom, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Ministar je dodao da će primena najsavremenijih tehnologija, posebno u eksploataciji i preradi mineralnih sirovina, rezultirati višestrukim koristima za lokalnu zajednicu ali i državu u celini.

U cilju što efikasnije implementacije aktivnosti u procesu otvaranja rudnika i početka eksploatacije litijuma i borata, Radna grupa je razmotrila dinamiku procesa izdavanja dozvola i pitanja u vezi kako sa postojećom, tako i sa nedostajućom infrastrukturom. Kompanija je u fazi izrade Studije prethodne opravdanosti projekta. Ukoliko analize pokažu opravdanost, prema planiranoj dinamici projekta, početak proizvodnje očekuje se 2023. godine.

Sastanku su prisustvovali predstavnici resornih ministarstava, grada Loznice i kompanije Rio Sava Exploration, u sastavu Grupacije Rio Tinto.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Programi za predškolce u Zavodu za zaštitu prirode Srbije

02.04.2018

Zavod za zaštitu prirode Srbije krajem marta 2018. godine, posetili su predškolci iz PU „Čarli Braun“ iz Novog Beograda. Ovom prilikom, učili su o zaštiti prirode, retkim i ugroženim vrstama i raznovrsnosti stena, ruda i minerala u našoj zemlji, tokom obilaska stalne izložbene postavke Zavoda „Zaštita prirode u Srbiji“.

Tokom posete Zavodu, predškolci iz novobeogradskog vrtića „Čarli Braun“, obišli su i biblioteku Zavoda gde su saznali kako se mogu koristiti bibliotečki materijali.

Da bi mogli da se podsete šta su naučili tokom posete Zavodu, za svoje prostorije u vrtiću dobili su postere Drveće Srbije, Biljke od međunarodnog značaja u Srbiji, Vilini konjici Srbije, Zmije Srbije i Ribe Srbije.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Prvi supermarket bez plastike otvoren u Holandiji

02.04.2018

Evropska komisija donela je odluku da izbaci svu plastičnu ambalažu iz prodajnih lanaca do 2030. godine.
Prema izveštaju nekoliko grupa za zaštitu životne sredine godišnje se proizvede više od 300 miliona tona plastike, a od toga reciklira se samo 10%, a 8 miliona tona završi u svetskim okeanima. Evropa je odgovorna za proizvodnju 25 miliona tona. Ove zabrinjavajuće cifre ukazuju na rastući problem zagađenja plastičnim otpadom.

Zato je Evropska komisija osmislila novu strategiju u borbi protiv plastičnog otpada kako bi se osigurala da sva ambalaža u supermarketima bude biorazgradiva i reciklabilna. Ovaj projekat biće implementiran u potpunosti do 2030. godine.

Iz ovog razloga u Amsterdamu otvoren je prvi supermarket sa odeljkom koji je u potpunosti bez plastike i koji nudi više od 700 proizvoda koji su upakovani u potpuno biorazgradive materijale. Ova incijativa rezultat je saradnje Ekoplaca, holandskog lanca prodavnica organske hrane i organizacije za zaštitu životne sredine Plastična planeta koja se već dugi niz godina bori protiv zagađenja. Njihov cilj je da eliminišu svo plastično pakovanje iz svih 74 lanaca prodavnica do kraja 2018. godine.

Direktor Ekoplaca, Erik Does, izjavio je: „Mi znamo da su se našim kupcima smučili proizvodi upakovani u gomilu slojeva debele plastične ambalaže,“ i dodao je da su ovakvi odeljci bez plastike važan korak u budućnosti prodaje hrane.

Sajan Saterlend, suosnivač Plastične planete rekla je: „Nema apsolutno nikakve logike da se nešto tako brzo potrošno kao hrana pakuje u nešto što je neuništivo kao plastika. Plastična ambalaža služi svojoj svrsi svega nekoliko dana, a ostaje na Zemlji u vidu štetnog otpada vekovima nakon toga.“
Zato je Amsterdam samo prvi u nizu gradova koji će implementirati ovaj princip u Evropi.

I vlada Velike Britanije najavila je da će eliminisati sav „nepotrebni“ plastični otpad, ali sa malo dužim rokom, do 2042. godine.

Ovo može da bude značajan početak jedne veoma pozitivne inicijative, uzimajući u obzir da je naša planeta danas bukvalno zatrpana plastikom. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Sajens advenses utvrdilo je da je od 1950-tih proizvedeno 9,1 milijardi tona plastike, od kojih se samo 9% može reciklirati, tako da našom planetom luta preko 6,3 milijarde tona plastičnog otpada, koji, nažalost, može da traje stotinama, pa čak i hiljadama godina. Plastiku danas možemo naći apsolutno svuda: od snežnih vrhova Himalaja, do želudaca kornjača, riba i morskih ptica.

„Veliki supermarketi Evrope trebalo bi da prate primer Ekoplaca i omoguće svojim potrošačima da doprinesu u borbi protiv plastičnog otpada“ rekla je Saterlend.

Milan Zlatanović

Zaštitne boje Mekdonaldsa: Crvena, žuta i “zelena”

02.04.2018

Iako logo Mekdonalds restorana ostaje žute i crvene boje, prakse kompanije sve su zelenije.

Sredinom marta, Mekdonalds se uključio u inicijativu za dostizanje naučno utemeljenih “meta” za smanjenje emisija gasova staklene bašte, Science Based Targets. Istom zadatku pridružili su se i Gap, Nike, Adobe, Mars i Nokia.

Lanac brze hrane obavezao se da će do 2036. godine učešće svojih restorana i kancelarija u proizvodnji štetnih gasova da smanji za 36 odsto, u odnosu na 2015. I u snabdevačkoj grani poslovanja, tokom istog perioda, zadali su sebi istu misiju sa nešto nižim željenim rezultatom – 31 odsto.

Pretpostavke su da će preduzeća okupljena oko SBT, do 2030. godine, planetu spasiti 150 miliona tona ugljen-dioksida (CO2). Svaki od učesnika inicijative treba javno da oglasi da će neutralisati svoj doprinos klimatskim promenama, a sve s ciljem, uobličenim Pariskim sporazumom, da se globalno zagrevanje ograniči na rast temperature ispod 2 Celzijusova stepena.

Mekdonalds će u tu svrhu, kao prioritete svoje akcije, označiti – proizvodnju govedine, smanjenje energetske iscrpnost svojih poslovnih jedinica, nabavku ambalaže i otpad.

Nova ekološka stremljenja ovog proizvođača brze hrane vremenski se poklapaju sa desetogodišnjicom otkako njihova dostavljačka služba širom Ujedinjenog Kraljevstva (UK) koristi biodizel od ulja za kuvanje. Prema navodima kompanije, koristeći bio-flotu umesto tradicionalne, u atmosferu su, na godišnjem nivou, ispustili 7 hiljada tona CO2 manje. Pored toga, sve poslovne grane u UK u vlasništvu Mekdonaldsa, snabdevaju se strujom 100 odsto iz obnovljivih izvora, udruženim snagama vetra i sunca, a 60 odsto njihovih ugostiteljskih objekata opremljeno je sopstvenim solarnim panelima.

Preduzeće je nedavno najavilo i da će u svojim restoranima nastojati da smanji količinu otpada u vidu plastičnih slamčica. Kao eventualno rešenje mogli bi da uvedu papirne. Dok se održivija, biorazgradiva alternativa ne implementuje u njihove lokale širom sveta, Mekdonalds će pokušati da svojim potrošačima oteža pristup slamkama tako što će ih izmestiti sa dosadašnjeg mesta, pulta ispred kasa, kod svojih prodavaca iza. Žele i da sva ambalaža upotrebljena u pakovanju njihovih jela bude podložna reciklaži.

Sagledavajući ovih nekoliko segmenata poslovanja Mekdonaldsa, naprečac možemo da mu zalepimo etiketu “društveno odgovorne kompanije”, što donekle i jeste, ali – ne u svim segmentima i ne u onom obimu koji nam dosadašnje informacije sugerišu.

Iako prati trend uključivanja u zaštitu životne sredine, lanac restorana brze hrane vuče repove skandala iz prošlosti koji bacaju senku na njegovo poslovanje. Ovo su neki od njih.

Na početku dvadesetog veka, otkriveno je da su deca u Kini proizvodila igračke za svoje vršnjake koje je Mekdonalds prodavao u svojim objektima širom sveta. Četrnaestogodišnjaci su u katastrofalnim uslovima radili 16 sati dnevno dobijajući ukupno oko 2,5 evra što je jedva moglo da pokrije cenu jednog “srećnog obroka” ove kompanije. Neki od njih priznali su da su lagali o godinama kako bi zaradili novac praveći figurice Vinija Pua i Snupija.

U javnost često dospevaju i pritužbe kupaca o sirovom mesu u Mekovim burgerima koje može da ima ozbiljne negativne posledice po zdravlje čoveka.

Jedna od mrlja u CV-u restorana je i nemarnost prema vegetarijancima i religioznim grupama koje su podložne različitim restrikcijama u ishrani. U 1990. godini, Mekdonalds je prestao da koristi goveđu mast u pripremi pomfrita. Iako se u fritezama prešlo na ulje biljnog porekla, ono je, u svrhu začinjavanja, sadržalo esenciju govedine, što preduzeće u svom proglasu nije naznačilo. Za mnoge hinduse krave su svete životinje i ni po koju cenu ne konzumiriraju njihovo meso. Korporacija je 2002. pristala da donira oko 8 miliona evra oštećenim stranima i izvinila se za zabunu koja je nastala oko njihovih krompirića.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Dr. Deni Porej imenovan direktorom WWF Adrije

02.04.2018

Dr. Deni Porej imenovan je na poziciju direktora WWF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode. WWF Adria je regionalna kancelarija sa sedištem u Zagrebu sa Hrvatskom, organizacije kroz različite aktivnosti posluje u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovo, Makedonije, Slovenije i Srbije.

Deni Porej po struci je biolog, a doktorirao je na temu invazivnih vrsta na odeljenju “Evolucije, ekologije i biologije organizama” na Univerzitetu u Ohaju u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon čega je postao direktor zaštite životne sredine u The Nature Conservancy OHFO. Godine 2007. vratio se u Evropu, gde je postao direktor programa u Mediteranskom programu WWF-a. Na tom položaju ostao je do 2. aprila ove godine, kada je postavljen za direktora WWF Adria.

– U poslednjih 10 godina, uložio sam mnogo truda u uspostavljanje WWF Adria i to je logičan niz moje karijere. U skladu sa misijom WWF-a da zaustavimo degradaciju prirode i ohrabrimo čoveka da živi s njom u liniji, nastojim da mislim globalno i delujem lokalno. Upravo to radimo u našem regionu, koji se ističe bogatstvo biodiverziteta širom Evrope – kaže Deni Porej.

– Naša organizacija radi na boljem i svrsishodnijem uključivanju lokalnih zajednica u donošenje odluka o korišćenju prirodnih resursa – riba, reka, zaštićenim područjima… Verujem da je u ovom aspektu sve zemlje u kojima rdimo žele brz napredak, mi smo tu da pomognemo našim partnerima u civilnom i poslovnom sektoru, kao i državnim institucijama. Zadovoljstvo mi je da vodim sjajan tim entuzijasta koji su zaljubljeni u prirodu i koji su posvetili svoj život njenoj očuvanju – zaključuje on.

WWF je jedna od najvećih i najuglednijih nezavisnih organizacija za očuvanje prirode, osnovana 1961. godine, sa skoro šest miliona pristalica i globalnom mrežom aktivista u više od stotinu zemalja. WWF posluje u našem regionu od početka ovog veka kroz partnerstvo sa drugim nevladinim organizacijama, a sama WWF Adria zvanično je osnovana 2015. godine. Rad organizacije u regionu ima za cilj poboljšanje održivog upravljanja rekama, močvarama, šumama i zaštićenim područjima i očuvanju mora.

Pušten u rad vodovod visoke zone Sevojna

02.04.2018

Vodovod-Ršumovići-Sevojno4-1280x960-768x576 — Foto: uzice.rs

Vodovod u zaseoku Ršumovići u Užicu čija izgradnja je započeta 2014. godine zvanično je pušten u probni rad.

Domaćinstva na ovom području do sada nisu imala uslove za priključenje na gradski vodovod. Završetkom radova na crpnoj stanici, koja po rečima načelnika uprave za infrastrukturu i razvoj Miloja Marića ima funkciju da pojačava pritisak, omogućeno je nesmetano vodosnbdevanje visoke zone ovog dela Sevojna.

Urađeno je oko 420 metara vodovodne mreže prečnika f100 i 1050 metara f75, a vrednost izvedenih radova je 4 miliona dinara od kojih je 3 finansirao Grad Užice a jedan milion je učešće građana ovog zaseoka.

U narednim danima Zavod za javno zdravlje Užice će ispitati biološku i hemijsku ispravnost vode a nakon toga će građani i praktično moći da podnesu zahtev na priključenje na ovaj vodovod. Trenutno je već uplaćeno 14 priključaka od strane građana a u narednom periodu očekuje se priključenje i drugih koji do sada nisu podneli zahtev.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

U Nišu održana javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama

02.04.2018

20180330_123519 — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi republike Srbije Goran Trivan u uvodnom obraćanju na trećoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama u Nišu, izjavio je da je to prvi zakon u oblasti klimatskih pomena, koji će zakonski, sistemski i suštinski urediti ovu oblast kako bi se Srbija pridružila putu razvoja sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Srbija spada u one regione u svetu koji će biti najpogođeniji klimatskim promenama. Prognozira se da će srednja godišnja temperatura u našoj zemlji rasti najbrže na planeti. Zato, vremena za čekanje nema, istakao je ministar Trivan i pozvao sve lokalne samouprave da se uključe u javnu raspravu i tako daju svoj doprinos kako bi u skupštinsku proceduru uputili kvalitetan Zakon o klimatskim promenama koji ćemo i sprovoditi.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je rekao da Niš prepoznaje značaj uticaja klimatskih promena i važnost donošenja Zakona o klimatskim promenama . On je naveo da Grad Niš formiranjem sekretarijata za zaštitu životne sredine, odlukom da novac iz ekoloških taksi usmeri u „Zeleni fond“, aktivnostima na gradnji postrojenja za preradu otpadnih voda uz podršku EU fondova, posvećeno radi na rešavanju problema u oblasti životne sredine.

Posle Novog Sada i Kragujevca, javna rasprava u sali uprave Grada Niša bila je prilika da se sa sadržajem Nacrta zakona upozna i svoju reč kaže najširi krug lokalne zajednice – predstavnici univerziteta, naučne i stručne javnosti, lokalne samouprave Nišavskog okruga, javnih i komunalnih predzeća, predstavnici privrede, nauke, civilnog društva, institucija i udruženja građana,

U postupku pripreme zakona kojim se uređuje oblast klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine.

Zakon o klimatskim promenama treba da uspostavlja sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV) podataka i informacija od značaja za oblast klimatskih promena, a kao ključnog preduslova za održivo planiranje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Donošenje Zakona o klimatskim promenama predstavlja ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima Evropske unije.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Oglas za prikupljanje ponuda za preuzimanje i zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada

02.04.2018

Kompanija Arriva Litas, sa sedištem u Požarevcu, oglasila je prikupljanje ponuda za preuzimanje i zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada pružanjem konsultantskih usluga o usaglašavanju poslovanja sa zakonskom regulativom iz oblasti upravljanja otpadom.

Više informacija možete da pročitate u okviru konkursa na sledećoj adresi:

https://energetskiportal.rs/konkursi/oglas-za-prikupljanje-ponuda-za-preuzimanje-i-zbrinjavanje-opasnog-i-neopasnog-otpada/,

ili na njihovom sajtu: https://www.arriva.rs.

Preuzimanje automatske merne stanice u Kosjeriću

02.04.2018

U prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine potpisan je godine ugovor sa Opštinom Kosjerić.

Ugovorom je određeno da Agencija za zaštitu životne sredine preuzme automatsku mernu stanicu za praćenje kvaliteta vazduha u Kosjeriću radi revitalizacije i njenog ponovnog uključenja u državnu mrežu automatskih mernih stanica za kvalitet vazduha.

Na taj način će građani Kosjerića imati u realnom vremenu pravovremenu i tačnu informaciju o koncentrarcijama osnovnih zagađujućih materija.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Trivan razgovarao o Karavanu klime u Nišu

02.04.2018

20180330_160055-FESTIVAL-NAUKE — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u Nišu je posetio Festival “Nauk nije bauk“, regionalnu manifestaciju na kojoj mladi i budući naučnici predstavljaju, demonstriraju i promovišu najnovija naučna saznanja i inovacije.

Sa atašeom za saradnju Ambasade Francuske Bertran Mijeom, ministar Trivan je razgovarao o „Karavanu klime“, projektu Francuskog instituta u oblasti borbe protiv klimatskih promena koji je promovisan na Festivalu nauke.

Ministar Trivan je sa dekanom Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu prof. dr. Draganom Jankovićem i prof. Dr. Marijanom Mišićem direktorom Gimnazije „Svetozar Marković”, obišao interaktivne postavke iz različitih oblasti i razgovarao sa mladim naučnim promoterima.

Dvodnevni festival nauke organizuju Gimnazija „Svetozar Marković” iz Niša, koja je i osnivač festivala, Elektronski fakultet i grad Niš. U projektu je do sada učestvovalo preko 8.000 učenika, nastavnika, studenata i profesora iz zemlje i inostranstva, a festival je posetilo oko 100.000 posetilaca različitog uzrasta. Svake godine u realizaciji projekta učestvuju mnoge relevantne naučnoistraživačke institucije, društveno odgovorne kompanije, institucije kulture i stručna udruženja. Cilj projekta je promocija i popularizacija kvalitetnog obrazovanja, inovativnosti, nauke i naučnoistraživačkog rada među mladima.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Pad kvaliteta zemljišta ugrožava blagostanje ljudi

01.04.2018

Pogoršavanje kvalitativnih karakteristika zemljišta podriva blagostanje dve petine čovečanstva, povećavajući rizike od migracija i konflikta, otkrila je najsveobuhvatnija globalna procena ovog problema do sada. Njime je pogođeno više od 3,2 milijarde ljudi, te je jedan od najvećih izazova za zaštitu životne sredine.

Svesnost o alarmantnosti situacije probudilo je prošlogodišnje upozorenje naučnika da se u toku godinu dana, zbog neodrživih poljoprivrednih praksi, izgubi 24 milijarde tona plodnog tla.

Istraživanje o degradaciji zemljišta sprovela je Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i ekosistemu (IPBES – Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services), sa sedištem u Bonu, u Nemačkoj. Odobrilo ga je 129 nacionalnih vlasti, a za njegovo sprovođenje bilo je potrebno 3 godine i učešće više od 100 naučnika.

Studija je imala za cilj da obezbedi globalnu bazu znanja o pretnjama koje su manje poznate od klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, iako je “novootkrivena” tesno povezana i sa jednom i sa drugom. Rezultati su objavljeni tek nedavno, ali već imaju veliki ekonomski i društveni uticaj. Svoja otkrića istraživači su utemeljili na preko 3 hiljade naučnih, vladinih, domaćih i lokalnih izvora.

Izveštaj, podržan od strane Ujedinjenih nacija, naglašava hitnu potrebu potrošača, kompanija i vlada da smanje prekomernu potrošnju, naročito govedine, i da se poljoprivrednici uzdrže od izrabljivanja šumskih i močvarnih kapaciteta.

Naučnici su procenili i uticaj gubitka vegetacije, krčenja šuma, isušivanja močvara, konverzije travnjaka, širenja urbane sredine i zagađenja – na ljudsko zdravlje, bogatstvo i sreću. Izračunali su kako troškovi degradacije zemljišta iznose više od 10 odsto svetskog godišnjeg bruto društvenog proizvoda.

Jedno od saznanja ticalo se i geopolitičkih implikacija opadanja kvaliteta zemlje. Autori izveštaja naveli su dokaze za snažnu vezu degradacije tla sa migracijama i društvenom nestabilnošću. Godine ekstremno niske količine padavina u sušnim oblastima povezane su sa povećanjem nasilnih sukoba za 45 odsto.

Prema naučnim proračunima, u zavisnosti od aktivnosti država u borbi protiv klimatskih promena i pada vrednosti zemljišta, između 50 i 700 miliona osoba biće iseljeno iz svojih domova do 2050. Najgore pogođena područja su najverovatnije južni Irak, Avganistan, podsaharska Afrika i južna Azija.

Kako bismo se suprotstavili ovom zabrinjavajućem trendu, istraživači pozivaju na saradnju ministarstava koja bi podstakla održivu proizvodnju i eliminisala poljoprivredne subvencije koje promovišu degradaciju tla. Apeluju i na potrošače da smanje otpad i budu pažljiviji oko izvora namirnica koje jedu. Povrće je mnogo manje štetno po prirodno okruženje od govedine. Poljoprivrednici treba da budu ohrabreni da povećaju produktivnost, umesto da zauzimaju nova prostranstva.

Saveti upućeni preduzećima i vladama su da ulože napore u pravcu rehabilitacije zemljišta. Ekonomske dobiti od ovog procesa bile bi deset puta više u odnosu na izdatke, a tri puta u slučaju nepreduzimanja bilo kakvih aktivnosti očuvanja.

Pesimistični zaključak učesnika je da – ako ne počnemo odgovornije da se ophodimo prema sopstvenoj planeti, menjajući način života, potrošačke navike i eksploataciju zemlje, pre ili kasnije, dovešćemo je do propasti.

Jelena Kozbašić

Banke podstiču hidroenergetske projekte

31.03.2018

Multilateralne razvojne banke podržale su ne manje od 82 hidroenergetska projekta širom jugoistočne Evrope, uključujući i one u zaštićenim područjima, prema studiji koju je nedavno objavila organizacija CEE Bankwatch Network.

Studija koja predstavlja ažuriran izveštaj objavljen 2015. godine, takođe, je utvrdila da novac koji plasiraju komercijalne banke igra ključnu ulogu u omogućavanju kontroverznih hidroenergetskih projekata.

Finansiranje koje pružaju komercijalne banke je teže pratiti zbog nedostatka transparentnosti u sektoru, ali autori studije su identifikovali 158 postrojenja sa takvim finansiranjem, od kojih su 55 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

U Srbiji su vodeće Erste banka (26 projekata) i UniCredit (10). Erste banka je, na primer, finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje.

Ove hidrolektrane, zajedno sa još osam u istom području koji se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su veliki deo lokalnih reka sa malo ili bez vode tokom većeg dela godine. Unicredit banka finansira projekat Zvonce u blizini Babušnice, koji se trenutno gradi, i koji je izazvao proteste meštana okolnih sela.

Dvanaest projekata u Srbiji sa identifikovanim finansiranjem su u zaštićenim područjima. Najveći pritisak je u Parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU Natura 2000. Hidronergetska postrojenja svih veličina i kapaciteta mogu imati značajne štetne uticaje na zaštićena područja, naročito u kontekstu nedostatka sredstava i kapaciteta za odlučan inspekcijski nadzor.

Od multilateralnih razvojnih banaka, EIB vodi u smislu posrednih kredita preko komercijalnih banaka i na ovaj način je finansirao ukupno 12 projekata u Srbiji. EBRD je takođe aktivan, pre svega u projektima rehabilitacije starih hidroelektrana, kao i u četiri direktne investicije kod Josaničke banje ali i pet projekata gde je novac plasiran preko UniCredit i jednom preko Societe Generale banke.

U Studiji piše da su od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile kredite i garancije u ukupnom iznosu od 727 miliona evra za ne manje od 82 hidroelektrane. Ovo uključuje 37 projekata u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi i Natura 2000 područja ili međunarodno priznate oblasti visoke vrednosti biodiverziteta kao što su značajna područja za ptice (Important Bird Areas).

EBRD je najveći poznati finansijer hidroenergije na Balkanu. Banka je podržala ukupno 61 hidroenergetskih postrojenja sa 126 miliona evra, od kojih je 29 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

Milisav Pajević

Naučnici razvijaju “štit” koji će spasiti Veliki koralni greben

31.03.2018

veliki koralni greben ribice — Foto: pixabay

Zaštitni sloj koji je čak 50 000 puta tanji od dlake ljudske kose mogao bi da posluži u očuvanju koralnih grebena.

Naučnici smatraju da bi postavljanjem ovog zaštitnog sloja na površinu vode Veliki koralni greben mogao da se ohladi i sačuva od koralnog izbeljivanja, koje je rezultat pregrejavanja i koje je pogubno za ovu vrstu.

Ovaj štit napravljen je od istog materijala kao i kosturi korala, tj. od kalcijum karbonata.
„Ovaj materijal dizajniran je tako da pluta na površini vode iznad korala i služi kao barijera sunčevim zracima,“ rekla je Ana Marsden, direktorka fondacije za Veliki koralni greben.

Eksperiment na malom uzorku koji su istraživači ove fondaicije sproveli sa ovim materijalom koji je debljine jednog molekula dao je ohrabrujuće rezultate. Eksperiment koji je simulirao uslove koralnog izbeljivanja pokazao je da je ovaj zaštitni sloj smanjio uticaj zraka sunca za čak 30% i samim tim smanjio efekat koralnog izbeljivanja na većini vrsta korala.

Izbeljivanje je najveća pretnja Velikom koralnom grebenu i ostalim ekosistemima bogatim koralima, i 2016. godine bilo je uzrok najvećeg izumiranja korala koje je ikada zabeleženo. Kako se usled globalnog zagrevanja temperatura vode povećava, korali pod stresom izbacuju iz sebe alge koje im omogućavaju neophodne hranljive materije, što dovodi do toga da oni posvetle tj. da se izbele i uginu.
Zbog ove neizbežne pretnje, eksperti za korale pozivaju na radikalne intervencije kako bi ih spasli. Neki od predloga naučnika su genetska modifikacija korala kao i geoinženjering atmosfere.
Kako bi ovaj „sunčani štit“ bio potpuno biorazgradiv, naučnici koji stoje iza ove ideje smatraju da bi ovo bilo odlično rešenje.

Pročitajte još:
Nova nada za Veliki koralni greben;
Kriza izumiranja vrsta;
Globalno zagrevanje utiče na jezera i reke;

„Ovo je sjajan primer osmišljavanja i testiranja inovativnih ideja koje su rezultat ekspertize na različitim poljima,“ zaključila je Marsden. „Na ovoj ideji radili su hemijski inženjeri i eksperti za polimerne supstance zajedno sa morskim ekolozima i stručnjacima za korale.“

Bitno je napomenuti da ovo nije rešenje za očuvanje svih 348 000 kilometara Velikog koralnog grebena već samo za jedan njegov deo ali ova ideja ima važnu ulogu u očuvanju najugroženijih delova grebena.

„Koncept je potrebno dalje razraditi i uraditi još neke testove pre nego što dođe u fazu implementacije, ali ovo je vrlo uzbudljiv proces jer nam daje priliku da dalje istražujemo opcije kako bismo se osigurali da sačuvamo Veliki koralni greben za buduće generacije.“

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Da li Samsung kasni s pridruživanjem borbi protiv klimatskih promena?

31.03.2018

Iako Samsung hvata korak sa konkurentima kada je u pitanju savremenost tehnologije u njihovim uređajima, stručnjaci šaljivo tvrde da je, kada je reč o proizvodnji, kompanija i dalje zarobljena u dobu Industrijske revolucije.

Na godišnjem nivou, preduzeće upotrebi 16 teravata električne energije, što je jednako količini koju crpi Dominikanska Republika. Međutim, tek 1 odsto struje potrebne Samsungu dolazi iz obnovljivih resursa. Umesto neprestanog štancanja novih modela, doprinos industriji, a posebno planeti uopšte, bio bi osetniji kada bi se preorijentisali na čiste izvore energije, te neutralisali svoju zagađivačku dimenziju.

Usložnjavanje elektronskih sprava i povećanje njihove energetske efikasnosti, znači veću energetsku iscrpnost fabrika njihovih proizvođača.

Mesto Samsunga u sektoru informacionih tehnologija (IT), na globalnom nivou, vrlo je specifično. Kompanija obezbeđuje ključne komponente mnogim proizvođačima: Apple, Oppo, Vivo, Xiaomi, Huawei i drugim. Kada bi se 100 odsto njihove proizvodnje snabdevalo iz obnovljivih izvora energije (OIE), ovo bi rezultovalo pozitivnim domino efektom koji bi omogućio bržu tranziju unutar čitave industrije elektronike.

Uprkos rastu emisije gasova staklene bašte od strane preduzeća, Samsung još nije uspostavio planove za njeno smanjenje ili ciljeve za prelazak OIE u okviru svog lanca snabdevanja. Kompanija jeste najavila da će do avgusta 2018. godine da objavi strategiju o obnovljivoj energiji, ali s obzirom na hitnost borbe protiv klimatskih promena – stručnjaci ocenjuju da će reakcija biti pomalo zakasnela. I aktivisti za zaštitu životne sredine u okviru nemačkog izdanka organizacije Greenpeace su se na svojevrstan način pobunili protiv neekoloških praksi Samsunga – na njihov bilbord u Berlinu zalepili su savet “preusmeri se u potpunosti na zelenu energiju, preduzmi značajnije poduhvate!”.

Tehnološka preduzeća koja učine otklon od fosilnih goriva u svom poslovanju ubiru mnoge pogodnosti. Ne samo da im se, usled troškova za OIE u odnosu na “prljave” resurse, pruža dugoročna sigurnost cene, već su brendovi čije se ime vezuje za ekologiju primamljiviji klijentima, imajući u vidu povećanu zabrinutost zbog klimatskih promena.

I Samsungova zemlja porekla, Južna Koreja, prelazi na sistem čiste energije, nudeći proizvođaču nepregledne prilike da se pridruži ovom trendu.

Šta on čeka?

Krajnje je vreme da Samsung, kao najveći svetski proizvođač pametnih telefona, svoju moć i uticaj stavi u službu viših ciljeva. Reč je o nasleđu koje ćemo ostaviti našim potomcima, a u njihovom interesu više je čistija planeta, nego “nabudženija” kamera telefona.

Jelena Kozbašić

Otvorene prijave za najbolji poster na temu „Cirkularna ekonomija“

30.03.2018

konkurs-za-poster-cirkularna-ekonomija — Foto: najstudent.com

Geografski fakultet – Univerzitet u Beogradu raspisao je konkurs za najbolji poster na temu „Cirkularna ekonomija“. Pravo na učešće imaju svi studenti iz Srbije i regiona.

Poster formata 100×70 (portret) treba poslati na gefzaplanetu@gmail.com do 15. aprila 2018. godine. U donjem desnom uglu je potrebno ostaviti prazan prostor 10 x10cm. Uz poster dostaviti i ime i prezime autora, godinu studija, naziv smera i visokoškolske ustanove.

Proglašenje pobednika i dodela nagrada održaće se na manifestaciji povodom Dana planete Zemlje, 24. aprila 2018. godine u prostorijama Geografskog fakulteta u Zemunu.

izvor: najstudent.com

Raspisan tender za fekalnu kanalizaciju u Podgorici

30.03.2018

Otpadne vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradsko preduzeće Vodovod i kanalizacija Podgorice raspisali su tender za izvođenje radova na izgradnji fekalne kanalizacije u ulici Vasa Bracanova (I faza) procenjene vrednosti sa uračunatim PDV-om 100.000,00 €, kao i za izvođenje radova na izgradnji fekalne kanalizacije u ulici Ćazima Lekića procenjene vrednosti sa uračunatim PDV-om 75.000,00 €. Ukupna vrednost radova je 175.000,00 €.

Zbog hitnosti izvođenja predmetnih radova u cilju sprečavanja izlivanja fekalija u ulici Vasa Bracanova i Ćazima Lekića u naseljima Murtovina i Vrela Ribnička, DOO Vodovod i kanalizacija Podgorica je skratila rok za podnošenje ponuda za ovo javno nadmetanje sa 37 dana na 22 dana, od dana kada bude objavljena tenderska dokumentacija na portalu Uprave za javne nabavke.

Ponude se predaju radnim danima od 8 do 14 sati, zaključno sa 20. aprilom 2018 godine do 14.00 sati. Javno otvaranje ponuda, kome mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici ponuđača sa priloženim punomoćjem potpisanim od strane ovlašćenog lica, održaće se 20 aprila 2018 godine u 14.30 sati, u prostorijama Vodovod i kanalizacija doo Podgorica.

izvor: podgorica.me

Sandra Jovićević

1...1,1241,1251,126...1,674 Page 1,125 of 1,674

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM