Objavljen statistički energetski bilans za BiH

04.04.2018

Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavila je po prvi put saopštenje “Ukupni statistički energetski bilans za Bosnu i Hercegovinu za seriju godina 2014-2016“, uključujući i reviziju ukupnog statističkog bilansa za 2014. godinu.

Statistički energetski bilans omogućava analizu i planiranje razvoja i eventualnog restrukturiranja kapaciteta za proizvodnju, transformaciju, transport i distribuciju energije. Bilans je prikazan isključivo u energetskim jedinicama, bez fizičkih jedinica.

Saopštenje sadrži godišnje podatke o proizvodnji, uvozu, izvozu, transformaciji, utrošku i raspodeli uglja, nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa, biomase, električne energije i toplote u Bosni i Hercegovini.

Metodologija za prikupljanje podataka za izradu energetskih bilansa, njihova forma i sadržaj usklađeni su sa standardima i preporukama Međunarodne Agencije za energiju ( IEA), Eurostat-a i OECD-a.

Bilans možete pogledati na sledećem linku.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Divlje deponije u Nikšiću biće snimljene VR tehnologijom

04.04.2018

Divlje deponije u Nikšiću uskoro će biti snimljene VR tehnologijom u okviru projekta „Umetnost reciklaže“, koji realizuje NVO TNT.

Tako će dugogodišnji nikšićki ekološki aktivisti kroz promociju reciklaže, upcycling-a, građanskih akcija, oslikati trenutnu sliku eko umetničkog aktivizma u Crnoj Gori. Iz NVO TNT naveli su da ovim projektom doprinose informisanju i podizanju svesti građana o upravljanju otpadom.

Projekat „Umetnost reciklaže“ proglašen je za najbolji ekološki projekat na šestom godišnjem konkursu Pivare „Trebjesa“ i njegovu realizaciju ova kompanija finansira sa 10.000 evra.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Četvrta po redu javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama

04.04.2018

20180403_121956 — Foto: ekologija.gov.rs

U prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu, održana je četvrta po redu javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama.

Skupu su prisustvovali predstavnici zainteresovane i stručne javnosti, kojima se obratio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, i tom prilikom istakao veliki značaj donošenja Zakona o klimatskim promenama. Svi segmenti rada i života u Srbiji moraće da budu prilagođeni međunarodnim ekološkim standardima i potrebama, kao što je ograničenje emisije ugljen-dioksida i svih drugih gasova sa efektom staklene bašte. Potrebno je da se privreda i društvo prilagode svim standardima koji su važni da bi zaista mogli da odgovorimo na posledice klimatskih promena koje su već na delu, rekao je ministar. Srbija je do sada preduzela dosta koraka u borbi protiv klimatskih promena, ali to nije dovoljno, potrebno je usvojiti Zakon i čitav niz mera, akcionih planova i programa koji će svi primenjivati.

Obraćajući se skupu, ministar je naglasio da je pošumljavanje jedan od najefektnijih i najvažnijih načina da ublažimo posledice klimatskih promena. Ako danas krenemo sa pošumljavanjem, efekte možemo očekivati najranije za 10 do 15 godina, tako da se nameće pitanje šta čekamo.

Ovim Zakonom planiramo da ekološke međunarodne standarde podignemo na što viši nivo u Srbiji, ali na nivo koji je moguće ispratiti u našoj državi. Hoćemo da donesemo zakon koji je primenjiv i čije ćemo sprovođenje kontrolisati uz pomoć inspekcijskog nadzora. Ako se za par godina ispostavi da svi primenjujemo te standarde, onda ćemo ih podizati na još viši nivo, rekao je Trivan. Analize na svetskom nivou govore da je region u kome se Srbija nalazi jedan od područja koji će zapravo biti najpogođeniji klimatskim promenama, zato što srednja godišnja temperatura raste brže nego u većini ostalih regiona. Ako su prognoze međunarodnih stručnjaka tačne, mi moramo da požurimo sa donošenjem ovog Zakona, samim tim i sprovođenjem svih mera, objasnio je ministar.

Zakon o klimatskim promenama nameće standard i postaje paradigma bolje budućnosti Srbije, zato svi zajedno moramo da radimo na njegovoj primeni, radi kvalitetnijeg života, sopstvenog zdravlja i opstanka čitave planete, zaključio je ministar Trivan na skupu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Prijava za zelene inovacione vaučere do 30.4.

04.04.2018

Zeleniinovacionivauceri — Foto: Milisav Pajević

Program zelenih inovacionih vaučera pomaže malim i srednjim preduzećima da pristupe uslugama istraživanja i razvoja neophodnim za razvoj i unapređenje svojih proizvoda i tehnologija u cilju smanjivanja uticaja na životnu sredinu i efikasniju upotrebu resursa (energije, vode i materijala).

Preduzeća koja ispunjavaju uslove se mogu prijaviti za zeleni inovacioni vaučer vrednosti do 20 hiljada evra koji pokriva do 90 procenata troškova spoljnih usluga istraživanja i razvoja (bez PDV-a). Od preduzeća se očekuje da pokriju najmanje 10 procenata troškova iz svojih izvora finansiranja. Minimalna vrednost usluga istraživanja i razvoja je 4 hiljade evra (bez PDV-a).

Preko 70 preduzeća širom Srbije i iz raznih industrija u saradnji sa svojim istraživačko-razvojnim organizacijama podnelo je prijave u okviru prvog poziva koji je zatvoren 31. januara 2018. Tim EBRD-a zadužen za ocenjivanje predloga projekata odobrio je prvih 10 projekata koji će dobiti bespovratna sredstva u ukupnoj vrednosti od 150 hiljada evra.

Drugi poziv za prijave je otvoren od 13. marta do 30. aprila 2018. godine.

Zainteresovana preduzeća u saradnji sa izabranom istraživačko-razvojnom organizacijom treba da popune prijavni obrazac, na sledećem linku: http://inovacionivauceri.ebrd.rs/givs-application.docx, i pošalju na inovacionivauceri@ebrd.rs.

Više informacija pogledajte na: https://energetskiportal.rs/konkursi/drugi-poziv-za-prijave-za-zelene-inovacione-vaucere-od-13-marta-do-30-aprila-2018/.

U funkciji sistem javnog iznajmljivanja bicikala u Banjaluci

04.04.2018

ACO_9126-580x490 — Foto: banjaluka.rs.ba

Banja Luka se pridružila velikoj porodici svetskih gradova koji koriste sistem za javno iznajmljivanje bicikala. Gradonačelnik Banje Luke Igor Radojičić, ozvaničio je početak rada ovog sistema pod nazivom „BL bike“. Prvi korisnici sistema postali su banjalučki studenti kojima je gradonačelnik Radojičić uručio korisničke kartice.

U izjavi novinarima Radojičić je naglasio da je Banja Luka postala deo globalnog sistema, tzv. bike sheringa i da je 150. grad u svetu koji koristi sistem Next bike. Na četiri lokacije u gradu je ponuđeno 30 bicikala. Cene iznajmljivanja su popularne, godišnja karta iznosi 20 KM, a mesečna pet. Cilj je popularizacija zdravog načina života, da što više koristimo zdrave oblike prevoza, a što manje motorna vozila, rekao je Radojičić i dodao da se u ovaj projekat uklapa i usvajanje regulacionog plana za uži centar grada kojim je predviđeno sklanjanje gotovo svih parkinga sa saobraćajnica što će omogućiti više mesta za biciklističke i pešačke staze.

Menadžer kompanije Nextbike Sebastijan Slebuh iz Lajpciga, zahvalio je na toploj dobrodošlici i rekao da je njihova vizija da svet učine naklonjenijim zdravim i ekološki prihvatljivim načinima prevoza.

Zainteresovani korisnici mogu se registrovati putem interneta, preko mobilne aplikacije, direktno na terminalu ili dolaskom u prostorije Odeljenja za saobraćaj i puteve. Grad je organizovao i nagradnu igru putem Fejsbuka u okviru koje će biti podeljeno 5 godišnjih kartica.

izvor: banjaluka.rs.ba

Sandra Jovićević

Novosadska Čistoća objavila raspored odnošenja baštenskog i kabastog otpada

04.04.2018

bastenski_otpad-660x300 — Foto: cistocans.co.rs

Javno komunalno preduzeće Čistoća iz Novog Sada objavilo je kalendar odnošenja baštenskog otpada i raspored odnošenja kabastog otpada.

Kalendar odnošenja baštenskog otpada odnosi se na celu 2018. godinu, dok je raspored odnošenja kabastog otpada objavljen samo za period do kraja maja, kada se i završava akcija prolećnog uklanjanja otpada.

Kalendar baštenskog otpada možete pogledati na sledećem linku.

Raspored odnošenja baštenskog otpada možete pogledati na sledećem linku.

izvor: cistocans.co.rs

Sandra Jovićević

Grad Beč dobio nagradu Evropske unije za mobilnost

03.04.2018

Wien, 2016, Copyright www.peterrigaud.com — Foto: WienTourismus/Peter Rigaud

Nezavisni stručni žiri Evropske unije sastavljen od stručnjaka iz oblasti saobraćaja izabrao je među 2.500 gradova Beč kao najbolji grad za podsticaj ekološke mobilnosti. Pored Beča nominovani su bili Prag i Granada u Španiji.

Tokom 2017. godine Grad Beč podsticao je brojnim inicijativama i infrastrukturnim merama ekološki i multimodalni saobraćaj. Manifestacije i kampanje motivisale su Bečlije da idu pešice, voze bicikl i koriste javni prevoz za šta je Evropska komisija dodelila nagradu „European Mobility Week Award“.

Stručni žiri je posebno istakao sledeće inicijative: „Streetlife Festival“, koji je inicirala bečka Agencija za mobilnost, podsticaj za korišćenje transportnih bicikala koji je uveden 2017. godine, inicijativa „Opštinski bicikl“ kao i preuređenje trga „Getreidemarkt“. Takođe je pozitivno ocenjena raznovrsna ponuda Beča tokom Evropske nedelje mobilnosti od 16. do 21. septembra 2017. godine. U čitavom gradu građani su mogli da učestvuju na više od 50 manifestacija na temu održive mobilnosti.

Međunarodna kampanja za podsticaj održive mobilnosti – „Evropska nedelja mobilnosti“ održava se svake godine između 16. i 22. septembra. Raznim manifestacijama i akcijama u javnosti podstiče se vožnja biciklom, pešačenje i korišćenje javnog saobraćaja.

Najveća svetska pustinja nadmašuje rekord u površini

03.04.2018

Saharska pustinja zauzima severnoafričko prostranstvo od 9,2 miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike veličina Kine, a u budućnosti se, zbog njene tendencije rasta, očekuje da će ono da bude još veće, što predstavlja teške vesti za stanovnike Sahela koji će na račun peska izgubiti dragoceno obradivo zemljište.

Prema novom istraživanju Nacionalne naučne fondacije na Univerzitetu u Merilendu, u Sjedinjenim Američkim Državama, granice Sahare su u odnosu na 1920. godinu porasle za otprilike 10 odsto. Kako je navedeno u sažetku, širenje pustinje predstavlja pretnju osetljivim ekosistemima savana i stanovništvu na njenim obodima čiji životi se oslanjaju na poljoprivredu.

Naučnici su analizirali podatke o padavinama u Africi na godišnjem nivou, od 1920. do 2013. Pustinje se definišu kao područja koja tokom godinu dana iskuse oko 10cm kiše, a prema rezultatima mnoge oblasti afričkog kontinenta mogu da se opišu na ovaj način.

Prirodni klimatski ciklusi poput Atlanske multidecenijske i Pacifičke decenijske oscilacije imali su ključnu dvotrećinsku ulogu u ovom procesu. Preostala trećina pripisuje se ljudima kao izazivačima i katalizatorima klimatskih promena. Naučnici su objasnili kako se pustinje obično formiraju u suptropskim podnebljima izloženim uticaju Hedli cirkulaciji s ekvatora. Njena oblast delovanja se, usled promena klime, proširuje čime se stvara mogućnost nastanka sušnih peskovitih zona na severu afričkog kontinenta.

Jedna od najvećih nepravdi našeg vremena je, prema tvrdnjama naučnika, da negativne posledice izmene klimatskih obrazaca najviše osećaju Afrikanci koji im najmanje doprinose.

Iako se tim američkih istraživača koncentrisao na situaciju u Sahari, tvrde da su njihovi nalazi primenjivi i na ostale svetske pustinje.

Jelena Kozbašić

Deo Banjaluke dobija LED rasvetu

03.04.2018

Postojeća rasveta na putu za Banj brdo u Banjaluci biće zamenjena LED rasvetom. U okviru priprema za rekonstrukciju rasvete na ovoj deonici, tačnije u Ulici Put banjalučkog odreda, nadležno Odeljenje za komunalne poslove raspisalo je javnu nabavku za izbor izvođača radova.

Kako su naveli u odeljenju, procenjena vrednost ovog posla iznosi 40.000 KM, a u toku je izrada Studije izvodljivosti prelaska postojeće na LED rasvetu u Banja Luci iz donacije Evropske banke za obnovu i razvoj, koja plaća konsultante za izradu tog dokumenta. Kako je planirano, postavljanje energetski efikasnije LED tehnologije za početak će biti ograničeno na nekoliko ulica, kako bi se videli efekti.

Kada je reč o izdvajanjima iz gradskog budžeta, za novu rasvetu i rekonstrukciju postojeće ove godine planirano je ukupno 130.000 KM. Tenderi za izbor izvođača su već pripremljeni i ovih dana se očekuje objavljivanje za izgradnju javne rasvete u ograncima ulica: Novaka Pivaševića, Nenada Kostića, Koste Vojinovića, Vojvode Uroša Drenovića, Priječani, Kupreška i Prvog krajiškog proleterskog bataljona. Sredstva su predviđena i za novo osvetljenje na seoskom području, pa se očekuje i raspisivanje javne nabavke za postavljanje rasvete na području mesnih zajednica: Borkovići, Bronzani Majdan, Goleši, Piskavica, Potkozarje i Saračica.

Nadležno odeljenje ove godine planira da nabavi i sistem za nadzor i upravljanje javnom rasvetom koji će da smanji troškove potrošnje električne energije i održavanja. Vrednost ovog sistema procenjuje se na oko 60.000 KM.

izvor: banjaluka.rs.ba

Sandra Jovićević

Modernizacija Pogona Bitumen u Rafineriji nafte Pančevo

03.04.2018

U okviru konstantnog unapređenja rafinerijske prerade kompanija NIS je uspešno modernizovala sistem utovara bitumena na Pogonu Bitumen u Rafineriji nafte Pančevo. Ovaj projekat, u koji je investirano gotovo 100 miliona dinara, doneće biznis i ekološke benefite, čime je NIS ponovo na delu pokazao posvećenost zaštiti životne sredine.

Rekonstrukcijom i modernizacijom auto i železničkog punilišta i dela rezervoarskog prostora obezbeđena je potpuna automatizacija procesa punjenja i otpreme bitumena, što će istovremeno doprineti većoj bezbednosti zaposlenih NIS-a i unapređenju zaštite okoline. U sklopu ove investicije instalirana je najsavremenija oprema, uključujući i moderni kompjuterski softver, koji obezbeđuje maksimalnu pouzdanost otpreme. Tako se sada gotovo sve radne operacije od dolaska transportnog sredstva na punilište, preko punjenja, određivanja količina i temperatura, do odlaska vozila sa utakačkog mesta, odvijaju uz pomoć digitalnih komandi.

Povodom uspešne modernizacije dela Pogona Bitumen, Bora Spasov, koordinator Pogona, rekao je da je realizacijom ovog projekta Blok Prerada učinio još jedan značajan iskorak u modernizaciji rafinerijske prerade NIS-a. Modernizacija otpreme bitumena iz rafinerije ima i značajan ekonomski efekat, jer se skraćuje vreme utovara auto i železničkih cisterni. Ujedno, nastavljamo da doprinosimo zaštiti životne sredine što je jedan od strateških prioriteta u poslovanju NIS-a.

izvor: nis.eu

Sandra Jovićević

Predstavljen program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

03.04.2018

U okviru Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ za školsku 2017/2018. godinu, predstavnice Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, podsekretarka Brankica Tabak i saradnica Tamara Stojanović, posetile su Osnovnu školu „Sonja Marinković“ u Zrenjaninu i Srednju stručnu školu „Branko Radičević“ u Rumi.

Ovom prilikom organizovane su brojne ekološke radionice, revije i izložbe predmeta od recikliranog materijala.

Koordinatorka Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, Angela Lazar je ukratko upoznala prisutne sa aktuelnim dešavanjima, ali i predstavila aktivnosti koje se u okviru ovog Programa planiraju u narednom periodu.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Primljeno 649 prijava za projekte energetske obnove višestambenih zgrada u Hrvatskoj

03.04.2018

Energetska efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru poziva Energetska obnova višestambenih zgrada u Hrvatskoj, do sada je potpisano 576 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Na poziv resornog Ministarstva koji je bio otvoren u periodu od 17. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine, primljeno je 649 prijava od kojih kriterijume zadovoljava njih 596. Iznos ukupne investicije je preko milijardu kuna, a više od 560 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Pregled do sada potpisanih ugovora o dodeli bespovratnih sredstava sa kratkim opisom projekata možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

WWF sproveo prvi proces reintrodukcije i repopulacije rečnih biljaka u Hrvatskoj

03.04.2018

reintrodukcija_kebraa_na_rijeci_dravi_2 — Foto: croatia.panda.org

Krajem prošle nedelje na 3 lokacije uz reku Dravu u Koprivničko-križevačkoj županiji realizovan je prvi proces reintrodukcije i repopulacije rečnih biljaka na prostoru Hrvatske. WWF – Svetska organizacija za zaštitu prirode realizovala je ovu aktivnost unutar DRAVA LIFE projekta, finansiranog kroz LIFE program Evropske Unije.

Proces reintrodukcije predstavlja ponovno uvođenje biljne vrste u prirodu na područje na kojem je ta vrsta pre izumrla, ali još uvek postoje uslovi za njen opstanak. Kebrač (Myricaria germanica) i patuljasti rogoz (Typha minima) pionirske su vrste biljaka koje rastu na dinamičnim rečnim staništima poput šljunkovitih sprudova i pokazatelji su zdravih i prirodnih jeka. Ove dve vrste u prošlosti su svoj životni prostor pronalazile na reci Dravi, ali danas, usled prekomernog uništavanja i iskorišćavanja reke i njene regulacije od strane čoveka, one su gotovo iščezle sa dravskih sprudova.

Pogodna staništa za ove dve vrste na reci Dravi još uvek postoje, ali ove vrste nestale su sa njih zbog raznih antropogenih uticaja i promene morfodinamike reke. Ove vrste smatraju se indikatorima reka koje imaju prirodnu hidromorfološku dinamiku nanosa i promenljivi oblik korita, a reka Drava još uvek je jedna od njih, rekla je Branka Španiček, voditeljka projekta DRAVA LIFE u WWF Adriji.

Kebrač i patuljasti rogoz kritično su ugrožene biljne vrste u Evropi. Tokom istraživanja sprovedenog u sklopu DRAVA LIFE projekta 2017. godine, pojavljivanje kebrača nije potvrđeno ni na jednom od pre poznatom prirodnom nalazištu na sprudovima Drave. Ova je vrsta pronađena samo na antropogenim staništima, na dve šljunčare i uz drenažni kanal hidroelektrane Donja Dubrava. S obzirom da pogodna mesta za rast i razvoj kebrača i dalje postoje, jedina opcija za očuvanje njegove populacije je repopulacija, odnosno premeštanje ugroženih biljnih jedinki. Svega 26 pronađenih sadnica kebrača stoga je presađeno na neobrasle površine šljunkovitih i peščanih sprudova na 3 prethodno odabrane lokacije.

U ovom projektu za reintrodukciju kebrača na odabrana staništa na ušću Mure u Dravu korišćene su većinom odrasle pronađene biljke. Mladih sadnica sa dobro razvijenim korenovim sistemom pronađeno je svega nekoliko. Odrasle biljke kebrača manje su osetljive na sušu i mehanička ometanja nego juvenilne biljke i zbog toga jedinke različitog uzrasta mogu biti posađene na različita mikrostaništa. Ova metoda odabrana je jer se pokazala najuspešnijom u reintrodukciji ove vrste sprovedenoj u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, rekla je dr. Dragica Purger, botaničarka i stručna saradnica DRAVA LIFE projekta po pitanju reintrodukcije biljaka.

Patuljasti rogoz nalazi se na popisu Bernske konvencije za zaštitu Divljih vrsta i prirodnih staništa u Evropi. Pojavljivanje patuljastog rogoza sprovedenim istraživanjem u Hrvatskoj nije potvrđeno, te se ova vrsta nažalost smatra regionalno iščezlom sa područja Hrvatske. Metode sprovođenja planirane reintrodukcije izabrane su na osnovu rezultata istraživanja i iskustava stečenih tokom akcija reintrodukcije koje su do sada sprovedene u nekim evropskim zemljama. Odrasle biljke patuljastog rogoza sa razvijenim korenom presađene su na šljunkovite i peščane sprudove na reci Dravi u blizini ušća Mure u Dravu.

Kebrač i patuljasti rogoz postaće tako ponovno glavni indikatori poboljšanja uslova rečne dinamike i pokazatelji zdrave i prirodne reke, a njihovim ponovnim uvođenjem direktno se uticalo i na poboljšanje biodiverziteta flore i faune, kao i prirodnih vrednosti reke Drave.

izvor: croatia.panda.org

Sandra Jovićević

Počinje regionalni projekat zaštite životne sredine

03.04.2018

zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Fondacija za razvoj severne Crne Gore započela je realizaciju projekta “GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for Advanced Region)” koji ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, BiH, Srbije, Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i predstavljanje zelene ekonomije.

Koordinator za komunikaciju Centra za razvoj i podršku (CRP) Tuzla Alma Tihić istakla je za Fenu da se projekat realizuje u partnerstvu sa organizacijama Centar za razvoj i podršku Tuzla iz BiH, SMART Kolektiv iz Srbije, EKO Svest iz Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženje Slap iz Hrvatske. Ona je navela da se razvoj modernog društva zasniva na zelenoj ekonomiji. Ekološka svest predstavlja neophodnu osnovu daljeg, održivog razvoja i zaštite životne sredine , dodala je ona, a naglasila je i da je zaštita i unapređenje životne sredine značajan globalni problem savremenog društva. Tihić smatra da rešavanje tog problema inicira, između ostalog, i pronalazak načina za racionalno i kompleksno korišćenje prirodnih resursa, načina za vođenje aktivne demografske politike i razvijanje i unapređenje međunarodne saradnje u oblasti naučnih istraživanja. Novi odnos prema životnoj sredini, kao i preobražaj duha savremene sfere rada postaje imperativ. Koncepcija održivog razvoja nudi mogućnost harmoničnog razvoja, dodala je.

Glavne aktivnosti za trogodišnji projekat „Zelena ekonomija za razvoj regiona“, pojasnila je Tihić, podrazumevaju treninge za predstavnike organizacija civilnog društva o zelenoj ekonomiji, javnog zastupanja i lobiranja, učešće u donošenju odluka, praćenje javnih politika, upravljanje projektnim ciklusom, informisanje o primerima dobre prakse u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu kroz studijsku posetu EU i prezentacije u ciljnim zemljama, dodelu grantova za organizacije civilnog društva, regionalne konferencije o temi zelene ekonomije i zelenog preduzetništva i izradu studije o mogućnostima razvoja zelene ekonomije u ciljnom regionu.

Da bi se u Bosni i Hercegovini posvetilo više pažnje zaštiti okoline, Tihić kaže da je pored sistemskog rešenja ekoloških problema, kroz usvajanje ključne legislative koja uređuje ovu oblast, neophodno raditi i sa građanima kroz razne akcije i kampanje. CRP u tom domenu, dodala je, radi niz aktivnosti sa građanima u BiH, preko organizovanja edukativnih Večeri sa građanima, javnih i uličnih kampanja, do aktivnosti poput “Šampioni zaštite prirode”. Enormno zagađenje okoline koje je posebno naglašeno u zimskim mesecima, alarm je za sve nas da usmerimo svoje delovanje u svrhu zaštite okoline jer je zagađenje globalni, a ne lokalni problem.

Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016. i 2017. godinu.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Učenici ekološkog smera u Somboru na predavanju o zaštiti prirode

03.04.2018

Stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine održali su predavanje učenicima srednjoškolskog smera „ekologija i zaštita životne sredine” u Somboru.

Skup u Edukativnom centru PSS Sombor bio je posvećen ekološkim problemima i pretnjama koje se pojavljuju na našem području. Savetodavci Poljoprivredne stručne službe Sombor su, zajedno sa predstavnicima JP Vojvodinašume, učenike SŠ Sveti Sava, smer „ekologija i zaštita životne sredine”, upoznali sa konkretnim podacima i neophodnim koracima za prevazilaženje problema, a koji se tiču njihovog budućeg poziva. Savetodavci PSS Sombor, Jelena Perenčević i Zoran Stojšić su srednjoškolcima govorili o pravilnoj upotrebi pesticida, odnosno sistemu pravilnog zbrinjavanja ambalažnog otpada. Predstavnici Vojvodinašuma su svoja izlaganja posvetili zabrinjavajućim posledicama neprimerenog odlaganje opasnog otpada iz poljoprivredne proizvodnje koje ugrožava opstanak pojedinih životinjskih vrsta.

Predavanju je po proceni organizatora prisustvovalo više od sto učenika.

izvor: soinfo.org

Sandra Jovićević

1...1,1231,1241,125...1,674 Page 1,124 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM